KAPITALNE TRANSAKCIJE TURISTIČKE PRIVREDE SA INOSTRANSTVOM

1. KAPITALNE TRANSAKCIJE TURISTIČKE PRIVREDE SA INOSTRANSTVOM

2. VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM • Zakon o turizmu upućuje i na druge zakone • Član VIII Statuta MMF-a ne dozvoljava ograničenja na tekućaplaćanja • Kapitalni poslovi, prema ZDP, su poslovi između rezidenata inerezidenata čija je namena prenos kapitala • U kapitalne poslove ubrajaju se: • direktne investicije • ulaganja u nekretnine • poslovi sa hartijama od vrednosti • poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima • kreditni poslovi • depozitni poslovi • poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom • jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički) • garancijski poslovi i drugi oblici jemstva

3. Direktne investicije rezidenata i nerezidenata • Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica. • Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

4. Pravno regulisanje • Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata - pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju • Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vrši se slobodno (nakon izmirivanja poreskih i drugih obaveza) u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima

5. Zakon definiše stranog ulagača: • strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu; • strano fizičko lice sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu; • državljanin Republike Srbije sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana. • Strana ulaganja postoji kada strani ulagač: • ulaže u privredna društva u Srbiji (samostalno ili sa drugim stranim ili domaćim ulagačima): osnivanjem privrednog društva ili dokapitalizacijom ili kupovinom akcija ili udela u postojećem privrednom društvu; • ulaže reinvestiranjem svoje dobiti, bez iznošenja iz Srbije; • stiče drugo imovinsko pravo (svojina, pravo intelektualne svojine i dr.) u Srbiji; • ulaže u vidu koncesija, u skladu sa propisima koji regulišu oblast koncesija

6. Strano ulaganje mora biti registrovano kod Agencije za privredne registre. • Ulozi stranih ulagača mogu biti u stranoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima, s tim što nenovčani ulozi moraju biti izraženi u novcu. • Ulog stranog ulagača može biti i u dinarima (reinvestiranje dobiti i dr). • Strani ulagač - poverilac, može izvršiti konverziju svog potraživanja u udeo, odnosno akcije privrednog društva - dužnika.

7. Ulaganja u nepokretnosti • Plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje svojinsko pravne odnose. • Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja po navedenim poslovima.

8. Poslovi sa hartijama od vrednosti • Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije.

9. Poslovi sa finansijskim derivatima • Pod finansijskim derivatima podrazumevaju finansijski terminski ugovor (fjučers i svop ugovor) i opcijski ugovor. • Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata na organizovanom tržištu u inostranstvu mogu vršiti Narodna banka Srbije i banke. • Narodna banka Srbije propisuje bankama uslove za vršenje ovih poslova kao i način izveštavanja.

10. Poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima • Rezidenti - društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. • Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

11. Kreditni poslovi sa inostranstvom Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju (koji reguliše oblast kreditnih poslova sa inostranstvom) kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama. Kreditni su poslovi između: • banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje nerezidentu kredit i • rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit.

12. Kreditni poslovi obuhvataju naročito: • komercijalne kredite, • robne kredite, • finansijske kredite, • kratkoročne oročene bankarske depozite, • kratkoročne bankarske kreditne linije. Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i: • bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu i • jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa ovim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

13. Granica između redovnog izvoza/uvoza i izvoza/uvoza na kredit • Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju, granica između redovnog izvoza i uvoza i izvoza tj. uvoza na kredit je 180 dana. Plaćanje uvoza ili naplata izvoza sa ugovorenim rokom preko 180 dana smatra se kreditnim poslom i podleže evidentiranaju kod Narodne banke Srbije. • Kreditni poslovi zaključuju se u pismenom obliku. • Narodna banka Srbije propisuje način, rokove i obrasce za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom.

14. Izračunavanje stepena zaduženosti zemlje Kriterijumi Svetske banke za izračunavanje stepena zaduženosti zemlje su: • odnos ino – duga prema BDP (EDT/GDP) • odnos izvoza prema BDP (EDT/XG&S)

15. Depozitni poslovi • Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu. • Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije. • Nerezident može na računu kod banke držati devize i dinare bez ograničenja. • Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju račune nerezidentima i način vođenja tih računa.

16. Prenos sredstava sa računa u inostranstvo • Nerezident, kao i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko nerezidentnog računa vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici. • Prenos sredstava u inostranstvo sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta kod banke vrši se slobodno.

17. Jednostrani prenosi sredstava plaćanja – lični i fizički prenosi Pitanja jednostranih prenosa sredstava plaćanja - ličnih i fizičkih regulisano je Odlukom o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, koju je donela Narodna banka Srbije sredinom 2006. godine, a koja je izmenjena i dopunjena početkom 2009. godine.

18. Lični prenos sredstava plaćanja obuhvata poklone i pomoć, nasledstva, rente, sredstva za podmirenje duga useljenika u Republiku i sredstva koja iseljenici iznose, tj. prenose u inostranstvo. • Fizički prenos sredstava plaćanja obuhvata prenos gotovine u dinarima, u efektivnom stranom novcu, u čekovima i u hartijama od vrednosti u materijalizovanom obliku.

19. Lični prenos sredstava plaćanja Rezident – fizičko lice može prenositi u inostranstvo preko banke sledeća sredstva plaćanja: • po osnovu poklona – na osnovu ugovora o poklonu koji je overio nadležni organ; • po osnovu pomoći – po deviznoj štednoj knjižici, odnosno deviznom računu, na osnovu izjave o pružanju pomoći; • po osnovu nasledstva – nasleđeni iznos sredstava na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju; • u slučaju iseljenja u inostranstvo – jednokratno, iznos sredstava na deviznom računu, odnosno deviznoj štednoj knjižici, na osnovu dokaza o iseljenju iz Republike; • u slučaju useljenja u Republiku – iznos sredstava za podmirenje duga u matičnoj zemlji, na osnovu dokaza o postojanju duga, pod uslovom da je nadležnom organu u Republici podneo zahtev za prijavu boravka.

20. Fizički prenos sredstava plaćanja • Rezident – fizičko lice i nerezident – fizičko lice mogu iznositi iz Republike, odnosno unositi u Republiku dinare do iznosa dinarske protivvrednosti 10.000 evra po osobi. • Izuzetno, dinari u iznosu većem od iznosa iz tog stava mogu se unositi u Republiku ako su kupljeni kod strane banke – do iznosa iz potvrde te banke koja se pri ulasku u Republiku stavlja na uvid carinskom organu.

21. Iznošenje i unošenje prigodnog kovanog novca i dinara u numizmatičke i kolekcionarske svrhe • Rezident – fizičko lice može iznositi iz Republike prigodni kovani novac koji izdaje Narodna banka Srbije – na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloženog zahteva, sa specifikacijom, koje overava nadležni carinski organ pri iznošenju ovog novca iz Republike. • Nerezident – fizičko lice može iznositi iz Republike prigodni kovani novac koji izdaje Narodna banka Srbije uz potvrdu ovlašćenog prodavca o njegovoj kupovini u Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njegovom unošenju u Republiku.

22. Rezident – fizičko lice može iznositi iz Republike dinare u numizmatičke i kolekcionarske svrhe, i to najviše do tri kompleta novčanica po jednom zahtevu, na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloženog zahteva, sa specifikacijom, koje overava nadležni carinski organ pri iznošenju ovih dinara iz Republike. • Nerezident – fizičko lice može iznositi iz Republike dinare u numizmatičke i kolekcionarske svrhe uz potvrdu ovlašćenog prodavca o njihovoj kupovini u Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njihovom unošenju u Republiku.

23. BANKARSKE GARANCIJE Prema članu 1083. Zakona o obligacionim odnosima bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. U garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica: • poverilac, • dužnik i • banka garant.

24. BITNI ELEMENTI BANKARSKE GARANCIJE I PISMENA FORMA Bitni elementi su uobičajeno: • naziv (firma) i sedište davaoca garancije, • naziv (firma) i sedište primaoca garancije, • navođenje podataka o osnovnom poslu, • novčani iznos na koji garancija glasi, • datum i mesto izdavanja garancije, • rok važenja garancije, • potpis ovlašćenog lica i • forma bankarske garancije.

25. Najvažnije vrste bankarskih garancija • Licitaciona garancija • Garancija za dobro izvršenje posla • Garancija za vraćanje avansa

26. Licitaciona garancija Licitaciona garancija ili garancija za učešće na licitaciji, predstavlja takvu garanciju kojom se banka obavezuje da će korisniku garancije (kupcu, naručiocu, investitoru) isplatiti garantnu sumu za slučaj da učesnik na licitaciji čija je ponuda prihvaćena ne ispuni one obaveze koje su predviđene u licitacionim uslovima. Ovakav oblik garancije se koristi kada se licitacija raspisuje za izvođenje investicionih radova u inostranstvu, isporuku opreme i kompletnih industrijskih objekata i uređaja.

27. Garancija za dobro izvršenje posla Garancija za dobro izvršenje posla je takva garancija kojom se banka obavezuje da će korisniku garancije (investitoru, naručiocu, kupcu) isplatiti određenu sumu novca ako dužnik iz osnovnog posla (prodavca, davalac usluga) ne ispuni ili ne ispuni kako valja svoje ugovorne obaveze. Ova garancija nema tretman kreditnog posla sa inostranstvom.

28. Garancija za vraćanje avansa Garancija za vraćanje avansa je garancija kojom banka preuzima obavezu da će korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za slučaj da isporučilac (izvođač radova, prodavac) ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je položen avans ili ne vrati avans na drugi način. Daje se najčešće kod ugovora iz oblasti investicione izgradnje, kao i ugovora čiji je predmet neka individualna određena stvar, koja ima potrebna svojstva i specijalne namene. Ona prestaje nakon isteka određenog roka važenja. U članu 4. Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije određen je rok važenja bankarske garancije u trajanju od 6 meseci.

29. Supergarancija Supergarancija - Poverilac iz osnovnog ugovora može zahtevati da mu dužnik pored garancije pribavi supergaranciju od neke treće banke. U praksi dolazi onda kad poverilac nema dovoljno poverenja u banku koja je prvobitno dala garanciju. I u slučajevima kada se obezbeđuje izvršenje neke značajne poslovne operacije. Kod nekih zemalja za sve ino partnere obavezno je obezbeđenje supergarancije domaće ili ino banke.

30. Kontragarancija Kontragarancija - Najčešće kod kontragarancije dolazi onda kada propisi zemlje korisnika naređuju da garanciju izda banka koja ima sedište u zemlji korisnika, dok je nalogodavac za izdavanje garancije nalazi u drugoj zemlji. Isplatom garantnog iznosa korisniku garancije banka u zemlji korisnika stiče pravo da se za isplaćeno regresira od inostrane banke (banke u zemlji nalogodavca) po osnovu izdate kontragarancije. U praksi se događa da više banaka garantuju izvršenje neke obaveze osobito kada je u pitanju obezbeđenje neke krupnije poslovne operacije.

31. PRAVNO REGULISANJE BANKARSKIH GARANCIJA • Bankarska garancija kao pravni instrument nije regulisana u uporednom pravu. Izuzetak je naše zakonodavstvo i Zakon o obligacionim odnosima. • Zbog značaja koji bankarska garancija ima u poslovima međunarodne trgovine Međunarodna trgovinska komora u Parizu donela je 1978. godine Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije čija je primena dobrovoljna. • Pored Zakona o obligacionim odnosima bankarska garancija je regulisana propisima iz oblasti deviznog poslovanja, kreditnih odnosa s inostranstvom i bankarskim propisima.