1 / 24

7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI

7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI. Socijalni rad u prevenciji bolesti zavisnosti. Odnos društva prema bolestima zavisnosti. Formalna usaglašenost da se radi o masivan i ozbiljnom socijalno medicinskom problemu

Download Presentation

7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. 7. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Socijalni rad u prevenciji bolesti zavisnosti

  2. Odnos društva prema bolestima zavisnosti Formalna usaglašenost da se radi o masivan i ozbiljnomsocijalno medicinskom problemu • veoma širok obuhvat (skoro epidemija) među mladim (i sve mlađim) ljudima • povećan broj ekstremno teških i kriminogenihslučajeva Nejasno da li je bolest zavisnosti : • Lični problem i privatna stvar pojedinca, pa su lečenje i rehabilitacija stvar slobodne volje • Društveni problem zbog izrazitih efekata na širu okolinu, pa su lečenje i rehabilitacija organizovani i po potrebi obavezni i prinudni

  3. Društvena reakcija na bolesti zavisnosti • Nije jedinstvena (nema doktrine, strategija tek usvojena, zakoni u izradi) • Aktivostinisu koordinisane • Medicinski aspekt - hipertrofisan, a nema dovoljno kadrova • Socijalno -politički pristup (sociološki, socio-ekonomski, politički, pravni, moralno-etički aspekti) - zapostavljen, atrofiran • U javnom mnjenju puno misticizma, senzacionalizma, neznanja, moralisanja

  4. Odnos socijalnih službi i institucija prema bolesti zavisnosti U velikoj meri se prenosi stav društva • Socijalni radnici imaju aktivan stav samo kao članovi multi-disciplinarnog tima za lečenje BZ u zdravstvenim ustanovama • Sredstva i kadrovi za praćenje, istraživanje i proučavanje problema: ne planiraju se i ne izdvajaju • Nedovoljno adekvatno edukovanog kadra - nema dodatnog edukovanja i osposobljavanja za rad sa zavisnostima • „Evakuacija od sebe“  u specijalizovanemedicinske institucije

  5. Socijalni rad i bolesti zavisnosti • Delatnost socijalnog rada usmerena je prema staranju i pružanju zaštite uz klasičnu primenu metoda i instrumenata socijalne zaštite • Zanemareni su metode i instrumenti za rešavanje socijalnih problema povezanih sa bolestima zavisnosti • Socijalni rad bi trebalo da se više angažuje u prevenciji BZ u: • obrazovanju • zdravstvu • stanovanju • kulturi • sportu i fizičkoj kulturi • socijalnom osiguranju (prof.M. Milosavljević)

  6. Koncept socijalne vidljivosti Koncept socijalne vidljivosti – polazište za planiranje i izvođenje psihosocijalnih intervencija u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti Jasnoću socijalne vidljivosti određuju regulatorni mehanizmi jednog društva, koji se uobličavaju kroz: • socijalnu politiku • društvenu ideologiju • sisteme vrednosti društva • kohezivnost društva Pojavljuju se kao: • Nacionalna strategija • Projekti prevencije

  7. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/1 Stvaranje BZ je s i s t e m s k i p r o c e s  usmeriti prevenciju i lečenje na elemente i faze u tom procesu, a ne samo na bolest kao ishod tog procesa Ključno: učiniti socijalno vidljivimsve faze i elemente ovog procesa: • KorišćenjePAS (eksperimentisanje) • Intoksikacija PAS - štetna (rizična) upotreba PAS • Zloupotreba PAS (abuzus) ili pretoksikomanska zavisnost • Apstinencijalni sindrom, van ili tokom procesa lečenja • Recidivizam - posle perioda duže apstinencije, ponovno uzimanje PAS i ponovno uspostavljanje svih simptoma BZ

  8. Učiniti socijalno vidljivim sve faze i elemente procesa stvaranja BZ/2 Elementi socijalno patološkog obrasca ponašanja BZ se mogu prepoznati i biti “socijalno vidljivi” kroz regulatorne mehanizme dobro integrisanog društva postaju vidljivi i pojedinci koji imaju predznake BZ, čime se značajno proširuje značaj medicinskog modela

  9. PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

  10. Pojam prevencije Prevencija - združena primena medicinskih, psiholoških i socijalnih mera u cilju: uklanjanja štetnih posledica dejstva faktora rizika stvaranja uslova za rast i razvoj fizičkih i duhovnih sposobnosti obezbeđivanje pravovremene i odgovarajuće pomoćiugroženima (tretman, terapija, rehabilitacija) Podela na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju

  11. Primarna prevencija BZ PRIMARNA PREVENCIJA: sprečavanje nastanka poremećaja/bolesti, mera uspeha - smanjenje incidence oboljevanja • intervencije pre nego što se simptomi pojave Primarna prevencija BZ može biti: • U niverzalna:intervencije usmerene na javno mnjenje ili na celokupnu populaciju dece i mladih • S elektivna: intervencije koje imaju za cilj da obuhvate podgrupe ili populaciju koja je pod povećanim rizikom (npr. adolescenti, srednjoškolci i studenti) • I ndikovana: intervencije usmerene na pojedince sa vrlo visokim rizikom • Postojanje minimalnih znakova bolesti, ili • Postojanje bioloških markera - može se predvideti razvoj bolesti

  12. Sekundarna prevencija BZ/1 SEKUNDARNA PREVENCIJA: postupci skraćenja trajanja poremećaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana rana intervencija Sekundarna prevencija BZ - rane intervencije sa osobama koje nemaju znake jasnog sindroma ili bolesti zavisnosti: • eksperimentisanje sa PAS • štetna / rizična upotreba / zloupotrebe (abuzus) PAS Osnovni stavovi sekundarneprevencije u psihijatriji: • Ulazak u zajednicuu cilju uvida u obim problema • Naglasak na tretmane u najkraćem mogućem vremenu • Priprema liste prioriteta • Uključivanjemultidisciplinarnog tima i članova zajednice

  13. Sekundarna prevencija BZ/2 Efikasnost sekundarne prevencije povećava: podizanje svesti o poremećaju i ranim znacima rano otkrivanje poremećaja dostupnost usluga saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, službi, zajednice primena odgovarajućih preventivnih metoda, njihova razvijenost i raznovrsnost

  14. Tercijarna prevencija BZ Tercijarna prevencija: suzbijanje i ograničavanje posledica poremećaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili očuvanje onih koje su bile ugrožene Uspeh: smanjenje invaliditetabolesnika Tercijarna prevencija BZ obuhvata: • Prevenciju recidiva • Psihološku i socijalnu rehabilitaciju i reintegracijuzavisnika • Uključivanje u radne aktivnosti • Smanjenje štete

  15. Mere smanjenja štete od BZ/1 Mere smanjenja štete (“harmreduction”) imaju za ciljsmanjenje ili prestanak negativnih posledica koje korišćenje PAS ili već razvijena zavisnost ima na • zdravlje pojedinaca • društvokao celinu Primenjuju se kada: • zavisnici/korisnici ne žele da prekinu sa uzimanjem droge • simptomi bolesti već postoje i kada su štetni događaji vrlo učestali

  16. Mere smanjenja štete od BZ/2 Mere smanjenja štete od BZ obuhvataju: • Mere za sprečavanje štete za društvo zbog vožnje pod uticajem PAS: zabrana vožnjepod dejstvom PAS • Obezbeđivanje lekarske intervencije: prevencija infektivnih bolesti (hepatitis B i C,HIV) • Ohrabrivanje da se tražiregularna pomoć • Program zamene špricevaucilju redukcije rizika od infekcije hepatitisom B i C i HIV-om. • Ohrabrivanje da se pređe na oralnu ili nazalnuprimenu. Neki u ove mere svrstavaju i supstitucione programe (metadon, buprenorfin) sa ciljem redukovanja štetnosti heroina i drugih opijata…

  17. Efekti programa smanjenja štete Ne postoji precizna statistika o efektima tretmana. U poređenju sa prirodnom istorijom zloupotrebe droge pokazuje se: • poboljšanje ili očuvanje zdravstvenog stanja • smanjenje smrtnostikorisnika droga • smanjenja kriminala povezanog sa korišćenjem droge • smanjenja izolacije i diskriminacije • smanjenja ekonomskih troškova izazvanih posledicama korišćenja droge.

  18. Postulati uspešne prevencije BZ Dva ključna zahteva: • Integraciju svih savremenih znanja i naučnih podataka kojima raspolaže savremena adiktologija • Uspostavljanje partnerstva i koordinacije mnogih važnih segmenata društva-zdravstvo, prosveta, pravosuđe, policija, mediji NVO i druge institucije građanskog društva

  19. Koraci u prevenciji BZ • Definisanje cilja • Razmatranja i razumevanje faktora rizika • Razmatranja i razumevanje faktora zaštite • Smanjenje ili prekidanje delovanja rizičnihfaktora • Izgradnja protektivnihfaktora • Procena efikasnostiprevencije

  20. Protektivnifaktori i prevencija BZ Protektivni faktori (faktori zaštite): • uticaji koji modifikuju, poboljšavaju ili prekrajaju odgovor osobe na neki sredinski rizik koji povećava verovatnoću neadaptivnog odgovora • Ukazuju na puteve obezbeđivanja efikasne prevencije Protektivni faktori za bolesti zavisnosti mogu biti individualni i sredinski

  21. Sredinski faktori zaštite U porodici: • Prvorođeno dete • Odrastanje u maloj porodici • Nizak konflikt između roditelja • Negujući odnosi između braće i sestara • Negujući odnosi sa proširenom porodicom • Vezanost za roditelje U neposrednoj sredini: • Socijalna podrška osoba van porodice • Posvećenost školi • Uključenost u konvencionalne aktivnosti • Verovanje u prosocijalne norme i vrednosti u sredini

  22. Individualni faktori zaštite • Socijalne veštine i veštine rešavanja problema • Pozitivan stav • “Dobar” temperament • Visoka inteligencija • Nizak nivo stresa u detinjstvu

  23. Primeri ciljeva programa prevencije BZ • Promocija zdravlja • Smanjivanjestigmatizacije • Ukidanje prepreka za pristuplečenju • Učenje veština (životnih, radnih, socijalnih..) • Davanje i primanje podrške • Razvijanje mreže podrške u vezi sa problemom

  24. Literatura • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 79 - 94.

More Related