AGROPRIVREDA SRBIJE, ZEMALJA CEFTA I EVROPSKE UNIJE

1. AGROPRIVREDA SRBIJE, ZEMALJA CEFTA I EVROPSKE UNIJE KOMPARACIJE I PROBLEMI INTEGRACIJE NAŠE AGROPRIVREDE

2. Razvojni put Evropske unije 1958 - EEZ(6) - Belgija, Italija, Luksemburg, Nemačka,Holandija, Francuska 1973 - EEZ (9) - Irska, Danska, V. Britanija 1981 - EEZ(10) - Grčka 1986 - EEZ(12) - Portugal, Španija 1995 - EU (15) - Finska, Švedska, Austrija

3. Nova proširenja Evropske unije 2004 - EU (25)Slovenija, Slovačka, Češka,Poljska, Mađarska, Estonija,Litvanija, Letonija,Kipar, Malta. 2007 – EU (27) Rumunija i Bugarska

5. Očekivana proširenje Evropske unije ? 200? (Srbija, Crna Gora),Hrvatska, Turska, BiH, Albanija, Makedonija,Moldavija, UMNIK –Kosovo Razlozi tome su: Ekonomski – globalizam Bezbednosni – terorizam

6. Evolucija i značaj CEFTA - grupacije • 1992osnovana CEFTA (Poljska, Mađarska, Čehoslovačka) • 1996 Slovenija • 1997Rumunija • 1999Bugarska • 2000Hrvatska • 2004CEFTU napuštaju Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija i priključuju se EU • 2006CEFTI se pridružuju Makedonija, Albanija, BIH, Srbija i Crna Gora, i UMNIK- Kosova - Napuštaju Rumunija i Bugarska Ukartko CEFTA je “pripremna grupacija” za pridruženje EU

7. Liderska uloga Srbije u CEFTA grupaciji Proizilazi: • 26% stanovnika CEFTE živi u Srbiji • 32% poljoprivrednih površina u Srbiji • 41% obradivih površina • 56 ari po stanovniku u Srbiji

8. Raspoloživi intelektualni kapital za razvoj (agro)privrede: • 5 poloprivrednih fakulteta, • 3 visoke poljoprivredne škole, • 10poljoprivrednih instituta, • 33regionalne poljoprivredne službe • 15regionalnih privrenih komora • preko 30. 000 agronoma različitih specijalnosti • Zajedničaki naučno-istraživački projekti (FP6, FP7 i TEMPUS)a • Programi susedske saradnje Mađarska, Bugarska, Hrvatska) Ukratko: ovaj raspoloživi kapital je nedovoljno iskorišćen

9. I pored toga Srbija dominira u proizvodnji osnovih proizvoda u zemljama grupacije CEFTA U proizvodnji • 45% pšenica • 56% kukuruz • 62% soja • 53% sećerna repa • 45% suncokret • 38% krompir • 37% paprika • 93% malina • 51% šljiva • 31% jabuka • 32% mleka

10. Srbija i međunarodni trgovinski sporazumi: prednosti - ograničenja Prednosti: • Članstvo i vodeća uloga CEFTA Najpovoljni status u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Ruskom fereracijom Prednosti ulaska u EU su: • Politička i privredna stabilnost • Lakši pristup fondovima EU • Veće tržište i bolji pristup tržištima ostalih zemalja i zdravija konkurencija Ogranićenja: • Odsutstva Srbije u članstvu STO i EU • Niska produktivnost i konkurentnost čime se gube pozicije na domaćem i inotržištu • Prenaglašena liberalizacija tržišta • Strah od konkurencije

11. Osnovna obeležja (agro)privrede zemalja CEFTA Nizak bruto društveni proizvod (per capita prosek 2629 € Visoko učešće agroindustrije u formiranju BDP (prosek 42%) Visok nivo inflacije(17,7%) Visoka stopa nezaposlenosti Ruralno siromaštvo Nizak nivo produktivnosti i intenzivnosti u poljoprivredi Visoko učešće poljoprivrede u ukupnom stanovništvu Visoko učešće izdataka za ishranu u porodičnom budžetu Deficit u trgovini hranom, sem Srbije u protekle 2 godine

12. Predlog mera za poboljšanje konkurentnosti (agro)privrede Srbije • Podizanje konkurentnosti je permanentan zadatak • Znanje je ključni činilac povećanja konkurentnosti • Transfer znanja sa globalnog na regionalni i lokalni nivo i obrnuto • Implementacija znanja u finalni proizvod • Pojačana vertikalna i horizontalna integracija Značajnu ulogu imaju: • Mali broj velikih agrobiznis kompanija • Komercijalna gazdinstva tržišno orijentisana • Dominanti deo sitnih porodičnih gazdinstva

13. Implementacija standarda i vrhunski kvalitet proizvoda (ISO, HACCP, GAP, HALAL) • Zdravstvena kontrola biljaka i stoke • Zaštita zdravlja potrošača

14. Pogled unapred/Važni orijentiri U sagledavanju razvoja naše agroprivrede neophodno je pratiti i prilagođavati se sledećim promenama: • Globalne promene - klimatske (suša) i ekonomske (rast cena nafte i drugih imputa pa time i rast cena hrane) i liberalizacija trgovine • Pračenje realizacije mera ZAP-a i najavljena nova reforma razvoja poljoprivrede i ruralnih područija u zemljama EU Primera radi: I u tekućem srednjoročnom periodu EU za ove aktivnosti predviđa oko 345 mild. € ili 40% ukupnih budžetskih sredstava, što znači da EU nenapušta lako principe, ciljeve i mere, već 50 godina veoma efikasne ZAP koje očigledno imaju dubok političkmi koren i tradicije (subvencije i druga plaćanja)

15. Umesto zaključka: Imajući u vidu promene na globalnom i EU nivou naša aktivnost se mora kretati u sledećim pravcima: • Permanentno povećanje nivoa konkurentnosti • Sistematsko istraživanje tržišta i promena strukture proizvodnje u skladu sa zahtevima tržišta • Smanjenja broja farmi i povećanje njihove prosečne veličine i uređenosti poseda • Značajno povećanje površina pod sistemina za navodnjavanje • Značajna budžetska podrška programima razvoja poljoprivrede koji su prilagođena klimatskim promenima i zahtevima tržišta • Veća nacionalna podrška programima razvoja neagrarnihdelatnosti u ruralnim oblastima

16. Ocena reformi u pojedinim zemljamaKako se kotiramo : pogledi Svetske banke Kriterijumi (World Bank): Cene i tržište, Zemljišna reforma, Agroindustrija, Ruralne finansije, Institucije.

18. Koliko traje pripreme ta EU? 0: sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 1-2:prijava i upitnici,... 3-5: početak pregovora, provera („acquis“), reorganizacija i implementacija 6: finansijsko i političko cenkanje za kvot, ruralni razvoj, dodatna plaćanja 7-8: sveobuhvatna priprema za pridruživanje –prosečno 8 godina– 2016

19. HVALA NA PAŽNJI