1 / 67

VIRUSI HEPATITISA LJUDI

VIRUSI HEPATITISA LJUDI. VIRUS HEPATITISA A. 1973. g . Fainstone S. M. (imunoelektronska mikroskopija) porodic a Picornaviridae, genus Hepatovirus. HEPATITIS A VIRUS (HAV). Pripada porodici Picornavirida Genus HEPATOVIRUS otkriven 1973 god.

jolie
Download Presentation

VIRUSI HEPATITISA LJUDI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. VIRUSI HEPATITISA LJUDI

  2. VIRUS HEPATITISA A 1973. g. Fainstone S. M. (imunoelektronska mikroskopija) porodica Picornaviridae, genus Hepatovirus

  3. HEPATITIS A VIRUS (HAV) • Pripada porodiciPicornavirida • Genus HEPATOVIRUS • otkriven 1973 god. • Mali RNK virus, 27 - 32 nm, bez omotača ikozaedralne simetrije, poseduje 32 kapsomere • Genom: pozitivna linearna RNK • Ima 4 glavna strukturna proteina (VP1-4) i površinski protein Vpg. Razmnožava se u citoplazmi hepatocita.

  4. OTPORNOST • Otporan na etar, organske rastvarače, kiselu sredinu, • Relativno otporan na povišene temperature: • Na +60°C izdrži 1 sat • Na -20°C infektivan godinama • Na +20°C osušen, infektivan mesec dana. • Uništava se : autoklaviranjem 20 min. • Kuvanjem u ključaloj vodi 1 min. • Suvom toplotom do 1 sat

  5. OTPORNOST • Uništava se : ultravioletnim zracima,formalinom, hlornim jedinjenjima • Relativno otporan prema dezinfekcionim sredstvima • U spoljnoj sredini zemljištu, namirnicama, slatkoj i slanoj vodi, živim školjkama preživljava 12 nedelja • Domaćin je čovek, mada i neke vrste majmuna iz Malezije i šimpanze.

  6. Genotipovi HAV • Sekvencioniranjem i PCR-om identifikovano je 7 genotipova • 2 genotipa I i III podeljeni su podtipove A i B • Većina humanih sojeva pripada genotipu I • Ostalu humani sojevi pripadaju genotipu III • Replikacija virusa u citoplazmi traje od 6-10 dana, kada se javlja oko 100 novih infektivnih jedinica

  7. Kultivacija virusa • Najbolje se kultiviše u kulturama humanih fibroblasta i Vero ćel. • Kultivacija se ne radi rutinski, zahteva posebne uslove, • virus ne daje CPE tako da se dokazuje imunološkim metodama i hibridizacijom. • Eksperimentalno: patogen za neke vrste majmuna

  8. Način prenošenja • HAV se prenosi fekalno oralnim putem,"-bolest prljavih ruku" • Nije dokazana vertikalna transmisija HAV infekcije sa make na plod u toku trudnoće, porođaja, dojenja, seksualnim putem, • Inkubacija od 15 -50 dana, najćešće oko 30 dana • Trajanje bolesti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci

  9. PATOGENEZA HEPATITISA A • PUT INFEKCIJE: fekalno oralni • ENTERIČNA FAZA INFEKTA epitelne ćelije tankog creva – nekoliko ciklusa.U krvi se javljaju antitela. • Limfotokom viremija • Jetra:1. razmnožavanje u hepatocitim • 2.kompleksi virus antitela • CITOLIZA HEPATOCIOTA

  10. Patogeneza infekcije • Infekcija nastaje fekalno oralnim putem: unosi se preko usta, izlučuje žučnim vodovima i stolicom • Primarno mesto replikacije: limfno tkivo orofaringsa i Peyerove ploče • endocitozom ulazi u epitelne ćelije digestivnog trakta (duodenum , jejunum); replikuje se 10-16 dana-oštećujući ove ćelije • Za to vreme u cirkulaciji se pojavljuju AT protiv virusnog Ag

  11. Patogeneza infekcije Prisutne mononuklearne ćelije omogućavaju širenje virusa HAV se prenosi limfotokom i duktusom toracikusom u cirkulaciju (viremija), tako da dospeva do jetre Virus ima tropizam prema hepatocitima u kojima se umnožava i oštećuje ih U ovoj početnoj fazi infekcije: povećana je produkcija gama interferona i Thelper limfocita

  12. Patogeneza infekcije Primarno oštećenje izazvano HAV je u tankom crevu-pračeno je produkcijom sekretornih kopro IgA Ova AT vezana sa virusom izlučuju se stolicom ali mogu preči i u cirkulaciju IgA AT u crevima nemaju neutrališući efekat U rekovalescentnoj fazi, mesec dana od infekcije u cirkulaciji se nalaze imuni kompleksi (virus+ IgA,IgM i IgG AT)

  13. Patogeneza infekcije U hepatocitima HAV uzrokuje citolizu, (svojom aktivnošću i stvorenim imunim kompleksima) Inkubacija bolesti: 2-7 nedelja (prosečno 4) Češće oboljevaju deca i mlade osobe Kod dece bolest može da protiče bez žutice Oboljesti su češće u jesen

  14. Patogeneza infekcije Virus se u krvi može naći 2 nedelje pre i 1 nedelju posle pojave žutice U stolici 1-2 nedelje pre i 2-3 nedelje posle pojave simptoma Retko je prisutan u :urinu, salivi, spermi, vaginalnom sekretu

  15. KLINIČKA SLIKA HEPATITISA A • INKUBACIJA:2-7 nedelja. • Češće obolevaju deca i mlade osobe • U 90%dece ASIMPTOMATSKE INFEKCIJE i u 50% odraslih obolelih. Virus se izlučuje stolicom, eliminišu ga sekretorna kopro IgA

  16. Manifestni hepatitis A • PREIKTERIČNA FAZA BOLESTI • Povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima,muka povraćanje ponekad proliv • IKTERIČNA FAZA:bol u predelu jetre, hepatomegalija.Žutica, tamna mokraća, svetla stolica • Potpun oporavak za 4 – 6 nedelja, povlačenje ikterusa, prestanak subjektivnih tegoba

  17. Simptomi akutne bolesti Poćetak bolesti je nagao sa visokom temperaturom do 39° C. Preovlađuju nespecfični znaci : glavobolja, malaksalost, kasnije bol u epigastrijumu, muka, gubitak apetita povraćanje i tamna boja mokraće Klinički tok je teži kod odraslih Povišene su transaminaze 2-6 nedelja IgM AT su prisutna u visokom titru, javljaju se za vreme žutice, a isčezavaju za 2-4 meseca

  18. Simptomi

  19. Infektivnost u hepatitisu A • Stolicom se izlučuje 1- 2 nedelje pre i 2-3 nedelje posle pojave simptoma • IMUNITET: solidan i doživotan • EPIDEMIOLOGIJA:incidenca i prevalenca visoke u lošim higijensko sanitarnim uslovima.Epidemije se javljaju u vojnim i dečjim kolektivima sa gustim smeštajem lošim higij. uslovima. Eksplozivne epidemije mogu nastati zagađenom vodom i školjkama

  20. Imunitet posle infekcije • Posle infekcije HAV najćešće nema komplikacija, • virus se izlučuje stolicom 1- 2 nedelje pre i 2-3 nedelje posle pojave simptoma • Ne razvija se hronična forma bolesti • Imunitet je solidan i verovatno doživotan • Profilaktičko davanje gama globulina ublažava simptome i sprečava pojavu žutice • Terapija je simptomatska • Ekstrahepatičke manifestacije su blage i mogu se ispoljavati u vidu artralgije, artritisa i glomerulonefritisa

  21. epidemiologija Hepatitis A : najčešći uzročnik zarazne žutice u svetu U sredinama sa lošijim higijenskim uslovima Eksplozivne epidemije-zagađenom vodom i morskim plodovima (školjkama) Rezervoar virusa-jedino čovek

  22. Lečenje i prevencija • Lečenje:simptomatsko • Prevencija:mere lične i opšte higijene • Sanitarna kontrola snabdevenja vodom • Kontrola lova i distribucije morskih plodova • Zdravstveni nadzor osoblja koje radi na distribuciji i pripremi hrane • Postekspoziciono u slučaju epidemija daje se gama globulin • U pripremi su rekombinantne DNK vakcine

  23. Virus hepatitisa B (HBV) Pripada porodici Hepadnaviridae-grupa VII (DNK virusi sa reverznom transkripcijom) Genus Orthohepadnavirus Genus Avihepadnavirus Virusi ove familije pokazuju: tropizam za hepatocite Infekcija može godinama prezistirati u jetri i krvi Hepatitis B je infektivan samo za čoveka

  24. VIRUS HEPATITISA B • 1963.godine od strane Blumberga i saradnika otkriven antigen- ‘’Australija antigen’’ • 1967.godine utvrđena veza između ovog antigena i serumskog hepatitisa- prekretnica u istraživanjima virusnih hepatitisa • 1970.godine otkriven kompletan virion po autoru nazvan ‘’Daneova partikula’’ 1981. usvojen naziv hepatitis B virus i svrstan u familiju Hepadnaviridae Porodica Hepadnaviridae, genus Orthohepadnavirus

  25. Oblici virusa u krvi Elektronskim mikroskopom u krvi vide se sledeći oblici virusa: Kompletan virion "Dane-ova čestica", sveričnog oblika do 42 nm, sastoji se od jezgra i virusnog omotača,infektivan je velike količine neinfektivnih delova virusnog omotača: sferične čestice 22nm i tubularne čestice dijametra 20nm različite dužine

  26. Dane-ova čestica Genom se sastoji od cirkularne, dvolančane DNK, nepotpuno udvojene i DNK polimeraze To je: dugi lanac negativne DNK-komplementaran virusnoj mRNK i kratki pozitivni dvolančani DNK-a lanac DNK-DNK polimeraza pretvara jednolančani deo u potpunu dvolančanu molekulu-time počinje sinteza virusne DNK

  27. Dane-ova čestica • GENOM • Gen C kodira glavni polipeptid nukleoproteinskog jezgra i polipeptid HBeAg • Gen S se sastoji iz pre-S1,pre-S2 i S regiona i kodira polipeptide površinskih antigena (HBsAg) • Virusno jezgro -core- sadrži HBc Ag • HBe Ag je integralna komponenta HBc Ag

  28. Dane-ova čestica • Nukleoproteinsko jezgropored DNK i DNK polimeraze sadrži i HBcAg koji je komponenta kompletnog viriona i nije prisutan u serumu i HBe antigen koji se može naći u solubilnom obliku u serumu. • Omotačobavija nukleokapsid i sadrži HBsAg

  29. Antigenska građa HBV • HBsAg na površini Daneove partikule i tubularnih i sferičnih čestica.U KRVI obolelih od hepatitisa B. Nije vezan za infektivnost virusa, • ukazuje na perzistenciju infekcije i moguću neoplazmu jetre • Svi sojevi HBV imaju zajedničku determinantu HBsAg “a” i dva para subdeterminanti koje se međusobno isključuju d ili y i w ili r. • Daju 4 podtipa HBs Ag ( adw, ayw, adr,ayr) • Podeljen je na 7 genotipova od A do G • Imuni odgovor na zajedničku determinantu "a"dovoljan za zaštitu

  30. Virusni antigeni HBc Ag -hepatitis B core Ag, nalazi se u virusnom jezgru Ne može da se dokaže slobodan u serumu već kao deo cele virusne partikule Dobar je imunogen i stimuliše sintezu zaštitnih AT. U dijagnostičke svrhe koristi se rekombinantni HBcAg

  31. Virusni antigeni HBeAg: može se naći u serumu, integralna je komponenta HBc Ag solubilan je Postoje antigenske varijacije HBeAg i to e1,e2 i e3. nalazi se češće kod bolesnika sa hroničnim oboljenjem jetre ukazuje na infektivnost virusa AT na ove Ag imaju dijagnostički značaj: anti HBs, anti HBc i anti HBe

  32. Otpornost virusa • Otporan je na visoke temerature, • na 60 °C gubi infektivnost za 10 sati, na 100 °C za 10 min., zadržava antigenske osobine • Inaktivira se u serumu : autoklaviranjem za 30 min ili suvom toplotom za 70 minuta • Inaktivira se sodijum-hipohloritom za 10 min; 0,1%-0,2% glutar aldehidom • Inaktivira ga kombinovano delovanje UV zraćenje i beta-propiolakton

  33. Otpornost virusa Na 30-32 °C gubi infektivnost za 6 meseci, Na -20 °C-ostaje infektivan 15 god. Otporan na često zamrzavanje i odmrzavanje kao i proces frakcionisanja plazme HBs Ag gubi antigenost u 0,25% sodijum hipohloritu za 3 min. Otpora na UV zračenje Infektivnost gubi : kuvanjem 2 min. autoklaviranjem 20 min. I suvom sterilizacijom 1 sat.

  34. Prenošenje virusa Kontaktom sa krvlju ili kontaminiranim instrumentima Transfuzijom krvi i krvnih preparata Sa majke na plod prenatalno, perinatalno, posnatalno prisutan u sekretima i ekskretima: nazofaringealnom, pljuvački, ejakulatu, vaginalnom sekretu, urinu, stolici, mleku Seksualnim putem

  35. Patogeneza virusnog hepatitisa B Virus direktno oštećuje hepatocite Indirektno: mehanizmima humoralnog i celularnog imuniteta U akutnoj fazi: imuni komleksi anti HBs AT i HBsAg, anti HBe antitela i HBe Ag (IgM,IgA,IgG,antitela); aktivira se komplement Na izmenjenom hepatocitu Ag slični Ag virusa pa se na njih vezuju AT stvorena na viruse Celularni imunitet:pojačana ekspresija HLA I zajedno sa nukleoproteinskim antigenom na hepatocitima ubrzava lizu hepatocita. U periportalnom prostoru su Tcitotoksični i NK ćelije.

  36. patogeneza broj T limfocita u perifernoj krvi smanjen je kod obolelog oni su dominantne ćelije u infiltraciji, vezuju se za membranu hepatocita na mestu ugrađenog virusnog Ag i oštećuju ćelijsku membranu

  37. Kliničke manifestacije Asimptomatska-inaparentna infekcija Anikterična forma Akutna forma praćena žuticom (ikterična) javlja se u 20-35% inficiranih završava se potpunim ozdravljenjem u 90%. U 2-10% prelazi u hronični hepatitis Hronični perzistentni hepatitis ima dobru prognozu; u 3% razvija se hronični progresivan hepatitis koji završava cirozom 1,5% akutni prelazi u fulminantni sa letalnim ishodom

  38. Kliničke manifestacije • Prodromalna ili preikterična faza • Makulopapulozna ospa, poliartritis malih zglobova,bolesti imunih kompleksa (poliartritis nodoza i glomerulonefritis) • Žutica • Epidemiološka povezanost HBV inf. I hepatocelularnog karcinoma (DNK u ćelijama karcinoma)

  39. epidemiologija Jedini rezervoar HBV je čovek, oboleli ili zdravi nosilac (antigenoša)- sa inaparentnom infekcijom Vertikalno prenošenje dokazano kod majki sa HBeAg i visokom viremijom-važno određivati nivo DNK HBV U svetu ima 300 miliona nosilaca HBsAg od toga 95% u jugoistočnoj Aziji i Africi IZVOR Krv i druge telesne tečnosti inficirane osobe

  40. Virusološka dijagnostika In vitro kultivacija virusa nije uspešna Inokulacija virusa u šimpanze u eksperimentalne svrhe Direktno dokazivanje virusa i Ag u tkivu i serumu moguće elektronskom i imunoelektronskom mikroskopijom, fluoerescentnim testovima, enzimskim, imunoperoksidaza i biotin-avidin testovima U serumu:HBsAg,HBeAg i DNK polimeraza i antitela na sve antigene U hepatocitima HBcAg Serološka dijagnostika najbolja za dijagnozu i prognozu bolesti kao i hibridizacija i PCR

  41. Interpretacija rezultata

  42. Lečenje hepatitisa B • Specifično antivirusno lečenje nekomplikovanih hepatitisa B se ne vrši • Leče se hronični oblici virusnog hepatitisa B • Interferoni alfa-2 i IL2 • Antivirusni lekovi:adefovir, dipivoxil • Lečenje dovodi do serokonverzije u 50%

  43. PROFILAKSA • NESPECIFIČNA • Presecanje svih mogućih puteva prenošenja HBV infekcije • SPECIFIČNA • Pasivna hiperimuni antihepatitis B virusni imunoglobilin (kontakt sa obolelima, povreda med.osoblja pri manipulacijama na HBsAg + bolesniku ili kod novorođenčadi HBsAg + majki) • Rekombinantna HBV vakcina

  44. Virus hepatitisa C (HCV) Pripada familiji Flaviviride Genus Hepacivirus -obuhvata HCV i HGV (hepatitis G virus) Priv put opisan 1975. kao pstransfuziona žutica Veličine od 30-60 nm Genom: jednostruka, linearna, pozitivna RNK Oko nukleokapsida se nalazi lipidni omotač

  45. Osobine genoma Genom se sastoji od nekodirajućeg regiona (5 UTR) i kodirajućeg regiona za: strukturne proteine C (core), Glikoproteine omotača E1, E2 Nestrukturne proteine (NS2,NS3, NS4, NS5) Na osnovu nekodirajućeg regiona i NS5 dele se u 6 genotipova i više podtipova

  46. Otpornost virusa HCV osetljiv na organske rastvarače, formalin, beta-propiolakton, UV zrake Otporan na povišene temerature Zadržava infektivnost na 60 °C do 10 sati Na 100° C inaktivira se za 5 min. Nije moguća kultivacija in vitro, a eksperimentalno mogu da se inficiraju samo šipanze

  47. Prenošenje virusa Isključivo parenteralno Transfuzijom krvi, njenih sastojaka Vertikalna transmisija sa majke na plod moguća ako je do infekcije došlo u 3 trimestru trudnoće

  48. Patogeneza infekcije Oštećenje inficiranih hepatocita-citotoksičnim T limfocitima U akutnoj infekciji virus se razmnožava u hepatocitima U hroničnoj infekciji u limfoidnim ćelijama (mononuklearnim, B i T limfocitima) Histološke promene kao kod ostalih hepatitisa 10-70% hepatitisa C prelazi u hronični aktivni ili hronočni perzistentni hepatitis sa i bez ciroze ili nastaje hepatocelularni karcinom

  49. Tok bolesti Inkubacija infekcije oko 90 dana (2-20 nedelja) Tok bolesti blaži nego kod hepatitisa A i B Transaminaze su nešto povišene Žutica se retko javlja IgM AT su neznatno povišena ili je nalaz normalan

  50. Dijagnoza infekcije Samo serološki, dokazivanjem specifičnih AT Elisa testovima Potvrdnim western blot testom Dokazivanjem virusnog genoma hibridizacijom i PCR metodom

More Related