1 / 59

OP ŠTA PSIHOLOGIJA V

OP ŠTA PSIHOLOGIJA V. LIČNOST, INTEGRITET, IDENTITET. LIČNOST. LIČNOST. Olport: Ličnost je dinamička organizacija u okviru individue onih psihofizičkih sistema koji određuju njegovu jedinstvenu, specifičnu podešenost prema svojoj sredini

liza
Download Presentation

OP ŠTA PSIHOLOGIJA V

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. OPŠTA PSIHOLOGIJA V LIČNOST, INTEGRITET, IDENTITET

  2. LIČNOST

  3. LIČNOST • Olport: • Ličnost je dinamička organizacija u okviru individue onih psihofizičkih sistema koji određuju njegovu jedinstvenu, specifičnu podešenost prema svojoj sredini • Teorije ličnosti: bihejviorističke, psihoanalitičke, Frojdova, Olportova, Katelova, Fromova itd.

  4. LIČNOST • Strukturu ličnosti čini veliki broj raznih osobina ili crta • Osobine ličnosti moguće je grupisati na sledeći način: • Fizičke osobine i osobine koje znače spoljašnji izgled • Karakterne osobine • Osobine temperamenta • Osobine sposobnosti • Ostale osobine

  5. TEMPERAMENT • Temperament – karakterističan način reagovanja pojedinaca u različitim situacijama • Obično se misli na učestalost, brzinu, intenzitet i kvalitet emocija Najstarija podela – Hipokrat: • Kolerični • Sangvinični • Flegmatični • Melanholični

  6. HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA temperamenta (i ličnosti) • Kolerik- jake, nagle i ceste reakcije sa sklonošcu ka uzbudenjima i konfliktima • Sangvinik- brze, ali ne tako snažne i jake reakcije. Sklon lakim i cestim promenama raspoloženja • Flegmatik- retka, spora i slaba reagovanja zbog kojih osoba izgleda mirno, staloženo i pasivno • Melanholik- retke ali intenzivne reakcije, snažno emocionalno obojene, sa tendencijom neprijatnih i tužnih osecanja koja dugo traju Kom tipu ličnosti vi pripadate?

  7. KARAKTER • Posebnu grupu osobina čine karakterne osobine • Karakter neki psiholozi izjednačavaju sa pojmom ličnosti, neki sa moralom i moralnim komponentama, drugi sa konativnim/voljnim osobinama itd • Karakter – integrisana ličnost, otporna na moralna i druga iskušenja • Karakter je deo strukture ličnosti, obuhvata voljne, ali i sa njima povezane dispozicije za moralno i nemoralno ponašanje

  8. KARAKTER • Karakterne osobine/crte su takve crte kojima se izražavaju i voljne osobine i ostvarivanje određenih moralnih principa • Lično iskustvo i učenje kao vrlo značajan faktor oblikovanja karaktera • Nasleđe –opšta osnova za neke karakterne crte poput, odlučnosti, energičnosti, upornosti, istrajnosti..

  9. ČETIRI GRUPE KARAKTERNIH OSOBINA 1.Opšte karakterne osobine: • Odlučnost • Doslednost • Hrabrost .. 2.Karakterne crte koje se tiču odnosa prema drugima: • Humanost • Nesebičnost • Poštenje • Odanost • Iskrenost • Tolerantnost..

  10. 3.Karakterne crte koje se tiču odnosa prema radu: • Savesnost • Odgovornost • Marljivost • Ažurnost • Predanost... 4.Karakterne crte koje znače odnos prema sebi • Skromnost • Kritičnost • Promišljenost ..

  11. INTEGRITET

  12. MERILA INTEGRITETA • Integritet nije zasebna funkcija ličnosti, niti zasebna crta ličnosti, već proceskojim se objedinjavaju crte ličnosti i funkcije koje su na njima zasnovane u ponašanju • Dobro integrisana ličnost prihvata sebe, druge i radno je efikasna • Olport: tri osnovna merila za procenu integriteta ličnosti: • raznovrsnost autonomnih interesa, • objektivan stav prema sebi, • jedinstvena filozofija života

  13. POREMEĆAJI INTEGRITETA • Kada dolazi do poremećaja integriteta? • Izraženije krize integriteta javljaju se onda kada čovek ne uspe da ostvari neki važan cilj (koji je u funkciji jedne ili više bitnih čovekovih potreba) • Student koji upiše, a ne završi fakultet, značajni životni neuspesi u profesiji, braku... • Krizu integriteta prati gubitak poverenja u vlastite sposobnosti, pad samopoštovanja, uznemirenost • Potreba za stručnom pomoći

  14. POREMEĆAJ INTEGRITETA • Ako je ličnost u stanju da sagleda prave uzroke neuspeha i da iznađe puteve za izbor nove aktivnosti i postigne uspeh u njoj, kriza integriteta može imati pozitivno dejstvo na ličnost • Rogers: kriza koja je u granicama adaptivnih mogućnosti ličnosti podstiče njen razvoj • Do krize može doći i ako je nivo aspiracije pogrešno određen

  15. POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA • Dezintegrisana ličnost – pojam iz psihijatrijske i psihološko kliničke prakse • Dezintegracija ličnosti ispoljava se kroz: • Poremećaje u razvoju regresivnog tipa – puzanje kod dece koja su već hodala, infantilne/detinje reakcije odraslih osoba, napadi nekontrolisanog besa; psihotične regresije na intelektualnom ili emotivnom planu • Razne vrstesituacionih i privremenih poremećaja koji nastupaju u situaciji kada ličnosti iz nekog razloga ne uspe da svoje potencijale iskoristi za rešavanje problema, tj za adaptivno ponašanje

  16. POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA • Poremećaje integracije ličnosti prate dve vrste promena: • Emocionalne prirode – teskoba, neodređeni strah, smanjena otpornost na neuspeh u zadovoljenju osnovnih potreba • Promene u efikasnosti, kako na radu, tako i u odnosima sa ljudima • Neurotski poremećaji integriteta pretežno su izazvani faktorima socijalne prirode – serija neuspeha koja pojačava osetljivost ličnosti na naredne neuspehe

  17. NORMALNOST LIČNOSTI • Kakva je “normalna” ličnost? • Na osnovu čega postavljamo kriterijum normalnosti i kažemo da je neko “normalan”?

  18. NORMALNOST LIČNOSTI • DESKRIPTIVNI MODELI • Subjektivni model – ličnost procenjivača služi kao model normalnosti. Drugi su normalni ako se ne razlikuju značajnije od onoga ko procenjuje • Normativni model – polazi se od idealnog ponašanja, pa se prema tom idealu vrši poređenje. Kompletna normalnost je bliska savršenstvu, idealu na osnovu kog se vrši poređenje

  19. NORMALNOST LIČNOSTI • Statistički model – “prosek” je merilo normalnosti. Što je neko bliži proseku, to je bliži normalnosti • Kulturni model – normalno je ono što je usvojio kao poželjan oblik ponašanja najveći broj ljudi u jednoj kulturi – najčešće se sreće u psihijatrijskoj literaturi

  20. NORMALNOST LIČNOSTI • EKSPLANATORNI MODELI: • Model bolesti – medicinski model, poremećaj ličnosti posmatra se kao bolest, a ova kao nenormalnost • Psihodinamski model – u centar stavlja nesvesnu motivaciju, nesvesne konflikte i nesvesnu borbu da se savladaju ti konflikti. Kada ta unutrašnja borba sa konfliktima ne da željeni ishod, pojavljuju se simptomi poremećaja ličnosti

  21. Model učenja – akcenat je stavljen na način na koji se životno iskustvo oblikuje u ponašanju individue. Anormalno ponašanje se objašnjava zakonima uslovljavanja i drugim oblicima učenja • Stres model – poremećaj ličnosti je odgovor na stres ili pritisak koji ličnost nije u stanju da savlada na uspešan način. Stres je rezultat fizičkog, psihološkog i socijalnog pritiska ili njihove kombinacije

  22. IDENTITET

  23. IDENTITET • Erikson: krize identiteta, najčešće se javljaju za vreme adolescencije kada pojedinac sazrevajući mora integrisati nove sposobnsoti, osećaje, uloge i fizički izgled u svoj raniji identitet deteta • Ličnost se razvija sledeći unutrašnji plan po kojem se određene osobine i sposobnosti intenzivno razvijaju u određenim uzrastima, nezavisno od kulture u kojoj se razvija. • Ovladavanje razvojnim stadijumima na određenom uzrastu je od ključnog značaja za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i identiteta osobe.

  24. IDENTITET • Whitbourne: traganje za identitetom je proces koji traje ceo život, a ne samo posebni stadijum ili faza • Nivo celovitosti identiteta menjaće se sa društvenim ulogama i odgovaranjem na životne događaje • Neko može imati jasno određen identitet kao direktor na poslu, ali može imati teškoća sa svojim identitetom kao supružnik

  25. ZRELOST LIČNOSTI

  26. ZRELOST LIČNOSTI • Neka obeležja zrelosti: optimalan nivo razvoja sposobnosti, funkcija i osobina ličnosti • Usklađenost, celovitost sposobnosti, funkcija i osobina ličnosti • Aktivan odnos prema sebi i sredini • Ravnoteža između osobe i sredine.. • Zrelost ličnosti – proces koji se odvija čitavog života i od koga zavisi tačnost u opažanju sopstvene ličnosti (self concept), drugih ljudi i uspeh u svakodnevnim situacijama • Zrelost uvek posmatramo u odnosu na uzrast, sredinu, a delimično i u odnosu na profesiju

  27. ZRELOST LIČNOSTI • Hrnjica: zrelost je stepen postignute ravnoteže između identiteta i integriteta jedne ličnosti • Tri tipa nezrelosti: • Nezrelost konformističkog tipa – prihvatanje normi bez preispitivanja vrednosti; osnova ove nezrelosti je strah od konflikta, anksioznost, osećanje zavisnosti i manje vrednosti • Nezrelost osobenjačkog tipa – suština ove nezrelosti je u tome što se uvek polazi od sebe i samo od sebe i što ne postoji razumevanje za druge • Nezrelost “nerazvijene”ličnosti- nezrelost ovog tipa je u nerazvijenom identitetu, što se odražava na asocijalno i antisocijalno ponašanje

  28. Koje osobine karakterišu zrelu ličnost?Koje komponente zrelosti poznajete?

  29. KOMPONENTE ZRELOSTI: • Fizička zrelost • Intelektualna zrelost • Emocionalna zrelost • Socijalna i moralna zrelost • Psihoseksualna zrelost

  30. Šta označava intelektualna zrelost? • Intelektualna zrelost – zavidan nivo razvijenosti intelektualnih procesa, samostalnost mišljenja, spremnost da se prihvate nove ideje, objektivnost i otvorenost ka novom iskustvu, realističko suđenje, stabilan i prihvatljiv vrednosni sistem, odgovarajući stil života i životna filozofija... • Herlok: najvažniji kriterijumi određivanja intelektualne zrelosti su: zrelost interesovanja, zrelost stavova, odsustvo sujetnih uverenja i realnost procene

  31. Šta označava emocionalna zrelost? Koje su znaci emocionalne nezrelosti? Emocionalno zrelu osobu karakteriše: • Odsustvo izrazitih i nerealnih stavova • Samostalnost u ponašanju i odlučivanju • Čvrste emocionalne veze sa drugim ljudima • Emocionalna stabilnost • Odsustvo zavisti i ljubomore • Frustraciona tolerantnost • Emocionalna kontrola

  32. Najčešći znaci emocionalne nezrelosti: • Česti i neuobičajeni strahovi • Zavisnost • Nemogućnost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza sa drugima • Povećana razdražljivost • Netrpeljivost • Produžena i izražena ljubomora • Nizak nivo frustracione tolerancije • Emocionalna nestabilnost, češći afekti..

  33. Socijalna zrelost • Koje osobine karakterišu socijalno zrelu osobu? • Socijalno zrela osoba uspešno sarađuje sa drugima, spemna je da preuzme odgovornost za sebe i druge, socijalno je osetljiva – oseća potrebu i uspeva da sopstvene potrebe usaglasi sa potrebama drugih ljudi (Hrnjica,1990) • Kriterijumi socijalne nezrelosti: nostalgija, regresija, uobraženost, snobizam, neodgovarajuće reakcije u odnosima sa ljudima

  34. Moralna zrelost • Šta označava moralna zrelost? • Dosledno manifestovanje moralnosti i pridržavanja moralnih normi Kriterijumi moralne i socijalne zrelosti: • Kooperativnost sa drugim ljudima • Spremnost da se preuzme odgovornost za sebe i druge • Usklađenost sopstvenih potreba sa potrebama drugih • Osamostaljivanje od roditelja • Odsustvo sugestibilnosti • Brzo prilagođavanje u radnim i socijalnim situacijama • Odsustvo konformizma • Altruizam • Prihvatanje moralnih normi

  35. Psihoseksualna zrelost • Psihoseksualna zrelost - pozitivni stavovi prema suprotnom polu i dobro prilagođavanje na pripadnike/ce suprotnog pola, što isključuje stav dominacije i stav submisivnosti u odnosu na njih • Psihoseksualna zrelost - prihvatanje sebe i sopstvenog pola, uspostavljanje dobrih emocionalnih odnosa sa partnerom, prihvatanje partnera onakvim kakav jeste, razumevanje potreba partnera, poštovanje njegove ličnosti i spremnosti da mu se pomogne

  36. FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU

  37. FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU • Frustracija – stepen otpornosti na jednu ili više nezadovoljenih značajnih čovekovih potreba • Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju • Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije

  38. Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” • Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

  39. FRUSTRACIJE I KONFLIKTI FRUSTRACIJE: Velike ili teške spoljašnje prepreke ili nesposobnosti koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu lako savladati KONFLIKTI: Sukobljavanje dva motiva.

  40. Izvori frustracija: • Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici) • Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (pr. roditelji – dete) • Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština...)

  41. VRSTE KONFLIKATA K. LEVIN, 3 tipa konflikata: • KONFLIKT DVOSTRUKOG PRIVLAČENJA: Čovek treba da se opredeli za jedan od dva privlačna cilja. Od dva dobra treba odabrati jedno. • KONFLIKT DVOSTRUKOG ODBIJANJA: Situacije u kojima se mora učiniti jedna od dve neprijatne stvari. Od dva zla treba izabrati manje. Beg iz konfliktne situacije u bolest. Ratna neuroza • AMBIVALENTNOST ILI KONFLIKT PRIVLAČENJA I ODBIJANJA: Situacije kada prema jednom istom objektu, prema jednoj istoj osobi postoji istovremeno i privlačnost i odbojnost, tj, suprotna, ambivalentna osećanja. Najteži tip konflikta

  42. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: • Povećanje pozitivnih napora da se prepreka savlada – realistička reagovanja na konflikte i frustracije • Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi” Pozitivne posledice frustracije: Suočavanje sa teškoćama – naprezanje snaga – razvijanje sposobnosti i ličnih osobina.

  43. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Realističko reagovanje na frustracije Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju je: • povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, • promena u načinu pristupanja problemu, • svesna zamena cilja, • Indirektna, posredna zamena cilja.

  44. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Realistički, ali negativni, neuspešni način reagovanja na frustracije: Situacije kada dugotrajna i uporna frustracija dovodi najzad do pojave agresivnog ponašanja. Premeštanje agresije, regresija, dezorganizovanost i krutost u ponašanju...

  45. VEŽBA ERIKSON FAZE RAZVOJA IDENTITETA

More Related