1 / 41

Evolucija softvera

Evolucija softvera. Uvod. Sadržaj. Definicija održavanja i evolucije softvera Tipovi održavanja i evolucije Zašto softver evoluira Otpornost na promene Klasifikacija aktivnosti rein ženjeringa softvera. Održavanje softvera. Održavanje softvera je

Download Presentation

Evolucija softvera

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Evolucija softvera Uvod

  2. Sadržaj • Definicija održavanja i evolucije softvera • Tipovi održavanja i evolucije • Zašto softver evoluira • Otpornost na promene • Klasifikacija aktivnostireinženjeringa softvera

  3. Održavanje softvera • Održavanje softveraje • Proces modifikacije softverskog sistema ili komponente nakon isporuke radi ispravljanja grešaka, poboljšanjaperformansi ili drugih atrubuta ili prilagodjenja novoj sredini[IEEE Std 610.12-1999] • Softverski proizvod podleže modifikaciji koda i odgovarajuće dokumentacije usled nekog problema ili potrebe za poboljšanjem. Cilj toga je da se modifikuje postojeći softverski proizvod a da se u istovreme sačuva njegov integritet. [ISO Std 12207]

  4. Održavanje softvera • Modifikacija programa nakon što je već stavljen u upotrebu • Održavanje obično ne obuhvata promenu osnovne konstrukcije sistema. • Promene se implementiraju modifikacijom postojećih i dodavanjem novih komponenti u sistem

  5. Evolucija softvera • Evolucija softveraje • niz aktivnosti, tehničkih i rukovodstvenih, koje obezbeđuju da softver nastavlja da ispunjava organizacione i poslovne ciljeve pritom iskorišćavajući poverena sredstva na najbolji način (Institut za istraživanja na polju evolucije softvera)[Research Inst. On Sw. Evolution] • svaka programerska delatnost koja je namenjena stvaranju nove verzije softvera od neke ranije verzije (Lehman i Ramil 2000) • primena mera(aktivnosti) i procesa održavanja softvera koji stvaraju novu radnu verziju softvera sa promenjenom funkcionalnošću (prema iskustvima korisnika) ili sa svojstvima prethodne radne verzije,zajedno sa odgovarajućim merama i procesima koje osiguravaju kvalitet, i rukovođenjem tim merama i procesima (Ned Chappin 1999)

  6. Sadržaj • Definicija održavanja i evolucije softvera • Tipovi održavanja i evolucije • Zašto softveri evoluiraju • Otpornost na promene • Klasifikacijaaktivnostireinženjeringa softvera

  7. Tipovi održavanja softvera • Prema standardu ISO/IEC 14674 za softverski inženjering - održavanje softvera • Adaptivnoodržavanje • “Modifikacija softverskog proizvoda koja se izvodi nakon isporuke, a sa ciljem da se tom softverskom proizvodu sačuva upotrebna vrednost u promenjenoj sredini ili sredini koja se upravo menja." • Korektivnoodržavanje • "Reaktivna modifikacija softverskog proizvoda koja se vrši nakon isporuke, radi popravke otkrivenih grešaka."

  8. Tipovi održavanja softvera • Prema standardu ISO/IEC 14674(…) • Perfektivnoodržavanje • "Modifikacija softverskog proizvoda nakon isporuke radi unapređenja performansi ili održivosti."(takođe uključuje i dodavanje novih karakteristika) • Preventivnoodržavanje • "Modifikacijasoftverskog proizvoda nakonisporuke, sa ciljem da se detektuju i isprave skrivene greške u tom softverskom proizvodu pre nego da postanu delotvorne."

  9. Tipovi održavanja softvera • Prema standardu ISO/IEC 14674 za softverski inženjering - održavanje softvera

  10. Tipovi održavanja softvera • Klasifikacija zasnovna na objektivnom dokazu [Chapin i drugi 2001] • Klasifikuje evoluciju softvera i mere i procese održavanja unutar • softvera (uključujući dokumentaciju) • koda • funkcionalnosti za korisnika • poredeći softver pre i posle evolucije 12 identifikovanih tipova održavanja softvera.

  11. Tipovi održavanja softvera 6. Pospremanje 7. Preventiva 8. Performanse 9. Adaptacija 10. Redukcija 11. Popravka 12. Unapređenje • Obuka • Konsultacija • Vrednovanje 4. Reforma 5. Osavremenjivanje Ne Da li je funkcija promenjena? Ne Da Da li je izvorni kod promenjen? Ne Da Da li je softver promenjen ? Da

  12. Tipovi održavanja softvera • Da li su ove mere izmenile softver ? Ne. • (1. Obuka) Da li su ove aktivnosti upotrebile softver kao predmet obuke korisnika? • (2. Konsultacija) Da li su ove aktivnosti upotrebile softver kao osnovu konsultacija? • (3. Vrednovanje) Da li su ove aktivnosti obuhvatile i vrednovanje softvera? • Da li su ove aktivnosti izmenile kod? Ne. • (4. Reforma) Da li su ove aktivnosti učinile da se nekodska dokumentacija bolje prilagođava korisnicima? • (5. Ažuriranje) Da li su ove aktivnosti učinile da je nekodska dokumentacija bolje prilagođena implementaciji?

  13. Tipovi održavanja softvera • Da li su ove aktivnosti promenile stepen funkcionalnosti za korisnika?Ne. • (6. Pospremanje) Da li su ove aktivnosti promenile ergonomske aspekte ili bezbednost? • (7. Preventiva) Da li su ove aktivnosti zaobišle ili smanjile posao održavanja u budućnosti? • (8. Performanse) Da li su ove aktivnosti promenile performanse softvera? • (9. Adaptacija) Jesu li ove aktivnosti promenile tehnologiju ili resurse koji se koriste? • …

  14. Tipovi održavanja softvera • Ako je odgovor na "C" DA. • (10. Redukcija) Da li su aktivnosti ograničile ili smanjile funkcionalnost za korisnika? • (11. Korekcija) Da li su ove aktivnosti ispravile funkcionalnost za korisnika? • (12. Unapređivanje) Da li su ove aktivnosti zamenile, dodale ili proširile funkcionalnost za korisnika?

  15. Sadržaj • Definicija održavanja i evolucije softvera • Tipovi održavanja i evolucije • Zašto softver evoluira • Otpornost na promene • Taksonomija delatnostireinženjeringa softvera

  16. Troškovi održavanja/evolucije

  17. Glavni razlozi evolucije softvera • Promene u zahtevima korisnika(potrošača) • Modifikacije i proširanja na osnovu zahteva od strane korisnika • Otklanjanje grešaka • Redovne popravke • Vanredne popravke - koje više koštaju usled velikog pritiska • Promene u formatima podataka • Y2K, Euro, poreske stope, poštanski kodovi, telefonski brojevi... • Novi standardi: UML, XML, wsdl, json,... • promene hardvera • Unapređenja efikasnosti

  18. Sadržaj • Definicija održavanja i evolucije softvera • Tipovi održavanja i evolucije • Zašto softver evoluira • Otpornost na promene • Klasifikacijaaktivnostireinženjeringa softvera

  19. Starenje softvera • Moramo naučiti kako da poništimo efekte(posledice) starenja. • “Programi, kao i ljudi, stare. Ne možemo da sprečimo zastarevanje, ali možemo razumeti njegove razloge, preduzeti korakeda ograničimo njegove posledice, s vremena na vreme poništiti neke od oštećenja koje je prouzrokovalo i pripremiti se za dan kada taj softver neće više biti održiv.” (Parnas, 1994.)

  20. Starenje softvera (...) • Razlozi starenja softvera • Održavanje • Neukanadogradnja i razgradnja njegove konstrukcije • nefleksibilnost od samog početka • nedovoljna ili nesaglasna dokumentacija • pritisak rokova • dvostruka funkcionalnost (duplikacijakoda) • odsustvo modularnosti • ... • Moguće rešenje: reinženjering

  21. Nasleđeni sistemi - definicije • Svaki informacioni sistem koji odoleva promenama. [program-transformation.org] • Postojeći računarski sistem ili aplikacioni program koji nastavlja da se koristi i dalje, zbog toga što korisnik (obično neka organizacija) da ga zameni ili ga redizajnira. Mnogi ljudi koriste ovaj izraz da označe "zastarele" sisteme. (wikipedia)

  22. Nasleđeni sistemi - definicije • Iz perspektive "novih trendova u tehnologiji" čak i potpuno funkcionalan i dobro održavan sistem se samtra nasleđenim ako je zasnovan na zastareloj tehnologiji. (Pogledi na reizgradnju nasleđenih sistema, SEI CMU 1995) • Iz ekonomske perspektive sistem se smatra nasleđenim ako ne može da prati stopu promena u domenu biznisa. (Alderson, Cacm, 1999)

  23. Problemi sa nasleđenim sistemima • Često rade na zastarelom hardveru • Teško ih je održavati, poboljšati i proširiti • Opšte odsustvo razumevanja sistema: • Nema nikoga da objasni kako sistem radi • Dokumentacija i uputstvaza upotrebu se s vremenom izgube • Teško ih je integrisati sa mlađim sistemima

  24. Razlozi čuvanja nasleđenih sistema • Troškovi redizajniranja sistema su faktor koji ga (redizajniranje) sprečava upravo zato što je ono veliko, monolitno i/ili složeno. • Sistem mora biti dostupan skoro 100%, pa ne može tek tako da se isključi • Ljudi ne razumeju način na koji sistem radi • Korisnik očekuje da se sistem može lako zameniti novim kada to postane neophodno. • Sistem radi zadovoljavajuće, i vlasnik ne vidi razloga da ga menja.

  25. Nasleđeni sistemi - Moguće rešenje • Reinženjering jeste sistematsko transformisanje postojećeg sistema u nov oblik radi • a) ustanovljenja poboljšanja u kvalitetu rada, sposobnosti sistema, funkcionalnosti i svojstvima ili • b) mogućnosti sistema da se razvija (evolventnosti) uz manje troškove, manje planiranje ili manji rizik za korisnika.

  26. Sadržaj • Definicija održavanja i evolucije softvera • Tipovi održavanja i evolucije • Zašto softver evoluira • Otpornost na promene • Klasifikacijaaktivnostireinženjeringa softvera

  27. Domen reinženjeringa softvera • Normalan razvoj softvera (forward engineering) • Reverzni inženjering • Redokumentacija • Obnova projekta • Razumevanje programa • Restrukturiranje • Reinženjering • Reverzna specifikacija • Rekodiranje (ponovno kodiranje) • Redizajn (otkrivanje projekta) • Respecifikacija (ponovna specifikacija)

  28. Normalan razvoj • Uobičajeni softverski proceskoji teče od funkcionalne specifikacijei dizajna ka fizičkoj implementaciji sistema

  29. Softversko reverzno inženjerstvo • Def. Dvofazni proces • Izvlačenje informacija • Apstrakcija informacija • Def. Trofazni proces [Tilley95] • Prikupljanje informacija • Organizacija znanja • Upravljanje, analizai prezentacija informacijama • Def. Sistem koji anlizira temu [CC90] • Da bi se identifikovale njegove trenutne komponente i njihova međuzavisnost • da bi se izvukle i stvorile sistemske apstrakcije i informacija za dizajn • Dotični sistem se ne menja: međutim, menja se dodatno znanje o sistemu koji se proizvodi

  30. Reverzni inženjering u odnosu na druge delatnosti

  31. Razumevanje programa • Razumevanje ili tumačenje programa je izraz koji je u vezi sa reverznim inženjeringom. Razumevanje programa uvek podrazumeva da se počinje sa izvornim kodom dok se reverzni inženjering može zasnivati na binarnoj i izvršnoj formi sistema ili na opisima konceptualnog dizajna. Cela doktrina razumevanja programa obuhvata znanja o ljudskim mentalnim procesima prilikom razumevanja programa (programerska psihologija). Razumevanje programa može se ostvariti na neki adhok način, bez da se napravi spoljni opis. • Dok je reverzni inženjering sistematski pristup razvoju spoljašnjeg opisa sistema, razumevanje programa se može uporediti sa obnovom dizajna zato što oboje polaze od nivoa izvornog koda.

  32. Redokumentacija • Redokumentacija je stvaranje ili revizija semantički ekvivalentng prikaza unutar istog nivoa apstrakcije. Prikazuju se obično različiti aspekti sistema (npr. protok podataka, struktura podataka, kontrola protoka) namenjenih ljudima. • Redokumentacija je najjednostavniji i najstariji oblik reverznog inženjeringa i možese smatrati jednom od nenametljivih, mekših oblika restrukturiranja.

  33. Restrukturiranje • Transformacija jednog nivoa prikaza u drugi na istom nivou relativne apstrakcije, dok se u isto vreme čuva spoljašnje ponašanje dotičnog sistema (tj. funkcionalnost i semantika)

  34. Reinženjering • Reinženjering je ispitivanje i izmena datog sistema radi radi ponovnog konstituisanja u nekom novom obliku i kasnija implementacija tog novog oblika. • Proces reinženjeringa računarskih sistema obuhvata tri glavna koraka: reverzni inženjering, funkcionalno restrukturiranje i progresivni inženjering

  35. Reinženjering softvera - model potkovice

  36. Kategorije renženjeringa • Automatsko restrukturiranje • Automatska transformacija • Poluautomatska transformacija • Obnova i reimplementacija dizajna • Reverzni i progresivni inženjering koda • Reverzni inženjering podataka i migracija strukturnog opisa baze podataka • Migracija nasleđenih sistema ka modernim platformama

  37. Kategorije reinženjeringa... • Automatsko restrukturiranje • Radi dobijanja čitljivijeg koda • Primena standarda u kodiranju • Automatska transformacija • Radi dobijanja boljeg koda • HTML-izacija izvornog koda • Pojednostavljenje kontrolnih naredbi (dead code, goto) • Refaktorisanje i remodularizacija • Popravka Y2K

  38. Kategorije reinženjeringa... • Poluautomatska transformacija • Kako bi se dobio bolje građen sistem (npr, ponovo konstruisati kod i podatke) • Poluautomatska konstrukcija strukturnih i funkcionalnih apstakcija • Ponovno konstruisanje ili reimplementiranje dotičnog sistema iz tih apstrakcija

  39. Obnova dizajna • Obnova dizajna ili reverzno projektovanje je podgrupa aktivnosti u sklopu reverznog inženjeringa u čijem se domenu znanje, spoljašnje informacije i dedukcija pridodaju opservacijama na dotičnom sistemu radi identifikacije apstrakcija višeg nivoa od onih koje se dobijaju direktno iz ispitivanja samog sistema. • Obnova dizajna nanovo stvara projektne apstrakcije iz kombinacije koda, postojeće projektne dokumentacije (ukoliko je dostupna), ličnog iskustva, i opšteg znanja o problemu i domenu aplikacije.

  40. Nivoi apstrakcija u okviru obnove dizajna • Aplikacija • Koncept, poslovna pravila, politika • Funkcija • Logička i funkcionalna specifikacija, ne-funkcionalni zahtevi • Struktura • Protok kontrole i podataka, dijagram zavisnosti • Skica strukture i podsistema • Arhitektura softvera • Implementacija • Aps. Sint. stabla, tabela simbola, izvorni kod

  41. Ostale RE- aktivnosti(mere) • Reverzna specifikacija je vrsta reverznog inženjeringa kod koje se specifikacija izvlači iz izvornog koda ili opisa dizajna. Termin specifikacija u ovom kontekstu znači bilo kakav apstraktni opis onoga što softver zapravo radi. U progresivnom inženjeringu, specifikacija nam govori šta bi softver TREBALO da radi. Međutim, izvorni kod ne sadrži ovakvu informaciju.Samo u retkim slučajevima, ona se može povratiti(rekonstruisati) iz komentara unutar izvornog koda i od ljudi koji su bili uključeni u proces originalnog progresivnog inženjeringa. • Rekodiranje(ponovno kodiranje) obuhvata promenu implementacionih karakteristika izvornog koda. Restrukturiranje jezičkog prevoda i protoka kontrole su izmene na nivou izvornog koda. Ostale moguće izmene obuhvataju prilagođavanje standardima kodiranja, poboljšanje čitkosti koda, i promena imena programskih stavki. • Redizajn obuhvata izmene karakteristika projekta. Moguće izmene obuhvataju restrukturiranje konstrukcije dizajna, izmenu modela sistemskih podataka onako kako su ugrađeni u strukturi podataka ili u bazi podataka, i poboljšanje algoritma. • Respecifikacija (ponovna specifikacija) obuhvata izmene karakteristika traženog kvaliteta. Ovaj tip izmena se može odnositi na izmenu same forme postojećih zahteva(tj. uzimanje neformalnih zahteva izraženih na engleskom i stvaranje formalne specifikacije na nekom formalnom jeziku Y). Ovaj tip izmena može se odnositi i na izmenu sistemskih zahteva, kao što je dodavanje nekih novih zahteva, ili brisanje nekih starih.

More Related