1 / 26

UTICAJ NEFORMALNE EKONOMIJE NA EKONOMSKI RAZVOJ

UTICAJ NEFORMALNE EKONOMIJE NA EKONOMSKI RAZVOJ. Dr Rajko Kosanović Sofija, 13-14. mart 2013. NEFORMALANA EKONOMIJA. Globalna pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na stepen društveno-ekonomskog razvoja.

tacita
Download Presentation

UTICAJ NEFORMALNE EKONOMIJE NA EKONOMSKI RAZVOJ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. UTICAJ NEFORMALNE EKONOMIJE NA EKONOMSKI RAZVOJ Dr Rajko Kosanović Sofija, 13-14. mart 2013.

  2. NEFORMALANA EKONOMIJA Globalna pojava, u manjoj ili većoj meri, prisutna u svim zemljama, bez obzira na stepen društveno-ekonomskog razvoja. U literaturi na engleskom reziku za ovu pojavu koriste se sledeći termini: ,,informal economy” ,,unformal economy” ,,gray economy” ,,hidden economy” ,,shadow economy”

  3. DEFINICIJA • ,,Siva ekonomija”-skup ekonomskih aktivnosti koje se obavljaju van institucionalizovanog, legalnog privrednog ambijenta, a koji se, preduzimanjem određenih radnji, mogu legalizovati (na primer plaćanjem poreza); • ,,Bela ekonomija”- legalni privredni ambijent; • ,,Crna ekonomija”- ne može se legalizovati (na primer trgovina narkoticima).

  4. ,,TRI STUBA’’NEFORMALNE EKONOMIJE • privredjivanje na crno (nelegalni privredni subjekti), 2) rad na crno (zaposleni koji rade ilegalno) i 3) pranje novca i finansijske malverzacije ( nelegalne transakcije, utaje poreza i dr.).

  5. RAD NA CRNO • Zapošljavanje u neregistrovanoj firmi; • Zapošljavanje u registrovanoj firmi, ali bez ugovora o radu; • Zapošljavnje u registovanoj firmi, čiji deo posla kojim se firma bavi nije registrovan; • Zapošljavanje u registrovanoj firmi, sa zaključenim ugovorom o radu,ali: bez plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje, uz isplatu dela zarade na ruke; • Samozappošljavanje; • Neplaćeni pomažući članovi domaćinstva;

  6. RAD NA CRNO Rad „na crno“ za radnike znači da: • nemaju ugovore o radu kojim garantuju redovnu i određenu zaradu, bezbednosti i zdravlje na radu, zakonsko radno vreme, odsustva, odmore i drugo; • nisu prijavljeni, odnosno da nemaju obavezno socijalno osiguranje (zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti); • su eksploatisani od strane poslodavca; • radom na crno nanose štetu sebi i drugima.

  7. UZROCI NASTANKA Postoje brojni uzroci rada na crno, a njih u prvom redu treba tražiti u sledećem: • visokoj stopi nezaposlenosti, a naročito visokoj stopi nezaposlenosti mladih; • niskim primanjima i padu životnog standarda; • nezaokruženom poreskom sistemu i slaboj poreskoj kontroli; • blagim kaznama, tj. malom riziku u odnosu na očekivanu dobit; • neizgrađenosti tržišnih mehanizama, institucija i neefikasnosti javne administracije; • dominaciji politike nad ekonomijom i dr.

  8. RAD NA CRNO,,socijalni ventil” Nadležni državni organi radu na crno „gledaju kroz prste“, budući da je rad na crno svojevrsni „socijalni ventil” za regulisanje naraslih tenzija u društvu zbog dugogdišnje ekonomske i socijalne krize.

  9. OBLASTI U KOJIMA SE JAVLJA • Turizam i ugostiteljstvo; • Građevinarstvo; • Trgovina; • Saobraćaj; • Zanastvo idruge uslužne delatnosti; • Poljoprivreda;

  10. NEGATIVNE POSLEDICE Rad na crno ima brojne negativne posledice i to na: 1) zaposlene; 2) poslodavce ( kako one koji prijavljuju, tako i na one koji ne prijavljuju zaposlene); 3) državu i na čitavo društvo.

  11. NEGATIVNE POSLEDICE(na zaposlene) • Zaposleni koji rade na crno u potpunosti ili delimično ne ostvaruju prava koja im garantuje radno i socijalno zakonodavstvo, kolektivni ugovori (opšti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca) i ugovor o radu. • Radnik koji radi na crno, odnosno nije prijavljen ne ostvaruje prava iz radnog odnosa poput prava na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva, zaštitu života i zdravlja pri radu, ne uplaćuje mu se penzijsko i zdravstveno osiguranje i dr.

  12. NEGATIVNE POSLEDICE(na poslodavce) • Poslodavci koji posluju legalno, u odnosu na poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno, izloženi su nelojalnoj konkurenciji, pošto imaju velike izdatke za poreze i doprinose koje je teško pokriti iz poslovanja. Ovi poslodavci, na ovaj način bivaju kažnjeni što poštuju zakon i izvršavaju svoje obaveze. • Preduzeća koja ne prijavljuju zaposlene takođe u izvesnoj meri trpe posledice rada na crno imajući u vidu da neprijavljeni rad često znači nisku produktivnost koja donosi dugoročne štete.

  13. NEGATIVNE POSLEDICE(na državu) • Država trpi brojne negativne posledice rada na crno, zbog činjenice da republički i opštinski budžeti, kao i fondovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ne ostvaruju ogromna sredstva zbog neuplaćenih poreza i doprinosa. • Zbog povećanih socijalnih izdataka država u velikoj meri opterećuje privredu, zadržavanjem visokih stopa poreza i doprinosa, koji u najvećoj meri opterećuju poslodavce koji posluju u skladu sa zakonom. • Naplaćanjem poreza i doprinosa budžeti i fondovi ne ostvaruju potrebne prihode za finansiranje prava zaposlenih i svih građana, što neretko ima za posledicu zaduživanje države i prebacivenje tereta na buduće generacije.

  14. OBIM(Srbija) • U Srbiji u „sivoj ekonomiji“ radi od 700.000 do 800.000 radfnika; • Siva ekonimija činiod 35 do 40%BDP-а; • Šteta za budžet se procenjuje na tri-četiri milijarde evra godišnje; • U „sivoj ekonomiji “godišnje se obrne i do 10 milijardi evra.

  15. OBIM(Srbija-stopa neformalne zaposlenosti) • April 2011............. 19,9 % • Oktobar 2011........17,8 % • April 2012...............17,0 % • Oktobar 2012.........17,9 % Smanjenje stope neformalne zaposlenosti rezultat je ekonomske krize

  16. OBIM(svet-% BDP-a) • Severna Amerika...................13 % • Zapadno-evropske zemlje......18 % • Azija........................................29 % • Istočno-evropske zemlje.........36 % • Centralna i južna Amerika.......41% • Afrika.......................................42%

  17. KAKO MERITI OBIM? Postoji veći broj metoda za merenje obima sive ekonomije u jednoj zemlji, a koje se prema zajedničkim karakteristikama mogu svrstati u sledeći tri grupe • direktne metode (anketa i poreska revizija); • indirektne metode (razlika između poreske statistike i nacionalnih računa; razlika između prihoda i izdataka – makropristup; razlika između prihoda i izdataka – mikropristup; tržište radne snage; visina gotovine u opticaju; metoda upoređivanje podataka o fizičkim inputima); • uzročni modeli (potražnja za gotovim novcem; determinante/indikatori).

  18. KAKO MERITI OBIM? • Kada je reč o zemljama u tranziciji, za merenje obima sive ekonomije karakteristična su dva pristupa, i to: metoda input (potrošnja električne energije) i Eurostatov Exhaustiveness program koji je osmišljen za zemlje kandidate, od kojih je 10 postalo punopravnim članovima EU 1. juna 2004. godine. • Exhaustiveness program može se opisati kao program kojim se utvrđuje iscrpnost statističkog obuhvata i usklađenost sa međunarodnom prihvatljivom metodologijom pri izračunavanju nacionalnih računa.

  19. KAKO SE BORITI? Brojne su mere koje se mogu preduzeti na suzbijanju sive ekonomije i njih bi smo mogli svrstati u tri grupe, i to u: • preventivne mere; • stimulativne mere i • kaznene mere.

  20. KAKO SE BORITI? • U preventivne mere, u prvom redu, spadaju mere koje imaju za cilj razvoj društvene svesti o dugoročno pogubnim posledicama rada na crno. U ovu grupu mera, pored ostalog, spada organizovanje kampanja o štetnosti sive ekonomije i njenim efektima i negativnim posledicama, kako na zaposlene, tako i na budžete Republike i lokalnih zajednica, a time i na čitavo društvo. Jasno je da nosioci preventivnih mera moraju biti Vlada , organi lokalne samouprave, sindikati, poslodavci i zaposleni.

  21. KAKO SE BORITI? U stimulativne mere, spadaju: 1) podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad (smanjivanje opterećenja privrede po osnovu poreza i doprinosa, davanje finansijskih podsticaja za prijavljivanje zaposlenih, odobravanjem olakšica u kreditiranju i dr.), 2) stvaranje stimulativnog ambijenta za vršenje uplata poreza i doprinosa (objavljivanjem „belih“ i „crnih“ lista preduzetnika i poslodavaca, postepeno smanjivanje poreza i doprinosa i dr.), 3) usvajanjem jednostavnih i transparentnih poreskih zakona, 4) pojednostavljenje propisa u vođenju knjigovodstvenih, računovodstvenih i poslovnih knjiga i druge mere.

  22. KAKO SE BORITI? Pored preventivnih i stimulativnih mera neophodna je i primena odgovarajućih kaznenih mera u koje, pored ostalog, spadaju: • pooštravanje sankcija za slučaj izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa i nepoštovanje Zakona o radu i drugih propisa kojima se reguliše radno-pravni položaj zaposlenih, • intenziviranje aktivnosti inspekcije rada i • druge mere. Za borbu protiv sive ekonomije nije dovoljno samo doneti odgovarajuće propise, već je iste nužno i sistematski primenjivati, prilagođavati i pratiti njihove efekte.

  23. ULOGA SINDIKATA Aktivnosti sindikata u suzbijanju rada na crno sastoje se, između ostalog, u: 1) organizovanju kampanja (,,Stop radu na crno); 2) podnošenju inicijativa za izmenu odgovarajućih zakonskih propisa; 3) edukaciji o negativnim efektima rada na crno (organizovanje predavanja, tribina, okruglih stolova, seminara, konferencija i izdavanje odgovarajući publikacija). 4) Donošenje nacionalnih akcionih planova,

  24. ZAKLJUČAK Uticaj neformalne ekonomije na ekonomski razvoj ogleda se u sldeće: • republički i opštinski budžeti, imaju umanjene prihode zbog neplaćanja poreza; 2) fondovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja imju umanjene prihode zbog neplaćanja doprinosa; 3) pokrivanje deficita fondova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta; 4) niže učešće kapitalnih rashoda u javnoj potrošnji;

  25. ZAKLJUČAK 5) povećanje poreza i doprinosa da bi se pokrili neostvareni prihodi budžeta i fondova; 6) pogoršavanje uslova poslovanja zbog povećanja poreza i doprinosa; 7) ,,bežanje” uneformalnu ekonomiju zbog povećanja poreza i doprinosa; 8) izloženost poslodavaca u formalnoj ekonomiji nelojalnoj konkurenciji poslodavaca iz nelojane ekonomije; 9) smanjenje produktivnosti zbog nezadovoljstva zaposlenih. 10) rast javnog duga.

  26. HVALA NA PAŽNJI

More Related