Modeli I RAZUMEVANJE DRUŠTVENIH FENOMENA

1. Modeli I RAZUMEVANJE DRUŠTVENIH FENOMENA 20.11. 2013.

2. Model thinking Zašto ova tema? • Upotreba modela dominira velikim delomdruštvene nauke – lingua franca nauke. • U svetu je upotreba modela u eksplanatorne i prognostičke svrhe porasla dramatično od 80-ih, ali razumevanje ulogai funkcija modelanaše istraživačke zajednice nije pratio taj trend. • Mi imamo očigledni neki svoj MODEL!!!

3. Model thinking Zašto ova tema?

4. Model thinking Šta su modeli? Koherentan skup najbitnijih činioca društvenih pojava, koji kreativnim misaonim postupkom stvaraju mehanizam, koji nam pomaže da efikasnije razumemo, objašnjavamo i predviđamo.

5. Model thinking Analogija ?! Modeli = Mape • Nisu realnost ali je predstavljaju; • Oni su objekati - sredstva (fizička i mentalna); • Oni su parcijalni – reprezentuju samo deo stvarnosti; • Reprezentuju one delove stvarnosti koji su supstantivni i bez kojih se realnost ne bi mogla razumeti.

6. Model thinking Zašto modeli? • Maltusov eksponencijalni populacion model. • Po njemu, stanovništvo se razmnožava brže nego što raste proizvodnja hrane. • Uzlazni hod razmnožavanja čovečanstva ide sledom geometrijske progresije (1, 2, 4, 8, 16, 32,...), a proizvodnja hrane linijom aritmetičke progresije (1, 2, 3, 4, 5, 6,...).

7. Model thinking Zašto modeli? • Broj stanovnika raste brže nego količina resursa. • Posle određenog broja godinaresursa će biti manje, a stanovnika koji će ih koristiti više = oskudice. • Ovo stanje će se vremenom pogoršavati. • Mislioci tog vremena sudošli do zaključka da je jedini način da se izbegne ili odloži katastrofa smanjenjem priraštaja.

8. Model thinking Zašto modeli? • Maltusov model ima bitan nedostatak: nijedna realna sredina ne može da održava na sebi neograničeno veliki broj ljudi. • Maltusov eksponencijalni populacioni model nije realan, jer ograničeni resursi (hrana,voda, vazduh) usporavaju rast populacije. Populacija teži ka graničnom zasićenju. Drugi nedostatak je taj što linearne brzine rađanja i umiranja nisu konstantne kao u pretpostavci Maltusovog modela

9. Model thinking Vrste modela • Deskriptivni – eksplanatorni – prognostički; • Induktivni – deduktivni; • Linearni - nelinerani • Teorijski – matematički.

10. Model thinking Linearni modeli • Najednostavniji za razumevanje; • Matematička logika.

11. Model thinking Linearni modeli • Prodajete kuću m2 =1000 $ • Cena se menja sa kvadraturom, preko 100m2 cena opada.

12. Model thinking Model thinking Which of the following are NOT linear?

13. Model thinking Modeli zanimanja

14. Model thinking Modeli preferencija - Diverse preference Do not do unto others as you would they should do unto you.Their tastes may not be the same. George Bernard Shaw • Neki ljudi vole burgere. • Neki vole italijansku hranu. • Neki su vegeterijanci.

15. Model thinking Diversepreference • Ljudi koji imaju različite fundamentalne preferencije verovatno će težitirazličitim vrednostima, iako mogu imati iste instrumentalne preferencije.(miting i kontramiting 90ih) • Ljudi koji imaju iste fundamentalne preferencije a različite instrumentalne, dele zajedničke vrednosti ali se ne slažu sa načinom realizacije. • U prvom slučaju razlika može praviti problem, u drugom može biti i korisna.

16. Model thinking Spatial preference

17. Model thinking Model thinking

18. Model thinking Single-peak model of preferences

19. Model thinking Eksplanatorni modeli • Eksplanatorni modeli objašanjavaju zašto se određeni fenomeni dešavaju odnosno koji su njihovi mehanizmi. • Eksplanatorni modeli ne pretenduju da budu apsolutno tačni, već predstavljaju jedno od mogućih rešenje slagalice društvenog fenomena.

20. Model thinking Threshold models of collective behavior • Ovaj model je primenljiv u situacijama u kojima akteri imaju dve alternative, a dobici i troškovi zavise od toga koliki broj ljudi izabere koju alternativu. • Glavni koncept je “prag” ili broj ljudi koji je neophodan da odabere jednu alternativu pre nego što određeni akter donese svoju odluku koju alternativu da izabere. • Individua sama procenjuje da li je prag prevaziđen i da li se ostvaruju pretpostavke da dobici budu veći od gubitaka.

21. Model thinking Threshold models of collective behavior • Poznajući preferencije, norme, motive i verovanja individue možemo utvrditi kako će se one ponašati? • Međutim, to nijeuvek slučaj. • Razlog za konciprianje ovog modela upravo leži u činjenici da postoje grupe sa identičnim preferencijama a čije je ponašanje drugačije.

22. Model thinking Threshold models of collective behavior • Ukoliko članovi „grupe“ naprave istu bihevioralnu odluku - da učestvuju u protestima u Taksimu– onda, oni zaključuju, imaju ista uverenja i stavove povodom ovog pitanja. • Međutim, oni nam ne daju odgovor zbog čega se, sa instrumentalne strane, oni odlučuju da protestuju. • Dali to značidasvionikojinisuizašlidaprotestujunemajuististav (fundamentalnu pref.) povodomovogpitanja?!

23. Model thinking Threshold models of collective behavior • Ovaj model se odnosi na agregaciju individualnih preferencija, a ne na to kako su ljudi do njih došli. • On manipuliše sa situacijama u kojima postoje binarne odluke (pridružiti se protestima ili ne, ogovarati ili ne, aplaudirati ili ne). • Individue se posmatraju kao racionalne.

24. Model thinking Threshold models of collective behavior • Osnovno polazište se oslanja na benefite koje individua ima a koji zavise od broja ljudi koji su već doneli određenuodluku. • Individualne razlike a ne sličnosti su u centru ovog modela. • Različite individue mogu imati fundamentalnepreferencije i motive da učestvuju u protestu ali se mogu razlikovati u tome koliki stepen bezbednosti oni smatraju neophodnim pre nego što izađu na ulicu.

25. Model thinking Threshold models of collective behavior

26. Model thinking Threshold models of collective behavior • Različite individue mogu zahtevati različiti stepen bezbednosti pre nego što izađu na protest ali i različitebenefite od priključenjaprotestima. • Ključni koncept za razumevanje ove varijacije jeste „PRAG - THRESHOLD“ • U ovom slučaju, individuin prag za učestvovanje u protestu predstavlja broj ljudi koji on želi da vidi na trgovima pre nego što rizikujeiizađe i on. • Setite se 90-ih i protesta.

27. Model thinking Threshold models of collective behavior • Kako “radi” ovaj model? • Radikalne osobe imaju veoma nizak prag. Vrločesto imaju prag 0% i to suupravo oni koji su spremnidaizađuprvi i sami protestuju.

28. Model thinking Threshold models of collective behavior • Konzervativnijim ljudima je, pak, potreban veći prag tj. veći broj ljudi koji su već odlučili da protestuju.

29. Model thinking Threshold models of collective behavior • 100 demonstranta • 1 = 0% ; 2 = 1%; 3=2%; 4-3%; - 100 • 0% su oni koji prvi razbiju prozor; • 1% su oni koji razbiju za njim drugi... • Ekvilibrijum je 100.

30. Model thinking Threshold models of collective behavior • Zamislite situaciju da nema nikog sa 0% ???

31. Model thinking Threshold models of collective behavior • Jedan sa 0%: • 1 0% „Delikvent razbio prozor“ • 10000% „Veliki broj građana učestvuje protestima“

32. Model thinking Threshold models of collective behavior • KO UČESTVUJE a ne samo koliko njih učestvuje? • 90-ih godina su se ljudi okretali nacionalizmu jer su videli da su se mnogi „obrazovani ljudi“ već okrenuli.

33. Model thinking Threshold models of collective behavior • Eksperimentatori su šimpanzu naučili da pomoću nekoliko usvojenih radnji dolazi do banana iz automata. Zatim su taj automat uneli u grupu kojoj je pripadao. Ipak šimpanaze, iako poznate po imitatorskom ponašanju, odlučile su da mu oduzmu banane koje je on dobijao neizražavajući želju da nauče i usvoje njegova znanja . • Eksperimentatori, koji su znali da ovaj šimpanaza zauzima niski rang u grupi, uzeli su zatim šimpanzu koji je imao visoki rang i koji je bio poštovan. Kada su sa njim ponovili eksperiment rezultat je bio takav da su sve šimpanze, ugledajući se na njega, počele da rade isto. Šimpanze su dakle „učile ili imitirale samo one drugove koji stoje gore, a ne one koji stoje dolje“ (Supek, 1992:13).

34. Model thinking Threshold models of collective behavior

35. Model thinking Threshold models of collective behavior • Primena ovog modela u drugim slučajevima: • Kada čekate na predavanju da se neko prvi javi da postavi pitanje? • Kada prelazite ulicu ne pogledavši da li je zeleno? • Kada procenjujete da li da idetenakoncertgrupekojeniste fan. • Istraživano: širenje inovacija; glasina; štrajkova; glasanje; napuštanje „performansa“; migracije!!!

36. Model thinking Tipping point model • „Katrina was tipping poitn for Bush’s reputation“ • „Dramatičan moment koji može sve promeniti odjednom“ • Voda ima svoju tačku ključanja i pretvaranje u led. • Društveni fenomeni imaju svoje tačke preokreta.

37. Model thinking Tipping point model • Cena nekretnina u SAD linearno je rasla od 1963. do 2007. A onda ???

38. Model thinking Tipping point model • Daunov sindrom – rizik se dramatično povećava oko 40 godine.

39. Model thinking Model thinking “ALL MODELS ARE WRONG BUT SOME ARE USEFUL” George E. P. Box

40. Model thinking Model thinking • Nikolas Nasim Taleb, Crni Labud. • Mark Granovetter, Treshold Models of Collective Behavior. • Scott E. Page and Elizabeth Suhay, A Decision Making Guide to the Michigan Civil Rights Initiative. • Scott E. Page, Complex Adaptive Systems: An Introduction to Computiational Models of Social Life. • Joshua M. Epstein, Why Model?