Download
1 / 32
320 likes | 442 Views
Ekonomska škola za novinare. Realni sektor. Medija centar, 15. oktobar 05. Rast GDP per capita Rast cena Zaposlenost Fiskalni i spoljnotrgovinski deficit. KRITERIJUMI kako meriti uspešnost jedne vlade?. Privredni rast nam je bio slab. Značaj privatnog sektora u privredi Srbije, %.
E N D
Ekonomska škola za novinare Realni sektor Medija centar, 15. oktobar 05
Rast GDP per capita Rast cena Zaposlenost Fiskalni i spoljnotrgovinski deficit KRITERIJUMI kako meriti uspešnost jedne vlade?
Hajde malo da računamo ... • Y = C+I+G+X-Z • Koliko je šta • Potrošnja C 85-72% • Investicije14-25% • Javna potrošnja G 17-15% • Spoljnotrgovinski deficit X-Z 17-12%
Svetska banka sutra u Skupštini grada Beograda objavljuje: najbolja je Srbija http://www.doingbusiness.org/ http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu/novosti____.htm
Po čemu? • Sajt: http://www.doingbusiness.org/EconomyRankings/Default.aspx?direction=asc&sort=1
Promena osnovnih makroekonomskih pokazatelja u slučaju rasta cena nafte za 10$ po barelu, 2002 Izvor: IEA na osnovu analiza MMF
Zašto pada ekonomska aktivnost kad skaču cene nafte? Koliko pada ekonomska aktivnost pri skoku od 10$/b? Gde je greška? Srbija
Kako su se kretale plate ... • Impresivni četvorogodišnji rast realnih zarada od skoro 20% godišnje (što je bezmalo dovelo do njihovog realnog udvostručenja) još uvek se čini premalim nekada dobro stojećem, a sada osiromašenom stanovništvu Srbije. Izražene u evrima, zarade su krajem 2004. godine, usled velike apresijacije dinara, bile čak četiri puta veće nego krajem 2000. godine: sa 80€ (oktobra 2000) bruto zarade su u decembru 2004. dostigle iznos od 320€ i tako premašile nivo prosečnih bruto zarada u Bugarskoj (230€) i Rumuniji (210€). No, u odnosu na prosečnu platu u Srbiji od 752 DEM (380€) iz decembra 1990. godine, kada je, dodajmo, broj zaposlenih, te dakle i ukupna primanja domaćinstava bili mnogo veći, percepcija siromaštva u Srbiji mnogo je veća nego što se to uopšte može zaključiti iz raspoloživih statističkih podataka.[1] • [1] Prosečna plata u decembru 1990. iznosila je 752 DEM, da bi u decembru 1993. dostigle svoj apsolutni minimum od 21 DEM. U periodu 1994-1998. prosečna plata iznosila je oko 170 DEM, tokom 1999. je pala na 80 DEM, koliko je izosila i pred sam početak tranzicije.
Praktično svake godine uvoz aparata za domaćinstvo je bio je dupliran kod TV aparata on svake godine utrostručavan a kod mašina za pranje rublja upetostručavan. Uvoz televizora porastao sa 1,8 na 32 miliona dolara uvoz klima uređaja sa oko 5 na 29,5 miliona dolara, mašina za pranje rublja sa oko 2,2 na 15 miliona dolara, zamrzivača sa oko 1,4 na bezmalo 11 miliona dolara, a šporeta sa 488 hiljada dolara na oko 8, 8 miliona dolara
Tabela 3.2 Zaposleni koji ne primaju platu
Reforma penzionog sistema, zdravstva i javne administracije duboko zadiru u stečena prava, te je je za njihovo sprovođenje neophodna čvrsta politička volja i barem načelno postignuti konsenzus vlade, poslodavaca i sindikata. No, kako u Srbiji ključni nosilac reformi, sama vlada, ne pokazuje spremnost da se liši sopstvenih upravljačkih prava u javnim preduzećima, reforme su skoro u potpunosti zaustavljene, što prirodno izaziva nezadovoljstvo i zbunjenost u biračkom telu.
dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva. Prema udelu sadašnje vrednosti duga u BDP Srbija ne spada u visoko zadužene zemje, po drugom kriterijumu spada (Tabela 4.3). Pošto je svaki kriterijum eliminatoran, Srbija se još uvek tretira kao visoko zadužena zemlja
U odsustvu odlučnih i doslednih mera u privatizaciji «sopstvenih» javnih preduzeća, signal koji se šalje stanovništvu i privrednim subjektima je da se radikalne reforme odlažu za neko drugo, povoljnije vreme. Jedino preostalo pitanje je – kako u odsustvu takvih reformi ostvariti privredni rast od 5% godišnje, rast izvoza od preko 25% godišnje i uredno servisiranje dugova koji od 2006. godine.
