ENERGETSKI IZVORI I MINERALNA BOGATSTVA SRBIJE

1. ENERGETSKI IZVORII MINERALNA BOGATSTVASRBIJE Julija Sekulić

2. Uvod • Energetski izvori i rudno bogatstvo imaju važnu ulogu u razvoju privrede svake zemlje. • Samo posedovanje energetskih resursa nije dovoljno za ekonomski i tehnološki napredak zemlje. • Srbija je energetski i mineralno siromašna zemlja. • Obim i struktura eneregetskih resursa Srbije su NEPOVOLJNI, te se ne može očekivati baziranje ekonomskog razvoja samo na mogućim nalazištima važnih ruda, uglja, gasa i nafte.

3. Energetski potencijal Srbije

4. UGALJ • Ugalj je najznačajniji energetski izvor u Srbiji. • Utvrđene rezerve uglja u Srbiji iznoseoko 20 milijardi tona – 10. mesto u svetu. • Ležišta uglja: Kosovsko-Metohijski, Kolubarski, Kostolački i i ostali manji baseni • Najveći proizvođač uglja: rudarski basen Kolubara(75% ukupne proizvodnje uglja i oko 50% ukupne električne energije). • Proizvodnja uglja u Srbiji: - lignit 98,5% (najnekvalitetnija vrsta uglja) - mrki 1% i kameni0,2%. • Proizvodnja uglja vrši se iz rudnika uglja površinskom i podzemnom eksloatacijom. Zajedničko za rudnike je to da je oprema dosta stara i da je potrebna modernizacija.

5. Bilansne rezerve uglja u Srbiji

6. NAFTA • Rezerve nafte i gasa u Srbiji su simbolične. • U 2011. godini Srbija raspolaže dokazanim rezervama sirove nafte od oko 10,6 miliona tona i bilansnim rezervama oko 41 milion tona. • Srbija ima proizvodnju nafte, ali nedovoljno za svoje potrebe. Sopstvenom proizvodnjom zadovoljava oko 40% domaćih potreba. • Najveća kompanija za eksplotaciju nafte i gasa u Srbiji je Naftna industrija Srbije - NIS, koja je trenutno transformisana u akcionarsko društvo sa 51% akcija u vlasništvu ruske kompanije Gasprom, 30% u vlasništvu države i 19% u vlasništvu građana. • Svoje pogone Srbija ima u srednjem Banatu (Zrenjanin, Elemer, Kikinda). • Nafta je prvi UVOZNI proizvod Srbije.

7. PRIRODNI GAS • Srbija nije bogata ni prirodnim gasom. • Rezerve prirodnog gasa u Srbiji u 2011. godini bile su oko 30,5 milijarde m3 (svega 0,03% svetskih rezervi gasa). • Najvažnija nalazišta prirodnog gasa su u Vojvodini. • Najveće podzemno skladište gasa je u Banatskom Dvoru. • U Evropi se uglavnom koristi ruski gas, tako da je cela Evropa zavisna od količina zemnog gasa koji isporučuje Rusija. Srbija se takođe snabdeva ruskim gasom i to gasovodom preko Mađarske. • Izgradnja deonice “Južni tok” kroz Srbiju (iz Bugarske) planira se dosta dugo. Ovo će biti vrlo značajan investicioni projekat: dužine oko 440 km i vrednosti oko 1,3 -1,5 milijarde EUR.

8. ULJNI ŠKRLJCI • Naša zemlja je bogata uljnim škriljcima. • Srbija raspolaže rezervama od oko 5 - 8 milijardi tona uljnih škriljaca. • Preradom uljnih škriljaca moguće je dobiti naftu. • Iz rezervi uljnih škriljaca kojima raspolaže Srbija, procenjeno je da se godišnje može dobiti oko 500.000 do 600.000 tona nafte (15% ukupne proizvodnje nafte).Zbog visoke cene nafte ovo trenutno nije isplativ posao. • U Srbiji su ležišta uljnih škriljaca locirana na području Aleksinca, Vranja, Valjeva, Mionice i zapadne Morave. • Najveći je Aleksinački basen u kome su smeštene rezerve od oko 2 milijarde tona (40%). • U ovome može biti persfektiva Srbije.

9. Hidroenergetski potencijal Srbije • Hidroenergija je značajan energetski izvor. • Ona zavisi od protoka i pada vodotoka. • Hidroelektrane na rekama: Dunav, Drina, Lim i Zapadna Morava. • Hidroenergetski potencijal reka Srbije iznosi oko 25milijardi kWh/god (kilovat sati godišnje). • Tehnički iskoristiv potencijal je oko 20 milijardi kWh/god, a iskorišćeno je 10 milijardi kWh/god (50%). • Dakle, hidroenergetski potencijalnaših reka nije u dovoljnoj meri iskorišćen. • Izgradnja malih hidroelektrana imaće strateški značaj u budućnosti.

10. Geotermalne energija u Srbiji • Ovo je skriveni potencijal Srbije: toplotni izvori, bušotine i toplotne pumpe. • Geotermalna energija se u Srbiji veoma malo koristi, iako po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje. • Veće korišćenje geotermalne energije u Srbiji značilo bi veću energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. • Najveći značaj ima korišćenje oveenergije za potrebe grejanja, razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog irekreativnog turizma. • Među našim geotermalnim područjima najviše je istražena Vojvodina, najvećutemperaturu imaju vode Vranjska, Jošaničkai SijarinskaBanje.

11. Solarna energija • Sunčeva energija se u Srbiji nedovoljno koristi, iako je godišnji prosek solarne energije u našoj zemlji je među najvećima u Evropi. • Od velikog značaja za ekonomiju i očuvanje prirodne sredine u Srbiji je uvođenje i razvoj solarnih fotonaponskih sistema. • Srbija - preko 2000 sunčanih sati godišnje (30% više od većine evropskih zemalja). • Solarna energija: nedovoljno isplativa za proizvodnju struje na veliko, aliveoma povoljna za grejanje. • Jug Srbije – Niš i Vranje: pogodniza postavljanje panela za akumulaciju solarne energije

12. Energija vetra • U Srbiji postoje pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora. • U budućnosti bi se moglo instalirati oko 1,300 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta i godišnje proizvesti oko 2,3 milijardi kWh električne energije. • Veoma veliki investicioni projekti • Oblasti pogodne za korišćenje energije vetra: • 1. Istočni delovi Srbije – Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. • 2. Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2,000 km² i naročito je pogodna za izgradnju vetrogeneratora jer je izgrađena putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije i slično.

13. Biomasa • Najveći energetski potencijal Srbije • Procenjeni potencijal: oko 2,7 miliona tena (može da zadovolji 30% energetskih potreba Srbije) • Peleta i briket – ekološko gorivo (dobija se preradom piljevine i drugih ostataka) • Upotreba: za proizvodnju toplotne i električne energije • Ekološka proizvodnja i ekonomski isplativa

14. OBOJENI METALI • Srbija raspolaže rezervama bakra koje čine oko 2% svetskih rezervi bakra. Međutim, proizvodnja bakra u Srbiji nije dovoljno iskorišćena – 37. mesto u svetu. • Mineralni resursi rude bakra u Srbiji, koji iznose oko 2,5 milijarde tona rudesa oko 10,5 miliona tona bakra u rudi. Ovo omogućava veću proizvodnju bakra u Srbiji u budućnosti. • Najveća ležišta bakra u Srbiji nalaze se na području Bora i Majdanpeka. • Od obojenih metala na prostoru Srbije javljaju se i olovo i cink - ali u znato manjim količlinama od bakra i sa manjim sadržajem metala u sebi.

15. RUDA GVOŽĐA • Srbija raspolaže potencijalnim rezervama rude gvožđa, ali njih karakteriše nizak sadržaj gvožđa i zbog toga ga uvozi. • Srbija nema više aktivnih rudnika gvožđa, dok su potencijalna nalazištaplanine Rudnik, Kopaonik iu okoliniMajdanpeka. • Proizvodnja gvožđa i čelika poslednjih godina u Srbiji je, zbog svetske ekonomske krize, u padu. • Najveći proizvođač čelika u Srbiji je Železera u Smederevu. Vlada Srbije je u januaru 2012. godine otkupila ovu Železaru za 1dolar od multinacionalne kompanije US Steel. • Proizvodi od gvožđa i čelika su značajni IZVOZI proizvodi Srbije.

16. OSTALI METALI • Boksit - ležišta rude boksita nalaze u Zapadnoj Srbili (Aluge i dr), a prerada aluminujuma obavlja se u Sevojnu. • Srebro i zlato - u Srbiji ne postoje značajna ležišta srebra i zlata u Srbiji, dok se potencijalne rezerve očekuju na Crnom Vrhu i u okolini Bora i Majdanpeku. • Mangan, hrom i titan - sirovinska baza ovih ruda je takođe nepovoljna poštoregistrovane potencijalne rezerve imaju mali sadržaj metala pa su ekonomski neisplative. • Nikl i kobalt - u Srbiji postoje potencijalnerezerve u ležištima Ruđinci, Veluća i na Mokroj Gori, dok su sve bilansne rezerve u jedinom aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca.