OSNOVNI PRINCIPI PRVE POMOĆI U SPORTSKOJ TRAUMATOLOGIJI

1. OSNOVNI PRINCIPI PRVE POMOĆI U SPORTSKOJ TRAUMATOLOGIJI Olivera Krstić

2. Uloga lekara na terenu u trenutku povređivanja sportiste • Prioritet prvog pregleda je detekcija po život opasnih povreda. Ovo uključuje opasnost po vazdušne puteve, vratnu kičmu, disanje i cirkulaciju. • Procena uvek počinje prvim pregledom koji se radi na terenu pre pomeranja pacijenta.

3. „ABCDE“ pristup • disajni putevi i cervikalna kičma (Airway), • disanje (Breathing), • cirkulacija (Circulation), • onesposobljenost (Disability) i • izloženost (daljem povređivanju) i uslovi okoline (Exposure and Environment).

4. Procena disajnih puteva i disanja • Povrede glave i vrata. • Gubitak svesti - zapadanje jezika. • Povreda usne duplje, direktna povreda vrata i strana tela u usnoj duplji (stitnik za zube). • Poremećeno disanje koje zvuči kao klokotanje, zviždanje i dahtanje - delimična opstrukcija disajnih puteva.

5. Znaci opstrukcije disajnih puteva • Uznemirenost, • Smanjen nivo svesti. • Cijanoza je znak hipoksemije i vidi se kao ljubičasta prebojenost korena noktiju i predela oko usana.

6. Postupak: • vratna kičma se mora zaštititi tokom prvog pregleda, • ako su disajni putevi ugroženi treba uspostaviti njihovu prohodnost,

7. A-Vratna kičma Imobilizaciju vratne kičme treba uraditi istovremeno sa procenom prohodnosti disajnih puteva. Indikacije za postavljanje kolira uključuju ozbiljnu povredu vrata ili gornjeg dela leđa, povredu glave ili posttraumatski gubitak svesti, posttraumatski šok i neurološke ispade koji prate disfunkciju centralnog nervnog sistema.

8. B-Disanje Glavni cilj je održavanje adekvatne oksigenacije vitalnih organa. Pošto je završen pregled prohodnosti disajnih puteva i vratne kičme potrebno je proveriti disanje. Slušati disanje iznad usne duplje i stetoskopom iznad pluća proveriti da li postoji zadovoljavajući dotok vazduha. Postupak: balon maska se može koristiti kao sredstvo za mehaničku ventilaciju sportiste koji ne diše spontano. Druga mogućnost za veštačku ventilaciju je džepna maska ili oživljavanje usta na usta.

9. Cirkulacija Najvažnije je uočiti znake šoka ili srčanu insuficijenciju. Obično je sportista u stanju hipovolemije zbog dehidracije. Procena kardiovaskularnog sistema obavlja se palpiranjem karotidnog pulsa. Proverava se frekvencija i ritam. Ako su vrednosti krvnog pritiska niske svakako posumnjati na šok. Postupak: ako postoje znaci šoka primeniti elevaciju ekstremiteta iznad nivoa srca, intravenska nadoknada tečnosti (0.9% NaCl) i hitan transport u zdravstvenu ustanovu.

10. D-Nesposobnost • Kada se završi sa ABC koracima pažnju usmeriti na isključivanje „nesposobnosti“, naročito intrakranijalnih povreda, povreda kičmene moždine ili perifernih nerava. • Brzi neurološki pregled uključuje proveru reakcije zenica na svetlost. • Dilatacija ili slabiji odgovor jedne zenice na svetlost ukazuju na intrakranijalnu povredu obično na strani uvećane zenice. Postavljanjem pitanja sportisti “Protiv koga igrate?“ i sl. procenjujemo kognitivnu funkciju sposobnosti govora i kratkotrajnog pamćenja.

11. Postupak: Ako se sumnja na povredu vrata treba imobilisati vratnu kičmu manuelno ili primenom kolira, a sportistu odvesti u bolnicu. Prelomi ekstremiteta mogu se imobilisati udlagama dok ne budu detaljnije procenjeni i tretirani.

12. Okolina ili izloženost spoljašnjim faktorima Proveriti okolinu sportiste i ako je nebezbedna prebaciti ga u sigurnije okruženje. Ne treba zanemariti povredu izazvanu dejstvom toplote ili hladnoće na osnovu nedavnih aktivnosti sportiste ili na osnovu vremena.

13. Znaci toplotnog udara: Smanjen nivo svesti i topla suva koža. Postupak: rashladiti sportistu uklanjanjem odeće, prskanjem vodom.

14. Znaci hipotermije: Smanjen nivo svesti i hladna, bleda, cijanotična koža. Postupak: osloboditi mokre odeće i zagrevati toplim ćebadima.

15. Drugi pregled • Cilj ovog pregleda je identifikovanje svih mišićno skeletnih ili organskih povreda nastalih kao rezulat povrede na terenu. • Od velikog je značaja znanje klupskog lekara da identifikuje povrede opasne po život kao i veštine kojima na terenu može da pomogne povređenom sportisti.

16. RICE procedura (Rest; Ice; Compression; Elevation). • 1. Rest-Mirovanje-delimično ili potpuno sa imobilizacijom. • 2. Ice-Hladjenje-podrazumeva neposrednu upotrebu hladnoće na mestu povrede u toku prvih 48-72 h. • 3. Compression-Kompresija je procedura kojom potpomažemo i poboljšavamo dejstvo hlađenja. • 4. Elevation-Elevacija smanjuje dotok krvi i povećava venski i limfni odliv sa povređenog mesta.

18. Traumatske povrede glave Ozbiljnije povrede glave koje su u sportu veoma česte moraju se hospitalizovati, a inicijalno na terenu obezbediti prohodnost disajnih puteva i zaustavljanje krvarenja kompresivnim zavojem ili digitalnom kompresijom i obezbediti adekvatan položaj i pripremu za transport

19. Traumatske povrede vrata Potrebna je brza i adekvatna imobilizacija vrata i omogućavanje normalnog protoka vazduha u pluća. Prebacivanje povređenog sportiste sa povredom vrata sa terena na transportna nosila je esencijalno i zahteva veliko znanje i spretnost da se glava, vrat i telo prebacuju kao jedno.

20. Povrede ramena u sportu Akutne povrede ramena uključuju frakturu klavikule, humerusa ili skapule, akromioklavikularnu i sternoklavikularnu subluksaciju i luksaciju ramena kao i rupturu tetiva i mišića rotatorne manžetne. Simptomi povrede: jak bol nakon pada na rame.

21. Povrede lakta, podlaktice, ručnog zgloba i šake • Kod akutne povrede lakta u koje se ubrajaju fraktura distalnog dela humerusa uključuje postavljanje ruke u poziciju koja obezbeđuje dobru cirkulaciju ka šaci, tipično u fleksiji od 30-60 stepeni. • Kod luksacije lakta uz led moguća je i repozicija luksacije. • Kod akutne povrede ručnog zgloba inicijalno led, udlaga i elevacija.

22. Povrede grudnog koša • Mogu se javiti u smučanju, klizanju, karateu, dzudou, hokeju i ragbiju. • Povrede zupčastog mišica kod bacača kladiva, koplja, kugle. • Terapija: mirovanje i hladni oblozi.

23. Povrede trbuha Zatvorene povrede trbušnog zida mogu da nastanu direktnim udarcem u trbuh kod kontaktnih sportova i borilačkih. Prisutne hematome na kože, potkožnom tkivu pa i mišićima tretirati hladnim oblogama.

24. Akutne povrede kičme Povređeni sportista se žali na bol u leđnom delu kičme, obično bez radikulopatije. Terapija: mirovanje, nesteroidni inflamatorni lekovi.

25. Akutne povrede kuka i karlice Sportista se žali na iznenadni bol u određenom regionu. Istegnuće aduktora koje prati lokalnu ostljivost, otok i mišićni spazam leči se RICE procedurom.

26. Akutne povrede kolena i skočnog zgloba Obuhvataju kontuzione povrede, distorzije i luksacije zahtevaju RICE postupak, a u slučaju fraktura imobilizaciju i dalji tretman u zdravstvenoj ustanovi.

27. Propusti i greške lekara kod pružanja prve pomoći (kritične tačke) i mere prevencije

28. Potres mozga Direktan udarac u glavu može dovesti do potresa mozga koji karakteriše: • Gubitak svesti 1-2 minuta, • Amnezija o događaju koji je doveo do povređivanja, • Nauzea i povraćanje, • Poremećaj orijentacije u vremenu i prostoru.

29. Kritična tačka kod ove povrede može biti selektivna amnezija kada se sportista posle relativnog odmora vrati na teren i nastavi takmičenje, a da se vremenom zbog neadekvatnog zbrinjavanja razvije intrakranijalno krvarenje.

30. Kontuzione povrede trbuha Nezbrinute povrede unutrašnjih organa u kritičnom trenutku mogu zbog nemanifestnog krvarenja dovesti do hipovolemije a potom i do šoka koji predstavlja urgentno stanje.

31. Stres prelomi metatarzalnih kostiju • Kličniki je prisutna bolna osetljivost. • Rendgengrafija je pozitivna tek nakon 3-6 nedelja kada se može videti reaktivni kalus. • S obzirom da ovi prelomi nose veliki postotak lošeg zarastanja sa dislokacijom kostiju, prevazilaženje kritične tačke ove povrede je hiruško zbrinjavanje.

32. ZAKLJUČAK Uloga lekara koji leči povređenog sportistu je veoma važna a nekad i presudna. Specifičnost sportskog traumatizma nosi u sebi kompleksnost same prirode povrede, ličnost sportiste, trenera, stručnog štaba, šire javnosti pa je i pritisak na lečenje i osposobljavanje povređenog sportiste velika. Povređenog sportistu je moguće lečiti dobro ili bolje, ali skoro nikad brže. Očuvanje zdravlja sportista i osposobljavanje posle povrede i povratak u igru umnogome zavisi od veštine i znanja klubskog lekara.

33. HVALA NA PAŽNJI