1 / 34

DOPUNSKE AKTIVNOSTI U ORGANIZACIJ I FESTIVALA

DOPUNSKE AKTIVNOSTI U ORGANIZACIJ I FESTIVALA. Doc. dr Predrag Cvetičanin 22 .0 5 .201 4. MENAD ŽMENT I KVALITET USLUGA NA FESTIVALU. Doc dr Predrag Cveti čanin 22.05.201 4. MENADŽMENT OSOBLJA. Kvalitet festivala je neposredno povezan sa kvalitetom osoblja koje pruža usluge na njima

cai
Download Presentation

DOPUNSKE AKTIVNOSTI U ORGANIZACIJ I FESTIVALA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. DOPUNSKE AKTIVNOSTI U ORGANIZACIJI FESTIVALA Doc. dr Predrag Cvetičanin 22.05.2014

  2. MENADŽMENT I KVALITET USLUGA NA FESTIVALU Doc drPredragCvetičanin 22.05.2014

  3. MENADŽMENT OSOBLJA • Kvalitet festivala je neposredno povezan sa kvalitetom osoblja koje pruža usluge na njima • Mnogostrukost pružalaca usluga na festivalu: • Izvođači na festivalu • Promoteri festivala • Menadžeri događaja • Prodavci karata • Prodavci suvenira i cateringa • Članovi obezbeđenja

  4. CIKLUS U PRUŽANJU USLUGA • FAZE U PRUŽANJU USLUGA: PRE FESTIVALA • Svest o festivalu i interesovanje za njega pobuđeni su promotivnim materijalima (kvalitet informacija, tačnost detalja, ton obraćanja i kvalitet dizajna) • Veliku ulogu u percepciji posetilaca imaju kontakti sa prodajnim mestima, postojanje on-line i e-booking sistema

  5. CIKLUS U PRUŽANJU USLUGA • FAZE U PRUŽANJU USLUGA: ZA VREME FESTIVALA • Pri dolasku na festival izuzetan značaj ima prvi utisak (doček, čistoća, dobra signalizacija, oprema...) • Tokom same realizacije festivala (menadžment lokacije – rad tehničkog osoblja, catering, merchandising...)

  6. CIKLUS U PRUŽANJU USLUGA • FAZE U PRUŽANJU USLUGA: NAKON KULTURNOG DOGAĐAJA/FESTIVALA • Organizatori često nakon događaja gube interesovanje za posetioce, mada je to upravo period za izgradnju dugoročnih odnosa između organizatora festivala i posetilaca • Evaluacija događaja je ključna za identifikaciju mogućnosti za unapređenje kvaliteta usluga

  7. OCENA KVALITETA USLUGA • Ocena kvaliteta usluga od strane posetilaca kulturnih događaja uzima u obzir nekoliko faktora: • Sisteme ili procedure kvaliteta • Tehničke kvalitete • Profesionalne kvalitete • Komunikaciju sa potrošačiima

  8. SISTEMI ILI PROCEDURE KVALITETA • Ovde se ocenjuju svi aspekti neposredne realizacije kulturnih događaja: prodaja karata, čekanje na ulaz, provera karata, ponašanje obezbeđenja, program festivala, catering, prodaja suvernira, itd.

  9. TEHNIČKI KVALITET • Ovde se ocenjuju kvalitet angažovane opreme (zvuka, svetla, IT) i rad inženjera zvuka, inženjera sveta, informatičara i svih drugih tehničara – čak i laici na festivalu ocenjuju kvalitet zvuka ili svetla.

  10. PROFESIONALNI KVALITET • Pri organizovanju festivala postoji potreba da se angažuju i dopunski stručnjaci u oblasti bezbednosti, menadžmentarizika i informacionih tehnologija. • Profesionalni kvaliteti posebno dolaze do izražaja u ponašanju osoblja u uslovima kada se posetioci nalaze u neugodnim ili vanrednim situacijama.

  11. KOMUNIKACIJA SA POSETIOCIMA • Osoblje bi, bez obzira na individualne razlike, trebalo da bude osposobljeno i posticano da na odgovarajući način komunicirasa potrošačima (ton obraćanja, neverbalna komunikacija, profesionalni stav) jer se svaki od tih segmenata ocenjuje od strane publike.

  12. REZERVACIJA I KUPOVINA KARATA Doc. dr Predrag Cvetičanin 22.05.2014

  13. PRODAJA KARATA • Za organizatore festivala ili događaja uspešna prodaja karata (ticketing) predstavlja operaciju prodaje prave karte, na pravi način, uz maksimalizaciju dugoročnih koristi zaorganizaciju. • U modernom menadžmentu događaja integrisani sistem prodaje karata vrši i druge, mnogobrojne funkcije u domenu marketinga, sponzorstva i finansijskog menadžmenta.

  14. KUPOVINA KARATA • Pre razvoja kompjuterskih tehnologija 1980-ih karte su se uglavnomrezervisale telefonom i kupovale u agenciji ili na blagajni na mestu događaja. • Na ovaj način bilo je prikupljano jako malo informacija o potrošačima. • Razvoj plaćanja kreditnim karticama i razvoj integrisanog sistema kupovine karata omogućili su ubrzanje i olakšavanje čitavog procesa i prevazilaženje granica proste isporuke ulaznica. • Rezervacija ulaznica samo za grupne dolaske

  15. TIPOVI DISTRIBUCIONIH SISTEMA • Karta i opasnost od falsifikovanja karte • Na blagajni – licem u lice • Telefonom – automatski sistemi za bookiranje • Poštom ili faksom (omiljeni način za vremenski određeno izdavanje serija karata – za članove kluba, za pretplatnike, za VIP goste, itd) • On-line – brzo, jeftino, zgodno za turiste

  16. KORISTI OD INTERNET TIKETIRANJA • Olakšano predviđanje broja posetilaca događaju (poboljšanje protoka novca - cashflow) • Olakšana saradnja sa partnerima u organizaciji festivala (turističkim agencijama, hotelima, pružaocima usluga na festivalu, itd) • Kontrola kapaciteta i promovisanje sigurnosti na događajima • Koristi za grupe koje hoće da sede zajedno, za posetioce sa posebnim potrebama, koji žele da sede na određenim mestima itd

  17. KORISTI OD INTERNET TIKETIRANJA • Podizanje profila samog događaja (Vienna Philharmonic New Year’s concert – godinu dana unapred) • Ključna korist ogleda se u sticanju uvida u podatke o potrošačima (najpre mesta stanovanja i pola, a uz dozvolu samih potrošača i drugih relevatnih podatka: starosti, zanimanja, preferiranih tipova događaja, itd)

  18. ORGANIZATORI ILI AGENCIJA • Prednosti agencije: • Nedostatak znanja ili iskustva kod organizatora • Smanjivanje troškova ustanovljenja vlastitog sistema tiketiranja (oprema, zapošljavanje osoblja) • Pružanje sofisticiranije usluge • Olakšavanje kupovine i smanjivanje barijera za pristup

  19. ORGANIZATORI ILI AGENCIJA • Nedostaci agencija: • Povećani troškovi za potrošače • Smanjena kontrola pružanja usluga u prodaju ulaznica • Manje znanje o događaju, lokaciji i prostoru gde se odvija događaj • Smanjen obim informacija o publici (gubitak marketinški korisnih informacija o potrošačima)

  20. MENADŽMENT ODNOSA SA PUBLIKOM • Sofisticirani programi za prodaju karata omogućavaju da se razviju profili publike i obrasci njihovih poseta kulturnim događajima • Osoblje koje radi u box-office mora razumeti svoju ulogu u organizaciji koja se ne iscpljuje u prostoj prodaji karata, nego uključuje izgradnju dugotrajnih odnosa sa potrošačima • Box office sistem moraju da omoguće efikasno prikupljanje podataka uz poštovanje zakonske regulative o zaštiti privatnosti potrošača.

  21. MERCHANDISING Doc. dr Predrag Cvetičanin 22.05.2014

  22. MERCHANDISING • Neophodno je da pojedinac (ili tim) zaduženi za merchandising budu svesni svrhe događaja, da bi prilagodili dobra i usluge prirodi samog događaja. • Roba mora da bude prilagođena potrebama i očekivanjima potrošača. • Merchandise kao „opipljivo sećanje“ (tangible memory) i „produžetak doživljaja“ (experience prolonging) • Merchandise kao oblik komunikacije („govori“ o događaju, o organizatoru, o sponzorima...) • Merchandise kao prilika za generisanje prihoda

  23. ULOGE MERCHANDISINGA • Generisanje prihoda (generički mechandising koji obezbeđuju organizatori događaja i merchandise učesnika događaja) • Merchandise kao poklon (izvođačima, publici, učesnicima događaja) – deo dugoročne strategije izgrađnje odnosa • Merhcandise kao deo kampanje za brand/product awareness (svesti o proizvodu/brendu)

  24. ULOGE MERCHANDISINGA • Merchandise kao integralni deo događaja (izložbe automobila, motora, nameštaja...) • Merhcandise kao generator intenzivnijeg doživljaja događaja (uticaj mechandisinga na kvalitet doživljaja) • Merchandise kao „opipljivo sećanje“ (turneje bendova, hit pozorišne predstave, značajni festivali...)

  25. MENADŽMENT MERCHANDISINGA • Strateški menadžment – merchandising treba da bude vezan sa strateškim ciljevima organizacije i svrhom događaja i da njih afirmiše povezujući dve strategije – strategiju događaja i strategiju merchandisinga. • Ne postoji standardni merchandise paket, nego se polazeći od svrhe događaja, od prirode posetilaca i uloge koju merhandising treba da odigra u okviru događaja definišu proizvodi koji će činiti ponudu.

  26. OPERATIVNI MENADŽMENT • Definisanje budžeta (čak i ako je uloga merchangising da donosi prihod treba obezbediti početna sredstva za nabavku proizvoda – prvi korak je definisanje tog budžeta) • Izvori proizvoda (ko će obezbediti robu – organizator događaja bi trebalo da specifikuje karakteristike proizvoda, kvantitet, detalje o isporuci i ceni) • Planiranje lokacije za prodaju/podelu proizvoda (što vidljivije, što većem broju potrošača)

  27. OPERATIVNI MENADŽMENT • Odluka o ceni (čak i kada se merchandise deli besplatno – razmatranje prilika za premium pricing – cene koje donose extra zaradu) • Odluka o kvalitetu (u slučajevima kada se merchandise povezuje sa određenim umetnikom, onda cena ne izražava kvalitet, nego emotivnu vezanost potrošača, u drugim slučajevima ona mora da stoji u jasnom odnosu sa kvalitetom proizvoda) • Odluka o kvantitetu (bez obzira na nižu cenu sa porastom kvantiteta, treba biti obazriv zbogmogućegostajanja zaliha, koje su nakon događaja praktično bezvredne)

  28. OPERATIVNI MENADŽMENT • „Merchandise buyer“ - osoba zadužena za odabir proizvoda, dobavljača, kvaliteta i količine proizvoda koji se koristi kao merchangise. • U slučaju jednokratnih događaja malog obima to može biti jedna osoba i pristup može biti ad hoc, dok se u slučaju periodični događaja ili mega događaja angažuju timove koji se sistemski bave ponudom merchandisinga.

  29. CATERING (F&B)HRANA I PIĆE NA FESTIVALIMA Doc. dr Predrag Cvetičanin 22.05.2014

  30. CATERING – TRI ODLUKE • Odluka da li će hrana i piće biti sporedna usluga na događaju ili je planirano da bude značajan izvod prihoda • Odluka da li će prodaja hrane i pića biti deo poslova organizatora ili će biti sub-kontraktirana organizacija koja se time profesionalno bavi • Odluka da li će hrana i piće biti tematski prilagođeni događaju ili će se služiti standardni proizvodi

  31. CATERING - ULOGA • Prvo mora biti procenjeno vreme koje posetiocima događaja stoji na raspolaganju za hranu i piće (što kraći događaj to F&B imaju manji značaj kao generator prihoda – kod višednevnih događaja međutim, mogu poslati jedan od glavnih izvora zarade)

  32. CATERING - ULOGA • Mora se odgovoriti na niz pitanja koja uključuju: • Da li posetioci mogu da napuste mesto sa koga posmatraju događaj da bi kupili hranu i piće • Da li postoji pauza u okviru koje bi to mogli da urade i koliko ona traje • Da li su posetioci u mogućnosti da donesu svoju hranu i piće (negde je to zabranjeno, negde se obeshrabruje, a negde je dozvoljeno – skladištenje smeća) • Kakav je profil posetilaca (šampanjac i jagode sa šlagom na Wimbldonu i na rok koncertu)

  33. CATERING – PRUŽALAC USLUGE • Organizator ili profesionalna agencija – u oba slučaja ova usluga je za posetioce neodvojiva od događaja • Organizator ima dobro poznavanje mesta održavanja događaja (ali pitanje je da li ima potrebnu stručnost za pružanje usluga) • Ključni faktor je učestalost pružanja usluga vezanih za F&B (ukoliko je to svega nekoliko puta godišnje, nije isplativo ulaganje u obuku vlastitog osoblja – unajmljivanje profesionalne agencije je bolje rešenje) • Bezbednost i higijena hrane (alergije)

  34. CATERING – TEMATSKO ILI STANDARDNO • Priroda i svrha događaja određuju karakter posluženja • Ako je cilj događaja/festivala da impresionira – onda je tematsko posluženje očigledan izbor (tema F&B ne mora nužno da bude ista kao tema događaja – ali ne smeju biti u suprotnostI) • Treba međutim imati u vidu i ograničenja budžeta, onih koji pružaju usluge, dostupnog vremena, kao i profil same publike

More Related