Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima

1. Predmet izučavanja psihologije osoba sa jezičkim poremećajima Prof. dr Vesna Radoman F A S P E R

2. Psihologija • Psiha – (grč.) duša • Logos – (grč.) nauka,reč,smisao,um,Bog • Psihologija je nauka o duši (filozofi) • Filozofi su se bavili dušom kao nematerijalnim fenomenom , nečim što nadilazi čovekovu telesnost a često su je povezivali sa onostranim, Logosom, božanskim

3. Filozofija se još od antike bavi važnim pitanjemidealističkog i materijalističkog pristupa stvarnosti U okviru filozofije razvijaju se dva suprodstavljena pogleda na svet o odnosu duha i tela 1. Idealizam i 2. Materijalizm

4. Idealizam i materijalizam • Idealizam :materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran , a tek iz njega se razvija materijalni svet, svet stvari. • Suprotan je materijalistički pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

5. Idealistički i materijalistički pogled na svet • Idealistički pogled:Materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran i prvobitan. Primarno je ono duhovno (bilo kao misao,svest, bog,duh, ideja), a iz njega je izvedeno materijalno, stvarno “Ideje” su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, suštine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari. • Materijalistički pogled na svet suprotstavljen je idealističkom i u potpunosti obrće odnos zavisnosti materije i duha. Po njemu je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet.Materija odnosno priroda je primarna a duh,ideja,svest su izvedini iz nje, dakle i psihičko. Vulgarni materijalizam smatra da mozak bukvalno izlučuje misao kao što jetra izlučuje žuč.

6. Platon (IV-V v. pre n.e.)- predstavnik idealizma • Delo: “Fedon ( o duši)” • Smatra da je duša nezavisna od tela i besmrtna. Duša egzistira u telu “kao okovana u tamnici” koje se oslobađa u trenutku smrti.Nakon čovekove smrti napušta istrošeno telo odlazeći (vraćajući se) u svet ideja, odakle i potiče. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra večite istine , a zatim se novim rođenjem vraća u novo telo. • Saznavanje se sastoji u prisećanju naše duše na ono što je iskusila u svetu ideja • Vrhovna ideja: ideja dobra-teleološ.uzrok svega • Nakon boravka u svetu ideja duša ponovo odlazi u materijalni svet- u novo telo

8. Platon : svet je podvojen Svet čulnih utisaka preko kojih možemo steći samo približno i nepouzdano nesavršeno znanje osvetu. U svetu čula važi princip:”sve teče i sve se menja” ništa nije trajno ni večito Svet ideja se ne može spoznati čulima već razumom. Ideje su večne i nepromenjive i pružaju nam mogućnost pouzdanog saznanja. Duša je nematerijalna i ima sposobnost da sagledava ideje, suštine stvari Telo je ono koje se vlada po principu “sve teče” i povezano je sa svetom čula, a čula su nepouzdana. Duša je besmrtna i večita i u njoj je smešten razum kojim se može steći pouzdano znanje, ona postoji i izvan tela.

9. Karl Gustav Jung • Na Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja zauzima položaj između čiste materije (organskog, telesnog)i čistog duha ili transcedentalnog uma (intermedijarno). Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogućnost odnosa sa duhom, sa božanskim. • “Duša može biti oko kome je dato da gleda svetlo”

10. Savremena psihologija • Nastoji da zaobiđe ili eliminiše ova fundamentalna pitanja i bavi se psihom “po sebi”, a ako se već opredeljuje najčešće se opredeljuje za materijalističko shvatanje dakle polazi od tesne povezanosti mentalnog i telesnog pri čemu je organsko i telesno temelj mentalnog. • Mentalno uglavnom gubi metafizički aspekt.

11. Savremena psihologija Ne govori o duši kao nematerijalnoj već povezanoj sa telesnim (psihofizička povezanost) Izbacuje iz oblasti duše tj. mentalnog , metafizički aspekt , povezivanje sa onostranim, prepuštajući ga teologiji

12. Psihoanalitički i psihosomatski pristup Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj psihičkog funkcionisanja, smer organsko utiče na psihu , a ne obrnuto Razvoj psihosomatskog pristupa kao i razvoj psihoanalize obrću smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha može da utiče na organsko funkcionis. Po Frojdovom učenju neki telesni poremećaji kao što je histerija i konverzivna neuroza su posledica nesvesnog psihičkog konflikta. Unutrašnji konflikt se konvertuje u fizički, telesni simptom.

13. Psihosomatski pristup Flanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih govore o specifičnim psihičkim uzročnicima organskih promena i psihološkoj etiologiji organskih bolesti Alexsander je došao do profila ličnosti sklonog ulkusu dovodeći ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija i frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnošću koja izaziva pojačano lučenje stomačne kiseline i može dovesti do ulceracije sluzokože Pod njihovim uticajem početno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (“Svetih 7”)

14. “Svetih sedam” : Ulkus Hipertireoza Reumatoidni artritis Esencijalna hipertenzija Neurodermatitis Kolitis Bronhijalna astma

15. Psihologija OJP i logopedija • Danas takođe prepoznaju psihosomatsku problematiku i psihološku etiologiju nekih jezičkih poremećaja kao što su to slučajevi -psihogenog mucanja -elektivnog mutizma -psihogenog mutizma - govornog poremećaja usled ratne traume (PTSP) itd.

16. Savremeni tokovi razvoja psihologije • Glavni tokovi • Metafizički, idealistički pristup proučavanja psihe zanemaren • Na marginama nastavlja se proučavanje ove ogromne nepoznate teritorije koje se bori sa metodološkim problemima i teškoćama da se objektivno istraži

17. ...... • Parapsihologija • Psihologija religije • Proučavanje NDE fenomena • Zohar i Maršal “Duhovna inteligencija” • Iskustva pacijenata u regresoterapiji i hipnozi • NLP (neurolingvističko planiranje) -svest

18. Viktor Frankl : • Čovek je spiritualno biće gonjeno potrebom za traženje smisla sopstvenog postojanja • logoterapija – psihoterapijska metoda

19. Hronologija razvoja predmeta proučavanja psihologije • Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-napuštanje filozofskog pojma duše i definisanje psihologije kao nauke o svesti. Pod svešću podrazumeva neposredno znanje o sebi.Bavi se unutrašnjim doživljajima: oseti, osećanja, misli, htenja. Metod: introspekcija

20. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupakojiformulišepsihologijukaonauku o svesti • Rukovodeći se ovakvim pristupom predmet POJP mogao bi se odrediti kroz proučavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba sa jezič.porem. kao što su: opažanje, (percepcije), pamćenje,mišljenje,osećanja intencionalni akti, itd. • Metod introspekcije nepogodan za ispitivanje OJP ali eksperimenti u psihološkim laboratorijama su pogodni

21. Bihejviorizam • Džon Votson :Bihejvioristički manifest 1913g. Psihologija se određuje kao nauka o ponašanju. Izbacuju se introspekcija i svi “mentalistički pojmovi” koji se ne mogu naučno proceniti : P= f (S-R) • Različita ponašanja su proizvod učenja • Metod: objektivno posmatranje spoljašnjeg ponašanja i onog što ga izaziva, eksperiment

22. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupakojiformulišepsihologijukaonauku o ponašanju • Ponašanje osoba sa govorno-jezičkim poremećajima, posebno njihovo verbalno ali i neverbalno ponašanje je važan i objektivno pristupačan sadržaj preko koga upoznajemo psihički život OJP, te postaje važan predmet psihološkog izučavanja

23. Razvoj dinamske psihologije i njen uticaj • Psihoanalitička teorija S. Frojda otvara polje proučavanja nesvesnih slojeva ličnosti i bavi se utvrđivanjem zakonitosti funkcionisanja nesvesnog • Ova otkrića dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

24. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda S.FROJD (1856-1939) TEORIJA LIČNOSTI • DUBINSKA – NAJVEĆI I NAJUTICAJNIJI DEO LIČNOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREĐUJE PONAŠANJE • DINAMIČKA- PSIHIČKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJČEŠĆE) ILI USAGLA- ŠENOG DEJSTVA POKRETAČKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

25. Psihoanaliza • Otkriće zakonitosti dubinskog nesvesnog, Uloga libida i agresivnog nagona kao pokretača psihičkog života • Psihoanaliza dovodi do proširenja predmeta proučavanja psihologije tako da ona sada nije samo kao naukeo svesti nego i nauke o nesvesnom. Metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatoloških simptoma,mitova

26. IzvođenjepredmetaproučavanjaPOJPizpristupapokome je psihologijainauka o nesvesnom • Proučavanje nesvesnih težnji i dubinskih sfera ličnosti OJP je takođe značajna oblast koja nam omogućava bolje i kompleksnije sagledavanje njihove ličnosti • Metod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije najpogodniji za ispitivanje nesvesnog OJP ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova adekvatan

27. Humanističke teorije ličnosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i biheviorističko gledanje na čovekovu prirodu, nastojeći da uvedu kao predmet proučavanja složene psihičke fenomene kao što su ljubav, nada, zrelost ličnosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, osećanje svrhe i smisla života Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May Pod uticajem su egzistencijalistička filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre) OSNOVU LIČNOSTI ČINI TEŽNJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOM CILJ SVAKE OSOBE JE USAVRŠAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI, A NE ZADOVOLJITI INSTINKTE I NAGONE.

28. Humanističko-egzistencijalistička škola • Vraća u psihologiju napuštene kompleksne sadržaje kao što su nada hrabrost,odgovornost, self koncept, zrelost ličnosti, samorealizacija, osećanje svrhe i smisla života. Naglašava celovitost ličnosti Metod : fenomenološki metod –opisivanje sopstvenog doživljaja kao celine

29. Teorija ličnosti Abrahama Maslova • Ličnost ima genetski određenu težnju za rastom i razvojem • Potpuno zdravlje i poželjan razvoj sastoje se u ostvarivanju ove težnje - samorazvojem, a ne učenjem. • Hijerarhijski model motivacije

30. Maslovljeva hijerarhija motiva

31. Izvođenje predmeta proučavanja POJP iz humanističkog teorijskog pristupa • Predmet proučavanja POJP treba da bude rast i razvoj ličnosti deteta sa jezičkim poremećajem kao i mogućnosti njene samorealizacije i stvaranje uslova formiranja zrele ličnosti • Problematika ljubavi, pojma o sebi, hrabrosti, vere • Uzimanje u obzir unutrašnje subjektivne tačke gledišta OJP (subjektivna realnost) • Sagledavanje celovitosti ličnosti OJP a ne samo pojedinih segmenata • Metod: teškoće fenomenološkog opisa (verbal.)

32. Ovo su neki osnovni pravci i škole u psihologiji koje su menjale i dopunjavale njen predmet izučav. • Eklektička sintetička definicija psihologije kao nauke i predmeta njenog proučavanja koja se može izvesti , a uzima sve nabrojane oblasti proučavanja u obzir, može da glasi:

33. Predmet proučavanja Psihologije (generalne)- eklektički pristup jeste: svest, nesvesno i ponašanje, pristupajući ličnosti kao celovitom sistemu koji funkcioniše u kontekstu socijalnih i bioloških uticaja (Radoman 2006)

34. Jedno shvatanje sa proširivanjem predmeta izučavanja psihologije kao nauke (Radoman) • Psihologija je nauka koja proučava svest, nesvesno i ponašanje, pri čemu se pristupa ličnosti kao celovitom sistemu koji ima socijalnu, biološku (materijalnu) i duhovnu ( transcedentalnu) ukorenjenost (Radoman 2008)

35. Шта изучава психологија језичких поремећаја • Она се бави истраживањем везе (интеракције) између језичке патологије и психичког функционисања при чему проучава личност особе са језичким поремећајем у њеној целовитости, истражујући свест, несвесно и понашање у контексту биолошких и социјалних детерминанти

36. Предмет изучавања ПОЈП може се и овако одредити • Предмет изучавања је доживљавање и понашање особа са говорно-језичким поремећајима уз истраживање психолошких последица као и психолошких узрочника језичке патологије у контексту биолошких и социјалних утицаја.

37. Praktični zadatak psih.osoba sa jezičkim poremećajem • Primena psiholoških teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja ličnosti i jezičke patologije na nivou doživljavanja i ponašanja, kao i menjanja okruženja koje na njih utiče, doprinoseći psihičkoj ravnoteži i ukupnoj psihičkoj dobrobiti osobe sa jezičkim poremećajem. (Radoman 2009.)

38. Примена знања из ПОЈП • Трагање за модалитетима, принципима, законитостима мењања личности и језичко говорне патологије и апликација тих принципа приликом конструкције метода и техника за ре(хабилитацију) едукацију и унапређење менталног здравља особе са језичким поремећајем

39. Psiholološko posmatranje jezika i jezičkog poremećaja • Jezik je u psihologiji najčešće posmatran kao mentalna, kognitivna sposobnost • Jezički poremećaj ona tretira kao poremećaj mentalne tj.kognitivne sposobnosti i proučava njen interaktivni odnos sa drugim kognitivnim i nekognitivnim funkcijama u okviru ličnosti.

40. Језик и језички поремећај Језик психолошки најчешће третирамо као систем високо повезаних способности и вештина на које учење има велики утицај и које се не могу лако истргнути из целине личности Језички поремећај је поремећај тог система унутар кога могу бити нарушени само поједини сегменти

41. Сложај способности и вештина • Језички поремећај јесте поремећај на нивоу језичке целине или појединих саставних делова тaкве целине као што је нпр. поремећај артикулације, флуентности говора, читања, писања,разумевања језика и говора

42. Психолошко одређење језичког поремећаја • Овде спадају поремећаји способности говорења,слушања,писања,читања, памћења и разумевања језика

43. Језик се у психологији третира као: • Способност (најчешће) • Понашање • Знање

44. Tangentne naučne discipline • Psihologija osoba sa ometenošću (psihologija ometenosti) • Psihologija jezika i komunikacije • Defektologija (specijalna edukacija i rehabilitacija) , logopedija

45. Grane psihologije ometenosti • Surdopsihologija • Tiflopsihologija • Oligopsihologija • Psihologija telesno invalidnih • Psihologija jezičkih poremećaja (osoba sa)