Mogućnosti za razvoj organske proizvodnje u Srbiji

1. Mogućnosti za razvoj organske proizvodnje u Srbiji Prof. dr Snežana Oljača Poljoprivredni fakultet, Beograd Stručni savet za organsku proizvodnju e-mail:soljaca@agrif.bg.ac.rs

2. Organska proizvodnja u Srbiji • U Srbiji 2010. godine je 8500-9000 ha pod sertifikaciom • Najmanje 3000 gazdinstava praktikuje organsku proizvodnju (60% ispod 6 ha) • U 2011 organska proizvodnja se trenutno odvija na oko 826.000 ha. Ovaj podatak uključuje i površine korišćene za sakupljanje divljeg voća, pečuraka i lekovitog bilja (Istraživanje GIZ, 2011).

3. Udeo različitih tipova proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, 2010 Ratarsko povrtarske kulture 1.237,00ha Višegodišnji zasadi 4.964,00ha Pašnjaci i livade 2.460,00ha

4. Organska proizvodnja u Srbiji po vrstama

6. Najznačajniji potencijali su područja oko zaštićenih prirodnih dobara posebno ona sa visokim prirodnim vrednostima, II i III zona zaštite. • Nacionalni parkovi 5: Tara, Kopaonik, Šar planina, Fruška gora, Đerdap. • Na teritoriji Srbije 14parkova prirode, od kojih su najpoznatiji: Stara planina, Sićevačka klisura, Vršačke planine, Gornje podunavlje, Palić. • 18 Predela izuzetnih odlika kaošto su: dolina Pčinje, Miruša, klisura reke Gradac, Rajac, Ovčarsko – Kablarska klisura. • Zaštićene zone vodoizvorišta II i III zona zaštite.

7. Koje su mogućnosti proizvodnje alternativnih njivskih biljaka u organskom načinu ratarenja? U GASTRONOMIJI znači uvođenje zaboravljenih (tradicionalnih) i nepoznatih (novih) ratarskih kultura • standardni + organski kvalitet namernica • visoka nutriciona vrednost • priprema hrane na tradicionalni način • snabdevanje grupa sa posebnim zahtevima (bez glutena) – ciliaklija, bolesnike sa šećernom bolešću, za anemiju, ... • U MEDICINI (izvor antikarcinogenih substanci, terapije kod HIVa, itd.) posao!

8. Zašto, da ti proizvodi (heljdopita, kačamak) ne budu organski proizvedeni – sertifikovani? • http://www.travel.rs/sr/smestaj/kuhinja/heljdopita

9. Heljda (Fagopyrum esculentum Moench) • Hrana • tradicionalna? ... Kaša, heljdopita, … kačamak,… ‘soba’ testenine, med jastuci

10. Krupnik, pir - (Triticum aestivum ssp. spelta) • Upotreba • Brašno (hleb, testenina) • Bez semenskog ovoja kao kaša • Proizvodi imaju puniji i nešto slađi ukus od pšeničnih • Sadrži više proteina od pšenice i lakše su svarljivosti • Sadrži gluten

11. Golozrni ječam (Hordeum vulgare var. nudum) Upotreba • Bogat izvor rastvorljivih biljnih vlakana, nije potrebno mehanički odvajati plevice • U zrnu golozrnog ječma i ovsa nalazi se 25-70 g/kg rastvorljivih vlakana koji spadaju u grupu ß-glukana i imaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. • Hipoholesterolni efekat ß-glukana ogleda se i u vezivanju žučnih kiselina i redukciji ukupnog LDL holesterola u plazmi. ß-glukani regulišu sadržaj šećera u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti, otklanjaju gastrointestinalne smetnje i regulišu telesnu masu. • Zbog toga proizvodi na bazi ječma mogu biti svrstani u funkcionalnu hranu

12. Izvozni potencijali Srbije (Fibl, 2010) • Voće i bobičasto voće • prerađeno i sveže • Ratarske kulture • bundevino seme, povrće, žita • Lekovite i aromatične biljke - sakupljanje divljih kao i domaća proizvodnja, gljive • Stočna hrana • kukuruz, soja, detelina

13. Snage, slabosti, prilike i pretnje • Snage • Geografska blizina tržišta EU • Kulturološka blizina Evrope • Snažno prisustvo na EU tržištu organskog voća • Povoljna klima • Niski troškovi proizvodnje (npr. troškovi radne snage) • Konvencionalni proizvodi su često već organski “sami po sebi” • Nedirnuti prirodni resursi (zemljište, voda, biodiverzitet)

14. Snage, slabosti, prilike i pretnje • Slabosti • Nepotpuna nacionalna legislativa o organskoj proizvodnji • Imidž, pouzdanost, transparentnost • Infrastruktura (npr., postrojenja za preradu, transport) • Birokratija • Znanje iz oblasti organske proizvodnje i tehnologije prerade • Dostupnost organskih inputa • Investicije-kapital

15. PROBLEMI- šta kažu proizvođači? • Snabdevanje organskim inputima • Sertifikovanog semena gotovo da nema • Pesticidi koji su u zemlji dozvoljeni za • organsku proizvodnju gotovo da ne postoje • Ni đubriva gotovo da nema • Organski farmer se oslanja na stajnjak i kompost. • Retko koja farma ima i životinje • NEISPLAĆENE SUBVENCIJE ZA 2011.

16. Snage, slabosti, prilike i pretnje • Prilike • Povećana potrošnja organskih proizvoda u celom svetu • Razvoj domaćeg tržišta • Članstvo u EU • Loša praksa u zemljama konkurentima • Dodata vrednost krozpreradu

17. Dobar primer: Udruženje ECOLAND iz Telečke Glavni principi udruženja: *ISTA PRAVA I OBAVEZE ZA SVE ČLANOVE *ISTE CENE ZA SVE ČLANOVE I VELIKE I MALE *UGOVORENE CENE ZA PLANIRANU PROIZVODNJU

18. 2004.Konvencionalnaproizvodnja PRIMER- proizvodnja začinske paprike • PRINOS PAPRIKE 2100 kg po kj • 300 kg mlevene paprike • Cena 4 evra po kg x 300 - 1200 evra 2011. Organska proizvodnja PRIMER • 7700 kg sveže paprike po kj • PROSEK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 400 kg po kj • 1100 kg mlevene x 10 evra – 11.000 evra bruto - 11% TROŠKOVI – farma angažuje sezonsku radnu snagu

19. TELEČKA 2006-2011. IZVEZENO 50 tona ALEVE PAPRIKE

20. Biofach

22. Hvala na pažnjisoljaca@agrif.bg.ac.rs