1.88k likes | 2k Views
ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА. СРЕДЊИ ВЕК Досељење Словена Прве државе Јужних Словена Србија Босна Време турске владавине. НОВИ ВЕК Србија Црна Гора Срби у Хабзбуршкој монархији Заједничка држава Јужних Словена. ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О СЛОВЕНИМА.
E N D
СРЕДЊИ ВЕК Досељење Словена Прве државе Јужних Словена Србија Босна Време турске владавине НОВИ ВЕК Србија Црна Гора Срби у Хабзбуршкој монархији Заједничка држава Јужних Словена ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О СЛОВЕНИМА • Писани извори • Антички извори • Савремени (византијски извори), VI и VII век • Константин Порфирогенит, X век • Извори материјалне културе • Лингвистички извори
АНТИЧКИ ИЗВОРИ • Херодот (482-424 пре н.е): Историја • Плиније Старији (23-79), Naturalis historia • Тацит (55-120): Germania • Птолемеј, II век • Венети или Венеди, • Лева обала Дунава, од средње Лабе, преко Одре до Северног мора, река Висла, јужне обале Северног мора
ВИЗАНТИЈСКИ ИЗВОРИ • Прокопије из Цезареје, De bellis • Јордан • Менандар Протектор, подаци о времену 558-582. • Теофилакт Симоката, о времену цара Маврикија • Псеудо-Маврикије,Стратегикон, време краја VI и почетка VII века • Чуда св. Димитрија, два списа, почетак и крај VII века, хагиографије • Константин VII Порфирогенит (905-959), De administrando imperio (О управљању царством) , Трактат о народима (између 948. и 952), главе 29-36
ДОСЕЉЕЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА • Стара постојбина: северно од Карпата, јужно од Балтичког мора, на територији данашњих држава Пољске, источног дела Немачке, Белорусије и Украјине • Време досељења: од почетка VI века до почетка VII века • Територија: од источних Алпа до Балканског полуострва • После поделе Римског царства 395, и настанка тзв. варварских краљевина, углавном под влашћу Византије, мада слабом • Продори на византијску територију • Савез са Аварима
УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА • Раштркани на великом простору Балканског полуострва, мноштво малих територија – склавиније • Имена склавинија: стара, племенска или по територији насељења • Родовско-племенске заједнице; у време досељења и јачи племенски савези • Демократија, чланови родова и племена слободни и равноправни, нема ропства • Привреда: земљорадња и сточарство, занати, пловидба
УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА 2. • Жупе, жупани, старешине скупина људи у крвном сродству, изборни, зачетак наследности • Војсковођа, веће старешина, скупштине – ВОЈНА ДЕМОКРАТИЈА • Након насељавања, сеоска општина, подела обрадивог земљишта, постанак својине • Територијализација племенске организације и даље раслојавање друштва условили постанак првих држава • Економски развитакдоводи до стварања феудалног поседа.
ПРВЕ ДРЖАВЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА • Територија пространија од територије садашњих држава Јужних Словена • Утицај Византије и Франачке, у политичком погледу више Византије • У време досељења ове територије под византијском влашћу • Од VII века (словеначка) до X века (држава македонских Словена) • Крајем VIII и почетком IX века српске државе, Рашка и Дукља, средином IX века Хрватска
Словенска држава у Македонији – Самуилово царство • Словенска племена у Македонији • Склавиније, покорене 688. • Бугари и бугарска држава • Симеон (893-927), царска титула • Петар (927-969) • Феудални односи • Јован Цимискије и устанак “комитопула” 976. • Самуило и царска титула, хијерархија владалаца • Бугарска патријаршија, седиште у Охриду • Богумилска јерес
БОГУМИЛСКА ЈЕРЕС • За време цара Петра • Корени јереси: манихејизам (Мани, III век), павлићани (VII век) • Дуалистичко учење: два бога, бог добра и бог зла • Негирају материјална добра • Против црквеног устројства, свештенства и епископа • Социјални аспекти, против световне власти, државног и друштвеног поретка • Проширење на балканске и европске земље
Постанак и развој првих српских држава • Први помени српског имена (топоними), на Балкану и у малој Азији: Срб – Сервија –Гордосервон (680- 681) • Ајнхард 822. – данашња Босна • О досељењу Константин Порфирогенит • Области – земље, склавиније: • Област Неретљана (између Цетине и Неретве) • Захумљана (између Неретве и Дубровника) • Травуњана ) између Дубровника и Боке которске) • Дукљана (између Боке и Бојане и око Скадарског језера) • Србија (предели око Лима, Горње Дрине, са сливовима Пиве и Таре, Ибра и Западне Мораве), Соли (око Тузле) и Босна (област око горњег тока реке Босне)
СРБИЈА, ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 1. • Крај VIII и почетак XIX века • Повезивање многобројних државица, под једним владалачким родом - наследници архонта под којим су досељени • Византија и Бугарска • Бугари и њихова освајања: око 840. (Пресијам), око 880. Михаило (Борис); склапање мира • Симеон, 922-923. • Обновио кнез Часлав, 927-928. године; помоћ византијског цара и врховна власт Византије • Охридска архиепископија – верски и политички утицај
СРБИЈА - ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 2. • Србија кнеза Часлава, обновљена 927-928. • Држава обухвата све српске земље: Босну до Пливе, Цетине и Ливна на западу, Травунију и Конавле, Захумље и Неретљанску област. На истоку до Раса на северу до Рудника, можда до Саве. • Распада се после Часлављеве смрти, средином X века, а сама Србија на Босну и Рашку • Кратко време византијска власт, а потом Самуило • Охридска архиепископија, настала 1018, јачање утицаја Византије
ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ Слој угледних људи - жупани и зависни људи - робови • Жупани - представници родовске аристократије, после насељавања старешине територија, носиоци војне и цивилне власти, моћ почива на земљишним поседима, насталим распадом колективне својине сеоских општина – замеци феудалне владајуће класе; властелаи из војничке аристократије • Зависни људи, робови
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ • Српске вође архонти(Константин Порфирогенит), преводи се као кнез • У време досељења само старци – жупани, родовске и племенске старешине • Функција постаје наследна • Архонти, кнезови – носиоци јавне власти, наследним путем долазе на власт, примогенитура, два изузетка, присуство патријархалних схватања
ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 1. • До краја X века само Дукља, од XI века Зета (десна притока Мораче) • Племенска припадност (Константин, писци из XI и XII века) • До краја X века само кнез Петар • Више података од краја X века: кнез Владимир (Самуилово освајање Дукље, око 998) • После Самуилове смрти васпостављена византијска власт, до смрти Василија II Македонског 1025. године • Устанак у Зети 1035. године, кнез Војислав
ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 2. • Војислав ујединио Дукљу, Травунију и Захумље • Кнез Михајло (1050-1082) у добрим односима са Византијом, протоспатар • Црквени расцеп 1054. године • Гргур VII 1077. краљевске знаке кнезу Михајлу – прекид са Византијом • Статус надбискупије добио Бодин од Клемента III. • Краљ Бодин крајем XI века – велика држава: Зета, Рашка, Травунија, Захумље и Босна • После Бодиновог пораза од Византије 1090. Зета нагло опада, после његов смрти 1101. се одвајају Рашка, Босна, Захумље и Травунија • Око 1183. Стефан Немања целу Зету припаја Рашкој
ДУКЉА, ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ • Летопис попа Дукљанина(Барски родослов), оскудни подаци • Племство(magnates, principes, nobiles, milites) , жупани - владареви рођаци, истакнуте старешине, војни заповедници; владар им даје земљишне поседе и поверава на управу поједине области • Сељаци, слободни, претварају се у зависне
ДУКЉА, ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ • Монарх, прво кнез, затим краљ, наследни • Није учвршћен принцип примогенитуре, трагови и некадашње изборности • Владалац врховни војсковођа, највиша законодавна и судска власт, функција казнаца • Народне скупштине • Приморски градови - аутономни • Локална управа, 4 провинције, банови (војводе), жупани, сатници
ПОЈАМ ИЗВОРА ПРАВА • Порекло позитивног права • Извори у материјалном смислу – друштвена снага која ствара право • У формалном смислу – општи правни акт који садржи општу правну форму, на основу које се стварају појединачне правне норме • Неписани и писани, закони, уредбе и други • Обичајно право • Повеље • Византијски закони • Домаћи закони
ОБИЧАЈНО ПРАВО • Обичајно право дуго најважнији извор права • Наставља да живи и после стварања писаних правних норми • Заштита обичајног права једна од основних функција владара – краљ Милутин 1308. • Многе одредбе Душановог законика – кодификација обичајног права • Празнине у Душановом законику
ПОВЕЉЕ 1. • Први писани извори права • Владаочеве наредбе, укази (повелевати - наређивати) • Издају се повлашћеним слојевима: цркви, световној властели и градовима:манастирске, властеоске и градске • Садрже и прописе који се односе на шири круг субјеката – обимне повеље • Разне врсте повеља: хрисовуље, књиге и простагме
ПОВЕЉЕ 2. Манастирске: • Хиландарска, Стефана Немање 1198/99. године • Жичка, Стефана Првовенчаног 1220. • Краљ Владислав (1234-1243): манастиру св. Богородице на Бистрици у Полимљу • Краљ Милутин: Скопска 1299/1300; Светостефанска или Бањска 1313-1318 (Закон људем црковним 42 члана и Закон Влахом од 10 чланова); Грачаничка 1321 (Закон стари Србљем)
Грачаничка повеља 1321. на зиду манастира Грачанице
ПОВЕЉЕ 3. • Дечанске хрисовуље,1330. и 1336: попис свих мушких глава у 2432 куће у 40 села и 9 катуна Дечанског властелинства • Арханђеловска повељацара Душана 1348.манастиру св. Арханђела код Призрена (Закон Србљем и Закон Влахом) Властеоске повеље • Краљ Милутин, цар Стефан Душан, цар Урош и деспот Ђурађ Бранковић, различитој властели Градска, Стефан Душан, Кроји 1343.
Краљ Стефан, ктитор манастира Дечани
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ 1. 33 уговора, са Дубровником; са Млецима • Немања 1186, уговор о миру, пријатељству и трговини • Душан 1349: слобода кретања, дажбине и данци, царине, накнада штете, начин суђења, надлежност судова за Дубровчане и мешовите спорове, ius naufragii, оружје, рат • Правна снага самим потписивањем, ауторитет владаоца • По форми изједначени са повељама –хрисовуља, повеља, закон
ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 1. Традиција и рецепција • Затечено романизовано становништво живи по римском праву – паралелно постојање двају правних система • Путем цркве улази римско право, канонско право је пут продирања римског права, рано мешовити зборници
ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 2. • Corpus iuris civilis,Јустинијан • Еклога (726) Лава III Исауријског • Македонски владаоци Василије I и Лав VI Мудри у IX веку: “чишћење старих закона” • Прохирон (између 870. и 879), приручник за практичну употребу у судству и државној управи • Епанагога, после 879, ослања се на Еклогу и репродукује Прохирон; ново: права цара и патријарха • Василике велики зборник, 60 књига у 6 томова, канонско, јавно и приватно право • Земљораднички закон, 71 члан – односи на селу • Номоканони, Фотијев 883, XII век Алексеј Аристин и Јован Зонара