1 / 19

RADNO I SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO

RADNO I SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO. ZLATA ZEC izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu:.

daryl
Download Presentation

RADNO I SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. RADNO I SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO ZLATA ZEC izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST

  2. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: • oblast radno - pravne zaštite zaposlenih nije zaokružena, jer nisu doneta sva značajna zakonska rešenja (npr: Zakon o štrajku), kao ni prateći zakoni neophodni za njihovu potpunu implementaciju (npr. Zakon o osiguranju i nakadi štete za povrede na radu i profesionalna oboljenja, vezano za potpunu primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu), na što i UGS NEZAVISNOST ukazuju već godinama,

  3. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: • zakonska regulativa se ne primenjuje u praksi, a kontrolni mehanizmi države ne funkcionišu, odnosno državne institucije nadležne za praćenje primene legislative, kontrolu i sankcionisanje onih koji je nepoštuju ili je u potpunosti ili delimično ne primenjuju, nisu organizaciono, kadrovski i materijalno osposobljeni da te funkcije kvalitetno obavljaju,

  4. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: • ne postoji nezavisno, kadrovski i organizaciono dobro postavljeno, odnosno efikasno sudstvo - radni sporovi, umesto zakonskih 6 meseci, traju i do 5 godina, za to vreme društveno i materijano derogiraju se prava zaposlenih

  5. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: Kvalitetno regulisanje radnog i socijalnog zakonodavstva je uvek bilo jedno od najvažnijih mehanizama kojima moderna država treba da unapredi i uspostavi principe i prava na rad utemeljene na konvencijama MOR-a.

  6. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: Mere i aktivnosti na ovom planu treba da: • stvore uslove neophodne za funkcionisanje pravne države, podizanje efikasnosti svih državnih organa i institucija, kao i postizanje pravne i socijalne sigurnosti; • uspostave mehanizme i instrumente za funkcionisanje nezavisnog sudstva, uz otvaranje mogućnosti za konstituisanje i delovanje sudova rada i fleksibilizaciju radnih odnosa, nezavisnost Inspekcije rada, u skladu sa evropskim standardima i poštovanjem međunarodnih normi;

  7. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: • uspostave radno zakonodavstvo, u čijem će zaokruživanju i realizaciji učestvovati svi socijalni partneri podjednako, što, prvenstveno podrazumeva uređivanje kolektivnih radnih prava i zaštitu pojedinačnih prava, kroz unapređivanje procesa kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora na svim nivoima.

  8. Osnovni problemi u radnom i socijalnom zakonodavstvu: Zbog svega navedenog, UGS NEZAVISNOST su na VII Kongresu, održanom u novembru 2011. godine, jednoglasno doneli odluku da se pred nadležnim državnim organima pokrene Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada

  9. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Postoji više razloga za formiranje sudova rada, kao što su: • nepoverenje sindikata u redovne sudove, • komplikovana i dugotrajna procedura pred redovnim sudovima, uz velike sudske troškove, • neefikasnost redovnih sudova, • nedovoljna specijalizovanost predsednika sudskih veća pred redovnim sudovima, za radne sporove, posebno ako se radi o kolektivnim pravima zaposlenih.

  10. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Inicijativa za formiranje sudova rada je zasnovana na iskustvima i praksi zemalja članica Evropske unije, od kojih navodimo četiri sistema – francuski, nemački, britanski i švedski. Od navedenih sistema najpribližniji našoj pravnoj tradiciji je nemački sistem u kome su radni sudovi formirani na tripartitnom principu.

  11. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Nemački radni sudovi imaju obrazovana sudska veća uz poštovanje principa tripartizma. Predsednik veća je uvek profesionalni sudija, a veće čine i sudije porotnici iz redova poslodavaca i zaposlenih. Sudije porotnike biraju sindikati i udruženja poslodavaca, uz poštovanje principa mesne nadležnosti.

  12. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Osnovne karakteristike postupka pred sudovima rada su: • fleksibilnost, • neformalnost, • pristupačnost, zbog manjih sudskih troškova.

  13. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Po pitanju sudske zaštite prava iz radnog odnosa, sudovi rada smatraju se najboljim rešenjima iz sledećih razloga : • uvođenjem sudova rada rasterećuju se odeljenja za radne sporove u opštim sudovima; • omogućuje se jednostavnije, jeftinije i brže rešavanje radnih sporova;

  14. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada • učešćem zaposlenih i poslodavaca omogućuje se da odluka bude kvalitetnija sa aspekta prilagođenosti prirodi radnog odnosa; • odluke donete u tripartitnom sastavu bolje prihvataju i zaposleni i poslodavci; • profesionalne sudije, predsednici veća, specijalizuju se za radne odnose, čime se povećava kvalitet suđenja.

  15. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Sudovi rada bi sudili u sporovima povodom: • zasnivanja, trajanja i prestanka radnog odosa; • prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa između zaposlenih i poslodavca, odnosno njihovih pravnih sledbenika; • diskriminacije i zlostavljanja na radu; • ugovaranja i isplate minimalne zarade; • kršenja pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu;

  16. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada • zaključivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora ili drugog opšteg akta kod poslodavca; • primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavaca i sindikata; • usklađenosti kolektivnih ugovora sa zakonom, međusobnoj usklađenosti kolektivnih ugovora i oštih akata poslodavca sa zakonom i sa kolektivnim ugovorima;

  17. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada • nadležnosti sindikata u vezi sa radnim odnosima; • ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje; • utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca; • zakonitosti štrajka i drugih industrijskih akcija; • ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju;

  18. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada • prava iz obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja i plaćanja doprinosa za obavezno PIO; • prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i plaćanja doprinosa za ovo osiguranje, i • prava iz obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti i plaćanja doprinosa za ovo osiguranje.

  19. Inicijativa za donošenje Zakona o sudovima rada Donošenjem Zakona o sudovima rada omogućiće se: • brža i efikasnija, na Zakonu zasnovana, pravna zaštita zaposlenih; • ponovno uspostavljanje, međunarodnim konvencijama i Ustavom garantovane uloge sindikata u zaštiti prava i zastupanju interesa i prava zaposlenih, delom oduzetih donošenjem Zakona o parničnom postupku; • smanjenja tenzija i vraćanja poljuljanog poverenja u pravni poredak Republike Srbije, i • potpuno ostvarivanje ustavnih principa o autonomnom i nezavisnom sudstvu, što je jedan od osnovnih uslova za ulazak u Evropsku uniju.

More Related