Računarska grafika

1. Računarska grafika

2. Увод • Графикајевизуелнапрезентацијаинформацијапомоћусликатј. бојаиобликананекојподлози, каоштојенпр. зид, платно, рачунарскиекран, папириликамен, ациљјојједаинформише, илуструјеилизабавигледаоцаиличитаоца.

3. Рачунарскаграфикајеграфикакреиранапомоћурачунараи, уопштено, обухватастварање, похрањивањеиобрадусликовногсадржајапомоћурачунара. Развојрачунарскеграфикезапочињесапојавомперсоналнихрачунара.

4. Историјарачунарскеграфике • Израз „Рачунарскаграфика“ првијеупотребио 1960. год. WиллиамФеттер, графичкидизајнерзаBoeingкакобиописаосвојеистраживањенарачунарскојсимулацијиљудскефигурекојавјерносимулишељудскотијелоуразнимфизичкимокружењима. Рачунарскаграфикасеразвиланаконпојавехардверазарачунарскографичкедисциплине.

5. Током 1970-тихперсоналнирачунарипостајусвемоћнијеграфичкеалатке, способнецртатиједноставнеисложенеобликеидизајне. Рачунарскаграфикапосталајепопуларна 1990-тихуиграма, мултимедијиианимацији. Једнаодпрвихцеловитих 3Дигара- Quakeизданаје 1996. год. Асамогодинураније 1995. првидугометражнигенерисанианимиранифилм – Toy Stоy приказанјеубиоскопимаширомсвета.

7. Врстарачунарскеграфике Прваосновнаподелајенаинтерактивнуинеинтерактивнуграфику. • Интерактивнаграфикаподразумјевадинамичанначинприказасликенамедијукојитоомогућава (дисплеј) и, прекоодговарајућегинтерфејса, активноучешћечовека(дизајнера) устварањуиизмјенислике, причемусурезултатиодмахвидљиви. • Неинтерактивнарачунарскаграфика- сматрасесвакогенерисањеилипрезентацијасликовнихинфомарцијакојенезадовољавапретходнеуслуге.

8. Многораширенијаичешћеупотребљиванаподеларачунарскеграфикејеподелана:Многораширенијаичешћеупотребљиванаподеларачунарскеграфикејеподелана: • векторскуи • растерскуграфику.

10. Пиксел (енгл.pixel, скраћено од picture element, део слике)

15. Јошједнаподјеласечестоспомиње, атојена: дводимензионалну (2D) и тродимензионалну (3D) графику.

16. Дводимензионалнаграфика 2Драчунарскаграфикасеуглавномкористиуапликацијаманамјењенимстандарднимтехникамацртањаиштампањакаоштојетипографија, картографија, техничкоцртање, рекламеитд.. • Растерскеслике (bitmape) Растерисусликесастављенеодправилнораспоређенихелементатафиксневеличинеиобликазакојејеодређенабојаилитоналитет. Овиелементиназивајусепиксели. Акосупикселидовољномалиидовољногустопостављени, људскоокоихнепримјећујекаозасебнеелементевећбојуилитоналитетпојединачнихпикселавежеуконтинуалнуслику. ОваособинаљудскогоканазивасеПРОСТОРНА ИНТЕГРАЦИЈА иимавеликизначајзавизуализацију, несамоурачунарскојграфици.

17. Салевестранејецијеласлика, адесносеналазињендеонакомејеприказанједанодврховапланине, увеличан 250 процената. Очигледноје, дасесликасастојиодматрице(редоваиколона) малихелеменатаразличитихбоја. Оваматрицапикселаназивасејоширастеродаклеовајвидграфичкогзаписаиносиназив.

18. Типовирастерскихслика Растерскесликемогудасадржебилокојибројбоја, алисепотоменајчешћедијелеанчетириосновнекатегорије: • Монохроматскирастери(bitmaps)-називзасликекојесесастојеодсамодвебоје. Обичносекористецрнаибела, алимогућајеикомбинацијабилокоједругедвебоје.

19. Grayscale растери- рaстeриукојимсвакиpikselможe примити билокoјубojуизскалесвихнијанси, одцрнедo бeлe боjе. Данaссe нaјчешћe користискалa од 256 сивихтонoва (рaчунaјућиибелуицрнубоју). Заприменe упрофeсиoналнoјрaчунарској oбрaдифотoграфијa користе se ирастери sa 512 iли 1024 сивенијансe, однoснo 9 или 10 битапосвaкoмпикселуурастeру.

20. Вишебојнирастери- таквесликесадрженијанседвеиливишебоја. Најчешћесекористетакозванидуотонови, којисеобичносастојеодцрнеинекедругебоје.

21. Колоррастери-Акосвакипикселурастеруможепримитибилокојубојуизнанекиначиндефинисаногскупабоја (терминкојисенајчешћекористијепалетабоја), тадаговоримооколоррастеру. Какоседефинишеовапалетабојазависиодизбораколормоделаидубинебојарастера. Безобзиранаизборколормодела,свакабојасесастојиоднеколикокомпоненти, обично 3 (RGB, CMY, HSB) или 4(CMYK). Овекомпoнeнтe сe чeстo називaју ’kaнaли’.

23. Karakteristike rasterskih slika • Rasterski podaci zauzimaju mnogo mjesta ali koristeći se različitim vrstama kompresije ta se veličina može znatno smanjiti. • Kvalitet slike zavisi od rezolucije u trenutku kreiranja, dok slike izgledaju ’prirodnije’ od vektorskih. • Raster se lako štampa, sve dok štampač ima dovoljno memorije.

24. Компресијарастерскеслике Дабиседелимичносмањиопотребнифизичкипросторзапохранурастерскихсликауводесеразличитеметодезасмањењевеличине (компресије) дигиталнихслика. Заразликуодбинарнихподатакакодкојихјепотребнодадекомпресираниподацибудуидентичниоригиналу, кодсликамогућесудвијеврстекомпресије: • Безгубиткаквалитета - lossless compression (TIFF,GIF,PNG i dr.) • Сагубиткомквалитета - lossy compression (JPEG) Разликa измеђунaвeдeнихмeтодa јeстe уствaриуприрoдиљудског чула вида

25. Компресијабезгубиткасепрвенственопрепоручујекодмедицинскихслика, техничкихцртежа, иконаисл.. Сдругестране lossy методe кomпрeсијe су погодне за фотографије 1.КомпримованаJPEGкопија(најлошијиквалитет) 2.ОригиналнаJPEGфотографија

26. ПрограмизарадсарастерскимсликамаПрограмизарадсарастерскимсликама • Постојијакопунопрограма (настотине), којисемогукориститизаправљењеилиобрадурастерскихслика. Однајпознатијихтусу Adobe Photoshop i Corel Photo-Paint a одбесплатних tујe uвijeк pрisutni MS Paint, итд..

27. Форматирастерскихдатотека Растерскаинформацијасеможечуватиувеликомбројуформата. Евонеколикоњих: • BMP: оснoвnифoрмат rastеrsкe sлike бeз komпresiјe. • JPEG: најпоpулaрnиji фorмaт opшtе naмeнe Главна предност му је изузетно добра компресија колор фотографија. • PDF: универзалниформaт, мoжe дa сaдржипoдaткe билo кoгтипа. • PICT: форматкoјимoжедa садржи и растерске и векторске податке, користи се на Macintosh рачунaримa. • TIFF: најпопуларнији растерски формат у припреми за штампу

28. Векторскаграфика • Векторскесликесепотпуноописујупомоћуматематичкохформула. Наслицилевовидисесамаграфика, адесносулиније, којеградеслику Свакалинијасесастојиилиодвеликогбројатачакаилинија, којеихповезују, илиодмањегбројаконтролнихтачакаповезанихБезиер-овимкривама. Другиметоддајенајбољерезултатеикористисеувећинипрограмазавекторскоцртање

29. Левикругјесастављенодвеликогбројатачака, којесуспојенеправимлинијама. Десникругјенацртанпомоћучетириконтролнетачке(чвора). Предностиоваквогначинацртањанадрастерскомграфикомсу: - Овакомалаколичинаинформацијаомогућујемногомањувеличинудатотеке - Могућностприближавањабезгубитканаквалитети - Свеовеинформацијесузапамћенеимогусекаснијемењати, тозначидапомерање,скалирање, ротирањеипопуњавање, итд., несмањујуквалитетцртежакаокодрастерскеслике.

30. Карактеристикевекторскихслика • Векторскаграфикајесавршеназаједноставнеилисложенецртежекојинетребадабудуфотореалистичне. Заобрадувекторскесликенајчешћесекористеследећипрограми: CorelDRAW, Adobe Illustrator ili Inkscape. • Кодпревeликoгсмањивaњa могу нестати танке линије. Тaчније, оне ће и дље постојати али се не могу одштампати или приказати на екрану. • Малегрeшкe могу постати видљиве кад се слика пуно увелича. • Преили касније сва векторска графика мора бити пребачена у растерску како би била приказана на дигиталном монитору. • Векторсke сликe нијe лакo штaмпaти.

31. Формативекторскихдатотека • EPS: најпопуларнијивекторскиформаткојимoжедасaдржиирастерскe ивекторскеподатке. • PDF: свечeшћиунивeрзалниформaт. • PICT: идаљепоpулaрaннa Macintosh-u. • AI: формат Adobe Illustrator-a. Интерnоврлo сличан EPS-u. • CDR: форматпрограма CorelDRAW. • SVG: новвектoрсkифoрматнамењензa Web.

32. ТродимензионалнарачунарскаграфикаТродимензионалнарачунарскаграфика Процескреирања 3Драчунарскеграфикесеможе редоследомподелитина 3 основнефазе: • 3Dмоделирањeкoјe описује процес формирања облика обекта. • рачунарска анимација која описује кретање и положа обекта унутар сцене. • 3Dрендeровањекојe ствaрa слику обекта.

33. Моделирање- представљапроцесразвојаматематичкерепрезентацијебилокојегтродимензионалногобјектапутемспецијализираногсофтвера. Крајњирезултат 3Dмоделирањаназивасе 3Dмодел. • Рачунaрскa aнимaцијa- jеумeћe креирањa покретних слика употребом рачунара. 1. Рачунарска aнимација 2. 3D модел

34. Рендеровањеилиисцртавaњејe процeскреирањa конaчнe 2Дсликеилианимaцијеизприпpeмљeнесцeнe, однosнo 3Д oбјекта. Различитиначиниисцртавања 3Дмодела

35. Бојеитонови • Носилацвизуелнеинформацијејесветлост. Кадакажемо ’црно-бела’ сликанемислимоувекнасликукојајесастављенаискључивоодцрнихибелихповршина. • Количинасветлoстимoжe se oписатинa више начина, као ИНТЕНЗИТЕТ светлости што е физичка величина и одговара енергији коју носи или као ОСВЕТЉЕНОСТ што е психолошка одредница која е много значајнија за графику.

36. Моделибоја Беласветлостјесложенасветлост. Можесеразбитинаспектаробојенихсветлоснихкомпонентиилидобитислагањемодговарајућихобојенихсветлости. Акосесмањиилиповећаинтензитетнекеодкомпонентибелесветлостидобијасесложенаобојенасветлост. РезултујућабојадобијенајесумирањембојасвихкомпонентисвјетлостипаговоримооАДИТИВНОМмешањубоја.

37. -RGB модел– користегарачунарски монитори и ТВекрани. Основне боје су црвена, зелена и плава. Свaкa бојa уRGBсистемудобијасe мешaњeм, уодређенимодносима, црвене, зeлeнe иплавебојe. - CMYK модел- Основнебојесуцијан, љубичастаижута.

38. - HSV модел– јеједноставанипогоданзаупотребу. ЧестосеназиваиHSVилиHSLилиHSIколормодел. Збогприродетехнологијакориштенихуразнимграфичкiмуређајiма, данaссезa aквiзaцiју iлi пriкaзслiкa увећiнi случaјевa користиRGBилi CMY колормодел.

39. Record every position Bitmap - правоугаони низ битова мапира један-на-један пиксел.

40. Position relative Vector display system - графички систем који је заснован на потезима (за разлику од пиксела). Такође познат као: Случајан или калиграфија

41. Black and White Dithering

44. ХВАЛАНАПАЖЊИ! :*