Tema 4 Mankju gl. 26

1. Tema4Mankju gl. 26 Štednja, investicijeifinansijski sistem

2. Finansijski sistem • Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. • Finansijski sistem usmerava retke privredne resurse od štediša ka zajmotražiocima.

3. FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijski sistem čine finansijske institucije koje koordiniraju aktivnosti štediša i zajmotražilaca. • Finansijske institucije mogu da se grupišu u dve kategorije: finansijska tržišta i finansijski posrednici.

4. FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijska tržišta • Tržište akcija • Tržište obveznica • Finansijski posrednici • Banke • Investicioni fondovi

5. FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Finansijska tržišta su institucije preko kojih štediše direktno nude sredstva osobama koje traže zajam. • Finansijski posrednicisu finansijske institucije preko kojih štediše indirektno nude sredstva onima koji traže zajam.

6. Finansijska tržišta • Tržište obveznica • Obveznica je potvrda o zaduženosti u kojoj su navedene obaveze zajmoprimca prema imaocu obveznice (finansiranje dugom). • Karakteristike obveznice: • Rok: vremenski period nakon kojeg obveznica dospeva. • Kreditni rizik: verovatnoća da zajmoprimac neće uspeti da isplati deo kamate ili glavnicu duga. • Poreski tretman: način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice. • Primer: obveznice lokalnih organa izuzete su od saveznih poreza u SAD

7. Finansijska tržišta • Tržište akcija • Akcija predstavlja pravo na određeno učešće u vlasništvu nekog preduzeća, a time i pravo na profit koji to preduzeće ostvari. • Prodaja akcija radi prikupljanja dodatnog novca zove se finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija. • U poređenju sa obveznicama, akcije znače veći rizik, ali i potencijalno veći prinos. • Akcijama se trguje na organizovanim tržištima koja se nazivaju berze

8. Finansijska tržišta • Tržište akcija • Većina dnevnih novina objavljuje tabele akcija koje sadrže sledeće informacije: • Cena akcije • Obim trgovanja (broj akcija prodatih prethodnog dana) • Dividenda (deo profita isplaćen akcionarima) • Odnos cene i prihoda po akciji (P/E≈15) • Št. greška u knjizi: yld→stopa prinosa;div→dividenda

9. Finansijski posrednici • Finansijski posrednicisufinansijske institucije preko kojih štediše mogu indirektno da nude sredstva onima koji traže zajam.

10. Finansijski posrednici • Banke • primaju depozite od onih koji žele da štede, a te depozite koriste za odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam. • plaćaju deponentima kamatu na njihove depozite, a zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene zajmove.

11. Finansijski posrednici • Banke • Banke pomažu da se kreira sredstvo razmene tako što omogućavaju ljudima da napišu čekove koji se realizuju isplatom sa njihovih depozita. • Sredstvo razmene je takav predmet koji ljudi mogu lako da koriste u transakcijama (ranije pomenuti kreditni novac). • To olakšava kupovinu dobara i usluga.

12. Finansijski posrednici • Investicioni fondovi • Investicioni fond je institucija koja prodaje akcije širokoj javnosti i koristi tako dobijen novac da kupi portfelj (jedan skup) raznih vrsta akcija, obveznica, ili i jednih i drugih. • Omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na jednostavan način diversifikuju svoja ulaganja. • Pomoć u upravljanju investicijama (?)

13. Finansijski posrednici • Ostale finansijske instuticije • Kreditno-štedne zadruge (i štedionice) • Penzioni fondovi • Osiguravajuće kompanije • Lokalni zelenaši (!)

14. ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA • Videli smo kako finansijski sistem i njegove institucije koordiniraju štednju i investicije • Znamo da su štednja i investicije važne determinante dugoročnog rasta BDP-a i životnog standarda • Sada možemo da sagledamo štednju i investicije na nivou cele privrede uz pomoć tzv. makroekonomskih računa

15. ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA • Podsetimo se da bruto domaći proizvod (BDP) istovremeno predstavlja i ukupne dohotke i ukupne izdatke za kupovinu dobara i usluga u jednoj privredi: Y = C + I + G + NX

16. Nekoliko važnih identiteta • Pretpostavimo primer zatvorene privrede koja nije uključena u međunarodnu trgovinu: Y = C + I + G

17. Nekoliko važnih identiteta • Oduzećemo C i G od obe strane jednačine: Y – C – G = I • Leva strana jednačine predstavlja ukupan dohodak u ekonomiji koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci; taj iznos se zove nacionalna štednja, ili samo štednja(S).

18. Nekoliko važnih identiteta • Ako Y – C – G zamenimo sa S, poslednju jednačinu možemo napisati kao S = I

19. Nekoliko važnih identiteta • Tada je nacionalna štednja (ili štednja) jednaka S = I S = Y – C – G S = (Y – T – C) + (T – G) Iznos koji ubira država, porezi

20. Značenje štednje i investicija • Nacionalna štednja • Nacionalna štednja (štednja)je ukupni dohodak u privredi koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci. • Lična štednja • Lična štednja je dohodak koji domaćinstvima preostaje pošto plate poreze i svoju potrošnju. Lična štednja = (Y – T – C)

21. Značenje štednje i investicija • Javna štednja • Javna štednja predstavlja iznos poreskog prihoda koji preostaje državi kada plati za svoje izdatke. Javna štednja = (T – G)

22. Značenje štednje i investicija • Suficit i deficit • Ako je T > G, država (vlada) ima budžetski suficit, jer dobija više novca nego što ga troši. • Višak T – G predstavlja javnu štednju. • Ako je G > T, država (vlada) ima budžetski deficit,jer troši više novca nego što dobija u vidu poreskog prihoda.

23. Značenje štednje i investicija • Za privredu u celini, štednja mora biti jednaka investicijama. S = I • Šta (ili ko) koordinira ljude koji hoće da štede i ljude koji hoće da investiraju?

24. TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Finansijska tržišta koordiniraju štednju i investicije u jednoj privredi na tržištu zajmovnih sredstava.

25. TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Tržište zajmovnih sredstavaje tržište na kojem oni koji žele da štede nude sredstva, a oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva. • Sada razmišljamo uz pretpostavku o samo jednom tržištu (model)

26. TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala) • Izrazzajmovna sredstva (ili zajmovni kapital)odnosi se na celokupni dohodak koji su ljudi odlučili da štede i daju na zajam, umesto da ga troše na sopstvenu potrošnju.

27. Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji poseduju višak dohotka koji žele da uštede i daju kao pozajmicu. • Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da dobiju pozajmicu radi investiranja.

28. Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Kamatna stopa je cena zajma. • Ona određuje iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje. • Kamatna stopa na tržištu zajmovnih dobara je realna kamatna stopa. • Realna kamatna stopa je nominalna stopa minus očekivana stopa inflacije: r = i - πe

29. Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao i sva druga tržišta u privredi. • Ravnoteža ponude i tražnje zajmovnih sredstava određuje realnu kamatnu stopu.

30. Ponuda 5% Tražnja $1.200 Slika 1Tržište zajmovnih sredstava Kamatna Stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

31. Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava • Vladine mere i politike koje utiču na štednju i investiranje • Porezi i štednja • Porezi i investicije • Deficiti državnog budžeta

32. Politika 1: Podsticaji za štednju • Porez na dohodak od kamate značajno smanjuje buduće isplate od sadašnje štednje i kao rezultat toga smanjuje podsticaje za štednju.

33. Politika 1: Podsticaji za štednju • Smanjenje poreza dovodi do povećanja podsticaja za domaćinstva da štede po bilo kojoj datoj kamatnoj stopi. • Kriva ponude zajmovnih sredstava pomera se na desno. • Ravnotežna kamatna stopa se smanjuje. • Količina traženih zajmovnih sredstava se povećava.

34. Ponuda, S1 S2 1. Poreski podsticaji 5% za štednju povećavaju ponudu zajmovnih 4% sredstava . . . 2. . . . što Tražnja smanjuje ravnotežnu kamatnu stopu . . . $1.200 $1.600 3. . . . i povećavaravnotežnu količinu zajmovnih sredstava. Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava Kamatna stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

35. Politika 1: Podsticaji za štednju • Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstakla veća štednja, rezultat bi bile niže kamatne stope i veće investicije.

36. Politika 2: Podsticaji za investicije • Poreskim olakšicama na investicije povećava se podsticaj za uzimanje sredstava na zajam. • Povećava se tražnja za zajmovnim sredstvima. • Kriva tražnje se pomera udesno. • Dolazi do povećavanja kamatne stope i povećavanja štednje.

37. Politika 2: Podsticaji za investicije • Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstaklo veće investiranje, rezultat bi bile više kamatne stope i veća štednja.

38. Ponuda 1. Poreske olakšice na investicije povećavaju tražnju za zajmovnim 6% sredstvima . . . 5% 2. . . . što dovodi do povećavanja D2 ravnotežne Tražnja, D1 kamatne stope . . . $1.200 $1.400 3. . . . i povećavanja ravnotežne količine zajmovnih sredstava. Slika 3 Povećanje tražnje za zajmovnim sredstvima Kamatna stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

39. Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Kada država troši više novčanih sredstava nego što prikupi putem poreskih prihoda, tada kažemo da postoji budžetski deficit. • Svi prethodni akumulirani budžetski deficiti nazivaju se državni (ili javni) dug.

40. Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Uzimajući pozajmice kako bi finansirala budžetski deficit, država smanjuje ponudu zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaćinstvima i preduzećima za finansiranje njihovih investicija. • Taj pad investicija zove se istiskivanje. • Država istiskuje privatne zajmotražioce koji pokušavaju da finansiraju svoje investicije.

41. Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih sredstava. • Kriva ponude se pomera ulevo. • Ravnotežna kamatna stopa se povećava. • Ravnotežna količina zajmovnih sredstava se smanjuje.

42. S2 Ponuda, S1 1. Budžetski deficit 6% smanjuje ponudu zajmovnih 5% sredstava . . . 2. . . .što dovodi do porasta ravnotežne Tražnja kamatne stope. . . $800 $1.200 3. . . . i smanjenja ravnotežne količine zajmovnih sredstava. Slika 4Efekat deficita državnog budžeta Kamatna stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

43. Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Kada država smanjuje nacionalnu štednju usled deficita, kamatna stopa raste, a investicije opadaju.

44. Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta • Budžetski suficit povećava ponudu zajmovnih sredstava, smanjuje kamatnu stopu i stimuliše investicije.

45. II svetski rat Revolucija Građanski I svetski rat rat Slika 5Državni dug SAD Procenat BDP-a 120 100 80 60 40 20 0 1790 1810 1830 1850 1870 1890 1910 1930 1950 1970 1990 2010

46. Rezime • Finansijski sistem čini mnogo različitih vrsta finansijskih institucija, kao što su tržište obveznica, tržište akcija, banke i investicioni fondovi. • Zadatak svih tih institucija jeste da usmere sredstva domaćinstava koja žele da uštede deo svog dohotka u ruke domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam.

47. Rezime • Identiteti u računima nacionalnog dohotka otkrivaju neke važne međusobne odnose između makroekonomskih varijabli. • Konkretno, u slučaju zatvorene privrede, nacionalna štednja mora da bude jednaka investicijama. • Finansijske institucije predstavljaju mehanizam kroz koji ekonomija povezuje štednju jedne osobe sa investicijama druge osobe.

48. Rezime • Kamatnu stopu određuju ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima. • Ponuda zajmovnih sredstava potiče od domaćinstava koja žele da uštede jedan deo svog dohotka. • Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam radi investiranja.

49. Rezime • Nacionalna štednja jednaka je zbiru lične štednje i javne štednje. • Deficit državnog budžeta predstavlja negativnu javnu štednju, pa prema tome, smanjuje nacionalnu štednju kao i ponudu zajmovnih sredstava. • Kada deficit državnog budžeta istiskuje investicije, on smanjuje rast produktivnosti i smanjuje rast BDP-a.