1 / 29

Industrijska politika Jugoslavije

Industrijska politika Jugoslavije. Ana Davidovic 02/0935 Maja Stefanovic 02/1138 Tamara Pesic 02/0930 Jelena Celenkovic 02/0808 Tijana Ignjatovic 02/1142. Definicija industrijske politike. Nije jedinstvena: Definicija u Zapadnoj Evropi Definicija u zemljama sa centralizovanim planiranjem

ferrol
Download Presentation

Industrijska politika Jugoslavije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Industrijska politika Jugoslavije Ana Davidovic 02/0935 Maja Stefanovic 02/1138 Tamara Pesic 02/0930 Jelena Celenkovic 02/0808 Tijana Ignjatovic 02/1142

  2. Definicija industrijske politike • Nije jedinstvena: • Definicija u Zapadnoj Evropi • Definicija u zemljama sa centralizovanim planiranjem • Definiciija u zemljama u razvoju • Opsta definicija • Definicija u nasoj zemlji

  3. Industrijalizacija • U nasoj zemlji je primenjena kao osnovni metod ubrzanog razvoja posle II Svetskog rata • U teoriji su poznata 2 modela industrijalizacije: • Kapitalisticki metod • Socijalisticki metod • Neki autori navode i 3.model koji je oznacen kao YU model razvoja industrije

  4. Komponente industrijske politike su: 1.) Ciljevi koji su odredjeni tom politikom 2.) Instrumenti (mere) koji treba da posluze za realizaciju ciljeva 3.) Nosioci koji kreiraju IP i nosioci koji treba da sprovedu odgovarajuce mere u realizaciji ciljeva 4.) Efekti industrijske politike koji se postizu zacrtanim ciljevima i merama angazovanjem nosilaca IP

  5. 1. Ciljevi Ciljevi industrijske politike se formulisu u skladu sa opstim ciljevima, pri cemu se uzimaju u obzir opsta ogranicenja:drustveno ekonomski sistem, raspolozivost prirodnog bogatstva,velicina drustvenog bogatstva, kvalitet radne snage, kapitala, nauke I tehnike.

  6. Osnovni ekonomski ciljevi IP nase zemlje su : 1.Ekspanzija proizvodnje u industriji 2.Ubrzani ekonomski I tehnicki napredak 3.Ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada • Vanekonomski I politicko-socijalni cljevi: 1.Ostvarenje I cuvanje politicke I ekonomske nezavisnosti zemlje 2.Promena socijlane strukture 3.Zastita covekove okoline

  7. 2.Instrumenti industrijke politike • Instrumenti se razlikuju zavisno od nosilaca koji vode IP I treba da budu odredjeni prema utvrdjenim ciljevima. • Analiziramo ih u tri perioda: 1.Period do 1952. godine 2.Period od 1952-1974. 3.Period od 1974.g.

  8. Period do 1952.god. • Period centralizsitickog upravljanja I jedinstvene IP • Instrument sprovodjenja razvoja je budzet • Vezane cene • Komercijalne cene • Konjukturne cene • Klizave cene

  9. Period od 1952-1974.god. • Zapocet osnivanjem radnickih saveta • Uvodi se sistem autonomnog finansiranja prosirene reprodukcije od strane radnih kolektiva • Normirane(fiksne) cene • Maksimirane cene • Garantovane cene • Otkupne cene • Preslo se na sistem kreditiranja od strane banaka • Uveden je porez na rentu,radnicki doprinos,porez na monopolsku dobit • 1961 godine su uvedene carine

  10. Period od 1974.god. • 1974 godine je donet novi ustav • Sustina ucinjenih izmena: 1.U oblasti privrede je uspostavljen sistem udruzenog rada 2.Vladajuci oblik svojine je drustvena svojina 3.Sistem samoupravnog sporazumevanja I drustvenog dogovaranja kao oblik poslovne komunikacije • Mozemo uociti tri potperioda: 1.Potperiod od 1971-1975 2.Potperiod od 1976-1980 3.Potperiod od 1981-1985

  11. Nadleznost federacije i republika kod formiranja razvojne ekonomske politike

  12. Tri mehanizma za obezbedjenje I usmeravanje sredstava za investicije: 1. Bespovratna sredstva 2. Obavezna udruzdena sredstva 3. Usmerena sredstva dela stednje stanovnistva kod banaka I postanske stedionice

  13. Instrumenti za obezbedjenje sredstava za investicije u prioritetne sektore (1981-1984.)

  14. Finansiranje prioriteta (energije, sirovine, hrane) • Napustanje gransko-sektorskog I usvajanje projektnog pristupa za utvrdjivanje prioriteta • Reforma poreskog sistema

  15. Politika izvoza: -Instrumenti u federaciji ( kreditiranje izvoza, kapitalnih dobara, reeskontna politika NBJ, povracaj I stimulacije za izvoznike) - Instrumenti u Srbiji ( podsticaj na ostvareni devizni priliv sa konvertibilnog podrucja, pravo na stimulaciju vezano za znacajan porst izvoza u odnosu na prethodnu godinu, pravo na stimulaciju kod ostvarenja velikih izvoznih poslova I radova u inostranstvu)

  16. Politika uvoza 3 osnovna mehanizma koja su primenjivana su: • Uvozni rezimi • Carinski zakoni I carinske tarife • Devizni sistem I politika

  17. Efekti industrijske politike u YU • Posleratna strategija razvoja • Stope rasta po odredjenim periodima

  18. Fizicki obim proizvodnje I DP privrede I industrije SFR I SRJ (SCG)

  19. Razvoj industrije u medjunarodnom periodu • Kasna pojava industrijalizacije • Tempo industrijalizacije • Razvoj preradjivacke industrije • Strani kapital je cinio 51,39% ukupnog Kapitala u industriji

  20. Period ubrzane industrijalizacije Opste karakteristike: • Veliko povecanje fizickog obima proizvodnje • Visok tempo rasta, izmenjena struktura predratne industrije • Izvrsena elektrifikacija zemlje I zapocet proces deagrarizacije zemlje • Obustvaljeno sprovodjenje svih investicionih I trgovinskih ugovora sa evropskim socijalistickim zemljama • Opsta k-ka industrijskog razvoja je ekstenzivnost, prebacen plan u proizvodnji sredstava za rad I robe siroke potrosnje • Vecina autora govori da je ovo bio najdinamicniji period posleratnog razvoja industrije

  21. Period sredisnje industrijalizacije • Uvoz sirovina I reprodukcionog materjala doveo je do deficita platnog bnilansa • Privredna reforma iz 1965 –pocetak afrimisanja trzisnih principa • Period je bio pogodjen sirovinskom I energetskom krizom • Opadajuca tendencija industrije zapoceta 77 godine kada je poslednji put ostvarena dvocifrena stopa rasta

  22. Godisnje stope rasta DP industrije SFRJ I SRJ

  23. Period kriznih poremecaja od 1981-1990 • Slom naseg modela industralizacije je rezultat pogresno izbaranog obrasca razvoja • Doslo je do preteranog zaduzivanja zemlje u inostranstvu • Neefikasna upotreba kapitala • Politika jeftinog novca,nerealnog deviznog kursa ,skupa radna snaga • Forsirana gradnja kapitalno intenzivnih objekata • Visoka uvozna zavisnost nase industrije • Godisnje stope rasta DP industrije SFRJ I SRJ

  24. Period izrazite krize 1991-2000. • Period najtezih iskusenja • Drasticno je smanjen DP industrije 40% nivoa DP iz 1989.godine • 1993. hiperinflacija I teska socijalna situacija • 1994.donet program rekonstrukcije monetarnog sistema • 1996. I 1997.dolazi do intenzivnijeg oporavka industrijske aktivnosti • 1999. agresija NATO zemalja sto dovodi do drasticnog pada obima industrijske proizvodnje

  25. Mere industrijske politike za podsticanje industrijskog razvoja • Kao prioritetni zadatak u razvoju industrije javljaju se 3 grupe problema: 1.) nizak nivo tehnoloske i trzisne sposobnosti, industrijskog kapaciteta I asortimana 2.) neefikasnost poslovanja 3.) nezadovoljavajuci nivo kvaliteta proizvoda

  26. Podsticanje razvoja selektivno uz pomoc instrumenata 1.) Fiskalni instrumenti • Potpuno ili delimicno oslobadjanje od poreskih obaveza • Ubrzana amortizacija • Poreski krediti • Investicione rezeve • Posebne investicione olaksice

  27. 2.) Finansijski instrumenti • Direktna pomoc preduzetnicima (subvencija I premija) • Davanje kredita pod odredjenim uslovima (nize kakmatne stope) 3.) Instrumenti trgovinske politike - Carinska zastita - Carinski povracaj

  28. 4.) Neposredna drzavna kontrola - Neposredna kontrola cena • Zamrzavanje cena Za dinamicniji industrijski razvoj u narednom periodu, potrebna je ukupna transformacija industrije Srbije. Drzava treba da omoguci prevazilazenje nedovoljnog delovanja trzisnog mehanizma u oblasti poslovanja industrije I preuzme ulogu inicijatora I koordinatora aktivnosti industrijskih preduzeca u cilju uspesnijeg nastupa na ino trzistu.

More Related