1 / 59

PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI

PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI. Doc dr Predrag Cveti čanin 2 6 .02.201 4. P RIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST. Doc dr Predrag Cveti čanin 2 6 .02.201 4. PRIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST.

gavril
Download Presentation

PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

  2. PRIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

  3. PRIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST • Prirodna i kulturna raznolikost polako nestaje što predstavlja ozbiljnu pretnju za čovečanstvo, a može se održati samo posredstvom ponovnog povezivanja prirode i kulture – koje savremeni svet drži strogo razdvojenim. • Prirodna raznolikost – biodiverzitet • Biolozi najčešće definišu biodiverzitet kao „ukupnost gena, vrsta i eko-sistema u regionu“ • Biodiverzitet se može posmatrati kao mera zdravlja eko-sistema.

  4. PRIRODNA RAZNOLIKOST • Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja. • Ona se sastoji od čitavog niza metoda i radnji koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih bioloških disciplina (šumarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine: • Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta • Pravna zaštita ugroženih vrsta • Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

  5. NAUČNA OSNOVA ZA ZAŠTITU UGROŽENIH VRSTA • Prviiveomaznačajankorak u ostvarivanjuzaštitejesteevidentiranjeugroženihvrstafloreifaune. Tome služetakozvane„Crveneknjige“. • One predstavljajunaučno-stručnepublikacije u kojimasunavedenesvevrsteorganizamakojepodležuzaštitipremameđunarodnojklasifikacijistepenaugroženosti:• vrstepredistrebljenjem;• vrste u opasnosti od istrebljenja;• ranjive (osetljivevrste);• retkevrste. • Postoji, nažalost i „Crnaknjiga“istrebljenihvrsta

  6. PRAVNA ZAŠTITA UGROŽENIH VRSTA • Na osnovu naučnih podataka o stepenu ugroženosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije) na međunarodnom ili nacionalnom nivou, na osnovu kojih se različitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera ugroženosti, dodeljuje odgovarajući nivo pravne zaštite.

  7. PRAKTIČNE MERE ZAŠTITE UGROŽENIH VRSTA • „In – situ„ zaštita • „Ex – situ„ zaštita • Reintrodukcija • Introdukcija • Edukacija i prezentacije

  8. KULTURNA RAZNOLIKOST • Univerzalnadeklaracija o ljudskimpravima (1948.), • Pakt o građanskimipolitičkimpravima (1966.), • Pakt od ekonomskim, socijalnimikulturnimpravima (1966.), • Univerzalnadeklaracija o kulturnojraznolikosti (2001), • Agenda 21 zakulturu (2004) • Konvencija o zaštitiipromocijiraznolikostikulturnihizraza (2005),

  9. KULTURNA RAZNOLIKOST • U UNESCO Univerzalnojdeklaraciji o kulturnojraznolikosti (2001.) ističe se da je „kaoizvorrazmena, inovacijeikreativnosti, kulturnaraznolikostneophodnaljudskomroduistokolikoi bio-diverzitetprirodi“ (član 1.) • Agenda 21 zakulturu u svomprvomčlanunavodi: „Kulturnaraznolikost je najvažnijabaštinačovečanstva. Ona je proizvodvišehiljadagodinaistorije, plod zajedničkogdoprinosasvihljudi, njihovihjezika, mašte, tehnologijaistvaralaštva“

  10. KULTURNA RAZNOLIKOST • Nasuprottendencijamakakulturnomfundamentalizmu, u UNESCO Konvenciji o zaštitiipromocijiraznolikostikulturnihizraza (2005), navodi se da „kulturnaraznolikostmožebitizaštićenaiunapređenasamoukolikosuzagarantovanaljudskapravaiosnovneslobode, kaoštosuslobodaizražavanja, informisanjairazmeneinformacija, kaoimogućnost da pojedincibirajuodgovarajućekulturneizraze. Niko se ne možepozivatinaodredbeoveKonvencije da bi kršioiliograničavaoljudskapravaiosnovneslobodeodređene u Univerzalnojdeklaraciji o ljudskimpravimailizagarantovanemeđunarodnimpravom“.

  11. PRIRODNI/KULTURNI PROSTORI Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

  12. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • U mnogim delovima sveta razvoj ljudske civilizacije i ljudska intervencija u prirodi je neke prirodne prostore očuvala nedirnute, ali i stvorila i održala neka druga okruženja koja su bogatija u vrstama, lepoti scene, istorijskog interesa i rekreativnih mogućnosti nego prirodna divljina. • Ova okruženjakojisuprodukti kultivisanja prirodnih prostora od strane čovekatokom dugog perioda nazivamokulturnimpejsažima.

  13. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • Godine 1979. upisanje na svetsku listu prirodne baštine prvi mešoviti predeo Tikal u Gvatemali, veliki nacionalni park (tropskih kišnih šuma) koji takođe uključuje i jedan od najvećih Mayan predela - i upisan je na bazi kulturnih i prirodnih kriterijuma. • Do 1992. godine bilo je upisano 14 takvih mešovitih predela na Listu, i dobili su naziv »kulturni pejzaži«.

  14. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • Kulturni pejzaži su deo transformisane prirode nastale kao rezultat čovekove težnje da oblikuje i prilagodi prirodu u skladu sa svojim potrebama i posebnim konceptom kulture. Kulturni pejzaži su rezultat sinergije prirode i ljudskog delanja. • Pejzaž se može razumeti kao određena konfiguracija, topografija vegetacije, korišćenja zemlje i obrasca naseljavanja koji ne ograničava koherentnost prirodnih i kulturnih procesa i aktivnosti. • Ovo je definicija modernog koncepta pejzaža, koja vodi više računa o procesima nego obrascima

  15. NASTANAK I RAZVOJ TERMINA KULTURNI PEJSAŽ • U nemačkoj tradiciji pejzaž (landshaft) je naučni termin. Veliki naučnik Aleksandar von Humbolt (geograf i biolog) je početkom devetnaestog veka dao prvu naučnu definiciju pejzaža kao apsolutne karakteristike dela zemlje. • Humbolt je faktički bio osnivač pejzažne ekologije, iako on nije koristio ovaj izraz koji je inače prvi put upotrebio 1939. godine, Carl Troll, poznati nemački geograf i botaničar.

  16. NASTANAK I RAZVOJ TERMINA KULTURNI PEJSAŽ • Termin pejzaž je kombinacija reči staro-germanskog porekla i glagola scapjan što znači: raditi, biti zauzet, raditi nešto kreativno uglavnom sa već postojećim planom i dizajnom u glavi. • U toku evoluiranja nemačkog jezika, scapjan je postao schaffen, tako zadržavajući uglavnom prvobitno značenje, ili shape (oblikovanje) na engleskom, stavljajući akcenat na kreativni dizajn ili esteski izgled zemljišta. • Već navedeni glagoli schaffen, shape i colere, u osnovi opisuju procese, promene, dinamiku ili sukcsecivnost fenomena, evoluciju. Kulturni pejzaž je posledica kulturne evolucije zemljišta ili u zemljištu.

  17. KULTURNI PEJSAŽI • Unesco organizacija danas na svojoj listi ima proglašeno ukupno 82 prostora u vrsti i kategoriji kulturnog pejzaža (http://whc.unesco.org/en/culturallandscape). • U zavisnosti od oblika interakcija kao i vidljivog rezultata u okruženju danas se razlikuju tri osnovna tipa kulturnog pejzaža: • Jasno izvojeni kulturni pejsaži – dizajnirani pejsaži • Organski pejsaži • Asocijatiivni pejsaži

  18. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Jasno odredjen pejzaž je ono što je čovek zamislio i stvorio sebi, odnosno to su vrtni i parkovski pejzaži konstruisani iz estetskih razloga koji su često združeni sa religioznim ili drugim spomeničkim građevinama i ansamblima. • Ova kategorija pejzaža je brojna na Listi svetske kulturne i prirodne baštine. • Ova vrsta pejzaža najbolje se sagledava na primerima kao što su park Aranhues u Španiji ili parkovi dvoraca Versaj i Fontainebleau u Francuskoj, Schonbrunn u Austriji itd.

  19. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Istorijski vrt je definisan kao arhitektonski i umetnički istorijski spomenik. • Veličina ovih kulturnih pejzaža postavlja specifično pitanje u odnosu na granice i menadžment ovih predela, a kreće se od nekoliko desetina kvadratnih metara (kao što su oni u sklopu dvoraca i vila), do nekoliko stotina km2 koji su dizajnirani kao prostrani parkovi, kao što je kulturni pejzaž Woerlitz u Nemačkoj na preko 500 km2.

  20. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • FRANCUSKI VRT • Francuski formalni vrt (jardinà la française) predstavlja stil vrta koji je baziran na simetriji i principu uvođenja reda u prirodu. • Ovajstil je doživeo svoj vrhunac u XVII veku sa stvaranjem vrtova Versaja, koje je za Luja XIV kreirao pejsažni arhitektAndré Le Nôtre. • Ovaj stil je bio kopiran na brojnim drugim dvorovima širom Evrope

  21. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • FRANCUSKI VRT • Formalni francuski vrt se razvio iz francuskog renesansnog vrta, stila koji je bio inspirisan italijanskim renesansnim vrtom sa početka XVI veka. • Ovi vrtovi su građeni da reprezentuju harmoniju i red, ideale Renesanse i da prizovu vrline antičkog sveta.

  22. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Tvorci fancuskog formalnog vrta su svoju delatnosti videli kao ogranak arhitekture i uređivali prirodu u skladu sa principima geometrije, optike i perspektive • Vrtovi su dizajnirani kao građevine, sa sledom soba kroz koje je posmatrač trebalo da prođe sledeći utvrđene putanje.

  23. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Engleski pejsažni vrt ili engleski pejsažni park predstavlja tip vrta koji je nastao u Engleskoj početkom XIX veka i proširio se po Evropi kao dominantni stil, zamenjujući više formalni, francuski vrt. • Engleski vrt je prikazivao idealizovanu sliku prirode i često je bio inspirisan pejsažima slikara poput Nikole Pusena (Nicolas Poussin) ili Kloda Lorena (Claude Lorraine) • U nekim slučajevima inspiracija su bili klasični kineski vrtovi koje su u to vreme opisivali putnici po Dalekom Istoku.

  24. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Engleski vrt je obično uključivao i jezero, blago talaste travnjake sa okolnim drvećem, replike antičkih hramova, gotske ruine, mostove i drugu pitoresknu arhitekturu, čiji je cilj bio da stvore utisak idilično pastoralnog pejsaža.

  25. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Tvorcem engleskog vrta smatra se Lanselot „Capability“ Brown koji je simplifikovao vrt uklanjajući iz njega geometrijske strukture, aleje i ribnjake zamenjući ih travnjacima, izolovanim grupama drveća, veštačkim jezerima i kanalima u pokušaju da stvori idealni pejsaž engleskog ruralnog okruženja. • On je poredio svoju ulogu sa ulogom pesnika ili kompozitora.

  26. NAJLEPŠI PARKOVI SVETA • http://www.youtube.com/watch?v=-Ys-jkVpETU • http://www.youtube.com/watch?v=DkLoI5WV3W0 • http://www.youtube.com/watch?v=rWU6VHYECDM • http://www.youtube.com/watch?v=t6ArElsvCUA

  27. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Suštinski evolutivni kulturni pejzaži posledica su interakcije ljudi i okruženja, odnosno, oni su posledica topografije, klimatskih uslova i ljudskog delovanja itd. • Oni imaju dimamičku socijalnu ulogu u savremenom društvu, zapravo su neraskidivi deo tradicionalnog načina života gde evolucioni procesi još traju. • Suštinski kulturni pejzaž predstavlja veći deo zemljine površine sa vidljivim tragovima prilagođavanja prirode potrebama svakodnevnog življenja čoveka, pa i na najnepristupačnijim okruženjima.

  28. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Živi kulturni pejzaži mogu se definisati kao sjedinjeni prošli načini života i ono što je vidljivo u modernom vremenu. • Vreme i kontinuitet igraju važnu ulogu u razvoju ovih pejzaža. Neki kulturni pejzaži predstavljaju kontinuiran razvoj tokom milenijuma dok su se drugi razvijali mnogo brže (na primer promene u poljoprivrednim pejzažima tokom dekada). • Živi kulturni pejzaži su dinamični, nikad statični.

  29. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Agrarni pejsaži su pravi primer suštinskih pejzaža. • Odlični primeri su vinogradi koji proizvode spektakularne tradicionalne pejzaže sa velikom kulturnom i istorijskom vrednošću, kao što su predeli Toscane, Provance, Bordoa, Alzasa i drugi u Evropi

  30. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Reliktni pejzaži, kao posebna kategorija organskih pejzaža, su osnovni arheološki predeli, gde je proces organske evolucije došao do kraja i gde su obilni tragovi ranije eksploatacije i razvoja sačuvani ispod i unutar sekundarnog vegetacionog pokrivača. • Primeri koji mogu biti navedeni ovde su praistorijski i protoistorijski pejzaži koji opstaju kao rad zemlje i drugih elemenata.

  31. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Ekstremni primeri bili bi foslini arheološki pejzaži koji su očuvani kao neplodni i močvarni, kao što je slučaj sa Bodmin močvarom u jugo-zapadnoj Engleskoj, ili divljina Mayan polja u centralnoj Americi. • Postoji još jedna važna kategorija reliktnih pejzaža. Industrijske aktivnosti kao što je rudarstvo, kamenolomi i proizvodnja metala, stakala, papira i keramika obeležile su pojedine periode i stavile duboke tragove. • Mnogi nisu korišćeni posle industrijske operacije: klasični rudnici srebra u Lavrionu u Grčkoj, ili ''Gold Rush'' naseobine Klondyke.

  32. ASOCIJATIVNI PEJSAŽI • Asocijativni kulturni pejzaži predstavljaju vezu izmedju fizičkog i spiritualnog aspekta koji je veoma važan, a posledica je prirodnih i kulturnih običaja domorodaca ili pak religioznih redova, mistika ili umetnike • Asocijativni kulturni pejzaž izražava akustičnu, kinetičku i vizuelnu nedodirljivost (slika svetla, boja i oblika u pejzažu).

More Related