Seminarski rad Predmet: Ekonomija Tema: Monetarni sistem

1. Seminarski radPredmet: EkonomijaTema: Monetarni sistem Mirjana Radosavljević 5-7 Slobodan Gajić 5-18

2. Uvod • Monetarni sistem predstavlja skup zakonskih propisa koji su vezani za novac i novčani opticaj jedne zemlje. Monetarni sistem je podsistem ekonomskog sistema, tako da kao i ostali podsistemi (fiskalni, spoljnotrgovinski) mora biti sa njim uskladjen.Kao i svaki drugi sistem, monetarni sistem se sastoji od više elemenata od kojih, su najvazniji sledeci: •     novčana jedinica, •   novčani znaci, • monetarne institucije, • emisioni mehanizam i slično.

3. Uvod • Društveni običaj korišćenja novca za transakcije od izuzetne je koristi u velikom,slozenom drustvu. • Ukoliko u ekonomiji ne bi postojalo ni jedno dobro koje je široko prihvaćeno kao zamena za dobra i usluge,ljudi da bi dobili ono što žele morali bi da se oslone na trampu-zamenu jednog dobra ili usluge za drugo. • Ekonomija koja bi se oslanjala na trampu imala bi problema da efikasno alocira svoje oskudne resurse. • U takvoj ekonomiji,kaže se da je za trgovinuneophodna dvostruka podudarnost želja-malo verovatni slučaj da svako od dvoje ljudi ima dobro ili uslugu koje želi onaj drugi.Zbog toga postojanje novca znatno olaksava trgovinu.

4. Pojam novca • Novac u svakodnevnoj komunikaciji moze podrazumevati mnoge stvari, ali za ekonomiste on ima specifično značenje. • Vecina ljudi kada govori o novcu misli na gotovinu (papirni ili kovani novac).Definicija novca kao gotovine je previše uska za ekonomiste. • Ekonomisti reč “novac” koriste u sledećem smislu: novac je skup one imovine u nekoj ekonomiji koju drugi ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi. • Pojam novac se cesto koristi kao sinonim za bogatstvo. Ova definicija novca je previše široka za razliku od prethodne. Prema definiciji koju je dao ekonomista novac podrazumeva samo mali oblik bogatstva koje prodavci redovno prihvataju u zamenu za dobra i usluge.

5. Pojam novca • Takodje, ljudi koriste pojam novac da bi opisali ono sto ekonomisti nazivaju dohotkom, i naravno u tome greše jer je dohodak priliv novca od zarada u odredjenom vremenskom periodu dok je novac tok (stanje).Novac je društvena pojava, nastala na odredjenom stupnju društvenog razvitka.On je takodje i kulturna pojava, nastala iz odredjenih čovekovih potreba, kao što nastaju i umetnička dela kojima sam čovek daje odredjeno značenje.Novac se javlja zbog toga što sa podelom rada u društvu čovek ne može proizvoditi sve što mu je potrebno. Pojavu novca su uslovili privatno vlasništvo, kao i višak proizvoda iznad sopstvenih potreba.

6. Pojam novca Postoji više definicija novca a to su: vRoba koja trajno vrši ulogu opšteg ekvivalenta vPosebna roba koja služi kao posrednik u razmeni svih drugih roba vSredstvo za utvrdjivanje relativne vrednosti drugih roba vDruštvena konvencija vSredstvo razmene (obrta) i standardni predmet koji služi za razmenu stvari i usluga vEkonomisti novac (novčanu masu) definišu kao opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja kao i otplateduga

7. Funkcije novca • Novac u ekonomiji ima tri funkcije: vsredstvo razmene vobračunska jedinica I včuvar vrednosti

8. Funkcije novca Sredstvo razmene jeste predmet koji kupci daju prodavcima kada kupuju dobra i usluge. Pr. Kada udjete u prodavnicu kako bi ste kupili odredjeni proizvod,vi uzimate taj proizvod a prodavnici dajete odredjeni novac. Taj prenos novca od kupca do prodavca omogućava odvijanje transakcije. Kada udjete u prodavnicu , Vi znate da će prodavac prihvatiti vaš novac za artikle koje prodaje, jer novac predstavlja široko prihvaćeno sredstvo razmene.

9. Funkcije novca Obračunska jedinica jeste merilo na osnovu kojeg ljudi odredjuju cene i beleže dugove. Pr. Kada idete u kupovinu primećujete da je jedan proizvod skuplji od drugog tj. da je vrednost proizvoda različita,kao npr. Sveska koja košta 100din.i knjiga koja košta 1000din. Mada bi bilo tačno reći da cena sveske 1/10 knjige,cene se nikada ne izražavaju na ovakav način. Kada želimo da izrazimo i zabeležimo ekonomsku vrednost, kao obračunsku jedinicu koristimo novac.

10. Funkcije novca Čuvar vrednosti je predmet pomoću kojeg ljudi mogu da prenesu kupovinu moć iz sadašnjosti u budućnost. Kada prodavac danas prihvati novac u zamenu za dobro ili uslugu , taj prodavac može da zadrži novac I postane kupac nekog drugog dobra ili usluge u neko drugo vreme. Naravno novac nije jedini čuvar vrednosti u ekonomiji , pošto se kupovna moć iz sadašnjosti u budućnost može preneti i posedovanjem drugih vrsta imovine. Izraz bogatstvo koristi se za sve čuvare vrednosti uključujući i novac i nemonetarne oblike imovine.

11. Funkcije novca • Ekonomisti koriste izraz likvidnost da bi opisali lakoću sa kojom se neka vrsta imovine može pretvoriti u sredstvo razmene u ekonomiji. Pošto novac predstavlja sredstvo razmene u ekonomiji, on je najlikvidnija raspoloživaimovina. Ostale vrste imovine znatno se razlukuju po svojoj likvidnosti. Većina akcija i obveznica može se lako prodati uz niske troškove ,pa predstavljaju relativno likvidnu imovinu.

12. Funkcije novca • Kada odlučuju u kom obliku će čuvati svoje bogatstvo, ljudi moraju da odmere likvidnost svake moguće imovine u odnosu na korisnost te imovine kao čuvara vrednosti. Novac predstavlja najlikvidniju imovinu,ali je daleko od savršenog čuvara vrednosti. Kada cene rastu,vrednost novca opada tj. kada dobra i usluge poskupe za svaki dinar u novčaniku možete da kupite manje. • Veza izmedju nivoa cena i vrednosti novca važna je za razumevanje uticaja novca na ekonomiju.

13. Vrste novca Vrste novca su: • Tradicionalni(primitivni) oblici novca • Kovani novac • Papirni novac • Depozitni novac • Elektronski novac

14. Vrste novca vTradicionalni ( primitivni ) oblici novca su: a)      Naturalni novac (prirodnine) b)      Simbolički novac c)      Penzatorski novac d)      Numeratorski novac

15. Vrste novca vKovani novac(slika1.) Kovani novac može biti izgrađen tehnologijom kovanja ili livenja. Kovani novac odgovara potrebama: prometa, trgovine, prenošenja, čuvanja i obračuna. U razdoblju metalizma ima osim nominalne i realnuvrednost. Kovanička stopa je broj novčanih jedinica koje se kuju iz odredjene količinezlata ili srebra. Postupak mešanja dve ili više kovanica naziva se legiranje. Slika 1.Kovani novac

16. Vrste novca vPapirni novac(slika2.) U srednjem veku ljudi su počeli svoj metalni novac poveravati bankama na čuvanje. Banke su im izdavale potvrde na osnovu kojih su mogli podići svoj novac kada bi im zatrebao. Te su se potvrde zvale banknote. Postepeno su ljudi počeli plaćati robu tim potvrdama umesto metalnim novcem. Papir je mnogo praktičniji i lakši od kovina ili roba koje su nezgodne za upotrebu i prenos. Tako je nastao papirni novac. Slika 2.Papirni novac

17. Vrste novca vDepozitni novac • Depozit je potražni novčani saldo koji je kreditna institucija na temelju zakona ili ugovornih pogodbi dužna podmiriti poveriocu, a on obuhvata sredstva koja su preostala po bankovnim računima te privremena stanja vezana uz obavljanje poslovne delatnosti kreditne institucije . • Izvori depozita su finansijski i nefinansijski sektor.

18. Vrste novca Ø.Depoziti po imovinsko pravnim obiležjima nositelja depozita (“vlasništvu)”su: - depoziti privrede - depoziti neprivrede - depoziti stanovništva ØDepoziti po ročnosti su: -Depoziti po viđenju, depoziti po tekućim i žiro računima, depoziti stanovništva,vlasti,ostali depoziti - oročeni depoziti (kratkoročni,dugoročni, nenamenski,namenski)  ØØDepoziti prema valuti: -depoziti u nacionalnoj valuti i -depoziti u stranim valutama

19. Vrste novca Prednosti depozitnog novca: 1. omogućuje elastičnost monetarnoj politici (multiplikacija depozita) 2. jeftin 3. pomoću bezgotovinskog plaćanja državna (monetarna vlast) kontroliše novčane tokove (kasnije ujedno i postiže fiskalne učinke) 4. omogućuje racionalno poslovanje novcem(ne treba veća količina papirnognovca)

20. Vrste novca vElektronski novac(slika 3) 1. Debitne kartice-omogućavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava sa računa kupca na račun prodavca 2. Smart kartice- sadrže fixni iznos digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa računa vlasnika preko ATM mašina, personalnih kompjutera 3. Elektronski keš- forma e-novca koji se može koristiti za kupovine na internetu. Klijent otvara račun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-keš se automatski transferiše sa njegovog računa na račun prodavca. Slika 3. Elektronski novac

21. Sistem Federalnih rezervi • FED(Federal Reserve District) iliSistem federalnih rezervije privatna institucija koja je ovlašćena za regulaciju i kontrolu financijskih i monetarnih institucija i tržišta uSAD -u. • Federalne rezerve osnovane su 1914.godine nakon što je serija propadanja banaka 1907. ubedila Kongres da je SAD potrebna centralna banka koja će garantovati zdrav bankarski sistem te države. • U vreme kad je osnovan FED, većina zemalja već je imala emisijsku banku (Engleska I Švedska 17.og veka) ali su te banke bile različitog porekla od FED-a. • Te su banke bile privatne i bavile su se finansiranjem problema kraljeva da bi se tokom vremena razvile u moderne emisijske banke, te postale javne institucije.

22. Sistem Federalnih rezervi • Danas Federalnim rezervama upravlja Odbor guvernera od sedam članova koje imenuje predsednik,a potvrdjuje Senat. Mandat guvernera traje 14 godina. • Baš kao što i sudije saveznog suda biraju doživotno kako bi bili izolovani od politike tako i guverneri Federalnih rezervi imaju dugačak mandat čime stiču nezavisnost od kratkoročnih političkih pritisaka kada formulišu monetarnu politiku. • Od sedam članova Odbora guvernera najvažniji je predsednik . • Predsednik rukovodi zaposlenima FED-a ,predsedava sastancima odbora i redovno svedoči o politici FED-a pred kongresnim odborima. Predsednik države imenuje predsednika FED-a na period od 4 godine. Trenutni predsednik Federalnih rezervi je Ben Bernanki kojeg je na drugi četvorogodišnji mandat imenovao predsednik Barak Obama 25.Avgusta 2009.god.

23. Sistem Federalnih rezervi • Sistem Federalnih rezervi čini Odbor Federalnih rezervi u Vašingtonu i 12 regionalnih banaka Federalnih rezervi u najvećim gradovima SAD. Predsednike regionalnih banaka biraju upravni odbori banaka, čiji članovi po pravilu potiču iz bankarske i poslovne zajednice dotičnog regiona. • FED ima dva medjusobno povezana zadatka. Prvi zadatak jeste regulisanje banaka i osiguranje zdravog bankarskog sistema. • Drugi važan zadatak FED-a jeste da kontroliše količinu raspoloživog novca u ekonomiji ,odnosno ponudu novca. Odluke koje o ponudi novca donose kreatori politike čine monetarnu politiku. U Fedralnim rezervama, monetarnu politiku odredjuje Komisija Federalnih rezervi za otvoreno tržište(FOMC).

24. Komisija Federalnih rezervi za otvoreno tržište • Komisiju Federalnih rezervi za otvoreno tržište čini sedam članova Odbora guvernera i 5 od 12 predsednika regionalnih banaka. Svih 12 regionalnih predsednika prisustvuju svakom sastanku FOMC-a, ali je samo petorici dozvoljeno da glasaju. Petorica sa pravom glasa vremenom se menjaju unutar 12 regionalnih predsednika. Medjutim, predsednik FED-a Njujorka uvek ima pravo glasa,jer Njurork tradicionalno predstavlja finansijski centar privrede SAD.

25. Komisija Federalnih rezervi za otvoreno tržište • Na osnovu odluka FOMC-a ,FED ima moć da povećava ili smanjuje količinu dolara u ekonomiji. Ako FOMC odluči da poveća ponudu novca ,FED kreira dolare I koristi ih za kupovinu državnih obveznica od široke javnosti na tržištu obveznica SAD. Nakon kupovine ti dolari su u rukama šire javnosti. Kupovinom obveznica od strane FED-a na otvorenom tržištu povećava se ponuda novca I obrnuto, ako FOMC odluči da smanji ponudu novca,FED prodaje državne obveznice iz svog portfolija širokoj javnosti na tržištuobveznica SAD. Nakon prodaje dolari koje je FED dobio za obveznice nisu više u rukama široke javnosti . Dakle,prodajom obveznica od strane FED-a na otvorenom tržištu,smanjuje se ponuda novca.

26. Slika 4. Zgrada Federalnih rezervi

27. Banke i ponuda novca • Banka ima ključnu ulogu u monetarnom sistemu. • Kada neko otvori banku svrha njenog postojanja jeste da deponentima pruži sigurno mesto gde će držati svoj novac. Kada god neko uloži novac, banka taj novac drži u svom trezoru sve dok deponent ne dodje da podigne ili napiše ček po stanju na svom računu. • Depoziti koje su banke primile, ali ih nisu dale za pozajmice, zovu se rezerve . • Svaki depozit u banci smanjuje gotov novac i povećava depozite po vidjenju tačno za isti iznos, što ponudu novca čini nepromenjenom. • Dakle, ako sve depozite drže u rezervi, banke ne utiču na ponudu novca.

28. Banke i ponuda novca • Deo ukupnih depozita koje banka drži u rezervama zove se udeo rezervi. • Taj udeo zajednički odredjuju državni propisi i politika banke. • Kada banke drže samo deo depozita u rezervi banke kreiraju novac. • Kod ovakvog načina kreiranja novca banka daje na zajam jedan deo svojih rezervi i stvara novac,ona ne stvara nikakvo bogatstvo. Pozajmice od banke dpružaju zajmoprimaocima izvesnu gotovinu, a time i sposobnost da kupe dobra i usluge. Medjutim zajmoprimaci se i zadužuju pa ih pozajmice ne čine nimalo bogatijim. Drugim rečima, kada bankea kreira imovinu u vidu novca ona stvara i odgovarajuću obavezu svojim zajmoprimcima. Na kraju ovog procesa kreiranja novca, privreda je likvidnija u tom smislu što postoji veća količina sredstava razmene, ali ekonomija nije ništa bogatija nego ranije.

29. Banke i ponuda novca • Federalne rezerve propisuju minimum rezervi koje banke mogu da drže,koje se zovu obavezne rezerve. Banke mogu da drže rezerve koje su veće od zakonskog minimuma pod nazavom višak rezervi. • Količina novca koju bankarski sistem stvara od svakog dolara rezervi zove se novčani multiplikator tj. novčani multiplikator je recipročna vrednost udela rezervi. Ako je R udeo rezervi svih banaka u ekonomiji onda svaki dolar rezervi stvara 1/R dolara novca. Ova formula pokazuje kako iznos novca koji kreiraju banke zavisi od udela rezervi. Što je veći udeo rezervi to je manji udeo depozita koje banka daje na zajam a time je manji i novčani multiplikator. U specijalnom slučaju bankarstva sa 100% rezervama, udeo rezervi iznosi 1, novčani multiplikator je 1 a banke ne daju pozajmice niti kreiraju novac.

30. Slika 5.Narodna banka Srbije NBS sada NBS 1889.god.

31. Instrumenti monetarne kontrole Federalnih rezervi FED ima na raspolaganju tri monetarna instrumenta: • Opcije na otvorenom tržištu • Obavezne rezerve i • Eskontnu stopu.

32. Instrumenti monetarne kontrole Federalnih rezervi Operacije na otvorenom trzištu • Kada kupuje ili prodaje državne obveznice FED vodi operacije na otvorenom tržištu. Da bi povećao ponudu novca FED instruira svoje trgovce u Federalnim rezervama Njujorka da kupuju obveznice od široke javnosti na tržištu obveznica SAD. Dolari kojima FED plaća obveznice povećavaju broj dolara u opticaju . Jedan deo tih dolara drži se u gotovom novcu a jedna se ulaže u banke. Svaki novi dolar koje se uloži u banku povećava ponudu novca za još veći iznos jer povećava rezerve,a time i iznos novca koji može da kreira bankarski sistem.

33. Instrumenti monetarne kontrole Federalnih rezervi Obavezne rezerve • Obavezne rezerve utiču na količinu novca koju banke mogu da stvre od svakog dolara rezervi. Povečanje obaveznih rezervi znači da banke moraju da drže veću količinu rezervi , time su u stanju da za njihove zajmove daju manje od svakog uloženog dolara; shodno tome; povećava se udeo rezervi a smanjuju novčani multiplikator i ponuda novca . Obrnuto,smanjenjem obaveznih rezervi smanjuje se udeo rezervi a povećavaju novčani multiplikatori i ponuda novca.

34. Instrumenti monetarne kontrole Federalnih rezervi Eskontna stopa • Eskontna stopa je kamatna stopa na kredite koje FED daje bankama. Banka uzima pozajmicu od Federalnih rezervi kada su joj rezerve suviše male u odnosu na obavezni nivo. Kada FED ovakvu pozajmicu da banci , bankarski sistem raspolaže sa više rezrvi nego što bi u protivnom imao, a te dodatne rezerve omogućavaju bankarskom sistemu da kreira više novca,. FED može da menja ponudu novca izmenom eskontne stope. Viša eskontna stopa destimuliše banke da uzimaju kredite od FED-a. Dakle,povećanjem eskontne stope smanjuje se količina rezervi u bankarskom sistemu , čime se smanjuje ponuda novca. I obrnuto, niža eskontna stopa podstiče banke da se zadužuju kod FED-a čime se povećava količina rezervi i ponuda novca.

35. Rezime ØMonetarni sistem predstavlja skup zakonskih propisa koji su vezani za novac i novčani opticaj jedne zemlje. ØNovčana jedinica je zakonom utvrdjen novčani znak koji služi za uporedjenje i izražavanje cena svih roba. ØDefinicije novca su sledeće: vRoba koja trajno vrsi ulogu opšteg ekvivalenta vPosebna roba koja služi kao posrednik u razmeni svih drugih roba vSredstvo za utvrdjivanje relativne vrednosti drugih roba vDruštvena konvencija vSredstvo razmene (obrta) i standardni predmet koji služi za razmenu stvari i usluga Ekonomisti novac (novčanu masu) definišu kao opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja, kao i otplate duga.

36. Rezime ØFunkcije novca: vsredstvo razmene vobračunska jedinica I včuvar vrednosti ØFED  (Federal Reserve District) ili Sistem federalnih rezervi je privatna institucija koja je ovlaštena za regulaciju i kontrolu financijskih i monetarnih institucija i tržišta u SAD -u. ØInstrumenti Federalnih rezervi vOpcije na otvorenom tržištu vObavezne rezerve i vEskontnu stopu.