140 likes | 394 Views
НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА. Проф. Мирослав Маркићевић. Узроци неравномерног развоја у свету. Економска подела света. Граница између богатог Севера и сиромашног Југа иде дуж 30° N – предложена од Вилија Бранта 80-тих година ХХ века (Брантова линија).
E N D
НЕРАВНОМЕРАН РАЗВОЈ – ОСНОВНА ПРОТИВРЕЧНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА Проф. Мирослав Маркићевић
Економска подела света Граница између богатог Севера и сиромашног Југа иде дуж 30°N – предложена од Вилија Бранта 80-тих година ХХ века (Брантова линија). Просечан доходак per capita у свету: 4250 долара. Богати Север – преко 10000 долара, Средње развијене земље – 500 до 10000 долара, сиромашни Југ – мање од 500 долара по глави становника.
Укупан БДП света у порасту, али је он много бржи у развијеним земљама. Поларизација се увећава и сиромашне земље не могу да изађу из сиромаштва. Међутим, у оквиру глобалног Југапочеле су да се издвајају државе које убрзано просперирају (Бразил, Аргентина, Јужноафричка Република, Турска, неке земље Персијског залива). У оквиру географског ареала глобалног Севера бројне земље суочавају се са финансијско-економском кризом, порастом незапослености и опадањем свог утицаја на светском нивоу.
Модел Центар – периферија Промене које су се појавиле на размеђу 20. и 21. века указују на пирамидалну шему у глобалном размештају економске развијености. Прва група – економски развијене земље – њих 23. „Економски центар“ или „први свет“ – водеће земље Г7 – САД, Канада, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Јапан. 12% светског становништва и 65% светског дохотка. Друга група (750-9000 долара per capita) – „економска полупериферија“ – већина земаља Латинске Америке, Источне и ЈИ Европе и бившег СССР-а (30 земаља). На Далеком Истоку – „мали тигрови“ (Сингапур, Хонг Конг, Јужна Кореја, Тајван). Ресурсима богате земље – „велики тигрови“ – Бразил, Мексико, Нигерија. Трећа група – земље у развоју – „земље периферије“ – 140 земаља света.
Европска Унија, део богатог Севера • ЕУ (посматрана у целини) је водећа светска економија и најразвијенији регион света. Међутим, њено учешће у светском БДП-у опало је са 30% 2005. године на 25% 2011. године, што још увек далеко превазилази учешће становништва ЕУ у становништву света (7%). БДП по становнику у ЕУ је троструко је већи од светског просека.
Индекс хуманогразвоја/ИХР/ (Human Development Index /HDI/) HDIсе добија на основу: • 1) просечног трајања живота становништва, • 2) степена образовања (писмености одраслих и процента уписаних ученика) и • 3) животног стандарда (БДП/стан.). Теоријски, распон индекса је од 0,001 за најнеразвијеније до 1,000 за најразвијеније. Највиши ИХР имају земље Европе (Норвешка је прва у свету, са готово 0,950), Англоамерике и Аустралија, а најнижи већина афричких земаља (ДР Конго је последњи, са мање од 0,300). • Међу балканским државама, највиши индекс хуманог развоја 2011. године имала је Словенија (21. место у свету), а за њом су следиле Грчка (29.), Хрватска (46.), Румунија (50.), Црна Гора (54.), Бугарска (55.), Србија (59.), Албанија (70.), Босна и Херцеговина (74.) и Македонија (78.).
Степен развоја држава света према индексу хуманог развоја 2011. године
Мултинационалне компаније • Уместо држава, све већом економском моћи располажу мултинационалне компаније. Њихова седишта налазе се у најразвијенијим земљама (већином у САД), али су им послови разгранати широм света. • Мултинационалне компаније експлоатишу природне ресурсе у земљама широм света, у њима запошљавају велики број јефтине радне снаге, контролишу тржиште и финансирају технолошки развој, али искључиво ради остваривања већег профита. Често имају и пресудан политички утицај, захваљујући коме обезбеђују сопствене економске интересе и неразвијене земље доводе у још већи степен зависности. • Вредност најмоћнијих светских мултинационалних компанија је и по више стотина милијарди долара, а њихови годишњи профити су надмашују БДП већине држава света. • Тако је годишњи профит Ексон мобила из САД или Гаспрома из Русије сличан БДП-у Етиопије, афричке државе која има површину 1,1 милиона км2 (12 пута већа од Србије) и готово 90 милиона становника (10 пута више од Србије). Стога мултинационалне компаније све више диктирају услове и темпо глобалног развоја.
Првих десет мултинационалних компанија по укупном приходу (2011.)
Првих десет мултинационалних компанија по профиту (2011.)
Трансформација пејзажа – глобалне еколошке последице
Крај предавања Хвала на пажњи!