UPRAVNO PRAVO I.

1. UPRAVNO PRAVO I. Pojam uprave � funkcionalni � organizacioni� teorijski � pozitivno pravni Nastanak i razvoj uprave Instituti upravnog prava Upravno-pravni odnos Izvori upravnog prava Organi uprave Upravne organizacije Uprava dr�avne zajednice Republicka uprava Organi uprave autonomne pokrajine Organi uprave lokalne samouprave

2. Mesto uprave u dr�avi Pojam dr�ave Podela dr�avne Vlasti (D.Lok, �.Monteskje). a) Zakonodavna b) Izvr�na c) Sudska Dva modaliteta: Predsednicki, Parlamentarni � razlika: postojanje Vlade Izvr�na vlast i uprava, - Vodenje politike, - pojedinacno odlucivanje, sprovodenje zakona

3. Pravna dr�ava Rechtstaat � Rule of Law Prvobitno koncept je podrazumevao da dr�ava deluje na osnovu propisa i pojedinacnih akata zasnovanih na propisima Legalizam kasnije dopunjen legitimitetom delovanja dr�ave - opravdanost

4. POJAM UPRAVE FUNKCIONALNI POJAM U teorijskom smislu (Upravna delatnost, aktivnost vr�enje vlasti � javna slu�ba) U pozitivno-pravnom smislu 1. Ucestvovanje u oblikovanju politike 2. Pracenje stanja 3. Izvr�enje zakona i drugih propisa 4. Re�avanje u upravnim stvarima 5. Inspekcijski nadzor 6. Staranje o JS 7. Razvojni poslovi 8. Ostali strucni poslovi Va�i i za regionalnu, lokalnu i nedr�avnu upravu ORGANIZACIONI POJAM U teorijskom smislu: (Upravna organizacija, organizaciona struktura, u okviru dr�ave kao i izvan nje stvorena za vr�enje upravnih funkcija � ciljevi, ljudi , sredstva, organizaciona struktura, poseban status) U pozitivno-pravnom smislu: - Ministarstva - Organi uprave u sastavu ministarstva - Posebne organizacije - nedr�avni organi uprave

5. Pojam i elementi upravne organizacije Podela i povezivanje, kolektivno vr�enje odredenih poslova radi postizanja nekih ciljeva. Elementi organizacije 1. Normativni (cilj), zadatak, poslovi,radnje 2. subjektivni (ljudi), odabir i raspored ljudi za vr�enje zadataka. Slu�benici, funkcioneri.Metodi rukovodenja � autokratsko, demokratsko i liberalno 3. materijalni (tehnicka i finansijska sredstva, informaticka sredstva) 4. strukturalni (organizaciona struktura) organizaciono povezivanje 1-3, na realnom, personalnom i teritorijalnom principu, P kontrole 5. statusni (samostalnost), organ nije samostalan u odredivanju svojih ciljeva

6. TEORIJSKI POJAM UPRAVE � U ORGANIZACIONOM SMISLU Upravna organizacija kao svoj cilj ima vr�enje upravne delatnosti koju ostvaruje obavljanjem poslova i zadataka od strane ljudi sa ovla�cenjima, kori�cenjem sredstava, u okviru organizacione strukture uz stepen autonomije u odnosu na druge organizacije.

7. POZITIVNO PRAVNI POJAM UPRAVE U ORGANIZACIONOM SMISLU Upravu po na�im pozitivnim propisima cine I. Organi dr�avne uprave I.a Ministarstva I.b Posebne (upravne organizacije) I.c Organi dr�avne uprave u sastavu Ministarstava II. Organizacione celine u okviru drugih dr�avnih organa (sudska uprava, slu�ba Narodne Skup�tine) III. Pokrajinski organi uprave IV.Lokalni organi uprave V. Nedr�avni subjekti sa javnim ovla�cenjima

8. Centralizacija - decentralizacija Principi organizacije Centralizacija , upravljanje organizacijom iz jednog centra Dekoncentracija � veca samostalnost podrucnih jedinica Decentralizacija � upravljanje organizacijom iz jednog centra

9. Uprava i pravna dr�ava, legalitet i legitimitet upravnog delovanja Principi pravne dr�ave-vladavine prava: - Ustavnost i zakonitost - pravicnost i opravdanost propisa - podela vlasti - nezavisno sudstvo - demokratska vlast - Za�tita i po�tovanje ljudskih prava

10. PREDMET UPRAVNOG PRAVA U�e i �ire shvatanje po u�em su to norme koje reguli�u vr�enje vlasti Ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koji reguli�u: 1. Organizaciju uprave (nastanak, strukturu, rukovodenje, odnose) 2. Upravnu delatnost (nadzor, re�avanje o pravima i obavezama, strucne poslove) 3. Kontrolu uprave (unutra�nju, sudsku, politicku itd.)

11. UPRAVNO-PRAVNI ODNOS Dru�tveni odnos regulisan pravom. U�e i �ire shvatanje upravno-pravnog odnosa. Karakteristike: 1. jedna strana je uvek organ vlasti 2. organ vlasti nastupa u svojstvu organa vlasti, jacom voljom. Cesto nastaje jednostrano. Upravno-pravni odnos postoji: 1. Izmedu samih organa 2. Organa i preduzeca, ustanova 3. Organa i slu�benih lica, 4. Organa i gradana Karakteristicna obele�ja u pogledu Zasnivanje (upravnim aktom ili ex lege) i Prestanka (jednostrano, novim aktom ili aktom drugog subjekta)

12. Upravno-pravna norma Nema upravno-pravnog odnosa bez upravno-pravne norme, ona reguli�e upravno-pravni odnos UPN su brojne i rasute, cesto se menjaju Nalaze se u velikom broju propisa razlicite pravne snage Sadr�inski cesto neprecizne

13. OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA Pravno logicke konstrukcije koje predstavljaju sistematizovane celine pravnih odnosa i pravnih normi. U na�em pravnom sistemu to su: UPRAVNA STVAR (pravna stvar u kojoj se re�ava o pravima i obavezama u pojedinacnom slucaju) UPRAVNI POSTUPAK (zakonom regulisani postupak, redosled radnji i odluka u kojoj se re�ava neka upravna stvar) UPRAVNI AKT (odluka u upravnoj stvari, rezultat upravnog postupka) MATERIJALNI AKTI UPRAVE (UPRAVNA RADNJA) materijalni akt koju obavlja organ uprave, vodenje evidencije, oduzimanje predmeta) UPRAVNI NADZOR (kontrola primene zakona od strane uprave) UPRAVNI SPOR (sudska kontrola zakonitosti upravnog akta)

14. NAUKA UPRAVNOG PRAVA Op�te napomene, sistem znanja o odredenim pravnim normama, nauka sistematizuje, sintetizuje i izvodi op�ta pravila i nacela. Od sredine XIX veka FR:Dikrok, Laferijer, Oriju, Digi, Boner, �ez, Rolan, Konsil de eta Nemacka: F.F.Majer, Oto Majer, G.Jelinek Srbija: Sl.Jovanovic, Kosta Kumanudi, Toma �ivanovic Metoda: Pravna metoda, logicko zakljucivanje, analiza, sinteza, indukcija, dedukcija,

15. IZVORI UPRAVNOG PRAVA Izvor � stvaranje prava Vrste izvora � oblik u kome se stvara pravo Upravno pravo nema posebne vrste izvora, ali postoje posebna obele�ja Obele�ja izvora upravnog prava: - raznovrstnost - mnogobrojnost - promenljivost

16. IZVORI UPRAVNOG PRAVA I. Ustav (neposredan i posredan izvor), clanovi 35, 56, 136-138, 195, 198. - odredbe o organizacije vlasti, posebno o upravi - o pravu na predstavke i �albe, naknade �tete - o za�titniku gradana - hijerarhiji propisa II. ZAKON � najznacajniji izvor prava generalno, posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledecem: 1. donosi iskljucivo skup�tina 2. donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri 3. posebna pravila u vezi progla�enja i stupanja na snagu 4. dru�tveni odnosi, prava i obaveze se iskljucivo reguli�u zakonima u ustavnim okvirima Najznacajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava: - Zakon o dr�avnoj upravi, Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi, Zakon o op�tem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima, Zakon o za�titniku gradana, Zakon o policiji, Zakon o dr�avnim slu�benicima, Zakon o radnim odnosima u dr�avnim organima, Zakon o utvrdivanju odredenih nadle�nosti AP, Zakon o lokalnoj samoupravi itd.

17. IZVORI UPRAVNOG PRAVA 2. III. Podzakonski op�ti akti: A) Skup�tine (poslovnik) B) Vlade (Uredba, odluka, zakljucak, memorandum o bud�etu) C) Organa dr�avne uprave (Pravilnik, Uputstvo, Naredba) D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut, Odluke kao normativni akti) E) Podzakonski op�ti akti nedr�avnih subjekata (Statuti ustanova itd.) IV.Sudska i upravna praksa V. Obicaji i drugi posredni izvori

18. ORGANIZACIJA UPRAVE UPRAVA I PRINCIP PODELE VLASTI Princip podele vlasti, pojam i znacaj Izvr�na vlast � mesto i uloga uprave Odnos uprave, Vlade, Skup�tine, Predsednika i sudova PRINCIP CENTRALIZACIJE, DECENTRALIZACIJE I DEKONCENTRACIJE Pojam lokalne samouprave � lokalna demokratija Lokalna samouprava u Srbiji Poslovi lokalne samouprave Organizacija lokalne uprave

19. JAVNA, DR�AVNA I NEDR�AVNA UPRAVA Javna uprava � sveobuhvatni pojam Dr�avna uprava � organi centralne vlasti cija osnovna delatnost jeste upravna delatnost, realni princip Uprava u okviru drugih dr�avnih org. Uprava autonomne pokrajine Uprava lokalne samouprave Nedr�avna uprava

20. REPUBLICKA UPRAVAMINISTARSTVA Obrazuju se za vr�enje svih poslova dr�avne uprave, Ministarstva su: 1) Ministarstvo spoljnih poslova; 2) Ministarstvo odbrane 3) Ministarstvo unutra�njih poslova; 4) Ministarstvo finansija; 5) Ministarstvo pravde; 6) Ministarstvo za dr�avnu upravu i lokalnu samoupravu; 7) Ministarstvo poljoprivrede, �umarstva i vodoprivrede; 8) Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja; 9) Ministarstvo rudarstva i energetike; 10) Ministarstvo za infrastrukturu; 11) Minis za ljudska i manjinska prava. 12) Ministarstvo za telekomunikaciju i informaticko dru�tvo 13) Ministarstvo trgovine i usluga; 14) Ministarstvo rada i socijalne politike;15) Ministarstvo nauke i teh.r; 16) Ministarstvo za�tite �ivotne sredine i pros.planiranja; 17) Ministarstvo prosvete; 18) Ministarstvo omladine i sporta; 19) Ministarstvo kulture; 20) Ministarstvo zdravlja; 21) Ministarstvo vera; 22) Ministarstvo za dijasporu, 23) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju; 24) M za NIP Obrazuju se po resornom principu.

21. REPUBLICKA UPRAVAPOSEBNE ORGANIZACIJE Osnivaju se zakonom u cilju vr�enja strucnih i sa njima povezanih izvr�nih poslova, a zahtevaju vecu samostalnost od organa u sastavu Posebne organizacije prema zakonu o ministarstvima: 1) Republicki sekretarijat za zakonodavstvo; 2) Republicki zavod za razvoj; 3) Republicki zavod za statistiku; 4) Republicki hidrometeorolo�ki zavod; 5) Republicki geodetski zavod; 6) Republicka direkcija za imovinu Republike Srbije; 7) Republicki zavod za informatiku i internet; 8) Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza; 9) Centar za razminiranje; 10) Zavod za intelektualnu svojinu 11) Direkcija za unutra�nje plovne puteve �Plovput� 12) Geomagnetski zavod 13) Zavod za socijalno osiguranje Druge posebne organizacije, DR�AVNE agencije itd. osnovani drugim zakonima(BIA) Rukovodi direktor koga postavlja Vlada na 5 godina. Direktor ima pomocnike.

22. REPUBLICKA UPRAVA � ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA Osnivaju se zakonom za vr�enje upravnih poslova koji zahtevaju vecu samostalnost od organizacionih jedinica Uprava se obrazuje za izvr�ne i s njima povezane inspekcijske i strucne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane strucne poslove, a direkcija - za strucne i s njima povezane izvr�ne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. 1. Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Uprava carina) 2. Ministarstvo poljoprivrede, �umarstva i vodoprivrede (Direkcija za vode, Uprava za �ume, Uprava za veterinu i Uprava za za�titu bilja) 3. Ministarstvo trgovine i usluga (Direkcija za robne rezerve) 4. Ministarstvo za�tite �ivotne sredine (Agencija za za�titu �ivotne sredine) 5. Ministarstvo pravde (Uprava za izvr�enje sankcija) 6. Inspektorat za rad (Ministarstvo rada i soc.pol) Rukovodi direktor koga imenuje Vlada na 5 godina na predlog ministra.

23. ORGANI UPRAVE APV 1. Pokrajinski sekretarijat za privredu, 2. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i �umarstvo, 3. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, 4. Pokrajinski sekretarijat za informacije, 5. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, 6. Pokrajinski sekretarijat za finansije, 7. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, 8. Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i medunarodnu saradnju, 9. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, 10. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, 11. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo�ki razvoj, 12. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, 13. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, 14. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo�ljavanje i ravnopravnost polova, 15. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me�uop�tinsku saradnju, 16. Pokrajinski sekretarijat za za�titu �ivotne sredine i odr�ivi razvoj 17. Pokrajinski sekretarijat za kulturu Direkcije su: 1. Direkcija za robne rezerve AP Vojvodine.

24. UPRAVA LOKALNE SAMOUPRAVE OP�tinska uprava: 1) priprema nacrte propisa i drugih akata 2) izvr�ava odluke i druge akte skup�tine op�tine i predsednika op�tine; 3) re�ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i du�nostima 4) obavlja poslove upravnog nadzora; 5) izvr�ava zakone i druge propise cije je izvr�avanje povereno op�tini; 6) obavlja strucne i druge poslove koje utvrdi skup�tina op�tine i predsednik op�tine. Jedinstvena ali mo�e i vi�e sekretarijata u op�tinama sa vi�e od 50 hiljada stanovnika Rukovodi nacelnik op�tinske uprave

25. JAVNE AGENCIJE Nedr�avni subjekti osnovani za vr�enje razvojnih, strucnih i regulatornih poslova od op�teg interesa. Finansiraju se iz cene koje placaju korisnici. Poveravanje upravnih poslova: 1. dono�enje op�tih upravnih propisa 2. Re�avanje u upravnim stvarima 3. Izdavanje javnih isprava, vodenje evidencije Vlada ne usmerava rad i uskladuje Ogranicena primena propisa koja se odnosi na dr�avnu upravu: sl.jezik, kancelarijsko poslovanje strucne spreme, politicke neutralnosti... Op�ti propisi o radu se odnose na plate, na prava i du�nosti zaposlenih... Nespoljivost funkcija ureduje se aktom o osnivanju Organi upravni odbor i direktor.

26. Slu�benicisubjektivni faktor upravne organizacije Znacaj ljudskog faktora Poseban status zaposlenih koji vr�e poslove uprave � slu�benici � posebna prava i posebne obaveze, poseban nacin zasnivanja, plate itd. Njihov polo�aj je regulisan: Zakon o radnim odnosima u dr�avnim organima Zakon o dr�avnim slu�benicima Odluka o pokrajinskim slu�benicima Zakon o radu Zaposleni u organima uprave se mogu podeliti: 1. Funkcionere (biraju ih skup�tine) 2. Slu�benike (dr�avni slu�benici, pokrajinski slu�benici, slu�benici u upravi lokalne samouprave) 3. Name�tenici (vr�e pomocne poslove)

27. Dr�avni slu�benici Zaposleni u organima dr�avne uprave koji vr�e poslove iz nadle�nosti organa dr�avne uprave 1. Dr�avni slu�benici na polo�aju (zasnivaju radni odnos postavljenjem od strane Vlade) 2. Dr�avni slu�benici � izvr�ioci, svi koji nisu na polo�aju Poslodavac je RS, a funkcioner vr�i poslove u ime RS Poseban nacin zasnivanja radnog odnosa: A) posebni uslovi (strucna sprema, dr�avljanstvo, neka�njenost, punoletstvo) B) Preme�tajem, internim ili javnim oglasom izuzetno bez ogla�avanja (zamena, povecan obim poslova do 6 meseci) Posebna prava i du�nosti u radnom odnosu: 1. Zabrana vr�enja nekih delatnosti, 2. Napredovanje 3. Odlucivanje samo sa visokom �kolskom spremom 4. Izvr�avanje naloga pretpostavljenih, pravo na �albu

28. Dr�avni slu�benici - zvanja Posebnost polo�aja dr�avnih slu�benika se ogleda i u tome da oni sticu razlicita zvanja u zavisnosti od strucne spreme, radnog iskustva i slo�enosti poslova. A) Zvanja sa SSS: mladi referent i referent B) Zvanja sa Vi�om SS: mladi saradnik i saradnik C) Zvanja sa Visokom SS: mladi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, vi�i savetnik Napredovanje je mogucu u sklopu iste strucne spreme u zavisnosti od postignutih rezultata rada i ocena

29. Slu�benici u pokrajinskoj i lokalnoj upravi, zaposleni u nedr�avnoj upravi Na pokrajinske slu�benike se odnose odredbe o Odluci o pokrajinskim slu�benicima (2007) Na slu�benike uprave lokalne samouprave odnosi se zakon o radnim odnosima u dr�avnim organima Razlikuju se zvanja, prijemna procedura Na zaposlene u javnim slu�bama i javnim agencijama zakon o radu i neke odredbe zakona o dr�avnim slu�benicima (naprimer strucne spreme, strucni ispit)

30. UNUTRA�NJA ORGANIZACIJA -RUKOVO�ENJEOrganizaciona struktura organa Poslovi, zadaci se grupi�u u cilju efikasnijeg izvr�enja Uredba o nacelima za unutra�nje uredenje i sistematizaciju... (2007) Pravilnici o unutra�njem uredenju i sistematizaciji radnih mesta Unutra�nje organizacione jedinice u okviru organa dr�avne uprave: Osnovna 1. Sektor (sa njime rukovodi pomocnik rukovodioca) U�a 2. Odeljenje (sa njime rukovodi nacelnik odeljenja najmanje 8 izvr�ilaca) 3. Odsek (sa njime rukovodi �ef, najmanje 5 izvr�ilaca) 4. Grupa (rukovodilac grupe, najmanje 3 izvr�ilaca) Posebne: slu�be, sekretarijati, kabinet, general�tab

31. AKTI UPRAVE Rezultat rada, delatnosti uprave, ono �to uprava stvara A) Pravni akti uprave B) Materijalni akti uprave Pravni akti uprave A) Pojedinacni pravni akti uprave B) Op�ti pravni akti uprave (upravni propisi) Materijalni akti uprave A) Dokumentovanje B) Saop�tenje C) Primanje izjava D) Upravne radnje

32. OP�TI PRAVNI AKTI UPRAVE � UPRAVNI PROPISI Zasnovanost na zakonu ili drugom op�tem aktu Skup�tine ili Vlade Izvr�ni karakter upravnih propisa Pravilnik (razraduje pojedine odredbe zakona) Uputstvo (ureduje nacin postupanja organa , organizacija i ustanova prilikom vr�enja odredenih poslova � interni karakter) Naredba (nala�e ili zabranjuje na op�ti nacin odredeno postupanje fizickim i pravnim licima) Obavezna Instrukcija (kod poverenih poslova),

33. POJEDNICANI PRAVNI AKTI UPRAVE � UPRAVNI AKT Nastanak pojma u XIX veku � pojedinacni autoritativni akt koji donosi uprava, zasnovan na zakonu, odvojen od donosioca. Pojedinacno odlucivanje o pravima i obavezama od strane imaoca javnog ovla�cenja u upravnim stvarima. Obele�ja upravnog akta A) konkretnost B) autoritativnost C) pravno dejstvo D) zasnovanost na propisu E) izvr�nost upravnog akta F) Dono�enje u upravnim stvarima G) Donosilac Upravni akt je konkretan , autoritativan pravni akt donet u upravnoj stvari

34. PODELA UPRAVNIH AKATA Pozitivni i negativni Konstitutivni i deklarativni Vezani i slobodni Jednostavni i zbirni Formalni i neformalni Trajni i ograniceni Po slu�benoj du�nosti i na inicijativu stranke Re�enja i zakljucci

35. DELOVI RE�ENJA � UPRAVNOG AKTA Uvod Dispozitiv � Izreka Obrazlo�enje Pouka o pravnom sredstvu Identifikacioni elementi

36. MATERIJALNI AKTI UPRAVEAkti uprave bez pravnog dejstva Dokumentovanje: Evidencije i uverenja Primanje izjava - saop�tavanje Prinudne radnje Ostale radnje

37. UPRAVNI NADZOR Pojam nadzora � kontrole Pracenje pona�anja drugog sa mogucno�cu aktivnog uticaja na pona�anje Aktivni i pasivni subjekt u sklopu nadzora Pravni nadzor (regulisan pravnim normama) Podela pravnog nadzora A) Prema predmetu (aktima -radnjama) B) Prema subjektu (nedr�asvnih i dr�avn) B) Prema ovla�cenjima (sudska i upr.ovl) Pojam upravnog nadzora u formalnom i materijalnom smislu

38. UPRAVNI NADZOR VRSTA UPRAVNE DELATNOSTI VRSTE UPRAVNOG NADZORA PREMA ZAKONU O DR�AVNOJ UPRAVI (2005) A) Unutra�nji nadzor (u odnosu na druge organe d.u. i prema imaocima javnih ovla�cenje) - nadzor nad radom (zakonito�cu i svrsishodno�cu rada) Ovla�cenja:zahteva izve�taj, upozori na nedostatke, izdaje instrukcije, nalo�i preduzimanje poslova, utvrdivanje, odgovornosti, neposredno izvr�i neki posao, predlo�i Vladi meru. Ministarstvo ne mo�e da vr�i upravni nadzor nad drugim ministarstvom, u pogledu Organa uprave u sastavu Ministarstvo a prema posebnim organizacijama ako zakon predvida - nadzor nad imaocima javnih ovla�cenja Ovla�cenja: uz gore navedenih i preuzimanje poslova na 120 dana i nadzor nad op�tim aktima. UPRAVNI NADZOR SE VR�I I PREMA PROPISIMA AP I LOKALNE SAMOUPRAVE

39. INSPEKCIJSKI NADZOR Posebna vrsta upravnog nadzora, kontrola primene zakona i drugih propisa koja se vr�i neposrednim uvidom u poslovanje i akte pravnih i fizickih lica. Vr�e i inspektori (strucna sprema, iskustvo) u razlicitim oblastima: tr�i�na, sanitarna, rada, zdravstvena, prosvetna, veterinarska, poljoprivredna... Poseban postupak: zapisnik Ovla�cenja: pregleda prostorije, akte, uzima izjave, uzima uzorke, naredi merenja, nalo�i preduzimanje mera, mandatno kazni, prijaviti, narediti privremene mere, obavestiti drugi organ, obustaviti izvr�enje op�teg akta... Poveravanje inspekcijskih poslova lokalnoj samoupravi i pokrajini (nadzor) -

40. UPRAVNA INSPEKCIJA Vr�i nadzor nad radom organa dr�avne uprave i drugih slu�bi (suda, tu�ila�tva, Predsednika RS, imaoca javnih ovla�cenja) u pogledu: - Kancelarijskog poslovanja - ovla�cenja i �kolske spreme slu�benika koji re�avaju u UP - efikasnost i a�urnost u re�avanju Upravni inspektor: pravni fakultet, 5g radnog iskustva, strucni ispit Vr�i ministarstvo za dr�avnu upravu i ls

41. UPRAVNI POSTUPAK Pojam � op�ti i posebni Ucesnici � glavni i eventualni Faze upravnog postupka: obavezne i fakultativne Pokretanje upravnog postupka Rokovi �alba