1 / 79

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE. Statistika eksterne makroekonomske pozicije Sadr žaj predavanja. Uvod Indikatori eksterne likvidnosti Indikatori eksterne solventnosti Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kreditni rejting zemlje Riziko premija zemlje.

ianthe
Download Presentation

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

  2. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeSadržaj predavanja • Uvod • Indikatori eksterne likvidnosti • Indikatori eksterne solventnosti • Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Kreditni rejting zemlje • Riziko premija zemlje

  3. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeUvod • Sposobnost dugoročnog izmirivanja obaveza jedne zemlje suštinski zavisi od makroekonomske ravnoteže nacionalne ekonomije i njene dugoročne održivosti • Mnoge zemlje nemaju uopšte pristup međunarodnom tržištu kapitala • Druge koje taj pristup imaju ne mogu emitovati dužničke hartije od vrednosti duže ročnosti • Različite zemlje koje pristupaju svim segmentima međunarodnog tržišta (državnog) duga plaćaju različite kamatne stope

  4. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeUvod • Razlika u kamatnim stopama najvećim delom zavisi od rejtinga zemlje • Rejting zemlje je uslovljen održivošću njihove eksterne makroekonomske pozicije • Riziko premiju se formira kao deo očekivane stope prinosa iznad one koja se zahteva za najkvalitetnije međunarodne državne dužnike

  5. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeUvod • Privatne korporacije i druge institucije sve više koriste međunarodna tržišta radi pribavljanja dodatnog kapitala ili zaduživanja • Investicione analize međunarodnih investitora baziraju se na indikatorima koji govore o kvalitetu međunarodne makroekonomske pozicije zemlje iz koje potiče emitent hartije od vrednosti

  6. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeUvod • Koji se indikatori likvidnosti (rezervi) i solventnosti (duga) koriste kako bi se procenio stepen osetljivosti zemlje na finansijske šokove pod uticajem međunarodnih finansijskih kriza? • Radi se o indikatorima koji su važni za zemlje s relativno redovnim pristupom međunarodnim finansijskim tržištima

  7. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeUvod • Sposobnost izmirivanja obaveza posmatra se sa aspekta eksternog bilansa zemlje • odnosa između rezidenata i nerezidenata i spoljnih obaveza i imovine kako javnog, tako i privatnog sektora • Kretanje duga i rezervi otkrivaju stepen stabilnosti u spoljnim ekonomskim odnosima jer utiču na sposobnost izmirivanja obaveza zemlje • Nesposobnost izmirivanja obaveza zemlje može biti posledica • problema likvidnosti • problema solventnosti

  8. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Eksterna likvidnost svodi se na postojanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi • Rezerve se koriste za finansiranje neravnoteže u inostranim plaćanjima i za intervencije na deviznom tržištu koje utiču na devizni kurs • Devizne rezerve predstavljaju inostranu aktivu • novac • sigurne i likvidne hartije od vrednosti • zlato

  9. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Devizne rezerve su na raspolaganju i pod kontrolom monetarnih vlasti, tj. centralnih banaka • Iznos deviznih rezervi utiče na poverenje u državu, tj. da će država biti u stanju da izmiri inostrane obaveze na vreme i da će moći da podrži vrednost domaće valute • Smanjivanje deviznih rezervi može skupo koštati pojedine zemlje • Može narušiti poverenje i bitno pogoršati uslove pristupa zemlje međunarodnim tržištima kapitala

  10. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Zemlje u razvoju su bitno uvećale iznose svojih deviznih rezervi u poslednjih deset godina • Koji je optimalni nivo deviznih rezervi? • Devizne rezerve se porede sa: • uvozom • monetarnim agregatima • određenim veličinama inostranog duga

  11. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Indikator adekvatnosti deviznih rezervi koji se tradicionalno koristi je iznos rezervi (R) u broju meseci uvoza • Daje odgovor na pitanje koliko meseci zemlja može da održi postojeći nivo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju? • Dobija se kao: R/(godišnji uvoz/12) • Indikator polazi od tekućeg bilansa i koristi se uglavnom za zemlje koje imaju neredovan pristup tržištima kapitala

  12. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Tradicionalno se smatralo da je tri meseca pokrivenosti uvoza deviznim rezervama dovoljno • Danas mnoge zemlje drže znatno više nivoe deviznih rezervi kao odbranu od eksternih nestabilnosti • Za izvođenje zaključka o optimalnom nivou deviznih rezervi ovaj pokazatelj nije dovoljan • Ne uzima u obzir kapitalni bilans zemlje, tj. mogući pritisak na kapitalni bilans zemlje u slučaju krize • Stavljanje u odnos deviznih rezervi sa određenim monetarnim agregatom ili merom spoljnog duga korisna je dopuna u proceni adekvatnosti deviznih rezervi

  13. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Indikatori koji se zasnivaju na odnosu deviznih rezervi prema nekom od monetarnih agregata koriste se još iz vremena tzv. zlatnog standarda • tada su u odnos stavljane devizne rezerve u formi zlata i novac u ekonomiji • Ovakve mere daju nam uvid u potencijal negativnog uticaja naglog bežanja kapitala iz nacionalne valute • Kada ovakva opasnost postoji, odnos rezervi prema agregatu šire definicije novca (M2 ili M3) može biti vrlo koristan indikator

  14. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • U slučaju da zemlja ima fiksni devizni režim odnos deviznih rezervi (R) i monetarne baze, tj. baznog novca (M0) je vrlo važan R/M2 Nedostaci: • U zemljama u kojima je poverenje u nacionalnu valutu veće, veći je i obim nacionalnog novca u opticaju • U takvim zemljama, na istom nivou deviznih rezervi, ovaj pokazatelj je niži

  15. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Devizne rezerve se mogu stavljati u odnos prema određenim kategorijama spoljnog duga • Ovi indikatori su relevantniji u oceni potencijalnih negativnih uticaja krize na pojedine zemlje • Najčešće se u odnos stavljaju devizne rezerve (R) prema kratkoročnom spoljnom dugu (STD): R/STD • Kratkoročni spoljni dug, po pravilu, uključuje i dug koji nije inicijalno bio kratkoročan ali dospeva u toku sledećih godinu dana • U kratkoročni dug potrebno je uključiti i javni i privatni dug

  16. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Ovaj indikator treba da bude veći od 1 • rezerve najmanje sa 100% pokrivaju kratkoročni dug • određene zemlje u razvoju imaju ovaj indikator na mnogo višem nivou • Kao dopunski indikator rezerve se mogu posmatrati u odnosu na kratkoročni dug uvećan za deficit u tekućem bilansu • taj deficit de facto predstavlja potrebu dodatnog zaduživanja • Ovakav indikator govori o tome koliko dugo zemlja može da funkcioniše bez dodatnog zaduživanja

  17. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Adekvatan nivo deviznih rezervi - potrebno je imati u vidu i specifične karakteristike svake zemlje, kao što su: • deficit tekućeg bilansa • realni devizni kurs • režim deviznog kursa • valutnu strukturu spoljnog duga • stabilnost inostranog duga domaćih privatnih preduzeća • rizik povlačenja kapitala rezidenata iz domaće valute

  18. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Kretanje deficita tekućeg računa jedan je od osnovnih dodatnih parametara koji se bazira na statistici bilansa plaćanja • Statistika bilansa plaćanja jedan je od osnovnih pokazatelja eksterne pozicije zemlje • Pokazuje sumu ekonomskih transakcija nacionalne ekonomije sa ostatkom sveta za dati vremenski period • To su transakcije između rezidenata i nerezidenata • Obuhvataju: robu, usluge, dohotke, transfere kao i kreiranje imovine i obaveza u odnosu na ostatak sveta

  19. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Podaci o platnom bilansu su ključni za: • monetarnu stabilnost i politiku • druge ekonomske politike • procenu dugoročne stabilnosti eksterne makroekonomske pozicije zemlje

  20. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti • Podaci iz bilansa plaćanja oslanjaju se ne samo na trgovinu robom i uslugama, već i na podatke o direktnim stranim investicijama i na druge podatke u skladu s međunarodnim standardima. • Ključni podaci koji se prate jesu: • tekući bilans plaćanja (koji uključuje trgovinu robom i uslugama, dohotke i transfere) • kapitalni bilans • finansijski bilans (koji uključuje direktne i portfolio investicije i promene u deviznim rezerevama)

  21. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne likvidnosti Tekući bilans kao procenat BDP-a, prosek za2004−2006.

  22. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Solventnost jedne zemlje se može definisati kao njena sposobnost da izmiri sadašnju vrednost njenih inostranih obaveza • Potrebno je praviti razliku između obaveza javnog i privatnog sektora • Različiti tipovi duga imaju različiti uticaj na osetljivost nacionalne ekonomije na spoljne šokove • Održivost spoljnog duga analizira se na potencijalnom razvoju događaja na srednji rok

  23. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Analiza održivosti spoljnog duga može uzimati u obzir: • kretanja deficita tekućeg bilansa i nova zaduživanja • uslove finansiranja spoljnog duga • kretanje agregatne tražnje (može uticati na uvoz i izvoz) • Tradicionalni indikatori zaduženosti stavljaju u odnos spoljni dug (D) prema • izvozu (EXP) • BDP-u • budžetskim prihodima

  24. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) je relativno stabilan indikator u odnosu na pokazatelj duga (D) prema BDP-u • posebno u slučaju promena u realnom deviznom kursu, tj. različite dinamike promene deviznog kursa nacionalne valute i inflacije D/EXP • Odnos spoljnog duga prema BDP-u je koristan pokazatelj i sa aspekta sposobnosti izmirivanja spoljnog duga zemlje

  25. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Pokazuje moguću promenu strukture BDP u korist izvoznih proizvoda radi izmirivanja spoljnog duga D/BDP • U zemljama u kojima javni dug tj. dug države čini znatan deo spoljnog duga, odnos javnog duga i BDP-a je vrlo važan pokazatelj JD/BDP • Javni dug se može stavljati u odnos prema prihodima budžeta (PB) ili poreskoj osnovi kao potencijalnom izvoru finansiranja duga JD/PB

  26. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Pokazatelji koji polaze od iznosa duga i posmatraju ga u jednom trenutku ne govore o tome: • kako promene kamatnih stopa na dug zemlje utiču na godišnje iznose finansiranja duga i njihove relativne odnose prema BDP-u, izvozu i sl.

  27. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Vrlo su važni odnosi godišnjeg finansiranja duga prema izvozu, BDP-u ili, ako posmatramo samo javni dug, prema poreskim prihodima u budžetu zemlje • Nije svaki prirast i nivo duga isti • Važno je na šta se dug troši, da li se njime finansira tekuća ili investiciona potrošnja? • U okviru investicione potrošnje − da li su u pitanju investicije koje povećavaju proizvodnju i budući izvoz?

  28. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Uticaj prirasta duga na stopu ekonomskog rasta i rasta izvoza razlikuje se po zemljama • Bitan pokazatelj pri davanju ocene o stepenu zaduženosti zemlje i njene ranjivosti na eksterne šokove • Odnos duga prema izvozu je pozitivno korelisan sa kretanjem kamatnih spredova na obveznice zemalja u razvoju • Pokazatelj odnosa godišnje otplate duga (GOD) prema izvozu (EXP) GOD/EXP

  29. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • U praksi se ovaj pokazatelj često modifikuje u smislu da isključuje otplate kratkoročnih dugova • U praksi ovi indikatori mogu biti manje informativni • Teško je definisati univerzalne kritične nivoe navedenih indikatora • Zemlje se mogu dosta razlikovati po njihovim specifičnim karakteristikama i makroekonomskim pozicijama

  30. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Dodatne informacije su potrebne radi preciznije ocene otpornosti svake pojedinačne zemlje na potencijalne krizne udare sa međunarodnih tržišta • Za homogenije grupe zemalja i za javni dug − jednostavnije je definisati kritične nivoe indikatora solventnosti

  31. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti Struktura duga je bitna po nekoliko parametara: • Struktura dospeća duga ima direktan uticaj na likvidnost • odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu i prosečno dospeće duga • Prosečno dospeće duga može da daje kvalitetnije informacije ako daje sektorsku strukturu i strukturu po kategorijama duga

  32. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Struktura duga po valutama može bitno uticati na ranjivost eksterne pozicije zemlje • Razlika između spoljnog duga u stranoj i u domaćoj valuti • Spoljni dug u stranoj valuti pod dejstvom promene deviznog kursa može bitno da promeni svoj odnos prema BDP-u, izvozu ili drugim parametrima

  33. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Struktura duga po kamatama je bitna • Koliko duga ima promenljivu kamatu? • Koliko duga ima fiksnu kamatu? • Promene kamata na tržištu mogu bitno da utiču na nivo opterećenja vraćanja duga • Promene kamata na tržištu istovremeno mogu da ne utiču na prihode iz kojih se dugovi vraćaju • Dug nosi rizik likvidnosti i tržišni rizik u formi valutnog i kamatnog rizika

  34. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Važna je i detaljnija analiza duga po sektorima • Koliko duga predstavlja • dug države (javni dug) • dug finansijskog sektora • dug preduzeća Kod javnog duga bitni su sledeći parametri: • Odnos godišnjeg servisiranja javnog duga i budžetskih prihoda (public sector debt service ratio) • Odnos javnog duga prema BDP-u • Odnos javnog duga prema budžetskim prihodima • Prosečna kamatna stopa • Indikatori dospeća duga • Indikatori valutne i kamatne strukture duga

  35. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Javni sektor je odgovoran i za uspostavljanje odgovarajućih uslova koji podstiču kvalitetno upravljanje rizikom u drugim sektorima • Ukupni regulatorni okvir države koji podstiču kratkoročno zaduživanje i zaduživanje u stranoj valuti • dva elementa koji bitno mogu ugroziti otpornost finansijskog sistema zemlje na krizne šokove

  36. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Finansijski sektor je posebno osetljiv na spoljne uticaje • Finansijski tokovi vrlo brzo prenose krizni udar iz međunarodnog okruženja u nacionalni finansijski sistem • Finansijske institucije posluju s • visokim nivoima leveridža • visokom osetljivošću na to kako je usaglašena njihova pozicija u aktivi i pasivi

  37. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti Osetljivost finansijsih institucija je izražena u sledećim domenima: • Uticaj promene deviznog kursa na aktivu i pasivu bilansa • Uticaj promene kamatnih stopa na aktivu i pasivu bilansa • Povlačenje depozita iz inostranstva • Povlačenje kreditnih linija iz inostranstva

  38. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti Kod ocene osetljivosti finansijskog sektora bitni su sledeći parametri: •  Otvorena devizna pozicija • Stepen neusaglašenosti deviznih pozicija po njihovom dospeću • Neusaglašenost kvaliteta deviznih izvora (pasiva) i deviznih plasmana (aktiva) • Ukupne devizne obaveze banaka • Uzima u obzir i: • kvalitet supervizije nad bankama • kvalitet unutrašnjih sistema kontrole rizika samih finansijskih institucija • kvalitet dostupnih podataka

  39. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Korporativni sektor (preduzeća) je manje analiziran u kontekstu procene ranjivosti nacionalnih ekonomija na krizne situacije • Bez analize načina poslovanja preduzeća slika o ukupnoj ranjivosti nacionalne ekonomije nije potpuna • učešće duga naročito ako je dug u inostranoj valuti ili s valutnom klauzulom

  40. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Preduzeća mogu da ne izmiruju svoje obaveze zbog: • Prekomernog zaduživanja u stranoj valuti • Povećanog učešća kratkoročnog finansiranja Ključni indikatori ocene osetljivosti sektora preduzeća su: •  Stepen odstupanja deviznih novčanih tokova aktive i pasive u odnosu na ukupan novčani tok preduzeća • u gotovinski tok treba da uključi i valutne derivate kao instrumente hedžinga •  Razlika između deviznih obaveza i likvidne devizne imovine u odnosu na kapital preduzeća

  41. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • I tradicionalni pokazatelji poslovanja kompanija mogu biti vrlo korisni za procenu osetljivosti korporativnog sektora na eksterne šokove: • odnos kamatnih plaćanja prema operativnim prihodima • leveridž • odnos kratkoročnog prema ukupnom dugu u domaćoj i inostranoj valuti • odnos duga u domaćoj valuti prema dugu u inostranoj valuti

  42. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori eksterne solventnosti • Analiza stepena ranjivosti nacionalnih ekonomija na međunarodne nestabilnosti treba da uključi čitav niz parametara • Nema jedinstvenog odgovora na pitanje koje su granične vrednosti duga koje se ne smeju preći • Krize su se dešavale u pojedinim zemljama na bitno različitim nivoima parametara likvidnosti i solventnosti • Analiza mora biti bazirana na velikom broju specifičnih pokazatelja za svaku zemlju

  43. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Stepen otvorenosti nacionalne ekonomije se može meriti na osnovu četiri grupe pokazatelja • Otvorenost spoljne trgovine • Politika spoljne trgovine • Međunarodni kapitalni tokovi • Infrastruktura za spoljnu trogvinu

  44. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Otvorenost spoljne trgovine • Kakav je odnos spoljne trgovine (T) prema BDP-u? T/BDP • Najširi pokazatelj relativnog značaja spoljne trgovine za ekonomiju posmatrane zemlje • Po pravilu, uvek je veći kod malih ekonomija, a manji kod velikih ekonomija • Zemlje koje su trgovačka čvorišta karakteriše: • visoko učešće tranzitne trgovine • veće učešće spoljne trgovine u BDP-u

  45. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Kod nerazvijenih zemalja i nekih zemalja u razvoju BDP je u nominalnom iznosu manji • niže domaće cene u odnosu na međunarodne • BDP koji nije korigovan za paritet kupovne snage (PPP) kod tih zemalja je manji • indikator spoljne trgovine prema BDP-u je veći • Dodatni pokazatelj otvorenosti spoljne trgovine predstavlja uvoz (IMP) per capita IMP/broj stanovnika • Veći je kod zemalja s malim brojem stanovnika, a manji kod zemalja s većim brojem stanovnika • Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja

  46. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Dodatni pokazatelji otvorenosti spoljne trgovine mogu biti • obim spoljne trgovine po stanovniku • stopa rasta uvoza

  47. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Politika spoljne trgovine • Glavni pokazatelj ove grupe indikatora je prosečna uvozna carina • Dodatni korisni pokazatelji mogu biti : • kompleksnost strukture carina • broj antidamping mera • efikasnost uvoznih procedura

  48. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Efikasnost uvoznih procedura: • predstavlja vrstu neformalne zaštite tržišta • uzima u obzir sledeće veličine: • broj dana potrebnih za poštovanje svih uvoznih procedura • broj dokumenata zahtevanih za uvoz • trošak po jednom standardnom trgovačkom kontejneru pri uvozu roba u posmatranu zemlju

  49. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Međunarodni kapitalni tokovi • Indikatori se baziraju na stranim direktnim investicijama • predstavljaju važnu komponentu kapitalnog računa zemlje • jedna od ključnih komponenti pokrivanja deficita u tekućem računu bilansa plaćanja • Koristan pokazatelj otvorenosti i atraktivnosti zemlje za priliv stranih investicija • odnosa stranih direktnih investicija (SDI) prema BDP-u SDI/BDP

  50. Statistika eksterne makroekonomske pozicijeIndikatori otvorenosti nacionalne ekonomije • Strane direktne investicije mogu predstavljati vrlo bitnu komponentu ukupnih realnih investicija u nacionalnoj ekonomiji (GFCF) SDI/GFCF • GFCF - Gross Fixed Capital Formation

More Related