Download
1 / 21
240 likes | 723 Views
PLATYHELMINTHES. Dor z oventralno spljo šteni , l istoliki ili cilindri čni organizmi bilateralne simetrije ( Platodes – pljosnati crvi ). Prostor između epidermisa i crevnog sistema je ispunjen parenhimom ( parenhimatični crvi ). Nemaju nikakvih telesnih šupljina ( Acoelomatne bilateria ).
E N D
Dorzoventralno spljošteni, listoliki ili cilindrični organizmi bilateralne simetrije (Platodes – pljosnati crvi). • Prostor između epidermisa i crevnog sistema je ispunjen parenhimom (parenhimatični crvi). • Nemaju nikakvih telesnih šupljina (Acoelomatne bilateria). • Kod slobodnoživećih oblika telo je pokriveno trepljastim epitelom, a kod parazitskih kutikulom. • Cefalizacija. • Kod njih je diferenciran kožno-mišićni mešak. • Imaju samo prednje i srednje crevo (aproktno).
Nemaju respiratorni ni krvni sistem. • Ukoliko imaju ekskretorni sistem -protonefridijalan. • Nervni sistem je vrpčast. Formiran glaveni region. • Polni sistem je kod najvećeg broja vrsta hermafroditan. Iz zigota se razvija trepljasta larva. • Malih dimenzija tela. Žive slobodno, ali ima i dosta parazita.
Phylum Plathelminthes Obuhvata tri klase: Turbellaria, Trematodes i Cestodes. Turbellaria Trematodes Cestodes
Classis Turbellaria • Žive u moru, slatkim vodama i vlažnim kopnenim staništima. Većina vrsta živi slobodno, nekežive parazitski. • Telo je dorzoventralno spljošteno, listoliko i pokriveno trepljastim epitelom. • Na glavi su često razvijeni izraštaji u vidu tentakula ili aurikula. • Obično živo obojene. • Skoro sve planarije su hermafroditi. Razviće direktno, a neke Polyclada – Milerova larva. Subclassis Neoophora Ordo Triclada Familia Dendrocoelidae Dendrocoelum lacteum - planarija
Ordo Triclada karakteriše trograno srednje crevo. Većina vrsta živi u slatkim vodama, neke u morima, a manji broj su terestrične. Slatkovodne i terestrične vrste su poznate pod imenom planarije. Dendrocoelum lacteum živi samo u čistim vodama. Opšte karakteristike • Telo planarije je izduženo, dorzoventrano spljošteno, mlečno bele boje. • Na prednjem kraju tela se nalaze dva oka crne boje (ocele). • Medioventralno se nalazi ždrelo sa unazad okrenutim usnim otvorom. Ždrelo može da se izbaci kroz usni otvor. • Iza usnog otvora nalazi se polni otvor. • Na dorzalnoj strani tela osam pari ekskretornih pora.
Digestivni sistem • Od ždrela polaze tri grane creva, jedna prema glavi i dve prema zadnjem kraju tela. Od svake grane polaze divertikulumi.
Eskretorni sistem je protonefridijalan. • Solenocite (plamene ćelije) sa trepljama. • Kanalići se spajaju u dva veća kanala. • Na dorzalnoj strani nefridiopore. • Nervni sistem je vrpčastog tipa, građen od bilobalne moždane ganglije i dve jače razvijene ventrolateralne nervne vrpce. • Hermafroditnipolni sistem. • Polni otvor se nalazi iza usnog, na polovini rastojanja između usnog otvora i zadnjeg dela tela.
Anatomija (poprečni presek u nivou ždrela) • Telo pokriveno trepljastim jednoslojnim epidermisom sa rabditima (služe za odbranu). • Ispod epidermisa je bazalna membrana. • Sloj kružno rasporedjenih mišića, ispod sloj uzdužno raspoređenih mišića. • Između mišića i organskih sistema je parenhim. Kroz parenhim se pružaju dorzoventralni mišići. Ovi mišići obrazuju oko creva poseban mišićni sloj.
Classis Trematodes - metilji • Ekto i endoparaziti beskičmenjaka i kičmenjaka. • Telo im je obično dorzoventralno spljošteno, listoliko, ređe ovalno, veličine od nekoliko milimetara do 5cm. • Na površini tela se nalazi necilijatni citoplazmatični sincicijum. • Poseduju pijavke, adhezivne diskove i kutikularne štapiće koji služe za pripijanje za telo domaćina. • Metilji su, kao i većina parazita slabopokretni oblici. Mišići im služe za održavanje stalnog tonusa i oblika tela. Znatno pokretljivije su njihove slobodnoplivajuće larve. • Prema načinu razvića, broju i rasporedu pijavki, klasifikuju se na tri reda: Monogenea, Digenea i Aspidobothrea.
Kod Monogenea: usna pijavka i na zadnjem kraju tela disk pijavki i kukica (adhezivni disk). Kod Digenea: usna i trbušna pijavka. Kod Aspidobothrea slabo razvijena usna pijavka,a umesto trbušne pijavke imaju adhezivnu jamice.
Ordo Monogenea • U životnom ciklusu imaju samo jednog domaćina. • Na zadnjem kraju tela imaju adhezivni disk (6 okruglih pijavki, 2 velike i 16 manjih kukica). • Životni ciklus Polystoma integerrimum • Kosmopolit i parazit u mokraćnoj bešici žaba roda Rana. • Larve parazitiraju na škrgama punoglavca, a odrasle jedinke u mokračnoj bešici žabe. • Prelazi iz ektoparazitizma na endoparazitski način života.
Ordo Digenea Dicrocoelium lanceatum • U životnom ciklusu imaju najmanje dva, a neke vrste i četiri domaćina. • Odrasli žive u definitivnom domaćinu, a larve u jednom ili više prelaznih domaćina. • Većina su endoparaziti. • Imaju dve pijavke, usnu (okružuje usta) i trbušnu (na sredini prednje ili zadnje polovine tela). • Najpoznatije vrste su Fasciola hepatica (veliki ovčiji metilj) i Dicrocoelium lanceatum(mali ovčiji metilj). Fasciola hepatica
Životni ciklus Fasciola hepatica • Familia Fasciolidae – trbušna pijavka je blizu usne pijavke. • Veliki metilj parazitira u žučnim kanalima i žučnoj kesi, ponekad u plućima ili drugim organima ovce, goveda, konja, svinje, kunića i divljači, retko i kod čoveka. • Prelazni domaćin je barski puž Limnea truncatula. • Sivozelenkaste ili sivkastosmeđe boje.
jaja se fecesom izbacuju u spoljašnju sredinu. • larva miracidija pokrivena trepljama pliva u vodi. • larva sporocista i redija u telu puža • larva cerkarija sa repom koja se kreće po napuštanju tela puža. • Larva cerkarija se incistira na vodenim biljkama u metacerkariju. • Larve metacerkarije dospevaju u crevo definitivnog domaćina • bolest fascelioza
Dicrocoelium lanceatum – kopljasti ili mali metilj Preparat in toto • Telo lancetasto sa dve jasno uočljive pijavke, usnom i trbušnom. • Usni otvor, ždrelo, jednjak, srednje crevo koje se račva u dve grane. • Ekskretorni sistem protonefridijalan, na zadnjem kraju tela mokraćna bešika. • Nervni sistem – vrpšast. • Hermafroditi.
Muški polni sistem: dva režnjevita testisa, vas deferens, cirus u cirusnoj kesi, genitalna pora. • Ženski polni sistem: neparni ovarijum, kratak ovidukt, ootip, razgranat uterus, genitalna pora. Receptaculum seminalis, žumančišne (belančevinaste) žlezde, ljuščane žlezde, Laureov kanal.
Za sve metilje je karakteristična protandrija. • Kod velikog metilja odrasle jedinke parazitiraju u žučnim kanalima jetre i žučnoj kesi kod ovaca, goveda, konja, jelena, svinja , zečeva, a sreće se i kod čoveka (definitivni domaćin) i izaziva bolest dicroceliozu. • Primarni (osnovni) prelazni domaćini su puževi iz rodova Fruticola, Helicella, Zebrina, Theba, a sekundarni (dopunski) prelazni domaćini su mravi iz roda Formica i Proformica.
