1 / 36

Prezentacija za Ekonomski Forum Mladih Vladimir Čupić Beograd, 08.12.2004

Prezentacija za Ekonomski Forum Mladih Vladimir Čupić Beograd, 08.12.2004. Pregled situacije u bankarskom sektoru i razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d.Beograd. Pregled. Poglavlje I: Analiza regiona Poređenja po v eli čini tržišta/profitabilnosti/efikasnosti

jonco
Download Presentation

Prezentacija za Ekonomski Forum Mladih Vladimir Čupić Beograd, 08.12.2004

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prezentacija za Ekonomski Forum MladihVladimir ČupićBeograd, 08.12.2004 Pregled situacije u bankarskom sektoru i razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d.Beograd

  2. Pregled • Poglavlje I: Analiza regiona • Poređenja po veličini tržišta/profitabilnosti/efikasnosti • Poglavlje II: Analiza bankarskog sektora • PEER Group analiza • Poglavlje III: Cilj, strategija i razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

  3. POGLAVLJE I: ANALIZA REGIONA

  4. Makroekonomski podaci Rast GDP %, Hrvatska Rast GDP %, Srbija Rast GDP %, Slovenija Stopa inflacije, Hrvatska Stopa inflacije, Srbija Stopa inflacije, Slovenija

  5. Makroekonomski podaci Stopa nezaposlenosti, Srbija Stopa nezaposlenosti, Hrvatska Stopa nezaposlenosti, Slovenija

  6. Makroekonomski podaci • Ove godine se u Srbiji očekuje stabilan oporavak GDP-a (6%) i industrijske proizvodnje (3%). • Stalne pretnje: • Spoljnotrgovinski deficit • Bruto strani dug • Povećanje nezaposlenosti

  7. Struktura tržišta • Sredstva i krediti srpskog bankarskog sektora su pet puta manji u poređenju sa Hrvatskom i Slovenijom • S druge strane, kapitalizacija je znatno veća, što nameće dva zaključka: • Srpske banke su vrlo neefikasne u pogledu iskorišćenja kapitala i povećanja obima depozita • Srbija ima najviše banaka i najmanje sredstava.

  8. Profitabilnost • Visoki prinos na sredstva odražava visoke premije rizika i nedostatak snažne konkurencije u srpskom bankarskom sektor • S druge strane, nizak prinos na kapital je rezultat niskih nivoa depozita i visokog učešća kapitala i rezervi u bilansima stanja

  9. Efikasnostbankarskog sektora • Depoziti predstavljaju samo 63% ukupne pasive, što znači da se kapital koristi ispod optimalnog nivoa • Nivo sredstava koja donose kamatu je znatno ispod proseka regiona zbog visokih obaveznih rezervi

  10. Trenutna ekonomska situacija u zemlji POZITIVNI TRENDOVI • Značajan stvaran rast BDP-a (privatizovane kompanije, poljoprivreda) • Deficit budžeta smanjen na 2,5% BDP (zahtev MMF-a) NEGATIVNI TRENDOVI • Rast inflacije, visoka javna i privatna potrošnja i spoljnotrgovinski deficit • Strani dug smanjen, ali još uvek vrlo visok (62% BDP-a) • Tiha depresijacija dinara (depresijacija 12% od poč. godine do danas) • Politička nestabilnost, česti izbori • Neefikasno pravosuđe • Projekcije i očekivanja • Dalji stvarni rast BDP-a • Deficit budžeta će ostati pod kontrolom, manja javna potrošnja • Očekuju se snažne mere za smanjenje budžetskog deficita • Dalja depresijacija dinara • Bolno restrukturiranje javnih kompanija i snažne socijalne tenzije • Male direktne strane investicije zbog političke nestabilnosti • Ograničavanje privatne potrošnje, ograničavanje kreditiranja potrošnje (rezervacije, čekovi)

  11. POGLAVLJE II: Analiza bankarskog sektora (stanje 30.9.2004.)

  12. Stanje bankarskog sektora pre reformi • Visok nivo kontaminiranih sredstava • Niska profitabilnost • Potcenjene rezervacije za potencijalne gubitke po kreditima • Stari devizni krediti i štednja • Nedovoljna kapitalizacija • Skrivena nesolventnost najvećih banaka • Nelikvidnost • Nepostojanje sistema interne kontrole • Neadekvatno upravljanje rizicima • Slaba kontrolna funkcija NBS • Prevare i zloupotrebe

  13. Početak reformi bankarskog sektora • Zatvaranje nesolventnih banaka, od kojih četiri najveće • Poboljšanja kontrola od strane NBS, snažna primena članova 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i realnija procena kvaliteta sredstava • Novi zakoni • Rehabilitacija banaka • Čišćenje bilansa stanja velikih banaka • Rešen problem stare devizne štednje • Zamena duga za učešće u 16 banaka • Privatizacija banaka

  14. Do septembra 2004. godine ukupna aktiva: EUR 6,1 mlrd • Vrlo snažan rast od 10% ukupne aktive u trećem kvartalu - Prvih pet dele oko 47% tržišta • Promena među prvih pet: Raiffeisenbank dolazi ispred Delta bankesa EUR 801.6 milukupne aktive • NBS: u toku 2005. godine biće privatizovane Novosadska, Panonska, Niška, Kontinental i Vojvođanska banka • CA-BA preuzima srpsku Eksimbanku (TA mil144 EUR, oko 60.000 klijenata, 32 poslovnice); CA-BA će preuzeti peto mesto na tržištu, sa oko 5% udela na tržištu • Alpha Banka kupuje JUBanku Događanja u toku 2004

  15. Banke – Peer Grupe Peer 1 – Strane banke (zauzimaju 32% tržišta)Peer 2 – Velike domaće banke (UA >100 Mil. EUR)Peer 3 – Manje domaće banke (UA < 100 Mil. EUR)

  16. Pregled učešća na tržištu • Prema informacijama NBS, do septembra 2004. odobreno je EUR 487 miliona novih kreditaod čega 61% privrednom sektoru,a 32% stanovništvu Market share of top-6 • HypoAlpe-Adria-Bank učestvovala je u ukupnim kreditima sa 19,8% (od čega 36,4% privredi, 10,12% stanovništvu), Raiffeisenbank sa 21.9%

  17. Growth Dec-Sept Razvoj ukupne aktive(u EUR 1.000)

  18. Growth Dec/Sept Ukupna aktiva u poređenju sa potraživanjima od klijenata(u EUR 1.000)

  19. Broj zaposlenih u domaćim bankama je mnogo veći nego u stranim bankama. Ipak, Peer 2 se sastoji od banaka koje obavljaju platni promet u velikom obimu Statistika

  20. Radna efikasnost • Peer 1, krediti po zaposlenom znatno iznad proseka

  21. Ročna struktura finansiranja • Strane banke imaju dominantne dugoročne fondove • Domaće banke imaju ograničene dugoročne fondove • Velika konkurentna prednost stranih banaka je u refinansiranju iz inostranstva - optimalna upotreba kapitalne baze

  22. Peer profil prihoda & rashoda • Velike domaće banke dominiraju domaćim platnim prometom • Ostali finansijski prihodi (devizni poslovi) i rashodi – jake međunarodne veze/mreža (značajan izvor prihoda stranih banaka) • Peer 3: Operativni rashodi su znatno niži. Veća efikasnost

  23. Rezime Za 6 meseci HBSE je napravila veliki skok sa 17. mesta na 6. mesto (u TA) kao jedna od banaka sa najbržim rastom u Srbiji

  24. Poglavlje III: Cilj, strategija i razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

  25. Razvoj 2002 - 2005

  26. Razvoj 2002 - 2005

  27. Razvoj 2002 - 2005

  28. Razvoj 2002 - 2005

  29. Razvoj 2005 - 2009

  30. Razvoj 2005 - 2009

  31. Politička pitanja Politička stabilnost Politički konsenzus potreban za restrukturiranje velikih kompanija i za otpuštanja Nepotrebni populizam u privatizaciji Saradnja sa Evropskom Komisijom i američkom administracijom Stend baj aranžmani sa MMF su od vitalnog značaja (otpis 15% duga Pariskom klubu poverilaca) Pravna podrška Završavanje zakonodavne reforme u finansijskom sektoru Finansijska tržišta, investicioni fondovi, osiguranje Implementacija jasne i efikasne kontrole Primena različitih modela Pitanja vlasništva i likvidacije Registracija, izvršni postupak, bankrotstvo Potrebni prateći uslovi (I)

  32. Potrebni prateći uslovi (II) • Privatizacija banka trenutno je u delokrugu Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka - Rešenje problema loših kredita • Dosledna primena članova 26. 27. u svim bankama • Napredak upravljanja rizicima. Dalje unapređenje baze depozita i štednje - novac u sivoj ekonomiji (koji čini 30% BDP-a) treba preusmeriti u banke zakonskim merama. • Aktivna politika BRA • Cost-benefit analiza NBS obaveznih rezervi za deviznu štednju (visoki troškovi)Eskontna stopa nasuprot obaveznoj rezervi kao instrumentu monetarne politike • Poreske olakšice za prihod od kamata • NBS bi trebalo da bude dosledna u planiranju i usvajanju novih zakona (problemi sa promenama pravila u poslednjem trenutku, rezervisanja za kredite A kategorije, kontni plan, promene čl. 26 i 27) • Snažna primena IAS prakse • Unapređenje eksterne revizorske funkcije

  33. Ciljevi i strategija (I) CILJEVI • TOP 3 • Značajan rast primarnih fondova – štednje i depozita • Unapređenje institucionalnog poslovanja • Postizanje adekvatnog prinosa na kapital, obima kapitala, konzervativno rezervisanje

  34. Ciljevi i strategija (II) STRATEGIJA • PRILAGOĐAVANJE PROCESA UPRAVLJANJA • Preraspoređivanje odgovornosti – poboljšanje procesa odlučivanja (jedan član Uprave odgovoran za tržište, drugi za rizike) • UPRAVLJANJE RIZICIMA • Regionalna diversifikacija(30 novih poslovnica u sledeće dve godine) • Granska diversifikacija(finansiranje proizvodnog sektora, javnog sektora) • Unapređenje strukture kredita (MSP, stanovništvo) • Konzervativno rezervisanje • Snažna kolateralizacija • UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠĆU • Linije refinansiranja kao primarni izvor • Privlačenje štednje i depozita (marketing i privlačne kamatne stope, lakši pristup drugim proizvodima, devizna klauzula) • Nadzor nad dnevnom likvidnošću i procedurama upravljanja

  35. Ciljevi i strategija (III) STRATEGIJA • UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI • Razvoj procedura • Sređivanje uskih grla • Unapređenje informacionog sistema • KREDITNA POLITIKA • Novi proizvodi (naglasak na stanovništvu) • Snažno finansiranje privrede • Cross-selling (HAA Securities – HAA Banka, HAA Leasing – HAA Banka) • Odnosi sa institucionalnim klijentima • MSP finansiranje – naglasak na broju klijenata • KAMATNA POLITIKA • Stalni nadzor i prilagođavanje trendovima na tržištu • Održavanje konkurentnosti (jača konkurencija se očekuje u toku 2005. i posebno u 2006. god.)

More Related