Od rizika do planiranja

1. Od rizika do planiranja Premošćavanje - od rizika prema revizorskim planovima Richard MaggsAstana, septembar 2014. godine

2. Rizik • Planovi revizije moraju da se zasnivaju na rizicima • Glavni izvršni rukovodilac revizije mora da uspostavi planove zasnovane na rizicima kako bi se odredili prioriteti obavljanja interne revizije. Standard IIA 2010 • Plan radnih aktivnosti interne revizije mora da bude zasnovan na dokumentovanoj proceni rizika, sprovedenoj najmanje jednom godišnje. Standard IIA 2010.A1 • Na poslednjem sastanku Radne grupe za procenu rizika, procena rizika je uzeta u razmatranje • Ovaj sastanak će biti fokusiran na pripremanje strateških i godišnjih planova

3. Ključne definicije za planiranje zasnovano na rizicima • Cilj planiranja koje je zasnovano na rizicima je da se osigura da revizor obavi ispitivanje predmeta najvišeg rizika koji utiču na postizanje ciljeva date organizacije • Planovi revizije moraju da budu razvijeni preko procesa kojim se identifikuju i prioritizuju potencijalne revizorske teme • Revizorski univerzum predstavlja celokupni skup potencijalnih revizorskih tema • Rizici ili mogućnosti moraju da budu procenjeni, a odluke koje se odnose na ostale faktore rizika donete, a koji mogu imati uticaj na prioritet pridodat svakom elementu revizorskog univerzuma (revizorski predmeti)

4. Rekapitulacija pet korakadatih u vodiču • Utvrđivanje i kategorizacija revizorskog univerzuma (videti Poglavlje 2 RAAP-a) • Identifikovanje pojedinačnih događaja koji mogu uzrokovati pojavu rizika i mogućnosti širom revizorskog univerzuma (videti Poglavlje 3 RAAP-a) • Bodovanje događaja u smislu verovatnoće i uticaja (uzimajući u obzir aktivnosti rukovodstva koje su vezane za ublažavanje rizika) radi identifikovanja nivoa rezudialnog rizika (videti Poglavlje 3 RAAP-a) • Izgradnja revizorskih planova zasnovanih na rizicima koristeći se opštim faktorima rizika i kriterijumima bodovanja za svaki faktor kako bi se utvrdio revizorski prioritet svih revizorskih predmeta u okviru revizorskog univerzuma (videti Poglavlje 4 RAAP-a) • Predstavljanje rezultata planiranja zasnovanog na rizicima pisanjem i ažuriranjem strateških i godišnjih radnih planova (videti Poglavlje 5 RAAP-a)

5. Procena revizorskog rizika • Procena rizika revizije je deo planiranja i jedan proces u kojem revizor uzima u razmatranje: • (i) pojedinačne događaje, kao i rizike i mogućnosti koje isti predstavljaju u odnosu na postizanje ciljeva elemenata revizorskog univerzuma, i • (ii) opšte faktore rizika koji pomažu kod prioritizovanja aktivnosti na oblasti najvišeg rizika • Svrha procene revizorskog rizika je da se osigura da su revizorska sredstva usmerena na revizorske oblasti od najvišeg rizika za datu organizaciju • Procena revizorskog rizika je drugačija od procene rizika koju sprovode rukovodioci. Videti Tabelu 1 u RAAP vodiču.

6. Zašto nam je potrebno da premostimo od rizika do planova? • Može postojati stotinu pojedinačnih rizika • Rizik nije jedini faktor koji utiče na odluku da se sprovodi određena revizija. Ostali faktori uključuju: • Materijalnost • Složenost transakcija • Kontrole • Revizor je zainteresovan za rezidualni rizik kojim se mora uzeti u razmatranje delotvornost kontrola. • Inherentni rizik minus kontrole = rezidualni rizik

7. Rekapitulacija o revizorskom univerzumu 1 • Izraz “revizorski univerzum” je jedan jednostavan način kojim se upućuje na ukupnost svi stvari koje jedan interni revizor može zasebno da istražuje. • Univerzum se sastoji od ukupnosti “predmeta podložnih reviziji”, što je način identifikovanja i opisivanja zasebnih delova poslovnih operacija, sistema ili procesa, a koji zasebno mogu biti revidirani. • Predmeti podložni reviziji trebaju da budu dovoljno veliki kako bi postojalo opravdanje za obavljanje revizije, kao i dovoljno mali kako bi njima bilo moguće rukovođenje.

8. Rekapitulacija o revizorskom univerzumu 2 • Tradicionalno, predmeti podložni reviziji su bili kategorizovani prema organizacionoj strukturi – “vertikalna” analiza. Ovde predmet podložan reviziji se izjednačuje sa jednim, ili određenim brojem organizacionih jedinica. • Ali je takođe važno da se osmisli revizorska pokrivenost iz horizontalnog ili unakrsno-funkcionalnog stanovišta određenog subjekta – to su “horizontalne” revizije koje su zasnovane na ukupnim poslovnim procesima • Prvih pet kategorizacija koje koristi interna revizija su: • Organizaciona struktura (ministarstva, sektori, jedinice, nezavisni projekti); • Zajednički procesi (plaćanja, primanja, upravljanje sredstvima, nabavke, ugovaranje, zalihe, upravljanje ljudskim resursima) • Lokacija (sedišta, regionalna sedišta, lokalna sedišta) • Operativni programi • Servisne linije

9. Odabir revizija iz revizorskog univerzuma • Cilj ove faze procesa je da se utvrdi šta treba da bude revidirano iz opsega revizorskog univerzuma • Izgrađujemo planove revizije zasnovane na rizicima primenjivanjem faktora rizika na svaki element revizorskog univerzuma. Može biti od pomoći ako se razmišlja o “faktorima rizika” kao “faktorima odabira” • Zadržite se na broju faktora rizika na broju između 4 i 8. Premali broj faktora rizika će ograničiti delotvornost vežbe; preveliki broj će uvećati vreme koje je potrebno i neće proizvesti održivo bolje rezultate • Odaberite faktore rizika koji imaju najviše smisla za organizaciju nad kojom obavljate reviziju

10. Faktori zajedničkog rizika (odabir) • Finansijska metrijalnost • Složenost aktivnosti • Kontrolno okruženje • Reputaciona osetljivost • Inherentni rizik • Obim promene • Poverenje u rukovodstvo • Potencijal za prevare • Politička osetljivost • Vreme koje je proteklo od poslednje revizije

11. Proces • Razviti grupu kriterijuma za bodovanje i stoga rangiranje relativne potrebe za sprovođenjem revizije nad svakim od mogućih revizorskih predmeta u okviru revizorskog univerzuma • Uzeti u razmatranje faktora pondera, kako nisu svi faktori rizika (odabir) jednako važni • Osigurati da su bodovanja indeksa rizika i prioriteta razumna • (a)Izračunati teorijski maksimum pre uspostavljanja indeksa prioriteta, i • (b) biti pripremljen na promenu u indeksu prioriteta ukoliko su rezultati očigledno nerealni (na primer, ukoliko se svaka revizija prikazuje kao revizija visokog prioriteta)

12. Primer – faktori bodovanja

13. Primer – ponderisanje faktora rizika

14. Završni komentar • Proces prelaska sa procene pojedinačnih rizika ka odabiru predmeta za obavljanje revizije može biti zbunjujući pošto ne postoji direktna veza između obavljanja procene pojedinačnih rizika • Ovo je tranziciono pitanje koje se javlja zbog nedostatka dobrog upravljanja rizicima u vladinim ministarstvima i agencijama • Treba uzeti u razmatranje sprovođenje internih revizija koje će ohrabriti rukovodstvo da raspolažu efikasnijim procesima upravljanja rizicima