SOCIOLOGIJ A Kultura i društvo

1. SOCIOLOGIJA Kultura i društvo Vladimir Džamić vdzamic@singidunum.ac.rs

2. Koncept • Različita poimanja kulture; • Pokušaj definisanja pojma kultura; • Odnos društva i kulture; • Socijalizacija; • Društvene promene; • Odgovori na ispitna pitanja

3. Različita poimanja kulture • kultura kao stanje duha (poezija, slikarstvo, filmska i druge umetnosti); • kultura kao način života (maniri, lepo ponašanje, bon-ton); • kultura kao vrednost koju su ljudi stvorili svojim radom... • preko 160 definicija kulture

4. Pokušaj definisanja pojma kultura • Kultura obuhvata naučene, a ne nasleđene – materijalne i nematerijalne aspekte ljudskog života; • Materijalni aspekti: objekti, simboli i tehnologija; • Nematerijalni aspekti: ideje, verovanja i vrednosti; • Ideje? Verovanja? Vrednosti?

5. Odnos društva i kulture • Da li kultura može da postoji bez društva? • Da li društvo može da postoji bez kulture?

6. Tipovi društva • Predmoderna društva: • lovačko-sakupljačka; • poljoprivredna; • stočarska; • neindustrijske civilizacije; • Moderna društva (Prvog, Drugog, Trećeg sveta, novoindustrijalizovane države).

7. Lovačko-sakupljačka društva • 50 hiljada godina p.H. do danas; • na ivici potpunog izumiranja; • mali broj ljudi; • lov, ribolov, sakupljanje jestivih biljaka; • mala nejednakost; • položaj u grupi određuju pol i starost.

8. Poljoprivredna društva • 12 hiljada godina p.H. do danas; • većina je u okviru većih političkih subjekata – gube svoj identitet; • male seoske zajednice, bez gradova; • poljoprivreda kao osnovna delatnost; • veća nejednakost nego u lovačko-sakupljačkim društvima; • poglavari na čelu društva.

9. Stočarska društva • 12 hiljada godina p.H: danas deo većih država, tradicionalni način života u slabljenju; • uzgoj pripitomljenih životinja; • mogu imati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada članova; • uočljiva društvena nejednakost; • poglavari ili ratnici kraljevi kao upravljači.

10. Neindustrijske civilizacije • 6000 godina p.H. do XIX veka – sve tradicionalne civilizacije su nestale; • poljoprivreda, trgovina, proizvodnja (gradovi); • velika društva – nekoliko miliona ljudi, ali manja od industrijskih društava; • poseban aparat vlasti sa monarhom na čelu; • izražena nejednakost između klasa.

11. Društva Prvog sveta • XVIII vek do danas; • zasnivaju se na industrijskoj proizvodnji i slobodnom preduzetništvu; • većina ljudi živi u gradovima; • posebne političke zajednice ili nacionalne države uključujući države Zapada, Japan, Australiju i Novi Zeland.

12. Društva Drugog sveta • od Oktobarske revolucije pa do ranih 90-ih; • industrija i planska privreda; • ljudi žive u gradovima; • društvena nejednakost; • do 1989. obuhvatala su SSSR i države iza “gvozdene zavese”; • po okončanju Hladnog rata, transformišu se u društva Prvog sveta.

13. Društva Trećeg sveta (u razvoju) • od XVIII veka do danas; • većina populacije se bavi poljoprivredom; • neka društva imaju tržišnu, a neka plansku ekonomiju; • izrazite političke zajednice uključujući: NR Kinu, Indiju i većinu država Afrike i Južne Amerike.

14. Novoindustrijska društva • od 1970-ih do danas; • Bivša društva u razvoju koja su danas industrijalizovana sa slobodnim preduzetništ.; • većina populacije živi u gradovima; • nejednakosti veće nego u društvima Prvog sveta • BDP per capita manji nego u društvima Prvog sveta; • Hong Kong, Tajvan, Brazil, Meksiko, J. Koreja, Singapur

15. Socijalizacija • Šta je socijalizacija? • Proces pomoću koga novi članovi društva stiču znanja o načinu života u društvu – najvažniji način prenošenja kulture kroz generacije; • Posrednici (agensi) socijalizacije – grupe u kojima se socijalizacija odvija; • Primarna socijalizacija (period od rođenja do ranog detinjstva - porodica kao posrednik); • Sekundarna (kasnije u toku sazrevanja – mediji, obrazovne ustanove, vršnjaci kao posrednici).

16. Društvene promene • Šta su društvene promene? Šta na njih utiče? • Heraklit: Panta rei (Sve teče – sve se menja); • Fizičko okruženje (plodno tlo, planinski venci, izlaz na more, geografski položaj – veća prirodna izolovanost, sporiji uticaji sa strane); • Politička organizacija (demokratije i autokratije: gde se promene odvijaju brže?); • Kultura (religija, pismo, komunikacija – kako utiču na društvene promene?);

17. Činioci koji utiču na društvene promene u moderno doba • Politički uticaji (rat, vojna snaga, uticaj političke elite); • Ekonomski uticaji (moderna tehnologija, razvoj nauke, globalizacija); • Kulturni uticaji (ideje i ideali: sloboda, jednakost)

18. Ispitna pitanja 29-49 • Odgovori: 29, 31-34, 45, 48, 49 se nalaze u prezentaciji; • 30) Sva društva povezana su činjenicom da su njihovi članovi organizovani u jasno strukturisane društvene odnose u zavisnosti od jedinstvene kulture kojoj pripadaju; • 35)Vrednosti su: apstraktne ideje koje određuju šta se smatra važnim, vrednim i poželjnim u okviru date kulture; • 36)Norme su: pravila ponašanja koja odražavaju vrednosti kulture • 37)Vrednosti i norme (...) oblikuju: način na koji se članovi jedne kulture ponašaju unutar svog okruženja • 38)Vrednosti i norme se razlikuju od kulture do kulture: ISTINITO. • 39)(...) tri tipa kulture: tradicionalna, masovna, elitna. • Supkulture se odnose na: bilo koji segment stanovništva koji se razlikuje od preostalog dela društva po svojim kulturnim obrascima

19. Ispitna pitanja 31-49 • 41) ona koja ne dovodi u pitanje osnovne vrednosti dominantnog tipa kulture; i kontrakultura (obrnuto); • 42) socijalizacija, institucionalizacija, identitet (identifikacija); • 43) Identitet - karakteristična obeležja neke osobe ili grupe koja se odnose na to kako oni razumeju sebe i šta za njih ima značaj; • 44) Izvori identiteta - rod, seksualna orijentacija, nacionalna ili etnička pripadnost i društveni položaj (status); • 46) proces uspostavljanja i funkcionisanja društvenih institucija kao ustaljeni sistem delovanja – institucionalizacija; • 47)izmena osnovne strukture društvene grupe ili društva.

20. Domaći zadatak • Prepisati (prekucati) sva ispitna pitanja od 61. do kraja, tj. do 82. pitanja; • Napomena: naredni čas vežbi biće organizovan kao priprema za kolokvijum i prilika da zajedno odgovorimo na znatni deo pitanja sa liste za prvi kolokvijum; • Novi termin konsultacija:četvrtak, 16-17h (počev od 29.10.2009.).

21. Pitanja, komentari? vdzamic@singidunum.ac.rs HVALA NA PAŽNJI!