1 / 77

6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina

6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina. slabljenje većine pretpostavki ne osporava H–O teoriju. Osim za 2 pretpostavke o konstantn im prinosima O istim tehnologijama. Rastući prinosi. Šta to znači? autput raste više od porasta inputa ili faktora proizvodnje.

lester
Download Presentation

6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. 6. Ekonomija obima,nesavršena konkurencija imeđunarodna trgovina

  2. slabljenje većine pretpostavki ne osporavaH–O teoriju • Osim za 2 pretpostavke • o konstantnim prinosima • O istim tehnologijama

  3. Rastući prinosi • Šta to znači? • autput raste višeod porasta inputa ili faktora proizvodnje. • akose svi inputi dupliraju, onda je autput više nego dupliran. • Kako nastaju? • Rastući prinosi mogunastati zbog podele radai specijalizacije.

  4. Je li to realistično? • Antvajler (Antweiler) i Trefler(Trefler) (2002) dobili su rezultat da je jedna trećina svih industrija karakteristična porastućim prinosima.

  5. Ako se za dve zemlje pretpostavi da su identične u svakom pogledu, onda za obe zemlje možemo da upotrebimo istu linijiu proizvodnje i jedinstvenu mapu indiferentnosti. Da nacrtamo...

  6. A posle razmene? Šta se ovde promenilo? Proizvod x postaje sve jeftiniji u zemlji 1 A cena na tržištu ostaje ista Kakve su cene pre razmene?

  7. na taj način svaka zemlja ima dobitak od 20X i 20Y. A kakav je efekat na dobit?

  8. u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna ukoliko seiz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačkeA relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X

  9. NEGO JE PROMENA NAGIBA DAKLE, TO NIJE KRETANJE DUŽ PA

  10. Mora se razjasniti još nekoliko stvari • potpuno je svejedno koja će zemlja specijalizovati za koju proizvodnju • dve zemlje ne moraju da buduidentične u svakom pogledu

  11. Treće, ako se nastave rastući prinosi to će dovesti do monopola ili oligopola

  12. Ekonomija obima ili rastući prinosi – eksterni efekti Ekonomija obima - smanjenje prosečnih troškova u uslovima kadase autput firme povećava. Eksterni efekti, sa druge strane, odnose se na smanjenjeprosečnih troškova svake firmeusled rasta autputa čitave industrije

  13. Rastući prinosi • Na primer, motori za neka vozila FordFieste proizvedeni su u Ujedinjenom Kraljevstvu, • menjači u Francuskoj, • kvačila u Španiji, • a delovi čitavog vozila sklapaju se u Nemačkoj radi prodaje u celoj Evropi. • Slično,nemački i japanski foto aparati često se sklapaju u Singapuru koristeći tamošnjujeftinu radnu snagu.

  14. uzajamno korisnatrgovina zasnovana na ekonomiji obima ako dve zemlje imaju identične granice proizvodnjeali različite ukuse *Nacrtajte sliku koja pokazuje da je moguća

  15. Ako granice proizvodnje nisu iste Isto kao u Problemu 1, ali za dve zemlje kojeimaju iste ukuse potrošača ali različite granice proizvodnje.

  16. Ako nista nije isto, ni ukusi ni tehnologija • 3. Isto kao u Problemu 1, ali za dve zemlje sa različitim ukusima i tehnologijama

  17. Nastavljamo ekonomiuju obima... slična je • (Linder) 1961. da zemlja izvozi industrijske proizvode za koje već postoji veliko domaće tržište. • To su proizvodi koji su privlačni za većinu stanovništva. • Je li to tačno? • Delimično da, ali ne može daobjasni zaštoJapan i Koreja izvoze veštačke božićne jelke i božićne čestitke kada u njima ne postoji tržište • Dodati možda i Gazimestan i slike SM

  18. Nesavršena konkurencija i međunarodna razmena • veliki deo međunarodne trgovine predstavlja intraindustrijsku • trgovinu diferenciranim proizvodima,

  19. Zašto nastaje intraindustrijska trgovina • međunarodna konkurencija prisiljavasvaku firmu da proizvodi samo jedan, a najvišenekoliko vrsta istog proizvoda. • Ovo je ključno za održavanje jediničnih troškovana niskom nivou jer je to osnovni uslov za primenu specijalizovanih mašina • Zemlja onda uvozi druge vrste i stilove istog proizvoda.

  20. Ko je dobitnik u ovoj razmeni • korisna je za potrošače zbog šireg varijeteta nekog proizvoda i to po nižim cenama, • A kako je to moguće? • Skinuli su carine!

  21. Pošto su ukusi isti • Značaj intraindustrijske trgovine postao je očigledan kada su uklonjene carine između članova Evropske Unije, • Balaša (Balassa) je dobio nalaz da je • obim trgovine veomaporastao, • ali da je porast većim delom sadržavao razmenu diferenciranih proizvoda,

  22. i tehnologija - ista • Čak i pre formiranja Evropske Unije, veličina pogona bila je manje-više ista u Evropii Sjedinjenim Državama. • jedinični troškovi bili su mnogo viši u Evropi • Zašto? • Jer su pogoni u Evropi proizvodili mnogo veći broj vrsta istilova proizvoda nego u SAD • Sa smanjivanjem i konačnimuklanjanjem carina svaki pogon mogaoje da se specijalizuje za proizvodnju samo nekoliko vrsta i stilova datog proizvoda,pa su, kao rezultat toga, jedinični troškovi zabeležili oštar pad.

  23. Šta sada znamo? Otkriven je novi uzrok razmene • Za komparativne prednosti važi – razmena će biti veća što su veće razlike među zemljama u faktorskoj raspoloživosti, • Zaintraindustrijsku trgovinu - sve je veća razmena što su privrede sličnije veličine i sličnije faktorske intenzivnosti

  24. Drugo – greška u autarkiji • relativne cene proizvoda u autarkiji mogu da netačno predvide obrasce razmene! • Konkretno, u stanju autarkije velika zemlja može da proizvodi neki proizvod uz niže troškove • Kako to? Jer je veća ekonomija obima u toj zemlji. • Međutim, u razmeni bi manja zemlja mogla da za isti proizvod ima manje troškove proizvodnje od velike zemlje- • Kako to? Ceo svet je njeno tržište!

  25. Treće - svi faktori dobijaju • nasuprot H–O modelu koji predviđa da će razmena smanjiti dohodak retkog faktora • sa intraindustrijskom trgovinom koja je zasnovana na ekonomijiobima moguće je da svi faktori imaju dobitak. • U tome je, verovatno, odgovor napitanje zašto su formiranje Evropske Unije i velika posleratna liberalizacija trgovinenaišli na tako malo otpora od strane interesnih grupa.

  26. Sasvim je drugi podsticaj • liberalizacija trgovine sa zemljama u razvoju izaziva bunt sindikata • Jermože dovesti do kolapsa čitavih industrija(poput tekstilne industrije), • do pada realnih nadnica • i masivne realokacije rada u druge grane u industrijalizovanih zemalja.

  27. interindustrijska trgovinaodražava prirodne komparativne prednosti • dok intraindustrijska trgovina odražava stečene komparativne prednosti

  28. izgleda da je nema toliko suprotnosti između intraindustrijske i H–O teorije Na primer, uvoz kompjutera u SAD iz Meksika može • u stvari da sadrži i reeksport iz Meksika kompjuterskih čipova koje su u SAD napravilivisokokvalifikovani radnici, • kao i izvoz ostalog manje kvalifikovanog rada u Meksikukoji je sadržan u kompjuteru.

  29. merenje gde X i M predstavljaju, respektivno, vrednost izvoza i uvoza neke industrije ili grupeproizvoda,

  30. INTERPRETACIJA • Vrednost T kreće se u rasponu od 0 do 1. • T = 0 je kada zemlja izvoziili uvozi samo dati proizvod • T = 1 (tj., intraindustrijska trgovinaje maksimalna). • Globalni, ili kombinovani, ponderisani prosek za Tza sve industrije u svih 10 zemalja iznosio je 0,48.

  31. Problem • ozbiljni nedostaci kod korišćenja indeksa T u merenju stepenaintraindustrijske trgovine. • vrednosti T zavisi od toga koliko široko definišemo neku industriju ili grupu proizvoda. • Konkretno, što je šira definicija jedne grane, to će veća biti vrednost indeksaT.

  32. Najveća razmena u SAD • Naučni, bolnička i medicinska oprema koeficijent je (0.96) jer su izvoz i uvoz veoma bliski • Druga je hrana i piće - 0.95. • Najniža za automobile (0.56), uvoz je tu 2.5 puta veći od izvoza

  33. U sad je najveća u nauci • Table: U.S. Major Commodity Export and Imports and Intra-Industry Trade in 2004 • ________________________________________________________________________ • Exports Imports Intra-IndustryCommodity (billion $) (billion $) Trade Index • ________________________________________________________________________ • Scientific, hospital, and medical equipment 23.9 22.1 0.96 • Food, feed, and beverages 56.6 62.1 0.95 • Telecommunications equipment 24.5 29.4 0.91 • Electrical generating machinery 31.3 38.5 0.90 • Oil drilling, mining, and construction equip. 15.5 11.6 0.86 • Chemicals, excluding medicinals 68.6 42.3 0.76 • Semiconductors 48.1 26.7 0.71 • Computers peripherals and parts 42.8 88.6 0.65 • Civilian aircraft, engines, and parts 50.0 24.3 0.65 • Automotive, vehicles, parts and engines 89.3 228.3 0.56 • ________________________________________________________________________ • Source: U.S. Department of Commerce, Survey of Current Business (Washington, D.C.: Government Printing Office, July 2005).

  34. I u OECD, a najmanje...

  35. zadatak • 4. Odredite stepen intraindustrijske trgovine akosu izvoz i uvoz, respektivno, • (a) 1000 i 1000 • (b) 1000 i 750 • (c) 1000 i 500 • (d) 1000 i 25 • (e) 1000 i 0

  36. x=1000, M=1000 • a) T = 1 - /1000-1000/ = 1 - 0 = 1. 1000+1000 2000

  37. x=1000, M=750 T = 1 - /1000-750/ = 1 - 250 = 0.86. • 1000+750 1750

  38. Ostali primeri c) T = 1 - /1000-500/ = 1 - 500 = 0.67. 1000+500 1500 d) T = 1 - /1000-250/ = 1 - 750 = 0.4. • 1000+250 1250 • e) T = 1 - /1000-0/ = 1 - 1000 = 0. • 1000+0 1000

  39. 5. Uradite isto kao u Problemu 4, ali zamenitevrednosti izvoza i uvoza. 5. a) T = 1 - /1000-1000/ = 1 - 0 = 1. 1000+1000 2000 b) T = 1 - /750-1000/ = 1 - 250 = 0.86. 750+1000 1750 c) T = 1 - /500-1000/ = 1 - 500 = 0.67. 500+1000 1500 d) T = 1 - /250-1000/ = 1 - 750 = 0.4. 250+1000 1250 e) T = 1 - /0-1000/ = 1 - 1000 = 0. 0+1000 1000 .

  40. Formalni model intraindustrijske trgovine

  41. Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji

  42. Ako Zemlja 1 poseduje relativno obilan rad a proizvod X je R – intenzivan • Ukoliko su proizvodi X i Y homogeni, • Zemlja 1 će izvoziti proizvodX i uvoziti proizvod Y, • Zemlja 2 će izvoziti proizvod Y a uvoziti proizvod X, • Kakoto zahteva Hekšer–Olinova teorija.

  43. ukoliko postoje raznivarijeteti proizvoda X i Y (tj., proizvodi X i Y su diferencirani), • Zemlja 1 će izvoziti proizvod X (ovo je HOS), • ali će takođe uvoziti neke varijetete proizvoda X • i izvoziti neke varijeteteproizvoda Y (ovo je intraindustrijska trgovina koja je zasnovana na diferencijacijiproizvoda i ekonomiji obima).

  44. Privremeni monopol + imitacija • To je model tehnološkog jaza koji je skicirao Pozner (Posner) 1961 • najveći deotrgovine -novi proizvodi i novi proizvodni procesi • Ovo daje firmi i zemlji koja vrši inovacije privremenimonopol na svetskom tržištu. • Kako - patentii autorska prava koji se daju radi stimulacije inovativnih tokova, a kad istekne – sledi imitacija

  45. model proizvodnog ciklusa + standardizacija • Sazrevanjem proizvoda i sa sticanjem masovnog prihvatanja, on postaje standardizovan • Zbog toga se komparativna prednost pomera u manje razvijene zemlje koje imaju relativno jeftinrad. • Ovo može biti praćeno stranim direktnim investicijama iz zemlje iz koje je proizvod napravljen u zemlje sa jeftinijim radom.

  46. Klasičan primer modela proizvodnog ciklusa: Japan – SAD i tržište radio aparata • Vakuumske lampe • nekoliko godina kasnije, Japan je bio sposobanda zauzme veliki deo tržišta kopirajući tehnologiju SAD i koristeći jeftiniji rad. • Tranzistori • za samo nekoliko godina,Japan je, ponovo, imitirao tehnologiju i postao sposoban da prodaje jeftinije odSAD. • Štampana kola • Hoće li ih Japan presići ili će i SAD i Japan na kraju biti istisnute od strane još jeftinijih proizvođača kao što su Koreja i Singapur.

  47. Istraživanje i razvoj (I&R) i izvozne performanse • U studiji iz 1967, Gruber (Gruber), Mehta (Mehta) i Vernon (Vernon) dobili su jaku korelaciju • Autorisu uzeli da su istraživanje i razvoj varijabla kojom se meri privremena komparativnaprednost sa kojom firme i zemlje osvajaju novi proizvod i nove tehnološke procese. • Tako dobijeni rezultati naginju podršci modela tehnološkog jaza i u jako su bliskojvezi sa modelom ciklusa proizvoda.

More Related