VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLA PROKUPLJE

1. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE BIOTICKI CINIOCI SREDINE • Mentor Student

2. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • SADRŽAJ: • 1. UVOD .………………………………………………………..………...……………….…….…. 1 • 2. BIOTICKI CINIOCI SREDINE ........................................................................ ......................... 2 • 3. INTERSPECIJSKI ODNOSI ....................................................................................................... 3 • 4. INTRASPECIJSKI ODNOSI ....................................................................................................... 8 • 5. ZAKLJUCAK …………………………................................................................… ..……..….. 9 • 6. LITERATURA ……………………………… …………………………...………..……......….. 10

3. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • UVOD • Ekološki faktori nisu samo brojni i raznoliki,već su i promenljivi u vremenskoj (u toku dana, godine i kroz vekove) i u prostornoj dimenziji (po geografskoj širini i nadmorskoj visini,kao i dubini u zemlji i vodi) u svom intenzitetu i dejstvu na živa bića. Ukoliko se za primer uzme fizički faktor sredine-temperatura i priseti dnevnih, sezonskih, godišnjih variranja, kao i razlika od južnog do severnog pola, od morskih dubina do površina mora, od pustinjskih-visokih do niskih temperatura na polovima i planinskim vrhovima, jasna je vremenska i prostorna promenljivost ekoloških faktora sredine. Nije moguće,a ni potrebno, utvrditi sve faktore sredine koji utiču na jedan organizam, jer bi to značilo izvršiti analizu celokupne nežive i žive sredine koja okružuje organizam koji je predmet proučavanja. Svi činioci sredine nisu od iste važnosti za životnu delatnost jednog organizma. Neki od faktora su važniji od drugih. Na primer za gajenu kalifornijsku pastrmku u hladnovodnim ribnjacima: voda,kiseonik,hrana i temperatura su važniji od tvrdoće vode, saliniteta i dr. Često samo jedan faktor odlučuje o opstanku neke vrste na nekom prostoru i takav faktor se označava kao dominantan. Dejstvo nekih faktora može biti vrlo skriveno,samo veoma detaljnim istraživanjima otkriveno. Dejstvo faktora sredine na život organizma može biti pozitivno ili negativno. Međutim, bez obzira na razlike u značaju, svi faktori zajedno sačinjavaju sredinu življenja jednog živog bića.

4. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • Ekološki faktori se mogu podeliti na: • 1-Abiotičke-faktore nežive sredine • 2-Biotičke-faktore žive sredine koji podrazumevaju delovanje živihbića jednih na druge • 3-Antropogene-delovanje čoveka (direktno ili indirektno)

5. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • BIOTIČKI ČINIOCI SREDINE • Pod biotickim faktorima sredine podrazumevamo: • Producente ili proizvodjače (autotrofi) • Konzumente ili potrošače (heterotrofi) • fitofage (biljojedi) • zoofage (mesojedi) • saprofage (hrane se ugljenim organizmima ili delimično razgradjenom organskom materijom). • Reducente ili razlagače (koji razlažu organsku materiju do neorganske, tako da predstavljaju grupu saprofaga, ali ih po značaju izdavajamo kao treću važnu kategoriju biocenoze).

6. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • Medju biotičkim faktorima sredine postoje odnosi koje možemo podeliti na dve grupe: • Iterspecifički (interspecijski) – odnosi izmedju jedinki različitih vrsta • Intraspecifički (intraspecijski) – odnosi iizmedju jedinki iste vrste

7. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • INTERSPECIJSKI ODNOSI • Interspecijski odnosi (prema Odum,1953) mogu biti: • Netralizam – organizmi ne deluju aktivno jedan na drugi. To je odnos prostog prisustva dva organizma na istom prostoru. Na primer prisustvo zeca i insekata na livadi.

8. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Kompeticija – oba organizma deluju aktivno jedan na drugi (uz aktivnu ili pasivnu konkurenciju za zadovoljavanje potreba ishrane, prostora, zakona itd.). Do kompeticije dolazi kada dve vrste naseljavaju istu ekološku nišu. (Pod ekološkom nišom se podrazumeva način života, specijalno u pogleduz ishrane, i uloga jednog organizma u zajednici). Dve vrste ne mogu beskrajno da naseljavaju jednu ekološku nišu jer će doći do kompetativnog isključivanja jednog od konkurenata iz staništa. Jedna vrsta biva isključena iz niše od druge. Na primer u kompeticiji su zmije, poskok i šarka.

9. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Mutulizam – oba organizma deluju pozitivno jedan na drugi uz obostranu korist (simbioza). Zanimljiv je odnos nekih vrsta ptica i biljojednih sisara, poput ptica pastirica koje sleću na ovce hraneći se krpeljima i ektoparazitima sa tela ovaca. Simbioza predstavlja odnos preživara i njihove crevne flore. Često se za primer simbioze koristi bakterija azotofiksator iz roda Rhysobium koja nastanjuje koren biljaka – leguminoza. U voćarstvu posebno je vazan mutulastički odnos insekata (pčela,osa …) i biljaka u procesu oprašivanja.

10. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Protokooperacija – oba organizma svojim prisustvom koriste jedan drugom,a odnos je fakultativan. Na primer: gajenje pasulja i kukuruza. Pasulj svojim korenovim sistemom obogaćuje podlogu za rast kukuruza čineći je bogatijim azotom, a kukuruz predstavlja oslonac razvoju biljnog tela pasulja. Često se navodi primer protokooperacije izmedju raka pustinjaka i morke sase.

11. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Komensalizam – jednostran odnos, pozitivan samo za jedan organizam, a neutralan za drugi organizam. Primer za ovo su biljke epifite na drvenastim biljakama. Komensalzam može omogućiti kretanje manje pokretnog organizma od strane više pokretnog organizma,pa čak i zaštitu i hranu. Tako na primer vrsta morske ribe Remora remora se korišćenjem pijavki, pričvršćuje za velike ajkule čime ne samo da obezbedi pokretljivost već i zaštitu od predatora i koristi ostatke hrane domaćina.

12. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Amensalizam – jednostran odnos negativan samo za jedan organizam, a neutralan za drugiorganizam. Negativan odnos prema drugom organizmu se najčešćeispoljava preko izlučenih metabolita prvog organizma, koji inhibitorno deluju na rast i razmnozavanje drugog organizma. Ovaj odnos se javlja kod gljiva čiji produkti imaju antibiotsko dejstvo, odnosno sprečavaju razvoj mikroorganizama (bakterija).

13. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Parazitizam – pozitivan i obligatan samo za prvi organizam, a negativan za drugi.to je u suštini simbiotski odnos u kome jedan organizam (parazit) profitira, a drugi (domaćin) je ugrožen. Parazit može živeti na ektoparaziti ili u telu domaćina endoparaziti. Na primer na koži šarana i biljojednih vrsta riba parazitira račić iz roda Argulus, dok u crevima šaranske mladji parazitira pantljičara Botriocephalus acheilognathi. Kod parazita,posebno endoparazita, razvijen je čitav niz adaptivnih mehanizama za nalaženje i zadržavanje u domaćinu (veliki potencijal razmnožavanja, postojanje tvorevina za pričvršćavanje i slično). Ukoliko parazit izaziva bolest ili smrt domaćina onda se naziva patogen.

14. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Predatorstvo – uzajamni odnos grabljivice (predatora) i plena, pozitivan za jedan organizam (predatora) a negativan za drugi organizam. U predatore spadaju sve vrste životinja koje se hrane živim jedinkama žzivotinja. Tako se na primer lisica (predator), hrani glodarima i pticama (plen), a insekti predstavljaju plen vilinskom konjiću, pauku, žabi,lasti. Svaka od grupa organizama je tokom evolucije formirala čitav niz adaptivnih osobina. Kod predatora ove osobine su usmerene ka napadu plena, odnosno što lakšeg dolaska do hrane, dok su kod plena razvijene osobine što bolje zaštite od predatora (kao npr kod životinja – brzo trčanje,život u grupi,pojava prilagodjenosti bolje tela okolini, pojava egzoskeleta, mimikrija – kada plen liči na drugu opasnu vrstu.brojnost populacije predatora zavisna je od količine hrane odnosno brojnosti populacije plena,dok brojnost plena zavisi od njegove sposobnosti da izbegne grabljivice.

15. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE Sa tačke gledišta opstanka populacije plena uloga predatora nije samo negativna, jer predator ograničava veličinu populacije a obično hvata i uničtava slabije jedinke (stare, bolesne) pa populacija jača i predatori imaju ulogu regulacionih mehanizama brojnosti. Neke vrsta životinja mogu biti predatori i paraziti. Medicinska pijavica Hirudo medicinalis, se hrani puževima (predator) ali i krvlju sisara (parazit). Ova klasifikacija je svakako uprošćena i šematizovana. Postoje mnogi prelazi, a odnosi se mogu menjati tokom vremena. Svi navedeni odnosi bi mogli da se svedu na tri glavna tipa interspekcijskih odnosa: predatorstvo,simbioza i kompeticija.

16. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • INTRASPECIJSKI ODNOSI • Intraspecijski odnosi su grupisanje u jata, krda i čopora zbog ishrane, zaštite migracije, zatim kanibalizam i dr. Veoma složeni intraspecijski odnosi postoje kod socijalnih insekata, npr kod pčela, mrava, termita, gde se javlja stroga podela rada i prilagodjenost pojedinih grupa na odredjenu funkciju.

17. VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA SKOLAPROKUPLJE • ZAKLJUČAK • Biotički faktori predstavljaju uzajamne uticaje biljaka, životinja i čoveka [antropogeni faktor]. Sve biljke i životinje uslovljene su životnom delatnošću drugih organizama. Na taj način očigledno je da biljke mogu delovati jedne na druge - uzajamni odnosi biljaka kao što su simbioza, parazitizam idr. Isto tako, i među životinjama postoje uzajamni odnosi koji se najjasnije ogledaju u lancima ishrane, mada su prisutni i drugi odnosi kao što su simbioza, komensalizam [jedan organizam ima koristi, a drugi je neutralan, kao u primeru sa slike] i parazitizam. Sa druge strane, biljke mogu delovati na životinje, a životinje na biljke. Uzajamni odnosi između biljaka i životinja ogledaju se u sledećem: ishrana svih životinja zasniva se na biljkama, biljke životinjama služe kao skrovište, životinje vrše oprašivanje, rasprostiranje semena i plodova i dr.