Koncept ispitnih pitanja iz informatike

1. Koncept ispitnih pitanja iz informatike Nevena Starčević 52/12

2. 38. Ekstremna desnica na Internetu • Političke grupe koje se formiraju na Internetu po pravilu nastaju kada neki pojedinac iskoristi Internet da motiviše druge pojedince koji su zainteresovani za isto pitanje da zajednički deluju. • Ako je pitanje aktuelno, stvara se grupa korespodenata koja zajednički odlučuje kako će delovati. Što se više ljudi uključi u kampanju, sve je veća verovatnoća da će zauzeti stav biti prihvaćen. • Razvoj Interneta i tendencija snižavanja svih vrsta barijera za pristup Internetu stvaraju pogodne uslove za stvaranje i delovanje različitih političkih grupa koje putem Interneta žele da deluju lokalno i/ili globalno.

3. Dva su tehnološka momenta doprinela širenju grupa koje se bave politikom na Internetu: 1. razvoj softvera koji su omogućili stvaranje Svetske mreže 2. razvoj mašina za pretragu

4. Grupe koje deluju preko Interneta, po pravilu: 1. zastupaju stavove i opredeljenja koji se ne mogu probiti u “veliku politiku” 2. imaju vrednosne sudove koji su radikalniji 3. najveći broj tih grupa je po svojoj orijentaciji “levo” usmeren

5. Sajtovi levo i desno orijentisanih partija se razlikuju: • desno orijentisani – aktivisti konzervativnih partija su po pravilu skoncentrisani na teme i probleme koji su bitni pripadnicima njihove političke orijentacije - to su teme vezane za negiranje levih i liberalnih stavova, za poreze, oporezivanje i lokalna pitanja. Na njima se retko raspravlja o temama koje prezilaze granice sopstvene države. Oni sarađuju sa relativno malim brojem sajtova. Njih karakteriše upornost i doslednost. • levo orijentisani – sajtovi levice se prevashodno bave pitanjima od opšteg interesa – za promene političkog delovanja, za demokratizaciju, za prava o položaj zaposlenih, mladih, žena i sl. S obzirom da se bave globalnim problemima, sajtovi levice su povezani sa velikim brojem drugih izvora informacija. Aktivisti levice nisu neumoljivo umorni u nametalju sopstvenih stavova, oni preispitiju svoje stavove i otvoreni su za nova pitanja i probleme. Ovaj globalni pristup daje prednost levici utoliko što više odgovaraju zahtevima savremenog društva.

6. 69. Internet-novo tržište • Brz razvoj Interneta podstakli su: 1. oni koji su želeli da informacije o svojoj robi i uslugama pruže što većem broju ljudi – oni su svojim novčanim i drugim doprinosima podstakli brzi, skoro eksponencijalni razvoj Interneta u prvim godinama njegovog naglog širenja 2. oni kojima su te informacija bile potreba – oni su svojim interesovanjem stvorili rastuće tržište informacija

7. Finansiranje Interneta posle 1981. godine - kada je Ministarstvo odbrane SAD 1981. godine prestalo da finansira razvoj mreže, a Internet postao javna svojina, obrazovne strukture u SAD su preuzele na sebe poslove razvoja mreže i unapredjenja hardverskih i softverskih tehnologija. Tek krajem osamdesetih i devedesetih sektor trgovine ispoljava svoje interesovanje za potencijale Interneta – polako se shvata potencijalni značaj Interneta u domenu trgovine, organizacije proizvodnje i upravljanja preduzećima. Međutim, u to vreme relativno složena procedura konekcije i veoma skupa softverska tehnologija je svodila korisnike Interneta na malu i nedovoljno uticajnu grupu ljudi i institucija.

8. Pojava Internet Explorera - • Netscape je prvi tržištu ponudio “prijateljski raspoložena” softverska rešenja za pristup Internetu ali po ceni od oko 1.000 dolara, čime je Internet ostao rezervisan samo za malu grupu ljudi. Kada je Microsoft 1995 – 1996. godine na tržište uz Windows operativni sistem pustio kao besplatni paket Internet Explorer, počela je, u stvari, istorija Interneta. Ovakav potez je Internet učinio sredstvom masovne upotrebe. U to vreme dolazi i do sniženja cena hardvera. Jedine troškove koje je trebalo podmiriti su bili troškovi provajdera i troškovi telefonskih razgovora.

9. Razvoj upotrebe mreže Za svega par godina razvoj upotrebe mreže ekonomske svrhe prošao je kroz četiri faze: • prezentacija preduzeća • prodaja • strateški pravci razvoja • procesi integracije

10. 74. Internet i privatnost • Sve veća prisutnost čipova i CMC omogućava bolje veze među ljudima i mašinama, olakšava realizaciju čitavog niza poslova i u velikoj meri menja okruženje u kome čovek danas živi – smanjuje daljine, povećava brzinu dobijanja informacija, povećava broj ljudi i stvari koje s mogu obaviti u istom trenutku. Sve veća upotreba tehnologija otvara pitanje privatnosti.

11. Da bi se beneficije novih tehnologija koristile, one moraju biti umrežene i moraju imati mogućnost dvosmerne veze. Čim postoji dvosmerna veza, onda postoji i: • (1) mogućnost određivanja položaja korisnika te tehnologije tj. mogućnost praćenja njegovog kretanja (2) mogućnost praćenja u vremenu tj. utvrđivanje prethodnih aktivnosti • (3) mogućnost pravljenja analiza i uticanje na kasnije događaje.

12. Primeri: • čipovi u kolima u cilju praćenja kola radi sigurnosti ili korišćenja GPS tehnologije, • svaki mobilni telefon je pod kontrolom operatera, koji uvek može da utvrdi njegov položaj, bez obzira gde se on nalazio, • korišćenje računara i Cookies koji spopadaju sa svakog sajta i druge vrste advera.

13. Privatnost se odnosi na pravo pojedinca da niko bez njegove dozvole i izvan zakonskih odredbi ne može da koristi informacije vezane za njegove aktivnosti i život. • Pitanje privatnosti i bezbednosti korisnika Interenta postaje jedno od ključnih civilizacijskih pitanja jer nikada do sada nije postojala takva mogućnost špijuniranja i kontrolisanja kakva se javlja sa Internetom. • Država, poslodavci i drugi koji su zainteresovani za kontrolu zalažu se za veća zakonska ovlašćenja u domenu kontrole ali takve tendencije bi ograničile i onemogućile dalji razvoj dvosmerne veze koja predstavlja samu suštinu komunikacije.