Francuska revolucija

1. Francuska revolucija

2. Prosvetiteljstvo u Francuskoj • Francuska je u 18.veku bila preplavljena idejama prosvetiteljstva • Shvatanje čoveka kao razumnog bića, obdarenog slobodnom voljom, dovelo je do saznanja o jednakosti ljudi i težnje za slobodom pojedinca • Najznačajniji predstavnici prosvetiteljstva u Francuskoj, osim Voltera, bili su Šarl Monteskije i Žan Žak Ruso

3. Šarl Monteskije se u svom delu “Duh zakona” zalagao za parlamentarnu monarhiju i podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, • Na podeli vlasti bazira se moderna parlamentarna demokratija • Žan Žak Ruso je u knjizi “Društveni ugovor”izneo shvatanje o narodnom suverenitetu

4. Sva vlast potiče od naroda i treba da bude podredjena opštoj volji • Širenju prosvetiteljskih ideja veoma je doprinela Enciklopedija nauka, umetnosti i zanatstva, u 35 tomova, koju je pokrenuo Deni Didro

5. Žan Žak Ruso (1712-1778)

6. Uzroci francuske revolucije • Francuska je u 18.veku bila u velikoj ekonomskoj, političkoj i socijalnoj krizi • Uzroci krize bili su: • Brojni skupi ratovi Luja XIV i Luja XV i gubitak kolonija, koji su iscrpeli državne finansije • Situacija je otežana pružanjem pomoći američkim kolonistima u Ratu za nezavisnost • Veliki deo prihoda odlazio je i na raskošan život na dvoru • Najveći deo plemstva i sveštenstva bio je oslobodjen plaćanja porezak, tako da je ceo teret poreza pao na gradjanstvo i seljake

7. U drugoj polovini 18.veka na vlasti u Francuskoj bio je kralj Luj XVI • Savetnici su mu predlagali štednju i povećanje budžetskih prihoda oporezivanjem plemstva, ali je on to oklevao da uradi; plemstvo se žestoko opiralo oporezivanju i gubitku privilegija • 1787. i 1788.god. Francusku je zahvatila glad, kao posledica slabih žetvi

8. Luj XVI • Kralj Francuske 1774-1792.god.

9. Početak francuske revolucije • Pritisnut finansijskom krizom, Luj XVI je 1789.god. bio prinudjen da prvi put, nakon 175.god. sazove Skupštinu državnih staleža • Već na početku došlo je do sukoba medju staležima, oko načina glasanja • Plemstvo i sveštenstvo su zahtevali da se glasa po staležima, a treći stalež, koji je imao isti broj poslanika kao plemstvo i sveštenstvo, da se glasa pojedinačno • Poslanici trećeg staleža (gradjanstvo, seljaci, intelektualci) su sebe proglasili Narodnom skupštinom

10. “Sloboda predvodi narod” Ežen Delakroa, slika prihvaćena kao simbol francuske revolucije

11. Odlučili su da se neće raspustiti dok ne donesu Ustav (Ustavotvorna skupština) • Uzbudjenje su izazvale vesti da kralj prikuplja vojsku da silom raspusti skupštinu • Gradjani Pariza su se suprotstavili vojsci i 14.jula 1789.god. zauzeli zloglasni zatvor Bastilju, simbol kraljevog apsolutizma • Markiz Lafajet postao je komandant Nacionalne garde • Revolucija se proširila Francuskom, seljaci su napadali feudalne zamkove, kralj je morao da prihvati nove revolucionarne institucije

12. Pad Bastilje

13. Narodna skupština je nastavila sa zasedanjem • Tokom avgusta 1789.god. ona je donela dve značajne odluke • Ukidanje feudalizma • Donošenje Deklaracije o pravu čoveka i gradjanina, kojom su sloboda, jednakost, privatna svojina proglašeni neotudjivim pravima čoveka, utvrdjeno da svi ljudi, bez obzira na poreklo i stalež, imaju jednaku mogućnost na sve državne funkcije i javne položaje • Principi deklaracije su uvedeni u današnji Ustav Francuske • Deklaracija je predstavljala raskid sa uverenjem da kralj vlada po milosti Božijoj, izvorište suvereniteta je isključivo u narodu

14. Slogan “sloboda, jednakost, bratstvo” postao je jedan od simbola revolucije • Crkva je odvojena od države, a njena imanja su proglašena državnom svojinom (država postaje sekularna) • Prvi ustav usvojen je 1791.god. Ovim ustavom Francuska je postala ustavna monarhija, sa podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku • Biračko pravo bilo je ograničeno plaćanjem poreza • Nakon donošenja ustava, izabrana je nova Zakonodavna skupština

15. Politički klubovi • U okviru Zakonodavne skupštine, istomišljenici su se grupisali u političke klubove • Najpoznatiji su bili jakobinci, na čelu sa Maksimilijanom Robespjerom, pristalice republike • Srednje gradjanstvo se okupljalo oko žirondinaca, koje je predvodio Žan Pjer Briso • Sitno gradjanstvo i sirotinja bili su okupljeni u klub kordiljera, na čelu sa Žorž Žak Dantonom • Umereni monarhisti, koji su smatrali da je revolucija završena donošenjem ustava, nalazili su se u fejanskom klubu

16. 1792.god. Francuska ulazi u rat protiv Austrije i Pruske (protivnici revolucije, veliki broj plemića je emigrirao iz Francuske) • Nakon nekoliko početnih poraza revolucija se našla u opasnosti, sve više je dominiralo nepoverenje prema kraljevskoj porodici • Stvorena je nova revolucionarna vojska, koja je ujesen 1792.god. porazila Pruse kod Valmija, što je ojačalo moral revolucionara • U vreme ovog revolucionarnog rata, nastala je i današnja francuska himna Marseljeza (dobila je ime po dobrovoljcima iz Marseja), koju je komponovao Klod Ruže De Lil

17. Proglašenje republike i zavodjenje diktature • Nepoverenje prema kralju dovelo je do toga da je narod, predvodjen jakobincima svrgnuo kralja ujesen 1792.god. • Nastala je nova Revolucionarna skupština (Konvent), koja je proglasila republiku • Luj XVI i Marija Antoaneta su pogubljeni 1793.god.

18. Bitka kod Valmija

19. Pogubljenje Luja XVI

20. Nakon pogubljenja kralja, vlast su preuzeli Komitet za javnu bezbednost i Komitet javnog spasa, u kojima su jakobinci imali dominantnu ulogu • Oni su 1793.god. proterali žirondince i preuzeli svu vlast, tzv.Jakobinska diktatura • Praktično svu vlast imao je Maksimilijan Robespjer • Jakobinci su vladali uz pomoć tzv.revolucionarnog terora; oni su doneli čitav niz mera u korist najsiromašnijih, koji su bili njihov glavni oslonac

21. Donet je novi ustav, 1793.god., koji je predvidjao opšte pravo glasa, ali on nikada nije stupio na snagu • Usvojen je novi revolucionarni kalendar, koji je vreme računao od datuma ukidanja monarhije i proglašenja republike (20.septembar 1792.god.) • Zbog odbrane zemlje uvedene su opšta mobilizacija i narodna vojska, koja je tokom 1793.god. zahvaljujući velikoj motivaciji uspela da porazi Austrijance i Pruse

22. Maksimilijan Robespjer (1758-1794)

23. Jakobinska diktatura predstavljala je vrhunac revolucionarnog terora, smatra se da je za svega godinu dana ubijeno oko 40.000 neprijatelja revolucije • Ubrzo je medju jakobincima došlo do sukoba, pre svega izmedju Robespjera i Dantona; Danton je bio pogubljen • Pooštravanje terora je okrenulo članove Komiteta javnog spasa protiv Robespjera, on je uhapšen 1794.god. i pogubljen, čime je okončana Jakobinska diktatura

24. Termidorska reakcija • Posle svrgavanja jakobinaca usledila je tzv.termidorska reakcija (po mesecu termidoru, revolucionarnog kalendara, kada je pogubljen Robespjer, jul mesec po običnom kalendaru) • Na vlast se vratila bogata gradjanska klasa, koja je 1795.god. donela novi Treći revolucionarni ustav • Francuska je ostala republika, a izvršna vlast je prešla u ruke Direktorijuma, koji se sastojao od 5 direktora • Pravo glasa imali su samo bogati gradjani

25. Uspon Napoleona Bonaparte • U vreme Direktorijuma, počinje uspon Napoleona Bonaparte, koji je porazio Austrijance u Italiji i 1797.god. primorao ih na sklapanje mira u Kampo Formiju • Mirom u Kampo Formiju Francuskoj je pripala severna Italija, današnje Holandija i Belgija, Venecija je prestala da postoji kao država i pripala je Austriji

26. 1798.god. on je sproveo invaziju na Egipat, sa ciljem da oteža britanski pristup Indiji, ali je pretrpeo poraz od britanske flote admirala Nelsona u bici kod Abukira • Francuska vojska bila je zahvaćena i epidemijama zaraznih bolesti, pa je Napoleon morao da odustane od daljeg pohoda

27. Uz podršku nekih članova Direktorijuma, koji se pokazao neefikasnim i gubio je podršku, Napoleon je 1799.god. sproveo državni udar, kojim je vlast pripala trojici konzula • Novim ustavom iz 1799.god. velika ovlašćenja dobio je prvi konzul, Napoleon • 1802.god. Napoleon je postao doživotni konzul

28. Napoleon Bonaparta (1769-1821)

29. Napoleonov grb