1 / 49

FINANSIJSKI INSTRUMENTI

FINANSIJSKI INSTRUMENTI. Promena u strukturi bilansa stanja. Zbog promena u ekonomiji od industrijske prema uslužnoj dolazi i do promena u strukturi bilansa stanja (aktivi)

odakota-ledesma
Download Presentation

FINANSIJSKI INSTRUMENTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

  2. Promena u strukturi bilansa stanja • Zbog promena u ekonomiji od industrijske prema uslužnoj dolazi i do promena u strukturi bilansa stanja (aktivi) • U aktivi je do kraja 70-tih godina učešće stalne imovine bilo oko 70% (industrijska ekonomija, kapitalno intenzivna) • danas je učešće stalne imovine oko 30%, a ostatak čine različita ulaganja u finansijske instrumente (uslužna ekonomija)

  3. FINANSIJSKA TRŽIŠTA • Multiplikacija poslovnih i finansijskih rizika poslovanja u globalnom okruženju • Valutni i kamatni rizik • Kreiranje derivatnih finansijskih instrumenata u funkciji zaštite od rizika: • Forvard • Fjučers • Opcija • Svop • Porast obima transakcija sa derivatnim instrumentima koje koriste nefinansijska preduzeća (trgovinska i proizvodna)

  4. FINANSIJSKA TRŽIŠTA • BIS report–periodi (jun 2005, jun 2006 i jun 2007)- nefinansijski privredni subjekti i transakcije sa finansijskim instrumentima • Zaštita od valutnog rizika: • valutni forvard ugovori -104; 75 i 140 mlrd US $ • Valutni svop ugovori – 104;147 i 150 mlrd US $)

  5. FINANSIJSKA TRŽIŠTA • Zaštita od kamatnog rizika: • Period- jun 2005, jun 2006 i jun 2007.g.) • Kamatni forvard (4; 4 i 6 mlrd US $) • Kamatni svop (636; 557 i 764 mlrd US $) • Kamatne opcije (68; 76 i 69 mlrd US $)

  6. Računovodstvena regulativa • FI su bili do 90-tih godina obuhvaćeni samo u standardu za banke MRS 30-obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka • Nakon toga 1998.g. donosi se prvi standard MRS 32 i MRS 39 • Danas ovu problematiku, zbog kompleksnosti regulišu tri standarda: • MRS 32 Finansijski instrumenti: prikazivanje • MSFI 7- Finansijski instrumenti : obelodanjivanja • MRS 39: Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje

  7. MRS 32 • Finansijski standard koji reguliše prikazivanje finansijskih instrumenata • klasifikacija finansijskih instrumenata iz perspektive ulagača (investitora)- u aktivi ili emitenta (u pasivi) • obelodanjivanje o iznosu , vremenu i neizvesnosti novčanih tokova po osnovu tih finansijskih instrumenata

  8. Definicije • Finansijski instrument je ugovorni odnos na osnovu koga nastaje: • finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu i finansijska obaveza za drugu ugovornu stranu ili dolazi do povećanja kapitala druge ugovorne strane • Finansijska sredstva: • gotovina • finansijski instrument koji je element kapitala drugog pravnog lica (akcija druge kompanije) • ugovorno pravo za: a) prijem gotovine ili finansijskog sredstva od drugog pravnog lica ili b) razmenu finansijskih sredstava sa drugim pravnim licem pod uslovima koji su potencijalno povoljni ili • ugovor koji se može realizovati u finansijskim instrumentima kapitala ovog pravnog lica

  9. MRS 32 • Finansijske obaveze: • ugovorna obaveza za predajom gotovine ili drugog finansijskog instrumenta radi podmirenja • razmena FI sa drugim pravnim licem pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni • ugovor koji može biti podmiren predajom vlastitih akcija

  10. MRS 32 • ugovor- sporazum dve strane po kojem obe imaju jasne ekonomske konsekvence, ne mora biti u pisanom obliku • Da li novac (gotovina) zadovoljava definiciju finansijskog sredstva? • Da li su potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima finansijski instrumenti? • Da li deponovan novac kod banke zadovoljava definiciju finansijskog sredstva? • Da li data finansijska garancija za plaćanje koje treba da izvrši drugo preduzeće predstavlja finansijsko sredstvo? • Da li patent, licenca predstavljaju finansijsko sredstvo? • Da li izvedeni instrumenti (derivati) daju osnova da se evidentiraju kao finansijska sredstva ili obaveze? • Da li su otkupljene sopstvene akcije (trezorske akcije) finansijski instrumenti?

  11. Kompanija kao ulagač (investitor) • Računovodstveno evidentiranje finansijskih sredstava (aktive) • Ovde ubrajamo ulaganja (investiranja) u akcije drugih preduzeća i obveznice drugih preduzeća ili državne obveznice • Odobrenje kredita drugim preduzećima • redovna potraživanja iz poslovanja

  12. Finansijski plasmani (ulaganja u finansijske instrumente) • Starija podela finansijskih instrumenata: • Dugoročni – ulaganja na rok duži od jedne godine, pripadaju dugoročnim sredstvima u aktivi • Kratkoročni- ulaganja na rok kraći od godine dana od dana bilansa, pripadaju obrtnim sredstvima u aktivi

  13. Razvrstavanje na 4 kategorije finansijskih plasmana (ulaganja u finansijske instrumente)- MRS 39 • Novija podela finansijskih instrumenata (FI): • FI koji se drže do dospeća (held to maturity) • FI raspoloživi/dostupna za prodaju (available for sale) • FI koji se drže za poslovanje (za prodaju) po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak (trading securities) • zajmovi i potraživanja

  14. Razvrstavanje • U našoj zemlji kod FI koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene priznaju kao prihodi ili rashodi moraju biti razvrstane na klasi 2 u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana • FI raspoloživi za prodaju se razvrstavaju kao dugoročni finansijski plasmani u okviru klase 0 • Zadržani do dospeća (obveznice) se razvrstavaju kao dugoročni finansijski plasmani (klasa 0) ili klasa 2- kratkoročni plasmani zadržani do dospeća (deo koji dospeva do jedne godine)

  15. MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i vrednovanje • Priznavanje – buduće ekonomske koristi (ostvarivanje kontrole nad drugim preduzećem, naplata kamate i dividendi, prodaja sredstva i ostvarivanje kapitalnog dobitka) moraju priticati od finansijskog instrumenta da bi bio priznat kao aktiva i te koristi moraju biti pod kontrolom preduzeća • Koncepti za priznavanje – prenos rizika i koristi od vlasništva i kontrola (samo pravno lice to procenjuje) • Kontrola se odnosi na mogućnost druge strane da proda to sredstvo • U bilansu stanja samo ako je pravno lice postalo jedna od ugovornih strana u odredbama tog instrumenta

  16. Merenje • dodeljivanje iznosa finansijskom sredstvu ili obavezi i njegovo unošenje u poslovne knjige • dva momenta merenja: • inicijalno • naknadno

  17. Merenje finansijskih instrumenata • U inicijalnom momentu – finansijski instrumenti (akcije i obveznice) se kupuju na finansijskom tržištu i shodno tome vrednuju po fer vrednost u trenutku nabavke • problem bilansiranja troškova transakcije: • ako su u pitanju finansijska sredstva kojima se trguje (trading securities) tada se transakcijski troškovi ne uključuju u fer vrednost već se prikazuju kao ostali nepomenuti rashodi (579) • ako su u pitanju finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju tada se transakcijski troškovi uključuju zajedno sa fer vrednošću na račun, ali se postepeno, u veku trajanja tog FI prebacuju na rashode kod ponovnog merenja po fer vrednosti

  18. Merenje • U naknadnom momentu (na svaki bilansni dan) zavisi od klasifikacije fin. instrumenata • Finansijski instrumenti koji služe za trgovanje se vrednuju po fer vrednosti, a sve promene idu kroz bilans uspeha (prihodi i rashodi), • Zadržani do dospeća se i dalje vrednuju amortizovanoj ceni primenom koncepta efektivne kamatne stope (gubitak od umanjenja vrednosti se procenjuje) • Raspoloživi za prodaju se vrednuju po tržišnoj vrednosti (fer ceni), podležu testu umanjenja vrednosti, razlike u fer vrednosti se obuhvataju preko revalorizacionih rezervi (računa kapitala)

  19. Razvrstavanje ulaganja u AKCIJE • Ulaganja do 20% učešća u glasovima – kratkoročna ulaganja koja se vrednuju primenom fer vrednosti (tržišnih cena akcija koje se kotiraju na berzi) • Ulaganja od 20-50% se vrednuju primenom metode udela (equity method) i • Ulaganja preko 50% se u samostalnom bilansu matičnog preduzeća vode metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti kako je to prikazano u MRS 39 raspoloživi za prodaju, a u konsolidovanom bilansu prikazuju se, uz potrebne eliminacije, sva sredstva i obaveze matičnog i zavisnog preduzeća - konsolidovanje

  20. Primena fer vrednosti u plasmana u akcije MRS 39 Plasmani u akcije drugih firmi (do 20%) Plasmani u akcije i kojima je fer vrednost moguće pouzdano determinisati Plasmani u akcije kojima nije moguće utvrditi fer vrednost (nekotirane akcije) • - kojima se trguje (trading) • koje su raspoložive za prodaju (available for sale) NABAVNA VREDNOST FER VREDNOST

  21. 1. Preduzeće Alfa uložilo je u kupovinu akcija na finansijskom tržištu. Kupljene su akcije sledećih preduzeća: XXX 1000 akcija, tržišna cena 15.000 din, YYY 500 akcija , tržišna cena 12.000 din. Brokerska provizija za kupljene akcije iznosi 3% i plaćena je preko tekućeg računa. Ulaganja u akcije iznose do 20% ukupne vrednosti glasačkih prava akcionara u oba preduzeća. Kompanija ove akcije razvrstava kao akcije kojima se truguje (trading securities). Obračun nabavne vrednosti akcija XXX: 1000 akcija x 15.000= 15.000.000 Brokerska provizija (3% x 15.000.000 = 450.000) Obračun nabavne vrednosti YYY akcija: 500 akcija x 12.000 din = 6.000.000 Brokerska provizija 6.000.000 x 0.03 = 180.000

  22. Ukupna nabavna vrednost akcija: 15.000.000 +6.000.000 += 21.000.000 180.000 + 450.000= 630.000 Troškovi transakcije se ne uključuju u fer vrednost instrumenata kojima se trguje već se tretira ostalim rashodom.

  23. Kako ih razvrstati? • Razvrstavanje je deo diskrecione odluke menadžmenta: • raspoložive za prodaju (nema nameru da sredstvo drži jedan ograničen period, nije spremno da proda FI kada potrebe likvidnosti to budu zahtevale, kada dođe do povoljnih promena na tržištu) ili • one kojima se trguje (dokumentuje se raspoloživom investicionom strategijom ili potrebama upravljanja rizikom)

  24. Kako ih meriti u naknadnom momentu? • Ako nisu prodate akcije kompanije XXX i YYY se vrednuju na bilansni dan primenom fer vrednosti bez uključivanja troškova transakcije • Primer: • kotirana tržišna cena akcija XXX – 18.000 kompanija YYY kotacijska cena – 13.000 Na bilansni dan je došlo do povećanja kotirane tržišne cene akcija obe kompanije za 3000 x 1000 akcija = 3.000.000 i 1.000 x 500 akcija = 500.000 Kako proknjižiti 3.500.000 ukupnog uvećanja po osnovu ovih akcija? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako su akcije razvrstane od strane menadžmenta u inicijalnom momentu

  25. Kako su razvrstane akcije? • Kao one koje služe za trgovanje (trading securities) sa razlikom u fer vrednosti koja ide kroz bilans uspeha • Kao one koje su dostupne/raspoložive za prodaju sa razlikom u fer vrednosti koja se beleži preko posebne pozicije sopstvenog kapitala (revalorizacione rezerve) • Nema mogućnosti da se menjaju ove kategorije klasifikacije akcija, dakle jednom kad odabere dok ne prodate akciju morate je razvrstati u tu kategoriju (nema windfall gains-a)

  26. Koju odluku (trading vs. available for sale) doneti u momentu pribavljanja akcija?

  27. Razlika se tretira • 3.000.000 kao dobitak od usklađivanja vrednosti finansijskih sredstava (akcija) ide direktno u bilans uspeha • 3.000.000 ako su akcije razvrstane kao AFS ide na posebnu poziciju kapitala (revalorizacione rezerve)

  28. Ilustracija I • Ako je kompanija bez ove transakcije (usklađivanja vrednosti imala na kraju godine dobitak od 15.000.000) koju strategiju razvrstavanja finansijskih instrumenata smatrate povoljnijom sa aspekta bilansa uspeha i uticaja na rezultat? • Razvrstavanje u TS (samo ako procenjujete da će cene akcija ići uzlaznom putanjom), da li je ta procena realna? • Ovde bi se dobitak uvećao na 18.000.000 (tj. 15.000.000+3.000.000) • U slučaju II ako su akcije razvrstane kao AFS (dostupne za prodaju) dobitak bi ostao nepromenjen dakle, 15.000.000

  29. Ako se cena akcija kompanije XXX svela na 10.000 (15.000-10.000) x 1.000 = - 5.000.000, a cena akcija kompanije YYY na 11.000 (12.000-11.000) x 500 akcija =- 500.000 Imamo gubitak u vrednosti na akcijama od 5.500.000 Koju strategiju razvrstavanja je bilo bolje odabrati? Strategiju razvrstavanja kao akcije Raspoložive za prodaju (AFS)- svih 5.500.000 ide na poziciju kapitala (dugovni saldo Revalorizacione rezerve, dozvoljeno, prebacuje se u rashode samo ako se smatra da je umanjenje dugoročno- test umanjenja vrednosti) dobitak ostaje na nivou 15.000.000 tj. ne menja se Ako su razvrstane kao TS (kojima se trguje u kratkom roku) svih 5.500.000 je gubitak na umanjenju vrednosti imovine i koriguje direktno ostvarenu dobit Dobitak nakon transakcije je 15.000.000-5.500.000 = 9.500.000 Ilustracija II

  30. Razvrstavanje ulaganja u OBVEZNICE drugih preduzeća • Obveznice kojima se trguje (konto 236) • Obveznice raspoložive za prodaju (konto 032) i • Obveznice zadržane do dospeća (036 ili 235))

  31. Primena fer vrednosti u vrednovanju ulaganja u obveznice drugihkompanija Plasmani u obveznice drugih kompanija Plasmani u obveznice kojima je fer vrednost moguće pouzdano determinisati obveznice kojima nije moguće utvrditi fer vrednost Plasmani u obveznice koje se drže do dospeća • - kojima se trguje (trading) • koje su raspoložive za prodaju (available for sale) Amortizovana cena Amortizovana cena FER VREDNOST

  32. Primer- nabavka obveznica i postupanje sa transakcionim troškovima Kompanija je 30.12.20x5. g. platila obveznice 100.000 din. Transakcioni troškovi su 2.000 i plaćeni su takođe preko tekućeg računa. Obveznice su svrstane kao raspoložive za prodaju. Na dan 31.12.20x5. fer vrednost obveznica je bila 100.000. Troškovi transakcije da je preduzeće prodalo obveznice bili bi 3.000 din.

  33. Primer- FI raspoloživi za prodaju (tretman transakcionih troškova)

  34. Obveznice • Jedino se one mogu razvrstati kao zadržane do dospeća (imaju fiksno dospeće i fiksne rokove isplate kamate i glavnice) • Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom se takođe mogu razvrstati do dospeća • Na njih se u vrednovanju primenjuje metoda amortizacione cene

  35. Amortizaciona cena • iznos po kojem se finansijsko sredstvo odmerava prilikom prvobitnog priznavanja, minus isplate glavnice, plus ili minus ukupna amortizacija bilo koje razlike između početnog iznosa i iznosa do dospeća • Metod efektivne kamate to je ona kamatna stopa koja svodi tok budućih gotovinskih primanja tokom očekivanog roka trajanja na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva

  36. Tržišna kamatna stopa Obveznica se prodaje 8% Premija Obveznica, nominalna kamatna stopa 10% Emitovana i prodata kada su važili sledeći tržišni uslovi Nominalna vrednost 10% 12% Diskont Efektivna kamatna stopa i cena obveznice

  37. Primer • 100 obveznica kompanije Gresham je emitovano, nominalna vrednost 1.000$, rok dospeća 5 godina, nominalna kamatna stopa 7%, efektivna kamatna stopa 8% • (emitent prodaje obveznicu uz diskont, dok je kupac (investitor) kupuje iskazujući premiju) • Kupili ste 100 obveznica kompanije Gresham i odlučujete da ih svrstate kao obveznice zadržane do dospeća. Platili ste za obveznice 96.000 sa tekućeg računa. • Sadašnja vrednost obveznice: • SV glavnice 100.000 x II tablice- 0.68058 (5 god, 8%) = 68.058 • SV kamate 7.000 x IV tablice -3.99271 (5 godina, 8%) = 27.948 • amortizaciona cena primenom efektivne kamatne stope je 68.058 +27.948 = 96.000 (zaokruženo) • obveznica je kupljena uz premiju od 4.000 (obveznice nisu emitovane već su kupljene od strane investitora, investitor je ostvario premiju)

  38. Primer Iznos od 4.000 je premija koju je imalac obveznice ostvario jer je došlo do razlike u tržišnim kamatnim stopama i nominalnoj kamatnoj stopi. Ovaj iznos će biti amortizovan kroz prihode od kamata u kasnijim obračunskim periodima kada imalac obveznice bude primao kamatu na ovu obveznicu.

  39. Primer • Emitent obveznice je isplatio kamatu od 7% na nominalnu vrednost obveznice (7.000 din). Investitor je primio uplatu na tekući račun. 2410 Tekući račun 7.000 662 Prihodi od kamata 7.000

  40. Amortizacija razlike • Razlika između nominalne vrednosti i plaćene cene obveznice (premija za investitora) se amortizuje metodom efektivne kamatne stope, • od 4.000 u ovom periodu treba amortizovati samo 680 din • 680 din je razlika između tržišne kamate 7.680 i nominalne kamate 7.000 din • tržišna kamata se dobija kada se tržišna (efektivna) kamatna stopa primeni na knjigovodstvenu vrednost obveznice (8%x 96.000 = 7.680 ) i • nominalna kamata se dobija kada se nominalna kamatna stopa primeni na nominalnu vrednost (7%x100.000 = 7.000) • Iznos od 680 din se amortizuje ili prenosi u prihode od kamata kada investitor obračuna i dobije kamatu od emitenta obveznice

  41. Primer [1] Ovaj iznos je dobijen kada je trošak nabavke od 96.000 uvećan za iznos amortizacije diskonta u prvom periodu od 680 n.j. Iznos amortizacije diskonta od 680 n.j. dobija se kao razlika kamate obračunate po efektivnoj stopi (8%) i kamate obračunate po kuponskoj stopi (7%), odnosno to je razlika 7.680 (96,000 x 8%) i 7.000 (100.000 x 7 %). Kamata po efektivnoj stopi obračunava se na neto amortizovanu vrednost obveznice u svakom periodu, a kamata po nominalnoj stopi se obračunava na nominalnu vrednost obveznice. [2] Iznos od 97.414 dobijen je kao zbir amortizovane vrednosti iz prethodnog perioda 96.680 i iznosa amortizacije diskonta za ovaj period od 734 n.j. Iznos od 734 n.j. dobija se kao razlika kamate obračunate po efektivnoj kamatnoj stopi (8%) i kamate obračunate po kuponskoj stopi od 7%, odnosno to je razlika 7.734 (96.680 x 8% ) i 7.000 (100.000 x 7%). Na isti način računaju se i ostali iznosi u ovoj koloni. [3] Iznos je zaokružen za 37 n.j.

  42. Knjiženje • 0369 I.V. HOV koje se drže do dospeća 680 din (duguje) 662 Prihodi od kamate (potražuje) 680 din Na računu I.V. hartija od vrednosti koje se drže do dospeća ostao je neamortizovan iznos razlike od 3.140 din (4.000-860 = 3.140)

  43. Linearna metoda amortizacije • 4.000 razlika nominalne vrednosti i kupovne cene plaćene za obveznicu • amortizacija linearnom metodom (nije dozvoljena prema MRS) : 4000/5 godine = 800 godišnje • Prema MRS 39 primenjuje se metoda efektivne kamatne stope

  44. Emitent obveznice • ovde je emitent kompanija i ona ima obaveze po osnovu obveznica, • obaveza se sastoji u isplati glavnice o roku dospeća i kamate periodično (polugodišnje ili godišnje) • dakle nastaje dužničko poverilački odnos • kompanija emitent (dužnik) – kompanija investitor (poverilac)

  45. Evidentiranje • Primer Kompanija Gresham je emitovala obveznice pod istim uslovima kao i u prethodnom primeru. • Nominalna vrednost 100.000 • rok dospeća 5 godina, nominalna kamatna stopa 7%, efektivna (tržišna) kamatna stopa 8% • obveznica je emitovana uz diskont od 4.000, koji nastaje kao razlika 100.000-96.000 • obračunati amortizaciju diskonta primenom metode efektivne kamatne stope

  46. Kompanija Gresham • emitent obveznice (evidentiranje u momentu emisije i prodaje obveznica) • 2410 Tekući račun 96.000 • 4139 I. V obveznice 4.000 • 413 Obaveze po osnovu obveznica 100.000

  47. Kompanija Gresham • isplata prve godišnje kamate • Isplata kamate na obveznice 7.000 • 562 Rashodi kamate 7.000 • 2410 Tekući račun 7.000

  48. Kompanija Gresham • amortizacija diskonta • 562 Rashodi kamate 680 • 4139 I.V. obaveza za obveznice 680

  49. Učešće fin. instrumenata u aktivi nefinansijskih kompanija u SAD-u i Japanu

More Related