АТМОСФЕРА

1. АТМОСФЕРА - V разред основне школе - Припремио: проф. Радосав Седларевић

2. АТМОСФЕРА • АТМОСФЕРА И ЊЕН САСТАВ • Састав ваздуха • Загревање ваздуха • Климатски елементи • ПОЈАМ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ • Време • Прогноза времена • Клима • Заштита Атмосфере од загађености

3. АТМОСФЕРА • Атмосфера је танки омотач ваздуха око Земље који гравитација држи уз њу. • Атмос – пара ( гас) + Сфера – лопта ( омотач)

4. СЛОЈЕВИТОСТ АТМОСФЕРЕ • ТРОПОСФЕРА- од 9 до 18 км. најнижи и најгушћи слој атмосфере ( 80% масе целе атмосфере) у коме се одвијају сви најважнији процеси који одређују временске прилике на Земљи. • СТРАТОСФЕРА – до 50 км. Озонски омотачизмеђу 22 – 30 км. • МЕЗОСФЕРА – до 80 км. • ТЕРМОСФЕРА – између 80 – 800 км. • ЕГЗОСФЕРА – од 800 – 3000 км.

5. ШЕМАсЛОЈЕВИТОСТИ АТМОСФЕРЕ

6. САСТАВ ВАЗДУХА • Ваздух је смеша гасова коју чине претежно азот ( 78%), кисеоник( 21%), и сви остали чине 1%( аргон, угњен-диоксид, водоник, озон, неон, криптон...). • Ваздух се у атмосфери не сусреће сув и чист, већ садржи различите примесе као што су: водена пара, аеросоли ( честице прашине, вулкански пепео, чађ, честице соли, бактерије), фитонциди (испарења етеричних уља биљака).

7. ЗАГРЕВАЊЕ АТМОСФЕРЕ • Температура ваздуха зависи од загревања Земљине површине • Јачина загревања појединих области Земљине површине и ваздуха изнад њих зависе од: • Упадног угла Сунчевог зрачења • Подлоге која се загрева • Вегетације • Надморске висине • Температура ваздуха је највећа при површини Земље, а са висином температура опада на сваких 100м. за 0,6°C.

8. ПРОУЧАВАЊЕ АТМОСФЕРЕ • Науке које проучавају Атмосферу су: климатологија и метеорологија. • Климатологија – проучава климу на Земљи и њен утицај на живи свет. • Метеорологија – проучава време и стање временских елемената.

9. ПОЈАМ ВРЕМЕНА • Време је тренутно стање климаских елемената у атмосфери изнад неког места. • Какво ће време бити у некој области зависиће од стања ваздушних маса изнад ње. • Ваздушне масе се крећу и са собом носе своје карактеристично време. • На основу синоптичких карата прати се кретање ваздишнох маса и предвиђање временских промена, тј. прогноза времена.

10. Синоптичка карта Карта прогнозе вренена

11. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА се исказује степеном загрејаности ваздуха, мери се термометрима, а изражава у степенима целзијусове скале. • Температура ваздуха се мења у ритму смене дана и ноћи и годишњих доба. • ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК је тежина ваздуха која притискује подлогу копнене или водене површине. • Нормалан ваздушни притисак износи 1013 мб ( милибара), а може да буде већи или мањи. • Са променом температуре мења се и ваздушни притисак ( веће загревање, нижи притисак – циклон, мање загревање, већи притисак – антициклон).

12. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА– Атмосфера сваког тренутка садржи извесну количину водене паре,која се изражава у процентима (до 80%).Испаравањеје претварање воде из течног у гасовито стање. • ОБЛАЧНОСТ-Кондезацијаје претварање воде из гасовитог у течно стање ( облаци). Према облику издвајамо 3 основне врсте облака: 1. праменасти ( цируси) 2. слојевити ( стратуси) 3. гомиласти ( кумулуси) Сублимацијајепретварање воде из гасовитог у чврсто стање.

13. ВРСТЕ ОБЛАКА

14. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или сублимиране водене паре које из атмосфере доспевају на Земљину површину. Могу бити: 1. високе падавине( киша, снег, град...) 2. ниске падавине( роса, иње, слана ...) • Падавине се мере помоћу кишомера или плувиографа. • ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА( инсолација)- је дужина сијања Сунцатоком дана, месеца, године. Изражава се у часовима, а мери хелиографом.

15. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ • ВЕТАР– Због неравномерног загревања Земљине површине ваздух је у сталном кретању. Његово, претежно хоризонтално струјање из области високог ваздушног притиска (антициклона) ка ниском (циклону) зовемоветром. • Правац ветра одређује се ветроказом, док се његова брзина мери анемометром и изражава се м/сек. • Према трајању ветрове делимо на: • Сталне ветрове ( пасати, западни ветрови и источни ветрови), • Периодични ветрови ( монсуни), • Локални ветрови ( кошава, бура, југо...).

16. Шематски приказ сталних ветрова поларни ветрови западни ветрови пасати пасати западни ветрови поларни( (источни) ветрови

17. ШЕМА ПЕРИОДИЧНИХ И ЛОКАЛНИХ ВЕТРОВА

18. ПОЈАМ КЛИМЕ • Просечан вишегодишњи режим времена у некој области на Земљи зове се клима. • Најважнији климатски елементи који дају основне одлике климе су температура ваздуха и падавине. • Климу својим међудејством одређују климатски чиниоци (фактори), а најважнији су: • Географска ширина; • Распоред копна и мора; • Рељеф ( правац пружања и надморска висина); • Ветрови и морске струје.

19. Климатски фактори • Географска ширина – (удањеност од екватора)-узрокује нејднако загревање Земљине површине, а последица је појава топлотних појасева и различитих клима. Са удаљавањем од екватора загревање Земље је мање, зато што Сунчеви зраци падају под мањим углом. • Распоред копна и мора– копно се брже загрева од мора али се брже и хлади, зато су климатске промене на копну израженије од клима поред мора (температуре у већем распону, мање падавина, годишња доба израженија...).

20. Климатски фактори • Рељеф и надморска висинаТемпература ваздуха са надморском висином опада за 0,6ºC на 100 м. • Рељеф својим правцем пружања спречава продоре ваздушних маса условљавајући различитост клима ( Хималаји, Анди, Кољдиљери, Кавказ, Алпи...). • Морске струје и ветрови-Морске струје утичу на загревање, односно хлаћење приобалног дела копна, као и на повећању и смањењу влажности. • Ветрови са собом носе влажне и суве ваздушне масе које утичу на поједине типове клима. Највећи утицај имају стални ветрови ( пасати, западни и поларни ветрови) и периодични ветрови ( монсуни).

21. ВИСИНСКЕ ЗОНЕМОРСКЕ СТРУЈЕ

22. ЗАШТИТА АТМОСФЕРЕ ОД ЗАГАЂЕНОСТИ • Ваздух се најчешће загађује гасовима и честицама дима, гари и издувним гасовима који се најчешће враћају у виду “ киселих киша”. • Пораст количине угљен-диоксида у атмосфери задржава више топлотног зрачења, што доводи до загревања Земље у целини (“ефекат стакленебаште”). • Посебан проблем је уништавање озонског омотача, стварајући у атмосфери “ озонске рупе” кроз које продиру ултравиолетни зраци који погубно делују на живи свет.

23. ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

24. ПИТАЊА • Шта је то ваздих, а шта атмосфера? • Како се назива најгушћи слој атмосфере и чиме се све одликује? • Како се загрева ваздух? • Набројте временске елементе. • Како ваздушни притисак зависи од температуре? • Каква је веза између ветрова и ваздушног притиска? • На основу чега се прави прогноза времена? • Шта називамо ефектом “стаклене баште”? • Који су узрочници загађивања ваздуха у твом месту?

25. Метеоролошка кућица

26. - V РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ- ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ Припремио: проф. Радосав Садларевић

27. Садржај Основни типови клима Тропски ( жарки) појас • Екваторијална клима • Тропска клима • Пустињска клима • Монсунска клима Умерени појас • Средоземна клима • Океанска клима • Континентална клима Хладни (поларни) појас • Субполарна клима • Поларна клима Остали типови клима Загађивање и заштита атмосфере

28. ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ • Клима се на Земљиној површини мења у два правца: • с порастом географске ширине и • с порастом надморске висине. • Климатски типови су одређене комбинације временских типова. • Идући од екватора ка половима издвајају се 5 пространих климатских појасева: тропски( жарки), два умерена и дваполарна. • Унутар сваког појаса има више климатских типова.

29. АНИМИРАНИ ПРИКАЗ РАЗЛИЧИТОГ ЗАГРЕВАЊА ЗЕМЉЕ ( ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ) • “Кретање” загрејаности Земље, ваздушни притисак и падавине по меридијану у току године. 23,5ºСГШ 23,5ºЈГШ

30. КЛИМА- ДИЈАГРАМИ • Клима – дијаграм показије средње месечне вредности температуре ваздуха и количине падавина изнад неког подручја у току године. • Дијаграм температура – дају средње месечне температуре изнад неког подручја. • Дијаграм падавина - су средње месечне количине падавина изнад неког подручја. • Помоћу клима – дијаграна различитих подручја уочава се разлика климе на Земљи. Континентална Субполарна Медитеранска Тропска Океанска

31. Хоризонтални распоред типова клима

32. ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА • Екваторијална климазаступљена је у уском појасу од 5° - 10° северно и јужно од екватора. Високе температуре (од 25 –28 °C) и обилне свакодневне падавине у току целе године ( преко 3 000 mm). • Тропска клима ( клима савана) – распрострањена је до 20° северно и јужно. Разликују се два годишња периода, сушни ( зимски) и кишни ( летњи). То је област високих трава- савана.

33. ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА • Монсунска клима – заступљена је на просторима где дувају монсуни. Одликује се оскудним падавинама у зимском периоду ( 100mm) и великом количином падавина у летњем периоду ( преко 5000 mm). Температуре високе у току целе године. • Пустињска клима – заступљена је у пустињама око повратника. То је жарка и сува клима ( испод 100 мм падавина ), уз велике дневне температурне амплитуде ( најчешће преко 40°C).

34. КЕПЕНОВА КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМЕ

35. ТИПОВИ КЛИМЕ УМЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА • Суптропска или средоземна клима – заступљена је у појасевима између 30°- 40° северне и јужне ГШ. Одликује се топлим, дугим и сувим летом , благим, кратким и кишовитим зимама. • Океанска ( приморска) клима – лета свежа, а зиме благе, са температуром изнад 0°. Падавине су распоређене равномерно током целе године (2 000 мм). Заступљена је у приморју умереног појаса (Атлантског и Тихог океана).

36. ТИПОВИ КЛИМА УМЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА • Континентална клима – заступљена је између 40° - 60° северне и јужне ГШ. Одликује се жарким летом и хладним зимама. Висина падавина од 500 – 1 000 mm и са изражена сва четири годишња доба. • Идући ка вишим географским ширинама и ка унутрашности континента клима је све оштрија, а количина падавина мања. • У оквиру овог типа разликују се: умерено континентална клима, континентална и оштро континентална клима.

37. РАСПОРЕД ТИПОВА КЛИМA

38. ТИПОВИ КЛИМА ПОЛАРНИХ ПОЈАСЕВА • Субполарна клима – влада у северном ободу Азије и С. Америке. Зиме дуге и сурове (9 – 10 месеци), а лета кратка и свежа. Падавина има мало (300 мм) у облику снега. • Поларна клима ( Антарктичка и Арктичка ) – најсуровија клима на Земљи ( ледене пустиње). Температуре падају од - 40°до - 70°, са малом количином падавина у облику снега ( 100mm).

39. РАСПОРЕД ТИПОВА КЛИМА

40. ОСТАЛИ ТИПОВИ КЛИМА • Планинска клима – заступљена је на планинама изнад 1 000 метара. Зиме су дуге, снежне и оштре, а лета кратка и свежа. Дању температура брзо расте, а ноћу још брже опада. • Градска клима – посебна клима у великим градовима настала због промена природе. Одликује се повишеном температуром, смањеном влажношћу, обилнијим падавинама, честом појавом магле (смога) и већом загађеношћу ваздуха.

41. ПИТАЊА • Шта је то клима? • Набројте основне киматске типове. • Које су одлике екваторијалне климе? • Гре је заступљена монсунска клима? • Где влада средоземна клима? • Наведи разлике између континенталне и океанске климе умереног појаса. • Који су типови климе неповољни за живот људи?

42. ЗАНИМЉИВЕ ПОЈАВЕ АТМОСФЕРЕ

43. Игра светлости

44. Магла

45. Ухватити Сунце

46. Дали ће издржати?

47. Олуја

48. Наилази олуја

49. Облак изнад Фуџијаме

50. Ко је јачи?