1 / 37

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-. Prof. dr Tomislav Živanović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Maj, 2012. Sokobanja.

Download Presentation

Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost- Prof. dr Tomislav Živanović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Maj,2012. Sokobanja

  2. - Čovek koristi između 40-50 hiljada biljnih i životinjskih vrsta - Srbija zauzima 1,7% teritorije Evrope, u Srbiji je 38% biodiverziteta biljnih vrsta Evrope, Vojvodina 0,5% teritorije Evrope, a 18% biodiverziteta biljaka,37% od ukupnog broja biljnih vrsta čine vrste koje su značajne za poljoprivredu,- U Srbiji 4300 biljnih vrsta, gajenih biljnih vrsta ima 233 (bez cvećarskih), što čini 5,4% biodiverziteta,- U flori Srbije registrovano 420 lekovitih biljnih vrsta (89 familija, a 280 su predmet trgovine), samo 50 su gajene vrste, a većina se može gajiti,Koliki su ukupni resursi lekovitog bilja nije poznato, kako kod nas tako ni u svetu, nije ocenjen stvarni biodiverzitet, njihovo sakupljanje u ruralnim regionima sveta, nije potpuno jasna ni njihova lekovitost, kada je u pitanju klasična medicina, kao ni njihov značaj u tradicionalnoj medicini.

  3. Alarmantni su podaci o nestanku vrsta od 1970 -2000. godine: procena u različitim periodima je gubitakod1 vrste/danu do 1vrstu/satu:- Ugroženo od 20-50% svih postojećih vrsta (nekoliko stotina hiljada) u svetu,- Uzrok erozije je: fragmentacija prirodnih staništa, promena načina korišćenja zemljišta, monokultura u proizvodnji, zagađenje, klimatske promene itd.- Od 270 hiljada vrsta viših biljaka oko 50 hiljada ozbiljno ugroženo,- Uniformna poljoprivredna proizvodnja je zamenila prirodne zajednice,- Nekontrolisano je iskorišćavanje biljaka iz spontane flore, šteta je veća što se više seku, čupaju ili beru najekspresivniji genotipovi, čime nestaju dominantni genski oblici iz prirode kod lekovitog i aromatičnog bilja.

  4. Kako objasniti današnje ogromno interesovanje za lekovito bilje, prirodne resurse, povratak prirodi i strah od svega onog što je povezano sa hemijom i industrijskom tehnologijom? • uvidelo se da sintetički preparati nisu svemoćni • prevelika upotreba sintetičkih preparata • zanemarena tradicionalna veština lečenja lekovitim biljem koja je proistekla iz prirodnih uslova, reljefa i klime koji su karakteristični za naše podneblje

  5. Lekovite biljke su jedne od ekonomski najznačajnijih u flori Srbije. Veliko bogatstvo naše zemlje omogućava njihovu eksplo-ataciju, ali istovremeno nameće i potrebu njihove zaštite od neracionalnog iskori-šćavanja. Zato je njihova zaštita od opšteg nacionalnog i ekonomskog značaja.

  6. Koje lekovito bilje se prerađuje i pakuje u Srbiji? • samoniklo bilje • gajeno bilje • bilje iz uvoza

  7. Snabdevanje na slobodnom tržištu je nesigurno: • veća konkurencija na tržištu • povećane mogućnosti za izvoz • smanjenje broja berača • smanjena ponuda samoniklog lekovitog bilja • nestabilni vremenski uslovi u vreme vegetacije i sabiranja lekovitog bilja (2000-a izrazito sušno leto, a 2003-e kišovito) • nestabilne cene • zakonska regulativa

  8. Kada počinje intenzivna proizvodnja lekovitog biljau našoj zemlji? Već 1970-ih proizvedene su veće količine sirovina dobije-nih od 15–tak biljnih vrsta sa poznatom tehnologijom gaje-nja (kamilica, pitoma nana, matičnjak, morač, žalfija i dr.) Povećana potražnja za lekovitim sirovinama biljnog porekla u celom svetu dovela je do ekspanzije organizovane plantažne proizvodnje. Pored toga, naučna dostignuća koja su omogućila determinaciju brojnih aktivnih sastojaka u biljkama, kao i upoznavanje njihovog terapeutskog dejstva, nametnula su visoke standarde za ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla.

  9. Koje su prednosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja? • dobijanje veće količine biljne sirovine standardnog kvaliteta, • mogućnost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnju, • zaštita resursa ugroženog bilja od prekomerne eksploatacije, • mogućnost gajenja vrsta koje inače ne postoje u flori zemlje, i na taj način posredno smanjenje uvoza.

  10. Osvajanje tehnologije plantažnog gajenja se ostvaruje: • izborom biljne vrste, sorte, zemljišta, • pravilnom i blagovremenom obradom zamljišta, • setvom ili sadnjom u optimalnom vremenskom roku, • pravilnim đubrenjem, • pravilnom berbom ili žetvom, • pravilnim sušenjemiskladištenjem.

  11. Promet lekovitog i aromatičnog bilja • droge dobijene od lekovitog bilja sakupljenog iz prirode, gajenog plantažno, i iz uvoza, • etarska ulja • ekstrakti • lekovito bilje predstavlja bogat izvor industrijskih sirovina, koje se dalje koriste za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina i dr. Sve ovo uslovljava njihovu povećanu potražnju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

  12. Procena obima potrošnje proizvoda od lekovitog i aromatičnog bilja vrši se na osnovu: • ostvarene proizvodnje u industrijskim pogonima, • procenjene proizvodnje i prerade u privatnom sektoru, • raspoloživih informacija o uvozu i izvozu, • podataka o otkupu, i • informacija dobijenih anketnim istraživanjem

  13. Specifičnost ovog tržišta se ogleda u: • prisustvu velikog broja tržišnih aktera • proizvođači koju su primarno orijentisani na prodaju, • proizvođači koji deo sami troše ( npr. za proizvodnju čajeva), a deo plasiraju na tržištu, • proizvođači koji deo prodaju, a ostatak troše sami i, uz to, kupuju nedostajuće sirovine radi sopstvene proizvodnje (npr. preparata na bazi bilja, etarskih ulja i dr.), • izvoznici, • otkupljivači, i • kupci za dalju preradu.

  14. Proizvodnja lekovitog bilja

  15. Od čega zavisi zastupljenost biljnih vrsta u proizvodnji? • potražnje na tržištu, • cene, • regiona gajenja, • tradicije, • opremljenosti gazdinstva mehanizacijom, • blizine tržišta • radne snage i dr.

  16. Na osnovu raspoloživih resursa (zemljište, radna snaga), i drugih faktora (tradicija gajenja, tržište, semenski i sadni matrijal) i sve većih potreba za sirovinama biljnog porekla, može se zaključiti da postoji realan ekonomski značaj plantažne proizvodnje lekovitog bilja. Radna snaga predstavlja jedan od resursa bitnih za svaku zajednicu, i jedan od ključnih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacionalne ekonomije. Demografska slika poljoprivrednog stanovništva Srbije (1 milion ili 24,9% od ukupnog stanovništva) i veliki broj nezaposlenih (u 2001-oj taj broj iznosi 769.000 ili gotovo 27%) predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede.

  17. Evropsko tržište lekovitog bilja

  18. Zemljekoje snabdevajutržište EU

  19. Tehnologija proizvodnje i prerade lekovitog i aromatičnog bilja

  20. Biološke osobine lekovitogbilja: • jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (ova osobina određuje vreme setve odnosno sadnje), • jednogodišnje vrste (kamilica, slačica, neven, anis, kim, korijandar, bosiljak) porebno je gajiti u plodoredu. • obrada i priprema zemljišta i ostale agrotehničke mere se mnogo ne razlikuju u odnosu na druge gajene biljne vrste • zasnivanje useva i višegodišnjih zasada može se obaviti u proleće (uglavnom jednogodišnje vrste), ili u jesen, kada se rasađuju višegodišnje vrste (lavanda, origano, pitoma nana, žalfija i dr). • gajeno lekovito bilje može da se razmnožava semenom, rasadom i podzemnim stablima -stolonima (pitoma nana).

  21. Sortiment gajenog lekovitog bilja predstavljaju domaće (autohtone) populacije, odomaćene i poboljšane sorte, introdukovane kao i novostvorene sorte. Semenski materijal koji se nalazi u prometu, mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (uz otpremnicu)

  22. Orijentacione planske kalkulacije (u evrima) uz toleranciju ± 10%

  23. Beli slez • Rad mašina 640 • Reprodukcioni materijal 1200 • Radna snaga 1600 • Ukupno 3040 • Planirani prinos 1300 • Planska cena 5.0 • Vrednost proizvodnje 6500 • Troškovi 3440 Dobit 3060

  24. Bosiljak • Rad mašina 276 • Reprodukcioni materijal 228 • Radna snaga 450 • Ukupno 954 • Planirani prinos 2000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 2000 • Troškovi 954 Dobit 1064

  25. Neven • Rad mašina 460 • Reprodukcioni materijal 390 • Radna snaga 1850 • Ukupno 2700 • Planirani prinos 1000 • Planska cena 5.0 • Vrednost proizvodnje 5000 • Troškovi 2700 Dobit 2300

  26. Valerijana • Rad mašina 606 • Reprodukcioni materijal 775 • Radna snaga 900 • Ukupno 2081 • Planirani prinos 1400 • Planska cena 4.0 • Vrednost proizvodnje 5400 • Troškovi 2081 Dobit 3319

  27. Nana • I god. II god. • Rad mašina 384 293 • Reprodukcioni materijal 765 440 • Radna snaga 293 293 • Ukupno 1524 1026 • Planirani prinos 3000 3000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 3000 3000 • Troškovi 1524 1026 Dobit 1476 1974

  28. Melisa • I god. II god. • Rad mašina 284 263 • Reprodukcioni materijal 571 365 • Radna snaga 350 280 • Ukupno 1205 908 • Planirani prinos 1500 3000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 1500 3000 • Troškovi 1205 908 Dobit 295 2092

  29. Krompir • Rad mašina 750 • Reprodukcioni materijal 3000 • Radna snaga 750 • Ukupno 4500 • Planirani prinos 30 000 • Planska cena 0.2 • Vrednost proizvodnje 6000 • Troškovi 4500 Dobit 1500

  30. Kukuruz • Rad mašina 350 • Reprodukcioni materijal 300 • Radna snaga 150 • Ukupno 800 • Planirani prinos 6000 • Planska cena 0.15 • Vrednost proizvodnje 900 • Troškovi 800 Dobit 100

  31. Zaključak Iz navedenih podataka može se zaključiti: • Tržište lekovitog bilja kod nas je nerazvijeno, • Tržište u našem okruženju je znatno razvijenije, • Potražnja za lekovitim biljem je u porastu, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, • Rast interesovanje potencijalnih proizvođača, • Očekuje se stroža kontrola sakupljanja lekovitog bilja, • Smanjuje se broj berača, • Postoji višak radne snage koja na ovaj način može biti upošljena, • Postoje svi preduslovi za gajenje lekovitog bilja na ovim prostorima (reljefni, klimatski, poznata tehnologija gajenja, tradicija), • Postoji potreba za proširenjem površina pod lekovitim biljem, • Postoji strućna služba koja može da organizuje i prati kompletnu proizvodnju, • Postoji reprodukcioni materijal potreban za proizvodnju.

  32. Pored već tradicionalno gajenih (nana, kamilica, matičnjak, itd) preporučujemo i gajenje biljnih vrsta koje rastu u prirodi, a tehnologija gajenja je poznata. • Među takve biljne vrste spada hajdučka trava, bokvica, beli slez i vranilovka. Ovde se radi o biljnim vrstama koje su višegodišnje a zasnivaju se iz rasada. • Posebna grupa čiju proizvodnju treba stimulisati su biljne vrste čije je sakupljanje zabranjeno • Za njihovu proizvodnju postoji poseban interes, na čemu bi trebalo da se angažuje šira društvena zajednica, • U tom cilju instituti i fakulteti rade na projektima osvajanja tehnologije gajenja samoniklih biljnih vrsta i biljnih vrsta koje ne rastu kao samonikle na ovom području • Jedan od razloga preporuke gajenja lekovitog bilja je i prihod koji se može ostvariti. On je daleko veći od prihoda koji se ostvaruje gajenjem tradicionalnih ratarskih kultura (pšenica, kukuruz itd.). • Da bi jedno poljoprivredno domaćinstvo moglo tržišno da funkcioniše, neophodno je da gaji 5-10 ha pod lekovitim biljem, zavisno da li je to jedina proizvodnja na gazdinstvu.

  33. Podsetnik • u procesu proizvodnje droga od gajenog bilja, berba i sušenje predstavljaju dve veoma značajne faze • vreme berbe potrebno je usaglasiti sa sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se koristi kao droga, • cvet se bere kad se potpuno otvori, po suvom vremenu, • nadzemni deo se kosi ili se žanje, iznad zemlje u visini do 10-tak cm, takođe po suvom vremenu. • odvozi se u prevoznom sredstvu bez sabijanja, u prostor za sušenje, u najkraćem mogućem roku, da bi se izbegle promene do kojih dolazi usled izlaganja svetlosti, • promene do kojih dolazi usled nepravilne berbe, prevoza ili sušenja, a manifestuju se promenom boje droge ili netipičnim mirisom, znak je da je došlo i do promene u hemijskom sastavu. Tako izmenjena droga je u većini slučajeva izgubila i na kvalitetu.

  34. Podsetnik • koren se vadi kada je zamljište umereno vlažno, otresa i • pere pre sušenja ili nekog drugog postupka koji mu prethodi • (npr. ljuštenje), • da bi se koren lakše osušio nekad se pristupa sečenju, • list se odvaja od osušene herbe. Može da se radi ručno, • trešenjem vilama (nana, matičnjak) ili mašinski, • kod biljnih vrsta kod kojih se kao droga koristi plod ili seme, • vrši se jednofazna ili dvofazna žetva, • posle žetve neophodno je doraditi seme u doradnom centru, • pri čemu se uklanjaju žetveni ostaci i ostale primese, • posle sušenja droga se pakuje u slamarice i natron vreće, • GAP – Dobra PoljoprivrednaPraksa

  35. Hvala na pažnjiProf. dr Tomislav ŽivanovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

More Related