Download
1 / 67
E N D
1. STVARNO PRAVO PRAVO SVOJINE
PRAVO SLUBENOSTI
PRAVO ZALOGE
PRAVO GRAENJA
(zakup i posluga)
2. Pojam i obeleja stvarnog prava Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup gradanskopravnih normi koje regulie odnose medu ljudima a povodom stvari-subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Skup pravnih normi koje reguliu subjektivna gradanska prava.
U subjektivnom smislu, stvarna prava se odlikuju apsolutnocu (deluju erga omnes) i poverilac ima pravo prvenstva, kao i pravo sledovanja, njihov neposredan predmet je stvar a njihovo glavno obeleje je neposredna pravna vlast na stvari.
3. Nacela stvarnog prava Nacelo privatnopravne vlasti na stvari - trajno i neposredno ovlacenje titulara prava svojine na stvari, koje deluje i prema svim trecim licima.
Nacelo ogranicenja stvarnog prava - stvarna prava su odredena zakonom, imperativnim normama, ne vai autonomija volje.
Nacelo odredenosti stvarnih prava - stvarna prava se konstituiu na individualno odredenim stvarima, a izuzetno na pravima (potraivanje).
Nacelo publiciteta stvarnih prava - proistice iz apsolutnog dejstva, postojanje stvarnog prava na nekoj stvari mora biti objavljeno da bi se treca lica obavestila i ovo pravo ne bi vredala, kao i da se zatite savesni sticaoci. Za pokretne stvari se nacelo ispoljava kroz dravinu, posed, a za nepokretne- javne knjige.
4. Podela stvarnih prava Pravo svojine-najvia pravna vlast na stvari, najvii stepen dranja, koricenja, raspolaganja na stvari u okviru zakona.
Pravo slubenosti-stvarno pravo na tudoj stvari koje ovlacuje titulara da na odreden nacin stvar koristi ili od vlasnika zahteva da stvar ne koristi na nacin na koji bi mogao.
Stvarni teret-stvarno pravo na tudoj stvari a titular je ovlacen da od bilo kog vlasnika opterecene nepokretnosti zahteva odredene prestacije. Vie je izraen obligacioni karakter, nego stvarnopravni.
Zalono pravo-stvarno pravo na tudoj stvari koje ovlacuje imaoca da zaloenu stvar proda a iz njene vrednosti naplati svoj dug.
Pravo gradenja-pravo lica da na tudem zamljitu ili ispod njegove povrine, ima u svojini zgradu to je vlasnik zemljita duan da trpi.
5. Podela stvari-pokretne (res mobiles) i nepokretne (res immobiles) Pokretne-one ciji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se time ne povredi bitna osobina stvari.
Nepokretne-one ciji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina.
Pravni znacaj ove podele: 1.raspravljanje zaostavtine 2.derelikcija-dravna svojina ili res nulius 3.rucna zaloga i hipoteka 4.rokovi za odraj 5.ugovori o prometu 6.prenos svojine 7.sticanje prava svojine od nevlasnika samo za pokretne 8.predmet ugovora o ostavi samo pokretna 9.predmet prodajnog naloga samo pokretna 10.razlicita pravila za prinudno izvrenje prodajom
6. Stvari u prometu (res in commercio) i stvari van prometa (res extra commercium) Stvari u prometu-one koje mogu biti objekt gradanskog pravnog odnosa (roba), dok to stvari van prometa ne mogu (dobra u optoj upotrebi, one koje vredaju moral, po nameni-muzej npr.)
Stvari u ogranicenom prometu- mogle bi biti objekt gp, ali se iz odredenih razloga njihov promet ogranicava-vatreno oruje..
7. Individualno odredene i stvari odredene po rodu Po rodu su odredene one pokretne stvari koje se u prometu odreduju nekom mernom jedinicom (kg,l, m2,din), odreduju se merenjem, brojanjem, vaganjem, npr.novac, brano, alkohol..
Individualno odredena stvar stvar odredena pojedinacno, ili je jedinstvena ili su joj to svojstvo dale ugovorne strane. Samo one mogu biti predmet prava svojine.
Pravni znacaj podele: predmet ugovora o ostavi, posluzi, zalogu i zakupu moe biti samo individualno odredena stvar, ako propadne, obaveza prestaje, ali kad su predmet obaveze stvari odredene po rodu onda obaveza ne prestaje, obaveza isporuke drugih stvari istog roda.
8. Zamenljive, nezamenljive, potrone i nepotrone stvari Zamenljive - one umesto kojih se prilikom ispunjenja obaveze moe predati druga stvar istih karakteristika, dok nezamenljiva ne moe biti zamenjena drugom.
Znacaj: predmet zajma samo zamenljive stvari, kao i prebijanja potraivanja.
Potrone su one koje se jednom upotrebom potroe ili se njihova supstanca bitno smanji(gorivo, novac) dok se nepotrone mogu uotrebljavati vie ili neogranicen broj puta i time im se ne naruava supstanca.
Znacaj - predmet ugovora o posluzi i zakupu
9. Deljive i nedeljive stvari Deljive su one stvari koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri cemu njihova supstanca ostaje ista (vagon ita), a nedeljive su one cijom bi se deobom unitila supstanca ili nesrazmerno umanjila vrednost dobijenih delova (dijamant).
Fizicka deoba - mehanicka podela stvari na delove.
Civilna - deoba stvari prodajom, po vrednosti ako je fizicka nemoguca.
Geometrijska - deli se zemljite linijama na parcele
Znacaj: suvlasnitvo i zajednicka svojina
10. Proste i sloene stvari, pripadak i plodovi Prosta stvar je prirodna jedinstvena celina (dijamant, cigla), dok je sloena nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu celinu (automobil, zgrada).
Pripadak je sporedna, pokretna i samostalna stvar koju je njen vlasnik namenio da olakava ili omogucava koricenje glavne stvari (rezervni tocak, alat poljoprivredni) i uvek deli pravnu sudbinu glavne stvari.
Plodovi su prihodi koji nastaju od neke stvari, dele se na prirodne (samoniklo jestivo bilje), industrijske (kultura duvana) i civilne plodove (zakupnina). Plodovi postaju samostalne stvari tek odvajanjem od glavne stvari.
Zbirna stvar skup istovrsnih, fizicki samostalnih stvari, koje imaju istu namenu i pojavljuju se kao celina u pravnom prometu (zbirka maraka, stado ovaca).
11. Procenjive i neprocenjive stvari Procenjive su one stvari cija se vrednost moe odrediti uporedivanjem sa drugim stvarima u prometu, dok stvari cija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporedivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocenjive.
Cena procenjene stvari moe biti obicna (redovna cena na tritu), vanredna (u obzir se uzimaju posebne okolnosti vlasnika stvari-lek koji mu je nuan) i afekciona (naklonost vlasnika prema stvari-draga fotografija)
Novac - telesna stvar, ima funkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tritu i istovremeno je sredstvo placanja.
12. Dravina ili posed (possesio) Dravina je fakticka vlast na stvari bez obzira da li posednik ima pravo na stvari ili ne. Nije potrebna volja draoca da stvar dri kao svoju (zakupci, ostavoprimci, lopovi..), ali je cesto prisutna, radi ostvarenja nekog ekonomskog interesa, cilja..
Detencija - fakticka vlast na stvari ali se ona voljno dri za drugoga. Npr.lice koje po osnovu radnog odnosa vri fakticku vlast na stvari za drugo lice. Dravinsku zatitu nema detentor, vec dralac.
Rimska koncepcija za sticanje poseda zahteva dva uslova: corpus-fakticka vlast na stvari i animus-volja da se stvar dri za sebe. Tu subjektivnu koncepciju su prihvatili i AGZ, SGZ. Na ZOSPO kao i NGZ prihvatili su objektivnu koncepciju po kojoj je za sticanje poseda dovoljna samo fakticka vlast na stvari, tj.nije potrebna volja da se stvar dri za sebe. Otuda, svi detentori su postali posednici. Objektivna koncepcija vie ne poznaje institut detencije osim u slucaju lica koje stvar dre za drugoga po osnovu radnog odnosa (konobari, kucne pomocnice i sl.)
13. Subjekti i predmet dravine Subjekti dravine mogu biti i fizicka i pravna lica. Mogu je imati i poslovno nesposobna lica, a u slucaju povrede dravine zatitu vri njegov zak.zastupnik.
Predmet dravine-stvari na kojima se moe steci pravo svojine i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti predmet dravine (nema sudske zatite).
Predmet dravine su individualno odredene i postojece stvari, a mogu biti i neka imovinska prava (pravo slubenosti, pravo rucne zaloge..)
14. Vrste dravine I Prema obimu fakticke vlasti na stvari razlikuju se posed stvari i posed prava. Kod DRAVINA STVARI (slicno pravu svojine) dralac se ponaa kao vlasnik stvari (imaju je i zakupac, lopov).
Izuzeci da dravinu ima lice koje na njoj vri fakticku vlast na stvari:
a) detentor b) naslednik.
DRAVINA PRAVA - po sadrini odgovara stvarnim pravima uem od prava svojine, kao npr.dravina stvarne slubenosti-jedno lice fakticki koristi nepokretnost drugog lica. Dralac prava se ponaa kao da ima neko ue pravo od prava svojine-npr.zakupac.
II ZAKONITA (punovaan pravni osnov za sticanje stvarnog prava, ugovor, odluka suda..) i NEZAKONITA dravina (nezakonit osnov-krada-lopov). Obe dravine imaju zatitu.
III ISKLJUCIVA (ona koju vri samo jedno lice tako da iz dravine stvari ili prava iskljucuje sva druga lica, on vri svu fakticku vlast na stvari) i SUDRAVINA (vie lica vri dravinu na istoj stvari, npr.vie lica se koristi prelazom puta preko tudeg zemljita).
15. Vrste dravine IV SAVESNA I NESAVESNA
Kod savesne dravine, dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovaan pravni osnov za dravinu stvarnog prava, ali je u zabludi iako je u dobroj veri jer ne zna niti moe znati da stvar koju dri nije njegova tj.nije znao niti mogao znati da nije imalac prava ciju sadrinu vri. (npr. dralac kupi stvar od nevlasnika)
Kod nesavesne dravine, dralac zna ili bi morao znati da stvar koju dri nije njegova.
V PRAVA(stecena na pravno doputen nacin) i MANLJIVA dravina(stecena silom, prevarom i zloupotrebom poverenja-vi, clam, precario)
VI NEPOSREDNA (dralac vri neposrednu vlast na stvari, npr.vlasnik) i POSREDNA (dralac vri fakticku vlast na stvari preko drugog lica, npr.po osnovu zakupa). Npr.zakupodavac je posredni dralac a zakupoprimac je neposredni dralac, i oba uivaju pravnu zatitu.
VII TABULARNA dravina-dravina lica koje je upisano u zemljinim knjigama kao vlasnik ili nosilac drugog stvarnog prava, ona se pretpostavlja a dravinsku tubu moe podneti samo lice koje nije upisano u zknj.
16. Sticanje i gubitak dravine Dravina se moe pribaviti neposredno (zauzmu se stvari koje nikom ne pripadaju i nisu ni u cijoj dravini, ona je samovlasna i ne izvodi se iz dravine prethodnika), ili posredno (dravina na stvarima koje imaju vlasnika).
Na pokretnim stvarima dravina se stice prostom predajom (iz ruke u ruku), a na nepokretnim ispraenjenjem i predajom kljuceva ili zauzimanjem (stan slobodan od lica i stvari).
Dravina se gubi kad dralac prestane da vri fakticku vlast na stvari. Apsolutni gubitak-prestanak da se ubuduce na toj stvari uspostavi dravina, relativni gubitak-prestala fakticka vlast dosadanjeg draoca.
Dravina prava prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogucnosti vrenja prava.
Naslednik stice dravinu otvaranjem nasleda!
17. Zatita dravine Svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od smetanja dravine koje moe biti ucinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine.
Razlikuju se samopomoc i sudska zatita.
Samopomoc - vid zakonom dozvoljene samoodbrane koju dralac preduzima da odbije smetanje dravine. Mora da preti opasnost povrede prava, da je zatita nuna i da takav nacin odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost-kumulacija uslova. Ako onaj ko primeni dozvoljenu samopomoc prouzrokuje tetu drugom, nije duno nadoknaditi je.
18. Sudska zatita dravine Posesorni postupci su za razliku od vlasnickih mnogo bri i efikasniji.
Nae pravo poznaje dve vrste tubi kojima se titi dravina:
1.Tuba zbog uznemiravanja ili tuba za smetanje poseda-retinende possessionis, samo za nepokretne stvari-npr. neko istovari kamion peska na tude zemljite; i
2. Tuba za povracaj ili tuba zbog oduzimanja pokretne stvari recuperande possessionis, npr.u slucaju krade stvari.
Smetanje moe biti povremeno npr.prelaenje preko tude parcele. Moe se i verbalno vriti smetanje- npr.ozbiljna pretnja kojom se zabranjuje prolazak licu odredenim putem kojim je do tada prolazio.
Tube se mogu podneti u subjektivnom roku od 30 dana od dana saznanja za nastalo smetanje dravine i ucinioca, a najkasnije u roku od 1 godine od nastalog smetanja. Oba roka su prekluzivna.
Tuilac najcece poslednji mirni dralac (moe biti i posredni dralac, moe i onaj koji je stekao dravinu silom..);
Tueni - lice koje je izvrilo smetanje ili u cijem je interesu izvreno.
19. Sudska zatita II U sporu povodom dravine se ne raspravljaju pravna, vec samo fakticka pitanja- cinjenicno stanje, dokazuju se dve vrste cinjenica: cinjenica poslednjeg mirnog poseda i cinjenica nastalog smetanja, a odluku sud donosi u roku od 90 dana.
Izuzetno sud moe raspraviti i pravna pitanja, samo po prigovoru tuenog i to a) ako tueni stavi prigovor nesavesnosti, nezakonitosti-da je tuilac od njega stvar uzeo vi, clam, precario, pa je on sada uzeo od tuioca stvar. Tueni je bivi i sadanji dralac. b) ako istakne prigovor petitorni, kojim istice da je vodena vlasnicka parnica istovremeno sa posesornom, a koja je zavrena u korist tuenog.
Sud odlucuje Reenjem (ne presudom) i odlucuje o dve stvari: povracaj u predanje stanje i zabrana daljeg smetanja.
Ako bi dolo do ponovnog smetanja, ne mora se ponovo podnositi tuba jer je izrecena zabrana smetanja.
Redovan pravni lek je alba-rok 8 dana, a sud moe odluciti da alba nema suspenzivno dejstvo. Vanredni-samo predlog za ponavljanje postupka u roku od 30 dana od pravosnanosti reenja o smetanju poseda.
20. Pravo svojine (dominium, proprietas) Pravo svojine-najvia vlast na stvari, i pravna i fakticka, obuhvata pravo dranja (ius posidendi), pravo koricenja (pravo upotrebe i pribiranja plodova ili ius utendi i ius fruendi) i pravo raspolaganja (ius dispodendi). To je najire pravo u granicama zakona koje se moe isticati prema svim trecim licima. Titulari prava svojine mogu biti pravna i fizicka lica, nazivaju se vlasnici, sopstvenici.
Ovlacenje dranja (ius possidendi)-fakticka vlast na stvari .
Ovlacenje koricenja-upotreba stvari i ubiranje plodova koje stvar daje.
Ovlacenje raspolaganja-da vlasnik fakticki (popravka, rekonstrukcija, promena namene..) i pravno raspolae sa stvari ( pravni poslovi kojim npr.otuduje pravo na stvari)
21. Osnovna obeleja prava svojine Apsolutnost (u koje je ukljuceno pravo sledovanja) - deluje prema svima, te je vlasnik ovlacen da od bilo kog lica kod koga se stvar nade bez pravnog osnova zahtevati pravo nazad (tubom za povracaj stvari).
Nezastarivost - pravo svojine kao i druga apsolutna prava ne zastarevaju.
Jedinstvenost - pravo svojine je vezano za jednog subjekta. Sadraj svojine je jedinstven, ne deli se, pa se i svi suvlasnici i zajednicari smatraju kao jedno lice. Na istoj stvari ne mogu biti dva prava svojine.
Elasticnost ili rekadentnost prava svojine - dobija opet puni obim kada prestanu ogranicenja(tj. pravo svojine se moe opteretiti zalogom, slubenostima.., tako da ostane gola svojina, a kad isteknu ta opterecenja, svojina se ponovo ispostavlja u svom punom obliku).
Nezavisnost - vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlacenja jer je sadraj prava odrede zakonom. Svojinsko pravo se moce ograniciti samo zakonom.
22. Sticanje prava svojine Pravo svojine se moe steci originarnim i derivativnim putem.
Originarno sticanje (odraj, okupacija, sticanje od nevlasnika) sticalac svoje pravo ne izvlaci iz prava prethodnika, vec na osnovu samostalnih pravnih cinjenica utvrdenih zakonom.
Derivativno sticanje- sticalac svoje pravo svojine izvodi iz prava svog prethodnika. Za to su potrebna dva uslova: iustus titulus i modus aquirendi (kod pokretnih predaja stvari, kod nepokretnih upis u zem.knjige).
23. Sticanje prava svojine II Originarno i derivativno-po doktrini.
ZOSPO- po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasledivanjem, odlukom dravnog organa.
Derivativno-sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika, u istom ili manjem obimu, jer niko ne moe na drugog preneti vie prava nego to ih sam ima. Potreban je pravni osnov (iustus titulus)-pravni posao kojim se prenosi pravo svojine, i nacin sticanja (modus aquirendi), kod pokretnih predajom, kod nepokr.-upis u zknj.
Originarno-na osnovu cinjenica odredenih zakonom i to stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem, odrajem, gradenjem na tudem zemljitu, odvajanjem plodova, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom..
24. Nacin sticanja pokretnih stvari Pravo svojine na pokretnu stvar na osnovu punovanog pravnog posla, stice se predajom stvari u dravinu sticaoca, cl.34.
1. Fizicka ili prava predaja (traditio vera) - iz ruke u ruku ili se na sticaoca prenela fakticka vlast na stvari, a predaja mora biti ucinjena sa namerom da se na sticaoca prenese pravo svojine.
2. Simbolicna predaja(traditio simbolica) - predaja isprave na osnovu koje sticalac raspolae stvari, predaja skladinice ili kljuca od auta..
3. Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu)-vrsta fiktivne predaje, stice se svojina zakljucenjem pravnog posla (npr.kod ugovora o zakupu, posluzi)
4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine (pactum reservati dominii) - zadravanje prava svojine vlasnika na stvari, dok sticalac ne isplati u potpunosti cenu po ugovoru o prodaji pokretne stvari (pr.ugovor o lizingu, otplata na rate); rizik slucajne propasti stvari i otecenja snosi kupac iako na njega jo nije preneto pravo svojine (ZOO, cl.541.).
25. Prirataj-sjedinjenje Prirataj postoji kada nastaje nova stvar od delova odnosno vrednosti koje pripadaju razlicitim licima, a izmedu kojih ne postoji ugovorni odnos. Do prirataja moe doci spontano ili ljudskom aktivnocu. Suprotno prirataju postoji akumulacija-kada lice od svog materijala svojim radom izradi novu stvar i stice svojinu na toj stvari.Prirataj postoji u sledecim slucajevima:
1. Prerada ili specifikacija 2. Sjedinjenje. Prva dva su prirataji na pokrenim stvarima, a naredni su prirataji na nepokretnim stvarima. 3.Sejanje i sadenje na tudem zemljitu 4. Nanos i odron zemlje 5. Naputeno recno korito i novo recno ostrvo 6. Gradenje na tudem zemljitu
1. Prerada- izrada nove stvari od odredenog materijala. Tri slucaja:kada lice od svog materijala svojim radom izradi novu stvar-stice svojinu na toj stvari; pravo svojine na novoj stvari ima vlasnik materijala koje mu je izradilo drugo lice; ako je neko svojim radom od tudeg materijala izradio novu stvar ima pravo svojine ako je vrednost rada veca od vrednosti materijala, ako su iste vrednosti- susvojina.
2. Sjedinjenje (spajanje i smea)- nastaje bez volje vlasnika ako su stvari raznih vlasnika tako sjedinjene da se ne mogu razdvojiti bez znatnije tete-nastaje susvojina srazmerno udelima. Ako je jedna stvar bila neznatne vrednosti u odnosu na drugu-vlasnik druge stvari postaje vlasnik nove stvari a ovome nadoknaduje vrednost njegove stvari.
26. Prirataj nepokretnih stvari 3. Sejanje i sadenje na tudem zemljitu-pokretne stvari jednog lica se spajaju sa nepokretnom drugog lica-vetacki prirataj, plodovi pripadaju vlasniku nepokretnosti a naknadu moe dobiti samo savesno lice.
4. Nanos- povrina zemljita se uvecava kada voda neprimetno nanosi zemlju na obalu, zemljite pribrenog vlasnika (njegova je uvecana povrina bez naknade) ili kada snagom vode biva otkinut komad od jednog zemljita pa ga pripoji drugom vlasniku (rok 1 god za svojinu). Odron zemlje-nita ne menja u svojinskim odnosima tako da odronjena zemlja pripadne vlasniku zemljita na koje je pala, a vlasniku gornjeg zemljita priznati pravo da zahteva povrat drveca ako je palo sa zemljom na nie zemljite.
5. Novo recno ostrvo i naputeno recno korito -svojina drave.
27. Prirataj 6. Gradenje na tudem zemljitu-kada neko od svog materijala podigne zgradu na tudem zemljitu, a nema ugovornog odnosa izmedu vlasnika zemljita i zgrade, pravo svojine ce se odrediti prema savesnosti strana.
Ako su obe strane savesne, a zgrada vredi mnogo vie od zemljita-sve pripada graditelju a naknadu daje vlasniku zemljita po trinoj ceni zemljita u momentu prometa;
Ako su priblino jednake vrednosti sporazumno dele ili sud odlucuje, susvojina.
Ako je graditelj savestan a vl.zemlj.nesavestan-graditelj stice svojinu na objektu i na zemljitu za redovnu upotrebu, a vl.zemlj.ima pravo da u roku od 3 odn.10 god.trai naknadu za zemljite.
Ako je graditelj nesavestan a vl.zemljita savestan ovaj moe zahtevati: a) pravo svojine na objektu uz naknadu b) da se porui zgrada, restitucija, ali sud to ceni sa drutvene opravdanosti c) da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita.
Ako su oba nesavesna-objekat pripada vlasniku zemljita, mada je to retko u praksi.
28. Odraj - Usucapio Svojina se moe steci odrajem ako lice ima stvar u posedu (dravini) za odredeno vreme (utvrdeno zakonom). Razlikujemo dve vrste odraja:
1. Redovni odraj dravina je zakonita savesna, i prava, za pokretne stvari rok je 3 godine, a za nepokretne 10 god.
2. Vanredni odraj- dravina je savesna, rok za pokretne je 10 god, za nepokretne 20 godina.
Zajednicka pravila za odraj: Svi subjekti, i pravna i fizicka lica mogu steci svojinu odrajem; na dravnoj svojini ne moe se steci svojina odrajem; na prekid i zastoj odraja primenjuju se pravila o zastoju i prekidu zastarelosti prema ZOO; postoji tzv.priracunavanje ili akcesija odraja-znaci da se u vreme potrebno za odraj uracunava i vreme koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti ili samo savesni draoci. Npr. prethodnik drao stvar 2 god., sledbenik koji takode ima savesnu i zakonitu dravinu ce za 1 godinu postati vlasnik na pokretnoj stvari jer je 3 god. potrebno za redovan odraj -sticanje svojine na pokretnoj stvari.
29. Sticanje svojine od nevlasnika Za sticanje svojine od nevlasnika (originaran nacin sticanja) potrebni su sledeci opti uslovi:
1. Da je sticalac savestan 2. da je u pitanju pokretna stvar 3. da postoji punovaan teretan ugovor 4. da je stvar predata sticaocu.
Stvar treba da je nabavljena: 1.od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja te stvari u promet 2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu nekog pravnog posla (zakup) ili 3.na javnoj prodaji.
Pravilo je da se od savesnog sticaoca ne moe traiti povracaj novca i hartija od vrednosti na donosioca, bez obzira kako su ove stvari izale iz vlasnikovog priteanja.
Ovaj nacin sticanja je priznat u svim stranim pravima.
30. Okupacija Okupacija ili zauzimanje je nacin zasnivanja svojine na nicijim stvarima (res nulius) koji se vri uzimanjem ovih stvari u dravinu sa namerom da se na njoj zasnuje svojina. Da bi se steklo pavo svojine okupacijom potrebno je da se radi o pokretnoj stvari (nepokretne ako su naputene po sili zakona postaju svojina drave), kao i da postoji dravina na toj stvari sa namerom da se stekne svojina, odnosno da je stvar naputena od njenog vlasnika.
31. Ostali slucajevi sticanja svojine Nacionalizacija-originarno sticanje svojine od strane drave, zakonski, prinudnim putem (mnotvo zakona posle 1945.god), najcece iz politickih, socijalnih razloga. U RS Zakon o denacionalizaciji jo nije donet, samo Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Eksproprijacija-vlasnicima zemljita drava oduzima zemljite iz opte korisnih razloga (izgradnja puteva, bolnica..), te se privatna svojina pretvara u dravnu, a za to se vlasnicima daje naknada ili drugo zemljite.
Komasacija-drava vlasnicima oduzima zemljite koje je usitnjeno ili ima nepravilan oblik na jednom irem podrucju, radi njihovog grupisanja i formiranja pravilnih parcela koje se aktom drave rasporeduju i vracaju istim vlasnicima. Vri se radi lake poljoprivredne obrade.
32. Ogranicenja prava svojine Mogu biti ustanovljena zakonom, odlukom suda ili drugog organa, pravnim poslom.
Stranci u Srbiji mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaci dravljani, dok na nepokretnim samo pod uslovom reciprociteta i to ako su im potrebne za obavljanje delatnosti. (stan i zgrada-samo reciprocitet).
U naem pravu vai zabrana zloupotrebe prava, odnosno vrenje prava svojine suprotno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno.
33. Susedsko pravo Njime se takode ogranicava pravo svojine. Predstavlja skup normi kojima je ureden odnos vlasnika susednih nepokretnosti cije je koricenje uzajamno zavisno zbog toga to se medusobno granice.
Imisije su zabranjene radnje koje poticu sa nepokretnosti a njima se oteava koricenje drugih, susednih nepokretnosti preko mere koja je uobicajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i mesne prilike, ili kojim se prouzrokuje znatnija teta (prenoenje buke, dima, otpadne vode..). Vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje poticu tj. duan je da se pri koricenju uzdri od radnji i otklanja uzroke koji poticu sa njegove nepokretnosti.
34. Pravo upotrebe susedne nepokretnosti, pravo nunog prolaza Pravo svojine na nepokretnosti vlasnik moe vriti u skladu sa sadrinom svog prava, nije doputeno da gradeci gradevine prodire na susedno zemljite (ZPI). On je ovlacen da prede na susedno zemljite radi vracanja roja pcela, ivotinje, ubiranja plodova..odnosno ako izvodi radove da koristi delove susedne nepokretnosti.
Pravo nunog prolaza je stvarna slubenost koju sud ustanovljava odlukom na zahtev vlasnika poslunog dobra uz naknadu koju je duan da plati vlasnik povlasnog dobra (kada jedna nepokretnost nema potrebnu vezu sa javnim putem, a uobicajeno koricenje zemljita je iskljuceno ili zahteva nesrazmene trokove).
35. Zakonsko pravo prece kupovine Je pravo imaoca prece kupovine da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu stvar ponudi na prodaju. Ako ovaj to ne ucini i stvar proda trecem licu, imalac prava prece kupovine je ovlacen da tubom pred sudom trai ponitaj ugovora o prodaji i zahteva da se stvar njemu ponudi-proda pod istim uslovima.
Znacaj: ukrupnjavanje zemljinih poseda, smanjenje broja suvlasnika i njihovih sporova, odnosno dravna zatita kulturnih dobara (ZKD).
Pravo prece kupovine imaju: suvlasnik nepokretnosti, vlasnik susednog poljoprivrednog zemljita (ZPN), drava tj ustanove zatite kulturnih dobara kada se radi o kulturnim dobrima (nepokretna i pokretna dobra).
36. Zatita prava svojine U slucaju povrede prava svojine vlasnik ima pravo na zatitu svog prava koje ostvaruje podnoenjem vlasnickih ili petitornih tubi, radi vracanja stvari ili zbog uznemiravanja.
Actio rei vindicatio-reivindikaciona tuba-podnosi je vlasnik stvari protiv draoca stvari (nevlasnika) kojom zahteva povracaj stvari.
Tuilac mora da dokae: svoj pravni osnov, nacin sticanja, pravo svojine svog prethodnika tj.onog od kog je stvar pribavio. Ako je rec o nekretninama tuilac dokazuje svoje pravo izvodom iz zemljinih knjiga. Ako je rec o pokretnim stvarima, tuilac mora da dokae pravo svog prethodnika, sve do onog lica koje je steklo svojinu na originaran nacin (tzv.probatio diabolica). Iz ovih razloga je uvedena Publicijanska tuba gde nece biti potrebno ovakav nacin dokazivanja (dokazivanja vlasnitva), vec u sporu uspeva onaj koji ima jaci pravni osnov za dravinu stvari.
Ako se tubeni zahtev usvaja, sud obavezuje tuenog da stvar vrati tuiocu.
Tueni moe isticati prigovore protiv tube sa ciljem da dokae da ima dravinu na stvari a priznaje vlasnitvo tuiocu (npr po osnovu zakupa a zakup nije istekao, tzv dilatorni prigovor-privremeno se brani), ili da ne priznaje tuiocu vlsnitvo pa istice da je stekao pravo svojine na stvari odrajem ili od nevlsnika (peremptorni prigovor-trajnije se brani)...
37. Zatita prava svojine II Publicijanska tuba-svojinska tuba kojom dralac stvari zahteva vracanje stvari od draoca kod koga se stvar nalazi po slabijem pravnom osnovu ili bez pravnog osnova. Dokazuje se ko od dralaca ima jaci pravni osnov dravine na stvari.Tuilac mora dokazati da je stvar stekao na zakonit nacin i po punovanom pravnom osnovu. Jaci pravni osnov ima onaj koji je stekao stvar teretnim pravnim poslom, a ukoliko su pravni osnovi iste jacine, stvar pripada onom kod koga se nalazi, u cijem je posedu.
Koristi se da bi se izbeglo dokzivanje prava svojine svojih prethodnika..
38. Zatita prava svojine Negatorna tuba-svojinska tuba zbog uznemiravanja koju podnosi vlasnik stvari protiv lica koje ga uznemirava u vrenju svog prava na stvari. Slicna tubi zbog smetanja poseda, ali ova ne zastareva kao i sve svojinske tube. Negatorna tuba se moe podneti ako jedno lice uznemirava vlasnika stvari, da je takvo uznemiravanje protivpravno, neosnovano i ako uznemiravanje postoji u vreme podnoenja tube. Tuilac ne mora da dokazuje da je vlasnik, dovoljno da dokae da je dralac stvari i da dokae da ga tueni uznemirava neosnovano. Odnosno tueni dokazuje da ima pravo na smetanje, da vri uznemiravanje.
Tubom se zahteva prestanak uznemiravanja za ubuduce i povracaj u predanje stanje, moe traiti naknadu tete ako je ona nastala uznemiravanjem.
39. Susvojina Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj stvari. Oni zajednicki upravljaju stvarju. Suvlasnicki udeli su odredeni u idealnim delovima (1/2, 50%). Svako od suvlasnika moe slobodno raspolagati svojim delom, ali za raspolaganje celom stvari potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Kod suvlasnitva na nekretnini-postoji pravo prece kupovine. Suvlasnitvo se moe steci ugovorom o prodaji (zajednicka kupovina stvari), ortaklukom, specifikacijom kad su vrednost rada i materijala iste, smeom.
Razvrrgnuce suvlsnicke zajednice se moe traiti sporazumno, ili pred sudom u vanpranicnom postupku (deoba imovine).
40. Zajednicka svojina Kod zajednicke svojine pravo svojine ima dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari, udeli zajednicara nisu odredeni, ali su odredivi (razlika od suvlasnitva), te oni svojim pravom na stvari ne mogu raspolagati dok traje reim zajednicke svojine. Deobu moe da zahteva svako od zajednicara i tada njihovi udeli postaju odredeni.
Zajednicka svojina postoji kod sanaslednika u trenutku smrti ostavioca do donoenja reenja o nasledivanju, kada oni zajednicki upravljaju i raspolau nasledstvom.
Postoji i kod bracne tekovine-stvari koje su suprucnici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota jeste njihova zajednicka imovina. I oni imaju pravo na deobu, a bracnim ugovorom mogu takode odrediti udele.
41. Etana svojina Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnom prostoru, garai kao posebnim delovima zgrade, sa kojim su neraskidivo povezana odredena prava na zajednickim delovima zgrade i na zemljitu ispod zgrade. Stice se kao i svako drugo pravo svojine na nepokretnosti. Titular posebnog dela zgrade moe njime slobodno rspolagati. Vlasnici posebnih delova duni su zajednicki ucestvovati u trokovima odravanja zajednickih delova zgrade, i na tim delovima svi vlasnici imaju pravo zajednickog upravljanja i koricenja.
42. Slubenosti (servitutes) Slubenost je stvarno pravo na tudoj stvari koje omogucava titularu da na odreden nacin koristi tudu stvar. Osnovna podela na stvarne i licne. Razlikuju se:
1.po licima-licne slubenosti se ustanovljavaju u korist tacno odredenog lica, i ne mogu se prenositi na druga lica, dok stvarne se zasnivaju u korist tzv.svakodobnog ili bilo kog vlasnika odredene nepokretnosti.
2.po predmetu-predmet stvarne je nekretnina, a predmet licne moe biti i pokretna i nepokretna stvar
3.zakonsko regulisanje-stvarne su regulisane ZOSPO,a na licne se vecinom primenjuju pravna pravila.
4.stvarne mogu biti pozitivne i negativne, licne samo pozitivne.
43. Stvarne slubenosti Su takva stvarna prava na osnovu kojih titular (povlasnog dobra) ima pravo da iskoritava tudu stvar(na tudoj nepokretnosti preduzima radnje za potrebe svoje) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra odredeno ponaanje (nevrenje radnji), na koje bi inace ovaj vlasnik imao prava. Nastaje pravni odnos izmedu svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti.
Karakteristike:
Ne moe se zasnovati slubenost na slubenosti, ne moe se zasnovati slubenost na svojoj stvari, cilj slubenosti nije ogranicavanje prava svojine, vec ekonomski cilj, susedne nepokretnosti se ne moraju graniciti, ona je sama za sebe neprenosiva-akcesorna je, slubenosti ne mogu da obavezuju vlasnika poslunog dobra na neko cinjenje (osim onih u optem interesu) vec samo na trpljenje,, slubenost opterecuje celu nepokretnost a ne njen deo(nedeljivost slubenosti), ne moe se konstituisati na javnim dobrima, ...
44. Podela stvarnih slubenosti Pozitivne-ovlacuju vlasnika povlasnog dobra da preduzima odredene radnje na poslunom dobru (pravo prolaza..).
Negativne-one koje ovlacuju vlasnika povlasnog dobra da od vlasnika poslunog dobra zahteva neko necinjenje, uzdravanje od preduzimanja odredenih radnji koje bi inace imao pravo da vri (da svoju zgradu ucini niom ili viom..).
Trajne-npr.slubenost vodovoda, dranje antene na susedovoj zgradi..jedno materijalno stanje je trajno uspostavljeno i slubenost se dalje vri sama od sebe, bez radnji titulara. Povremene-traju odredeno vreme ili u odredeno doba godine (npr.dok traju poljopr.radovi)
45. Sticanje stvarnih slubenosti Mogu se sticati na osnovu zakona, sudske ili odluke drugog dravnog organa, pravnog posla, odrajem.
Zakonske su one stvarne slubenosti koje se sticu neposredno na osnovu zakona 8njihov sadraj, mesto i nacin vrenja, posluno dobro, odredeni su zakonom. Ako bi se donela presuda povodom njih, imala bi samo deklarativni karakter. To su slubenosti u optem interesu(jedino one mogu obavezivati vlasnika poslunog dobra na neko cinjenje).
Pravnim poslom-potreban je pravni osnov i nacin sticanja (upis u zemlj.knjige)
Putem odraja-samo pod uslovima vanrednog odraja-20g a da se tome vlasnik povlasnog dobr anije protivio.
Na osnovu odluke sudskog ili odluke drugog dravnog organa-to su tzv.nune slubenosti, npr.slubenost nunog prolaza preko tudeg zemljita (ne postoji drugi nacin), ili slubenost postavljanja antene, ili polaganja vodovodnih cevi...
46. Prestanak stvarne slubenosti Stvarne slubenosti mogu prestati: 1.pravnim poslom (vri se upis u zemljine knjige)
2.nevrenjem-a)liberatorna uzukapija-kada prestaje stvarna slubenost usled nevrenja od strane titulara, a to je praceno protivljenjem vlasnika poslunog dobra, rok 3 godine. i b)zastarelost-prestanak usled obicnog nevrenja koje nije praceno protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra, rok 20 godina.
3.konsolidacijom-ukoliko jedno isto lice postane vlasnik i povlasnog i poslunog dobra
4.propacu bilo povlasnog bilo poslunog dobra
5. potpunom eksproprijacijom poslunog dobra.
47. Zatita stvarne slubenosti Titular stvarne slubenosti moe koristiti dravinske tube da zatiti svoje pravo, jer on ima dravinu prava.
Konfesorna tuba-je petitorna tuba za zatitu prava svojine, kao reivindikaciona, samo to ovde tuilac dokazuje postojanje ueg prava od prava svojine (svoje pravo stvarne slubenosti), kojom trai zabranu smetanja.
Publicijanska konfesorna tuba-u postupku se odlucuje o posedu prava (da li ga titular ima) a sem toga, potrebno je da postoji odnosno da se dokae i rok od 20 godina za sticanje stvarne slubenosti.
48. Licne slubenosti Su stvarna prava na tudoj stvari koja su ustanovljena u korist odredenog lica koja ga ovlacuju da na iskoricava ili upotrebljava posluno dobro na odredeni nacin. Nema povlasnog dobra. To su pravo plodouivanja i iz njega izvedeno pravo upotrebe i pravo stanovanja.
Ustanovljavaju se u korist tacno odredenog lica.Strogo su licne prirode i ne mogu se prenositi na druga lica. Ovo pravo ovlacuje na upotrebu tue stvari, ubiranje plodova sa te stvari, ali bez promene sutine stvari i njene namene. Nema raspolaganja stvarju.
Plodouivanje moe nastati odlukom suda, ugovorom, testamentom i odrajem.
Ako nije odredeno vreme trajanja plodouivanja (moe se konstituisati i na odredeno vreme), gasi se smrcu plodouivaoca.
49. Zalono pravo Zalono pravo je stvarno pravo na tudoj stvari na osnovu kojeg titular zalonog prava (poverilac) moe da se namiri iz zaloene stvari ako dunik u roku (o dospelosti) ne ispuni svoju obavezu. Zalonim pravom se obezbeduje potraivanje poverioca.
Kod zalonog prava postoje dva prava: obligaciono pravo tj.poveriocevo potraivanje kao glavno pravo i zalono pravo kao sporedno pravo, kojim se obezbeduje glavno pravo.
Nastaje na osnovu zakona-zakonsko zalono pravo(imaju ga po samom zakonu pediteri, komisionari, skladitari), na osnovu sudske odluke-sudsko (u izvrnom postupku- prinudno-popisom stvari zalonog dunika ili sporazumno sudsko kada pred sudom stranke zakljucuju ugovor) i na osnovu ugovora-ugovorno-ugovorom o zalozi se obavezuje zalogodavac da preda stvar poveriocu kao obezbedenje, ako mu potraivanje ne bude isplaceno o dospelosti.
50. Nacela zalonog prava Nacelo oficijelnosti-samo sudskim putem se sprovodi naplata poveriocevog potraivanja, nema autonomije strana, prema pravilima ZIP.
Nacelo akcesornosti-zalono pravo je sporedno pravo i deli pravnu sudbinu glavnog obligacionog prava-odnosa (zavisno je od potraivanja iz glavnog prava).
Nacelo dospelosti potraivanja-momenat dospelosti otvara ustanovljavanje zalonog prava. Izuzeci: zastarelost poraivanja i zalono pravo za buduca i uslovna potraivanja.
Nacelo specijalnosti- ustanovljava se jedna zaloga za jedno potraivanje i za jednog poverioca.
Nacelo nedeljivosti-celo potraivanje je obezbedeno zalonim pravom i obrnuto.
51. Vrste zalonog prava 1. Zalono pravo na pokretnim stvarima rucna zaloga i registarsko zalono pravo
2. Zalono pravo na nepokretnim stvarima hipoteka
3. Zalono pravo na buducoj stvari odnosno pravu
4. Zalono pravo na uslovnoj i buducoj obavezi - kauciona i kreditna zaloga.
52. Pravo retencije Pravo retencije ili zadravanja-pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje zadri dunikovu stvar koja mu se nala u rukama i da se poto blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadrane stvari. Pravo retencije nemaju: ostavoprimci, poslugoprimci i lopovi. Zakupac ima.
Razlike u odnosu na zalono pravo:
1.kod zalonog prava postoji pravo sledovanja, dok kod retencijene postoji, 2.zalono potraivanje se moe ustanoviti za uslovno potraivanje (kauciono) ili za buduce (kreditno), dok pravo retencije samo za dospelo. 3. Retinent mora imati stvar u rukama, dok se kod zalonog prava stvar moe nalaziti i u rukama trecih lica 4. Pravo retencije nastaje najcece na osnovu zakona, a zalono na osnovu ugovora. 5. Pravo retencije samo na pokretnim, dok zalono i na pokretnim i na nepokretnim stvarima se zasniva.
Slicnosti: oba prava su akcesorna, sporedna prava i dele sudbinu glavnog prava, i oba (retinent i zaloni poverilac) imaju pravo namirenja iz stvari, nacelo nedeljivosti vai za oba prava.
53. Zalono pravo na pokretnim stvarima regulisana je ZOO. Predmet zaloge moe biti bilo koja individualno odredena, nepotrona, procenjiva stvar koja se nalazi u prometu. Razlikujemo rucnu zalogu i registarsku zalogu na pokretnim stvarima.
Rucna zaloga-nastaje na osnovu ugovora o zalozi kojim se zalogodavac obavezuje da preda poveriocu stvar na kojoj ima neko svojinsko pravo, iz koje moe namiriti svoje potraivanje ako mu potraivanje ne bude placeno o dospelosti, a poverilac se obevezuje da zaloenu stvar cuva i vrati je neotecenu zalogodavcu po prestanku potraivanja. Zalono pravo na stvari zalogoprimac stice u momentu kada mu stvar bude predata.
Prava i obaveze: zalogoprimac ima pravo da se namiri iz zaloene stvari, pravo prvenstva u odnosu na sve ostale poverioce kao i ostale zalone poverioce koji su stekli pravo kasnije, ima pravo da stvar dri u posedu, kao i da ubira plodove iz zaloene stvari, ali nema pravo da upotrebljava stvar osim ako drugacije nije ugovoreno. Obaveze zalogoprimca: da cuva zaloenu stvar, da je ne upotrebljava, a po ispunjenju duga ima obavezu da stvar vrati. Zalogodavac: da proda zaloenu stvar ako mu potraivanje ne bude isplaceno o dospelosti, odnosno da preda, vrati neotecene stvari ako je potraivanje prestalo.
54. Registarska zaloga na pokretnim stvarima Registarsko zalono pravo na pokretnoj stvari nastaje bez predaje predmeta zaloge u dravinu zalonog poverioca (rucna), vec upisom zalonog prava u registar zaloge (vodi se kod APR).Tako nastaje i zaloga na pravu potraivanja, na pravu intelektualne svojine, na udelu pravnog lica, na akcijama drutva i sl. Nacin sticanja-nije predaja stvari, vec upis zalodnog prava na pokretnoj stvari.
Zaloena stvar ostaje u dravini zalogodavca, moe je koristiti, raspolagati. Ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti, poverilac stice dravinu na stvari i moe se namiriti njenom prodajom (vri se upis pocetka namirenja potraivanja, sud moe odrediti javnu prodaju stvari ili da se proda stvar po trinoj ceni).
Registarska zaloga prestaje brisanjem upisanog zalonog prava, najcece prestankom potraivanja, ne prestaje zastarelocu potraivanja.
Moe se zaloiti i potraivanje obezbedeno zalogom-podzaloga.
Zalono pravo na pokretnoj stvari prestaje brisanjem zalonog prava iz registra po osnovu prestalog potraivanja, propasti stvari, protekom roka, konfuzijom (isto lice poverilac i dunik), konsolidacijom (zal.poverilac stekne svojinu na zaloenoj stvari), odricanjem poverioca.
55. Zalono pravo na nepokretnim stvarima-hipoteka Regulisano ZOSPO, tradicionalno se smatra da je hipoteka stvarno pravo, iako hipotekarni poverilac ne vri fakticku niti pravnu vlast na stvari dok ne dode do prodaje hipotekovane stvari. Stice se upisom u zemljine knjige (potreban je pravni osnov i upis kao nacin sticanja), s tim da nepokretnost ostaje u dravini dunika i na taj nacin mu se olakava ispunjenje obaveze. Ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti-poverilac moe namiriti svoje potraivanje prodajom stvari.
Karakteristike: Hipoteka je stvarno pravo na tudoj stvari, deluje erga omnes, imalac hipotekarnog prava ima apsolutno pravo-pravo sledovanja-ovlacuje ga da svoje pravo vri prema svim trecim licima i prema svim vlasnicima hipotekovane nepokretnosti pa nije od znacaja raspolaganje dunika opterecenom nepokretnosti (dunik ima prava raspolaganja). Pravo prvenstva ogleda se u tome to hipotekarni poverilac svoje pravo moe da naplati pre svih obicnih poverilaca kao i pre svih hipotekarnih, koji su svoje pravo upisali posle njega. Hipoteka je akcesorno pravo, zavisi od glavnog potraivanja, te ako prestane glavno potraivanje i ona prestaje.
Hipotekarni poverilac svoje potraivanje moe namiriti sudskim i vansudskim putem.
56. Predmet Hipoteke Predmet hipoteke: nepokretna stvar(pravo svojine na zemljitu), deo nepokretne stvari(po izvrenoj deobi), susvlasnicki deo nepokretnosti(bez saglasnosti ostalih, dok se kod zasnivanja hipoteke na nepokretnosti u zajednickoj svojini zahteva saglasot svih zajednicara), poseban deo zgrade, pravo na zemljitu koje sadri pravo gradenja, prece gradnje, objekat u izgradnji (poseban deo objekta u izgradnji). O zasnivanju hipoteke na nepokretnosti u dravnoj svojini odlucuju nadleni organi.
Predmet hipoteke ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu, odnosno dobra od opteg interesa samo pod zakonom predvidenim uslovima, predmet ne mogu biti prava stvarne slubenosti, a poljoprivredno zemljite pod posebnim uslovima.
Hipoteka se konstituie za celo zemljino knjino telo-ono se sastoji od jedne ili vie katastarskih parcela na kojoj postoje trajni objekti. U naem pravu ne moe postojati hipoteka na neodredenim nepokretnostima ili na svim nepokretnostima dunika, kao ni za sva potraivanja poverioca prema duniku (tzv.generalna hipoteka).
57. Prenos hipoteke Hipotekarni poverilac moe svoje pravo potraivanja prema duniku preneti na drugo lice putem ugovora o cesiji. Istovremeno se na trece lice mora preneti i glavno potraivanje sa hipotekom, a on stice pravo upisom u zemlj.knjige. Pristanak dunika se ne trai, samo se on mora obavestiti o prenosu.
Nathipoteka- zalae se potraivanje koje zaloni poverilac ima prema hipotekarnom duniku, do visine potraivanja obezbedenog hipotekom, mora su upisati u zemlj.knjige. Dunik moe isplatiti svoj dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasni nathipotekovani poverilac.
Preuzimanje duga-vlasnik nepokretnosti na kome postoji hipoteka, moe prodati nepokretnost dugom licu i tako preneti pravo svojine na to lice. Dunik i dalje ostaje dunik hipotekarnog poverioca, a hipoteka opterecuje nepokretnost kupca, ali moe kupac ugovorom preuzeti dug. Za preuzimanje duga potreban je pristanak poverioca.
58. Prestanak hipoteke Opte pravilo: prestankom potraivanja obezbedenog hipotekom, prestaje i hipoteka (vlasnik hipotekovane nepokretnosti moe traiti brisanje upisa).Tek nakon brisanja hipoteke iz zemljinih knjiga gasi se hipoteka.
Nacini prestanka: ispunjenjem dunikove obaveze ili zamenom ispunjenja, sjedinjenjem (isto lice postane poverilac i dunik),kompenzacija, otputanje duga, nemogucnost ispunjenja, propacu nepokretnosti, prenovom, smrcu poverioca i dunika kada su obaveze nastale s obzirom na njihove licne osobine ili svojstva, eksproprijacijom, amortizacijom na osnovu sudske odluke(ako je proteklo vie od 20 god od dospelosti obezbedenog potraivanja, hipotekarni poverilac vie ne postoji, a sve na predlog vlasnika) .
59. Vrste zalonog prava-kauciona i kreditna zaloga Izuzetak od nacela akcesornosti i nacela dospelosti potraivanja: zalona prava se mogu konstituisati i na obavezama koje nisu jo nastale, i to na uslovnoj i buducoj obavezi (kreditna i kauciona zaloga). Ako glavno potraivanje ne nastane gasi se zalono pravo.
Kauciona zaloga-ovom zalogom se obezbeduje potraivanje koje bi moglo nastati u buducnosti, te se ne zna da li ce potraivanje uopte nastati, niti koliki ce biti njegov iznos ako nastane. Iz tih razloga, odreduje se najvii iznos potraivanja u konkretnom slucaju, koje je dunik duan poloiti poveriocu u zalogu. (npr. iznajmljivanje stvari-polae se iznos koji bi pokrio i eventualnu tetu na stvari). Tek kada se stupi u dravinu stvari, a ne u momentu nastanka potraivanja, nastaje rucna zaloga.
Kreditna zaloga-ovom zalogom se obezbeduje potraivanje koje ce nastati u buducnosti po osnovu ugovora o kreditu. Iako nije nastalo potraivanje poverioca-nastaje zaloga. Pr. Polaganje hartija od vrednosti kao obezbedenje vracanja kredita, koje banka moe prodati ako dunik ne izvri svoje kreditne obaveze ili na nepokretnim stvarima banka upisuje hipoteku u z.knjige kao obezbedenje svog potraivanja.
60. Vrste zalonog prava-zaloga na buducoj stvari, na pravima Zaloga na buducoj stvari ili pravu-u naem pravu data je zakonska mogucnost konstituisanja zalonog prava na stvari ili pravu koje ce nastati u buducnosti, odnosno koje ce zalogodavac pribaviti u buducnosti.
U tom slucaju, Zalono pravo nastaje u momentu kada zalogodavac stekne pravo svojine na buducoj stvari ili pravu, a poverilac moe i ranije da trai upis svog zalonog prava u registru koji vodi rucnu zalogu, odnosno u zemljinim knjigama ako su nekretnine predmet zaloge.
Pr. Hipoteka na stanu u izgradnji-mora biti izdato odobrenje za gradnju tj.lokacijska dozvola
Postoji i zaloga na pravima-predmet takve zaloge su najcece potraivanja (poverilac obezbedi svoje potraivanje tako to mu dunik umesto neke stvari zaloi svoje potraivanje), potraivanja moraju biti prenosiva i dozvoljena. Za zalaganje potraivanja potreban je ugovor o zalozi kojim se zalogodavac obavezuje da na zalogoprimca prenese neko potraivanje radi obezbedenja, koje zalogoprimac moe naplatiti ako mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug. Obavetava se dunik dunika.
61. Zemljino knjini registri U svetu postoje tri sistema zemljinoknjinih registara (registri u kojima se belee nepokretnosti i stvarna prava na njima) i to:
Torensov sistem (australijski sistem)- nepokretnost se stice samim upisom u registar, upis ima konstitutivno dejstvo. Uvele Kanada, Tunis, Filipini.
Francuski sistem-upis u registar ima deklarativno dejstvo, jer se zemljino knjina prava sticu samim ugovorom, a upisom se ostvaruje nacelo javnosti.
Austro-Ugarski sistem-upis ima konstitutivno dejstvo a osnovicu sistema cine tzv.realne folije-registri se vode prema nepokretnostima a ne prema titularima stvarnog prava na nepokretnostima. Nae pravo je prihvatilo ovaj sistem.
62. Zemljine knjige i katastar nepokretnosti To su javni registri u kojima se vode stvarna prava na nepokretnostima. Javni-vode ih organi vlasti-sudovi, a svako lice moe bez dokazivanja svog pravnog interesa izvriti uvid u zemljine knjige i zahtevati izvod iz iste.
Na osnovu Zakona o nevanosti propisa donetih pre 1941g se primenjuju pravna pravila sadana u Zakonu o zemljinim knjigama iz 1930. u pogledu zemljinih knjiga, dok se u potpunosti ne izradi ne pocne sa radom katastarski operat.
Osnovicu zemljinih knjiga cini katastar nepokretnosti koje vode upravni organi, te se na osnovu podataka iz katastra (geodetskim premerom zemljita) vri upis u zknjige. Katastar-predstavlja fakticko posedovno stanje (posed, dravina), dok se pravo svojine stice upisom u zemljine knjige. Katastar se sastoji od planova (oblik zemljita, poloaj) i operata(kvalitet i kultura zemljita). Osnovu katastra cini katastarska parcela, a skup katastarskih parcela na odredenom podrucju cini katastarsku optinu (k.o.Petrovaradin).
63. Katastar nepokretnosti Katastar nepokretnosti sastoji se od elaborata premera, zbirke isprava i baze podataka katastra nepokretnosti.
Elaborat premera cine dokumenta i podaci nastali u postupku katastarskog, komasacionog ili postojeceg premera, na osnovu kojih se osniva ili obavlja katastar nepokretnosti.
Zbirka isprava-cine je isprave koje su od znacaja za upis prava na nepokretnostima, trajno se cuva.
Baza podataka-podaci o parcelama, objektima, posebnim delovima zgrada i imaocima stvarnih prava na nepokretnosti.
Za upis stvarnih prava na nepokretnostima, predbelebi i zabelebi u katastar nepokretnosti, vai nacelo obaveznosti upisa.po slubenoj dunosti ili po zahtevu imaoca prava na nepokretnostima.
Evidenciju nepokretnosti i prava na njima vri organ uprave-Republicki geodetski zavod na osnovu Zakona o dravnom premeru i katastru nepokretnosti.
64. Zemljine knjige Zemljina knjiga se sastoji iz glavne knjige (upis nepokretnosti i prava na njima) - cine je zemljinoknjini uloci), zbirke isprava i pomocnih registara. Cine je u irem smislu i katastarski planovi ( treba da budu saglasni).
Zemljinoknjini uloak cini jedno zemljinoknjino telo(cini ga 1 ili vie kat.parcela) koje se nalazi u jednoj kat.optini. Sastoji se tri lista: A list-popisni list (upisuje zemlj.knj.telo sa parcelama, oznaka nepokretnosti i povrina a u drugom delu se upisuje stvarno pravo, npr.441/1 njiva 2.klase, 441/2 stambena kuca), B list-vlasnicki list (ime vlasnika i pravni osnov sticanja svojine, npr.Pera Peric po Reenju o nasledivanju) C list-teretnica (upis stvarnih i drugih prava koje opterecuju zemlj.knj.telo, npr.hipoteka, tu se upisuju i zabrane otudenja i opterecenja).
Zbirka isprava-skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu (npr.ugovor o kuporpodaji, poreska potvrda)
Pomocni registri-oni omogucavaju lake i bre snalaenje u glavnoj knjizi, sadri stvarni registar: popis katastarski parcela sa brojem zknj.uloka, i imenik:spisak titulara zemlj.knjinih prava.
65. Nacela zemljino-knjinog prava Nacelo upisa-stvarna prava na nepokretnostima se mogu steci samo upisom u zemlj.knjige
Nacelo javnosti-zemlj.knjige su javne knjige, vode je javni organi, a njihova sadrina dostupna svim licima (uvid, zahtevanje izvoda).
Nacelo pouzdanja u zemlj.knjige-sadrina zemlj.knjiga smatra se verodostojnom (istinitost i potpunost podataka) i svako se moe pouzdati u ispravnost upisanih prava u zemlj.knjigama. To je tzv fikcija apsolutne tacnosti.
Nacelo legaliteta-zemlj.knjini sud ispituje po slubenoj dunosti da li su ispunjeni zakonski uslovi za upis prava (punovaan pravni osnov, clausula intabulandi-kojom prethodnik dozvoljava upis prava kupcu)
Nacelo prvenstva-prioriteta-prioritet upisa pripada onom ko je ranije podneo zahtev za upis prava-astronomsko racunanje vremena
66. Upis u zemljine knjige Uknjiba - upis u zknjige kojim se konacno sticu (intabulacija) ili gube (ekstabulacija) stvarna prava na nepokretnostima(zemljino knjina prava). Uslovi za uknjibu: a)za upis je dozvoljen samo protiv lica koje je upisano kao knjini prethodnik b)za upis je potrebna pismena isprava o pravnom osnovu c)clausula intabulandi-izricita izjava knjinog prethodnika da pristaje da se pribavilac uknjii.
Predbeleba - upis kojim se uslovno sticu ili gube zemljinoknjina prava. Ne postoje svi uslovi za uknjibu, ali se na ovaj nacin eli postici prioritet upisa lica koji nastoji da stekne zemlj.knjino pravo, jer ako stekne uslove za uknjibu upis ce se racunati od dana kada je upisana predbeleba.(npr.upis na osnovu odluke koja jo nije postala pravosnana..).
Zabeleba - nije upis kojim se sticu ili gube prava, vec upis odredenih prava ili cinjenica koje mogu biti od uticaja na postojanje zemljino-knjinih prava (pr.zabeleba spora, zabeleba zabrane otudenja, maloletnosti, hipotekarne tube, prvenstvenog reda..)
67. Tapijski sistem Tapijski sistem je stari sistem koji je vaio na delovima june Srbije, Crne Gore, Kosova i Metohije, uveden pod uticajem turske vlasti.
Tapijski sistem se sastoji od:
a) tapija - javna isprava koja sadri podatke da je lice naznaceno u njoj vlasnik nepokretnosti za koju je izdata. Lice koje ima tapiju smatra se vlasnikom nepokretnosti, a strana koja tvrdi suprotno mora tubom dokazivati suprotno. Tapiju sastavlja organ uprave na osnovu isprava (dokaza o pravu svojine), a nakon to je sastavi dostavlja je sudu na overu uz poziv lica koji smatraju da im je pravo povredeno da istaknu prigovor sudu u roku od 10 dana. Sud vodi knjigu tapija u koju se upisuje sastavljena tapija. Kad overi tapiju, upisuje je u knjigu tapija, dostavlja organu uprave a ovaj podnosiocu zahteva za izdavanje tapije. Predajom tapije vri se prenos prava na nepokretnosti, upisuju se izjave o prenosu pred sudom.
b) intabulacionih knjiga - belee se stvarna prava na nepokretnostima, ali najcece hipoteke i slubenosti. Intabulacija je nacin sticanja prava hipoteke i prava slubenosti.Ekstabulacija je prestanak ovih prava brisanjem. Sud donosi reenje kojim dozvoljava intabulaciju na predlog stranke.
