1 / 18

ROBOTI

ROBOTI. Tre}a tehnolo{ka revolucija.

ros
Download Presentation

ROBOTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ROBOTI

  2. Tre}a tehnolo{ka revolucija • Pre nekoliko godina usvojen je izraz po kojem tre}u tehnolo{ku revoluciju pratimo u 10 magistralnih tokova. Akronim TEKNOBERGS je skovao R. Pareta jo{ 1989. godine i on se sastoji od po~etnih slova deset pojmova koji opisuju tehnolo{ku revoluciju i to su: Telekomunikacije, Elektronika, Kompjuteri, Novi materijali, Optoelektronika, Biotehnologija, Energija, Robotika, Genetsko in`enjerstvo i Svemir.

  3. Nastanak robota • Naziv robot poti~e od ~e{ke re~i ROBOTA koja ozna~ava prinudni rad. ^e{ki pisac Karel ^apek je prvi put upotrebio re~ robot u svom delu R.U.R odnosno Rosumovi univerzalni roboti (Rossum's Universal Robots) napisanom 1920. godine.

  4. Primena robota • Postojala je potreba za pronala`enjem ma{ine koja }e zameniti rad ~oveka koji su najpre bili {tetni i opasni, a kasnije i zamorni i dosadni. • Zna~ajna je primena robota u svemiru, na velikim dubinama, u medicini, u vojsci, u industriji, pa ~ak i u neke druge svrhe kao {to je {i{anje ovaca.

  5. Generacije robota • Od postanka pa do sada poznate su tri generacije robota. • Prva generacija robota predstavlja one robote koji mogu da izvr{avaju razne prakti~ne zadatke. Me|utim, njihova mana je {to rad obavljaju automatski, tj. nemaju samostalnost u radu. • Roboti druge generacije raspola`u senzorima na hvataljci i informacijama o prostoru i stvarima koji ih okru`uju. Ovakvi roboti su povezani za ra~unar koji }e primati i obra|ivati informacije i donositi odluku. Mogu se uporediti sa slepim ljudima. • Roboti tre}e generacije mogu prepoznavati oblik i formu predmeta. Kamera daje sliku povr{ine na kojoj se nalazi i {alje je kompjuteru na analizu. Tek posle izvr{ene analize robot po~inje da izvr{ava zadatak.

  6. Industrijska robotika • Industrijski robot je multifunkcionalni manipulator koji se mo`e reprogramirati i koji je dizajniran da prenosi materijale, delove ili alatke, ili to je usavr{eni ure|aj koji uz pomo} promenljive programske inicijative izvr{ava niz zadataka. • Prva numeri~ki kontrolisana ma{ina je isprobana 1952. godine na Masa~usetsovom Univerzitetu Tehnologije (Massatchusetts Institute of Technilogy).

  7. Ekonomska strana robota • Ono {to robote razdvaja od radnika je to {to su apsolutno poslu{ni, ne treba im odmor, hrana, voda ni plata, ne smeta im ako vi~ete na njega i ne organizuju sindikate, jednostavno oni su radnici kako se samo po`eleti mo`e. To im je ujedno i najve}a mana, jer su osim u radu dobri i u jo{ jednoj stvari: pove}anju svetskog problema broj jedan, nezaposlenosti.

  8. Mehanizam robota • Robotiu tehni~kom smislu predstavljaju skup krutih delova koji se me|usobno mogu pomerati. • Kinematski parovi: predstavljaju dva me|usobno povezana dela. Postoji vi{e na~ina vezivanja ova dva dela. Jedno slobodno telo mo`e da se kre}e na {est nezavisnih razli~itih na~ina. Mo`e da se kre}e translatorno du` osa X, Y, Z i mo`e da se obr}e oko tih osa. • Kinematski lanci: Vi{e kinematskih parova povezanih rotacionim ili translatornim zglobovima su kinematski lanci. Kinematski lanci su zna~ajni zato {to se mehanizam svakog robota ili ma{ine sastoji upravo iz jednog kinematskog lanca.

  9. Primeri robotove ruke

  10. Primeri zglobova

  11. Upravljanje robotima • Postoje dva tipa upravljanja robotima: upravljanje od ta~ke do ta~ke i upravljanje kontinualnim kretanjem. • Kod upravljanja od ta~ke do ta~ke nije bitna putanja i na~in kretanja vrha robota nego samo njegovo preme{tanje iz trenutnog polo`aja u `eljeni polo`aj, dok je kod upravljanja kontinualnim kretanjem njegovo kretanje u naredni `eljeni polo`aj ta~no odre|eno. • Upravljanje od ta~ke do ta~ke je dobro kod robota koji slu`e za zavarivanje, preme{tanje radnih predmeta, punjenje i pra`njenje ma{ina, dok je upravljanje kontinualnim kretanjem dobro kod robota koji vr{e elektrolu~no zavarivanje, farbanje prskanjem, monta`a itd.

  12. Upravljanje robotima (nastavak) • Ru~no vo|enje podrazumeva da ~ovek operator ru~no vodi zavr{ni ure|aj robota onako kako on u prakti~nom radu treba da se kre}e. Ali, po{to su roboti dosta masivni i te{ki za pomeranje, koristi se kopija takvog robota koja je manja i lak{a za vo|enje i koja {alje podatke pravom robotu, {to dosta olak{ava posao. • Posredno vo|enje je savremeniji na~in vo|enja robota. Naima, ~ovek-operator zadaje komande robotu uz pomo} jedne vrste daljinskog upravlja~a, a robot ih pamti. Na daljinskom upravlja~u se nalazi dugmad za svaki zglob kao i brzina pokretanja zglobova, pam}enje, displej, zadavanje unutra{njih i spoljnih koordinata, sistem i uklju~enje zavr{nog ure|aja.

  13. Savremeni roboti • Pitanje je koji su roboti savremeni? • Uze}emo promer Sony-evog robota ERS-7 AIBO.

  14. AIBO • Da li biste voleli da imate drugara koji je {armantan, inteligentan, dobro vaspitan i uvek spreman da vam udovolji. On mo`e da u~i, da vas zabavlja, mo`ete ga zvati mobilnim telefonom, mo`ete ga programirati u OPEN-R SDK programskom alatu, mo`e da prepozna va{e raspolo`enje i da reaguje u skladu sa njim ~ime kreirate i nadogra|ujete njegov karakter i iskustvo, a na kraju on je “samo” robot.

  15. Galerija • Ovde mo`ete videti neke primere robota dana{njice. Galerija

  16. Zaklju~ak • Tri osnovna zakona robotike koje je napisao poznati pisac Isaak Asimov su: • Robot ne sme da povredi ljudsko bi}e niti da dozvoli da ljudsko bi}e bude povre|eno • Robot mora da slu{a naredbe ljudskog bi}a izuzev kada su one u suprotnosti sa Prvim Zakonom • Robot mora da obezbedi svoju li~nu egzistenciju sve dok ta te`nja ne do|e u sukob sa Prvim ili Drugim Zakonom

  17. Zaklju~ak • Dokle god se ove naredbe budu nalazile u ~ipu svakog robota, mi smo bezbedni ali {ta ako neki ludi genije u ~ip ubaci: Ubij sve {to se kre}e! mo`da }e to biti kap u prepunoj ~a{i vode za svet pred nama. A na nama je da znanje iskoristimo uvek za dobro, jer uostalom, dobro uvek pobe|uje, zar ne?

More Related