MS Excel 2003

1. MS Excel 2003

2. Uvod MS Excel je softverski proizvod iz Microsoft Office paketa koji trenutno predstavlja jedan od najjednostavnijih i u svetu najprodavanijih programa za tabelarna izračunavanja. Pored tih tabelarnih proračuna, odnosno obrade podataka, Excel se može koristiti i za njihov grafički prikaz, kao i za pravljenje manjih baza podataka. Pod obradom podataka u Excelu podrazumevaju se izračunavanja prosečnih, minimalnih, maksimalnih vrednosti, sortiranje, filtriranje podataka, kao i obavljanje svih onih matematičkih operacija koje postoje i u drugim programima. Takođe, svi ti podaci se mogu predstaviti u vidu neke tabele ili grafika, što se i podrazumeva pod grafičkim prikazom, koji može biti procentualan i konkretan.

3. Jedandokument u Excelu se sastojiizjednogilivišelistova. Izborlistanakojem se trenutnoradivrši se u dnuprozora (Sheet 1, Sheet2…). Početno se pojavljuju 3 radnalista, a maksimalanbrojlistovanakojima se možeraditiiznosi 255. Svakiodtihlistova se sastojiodvertikalnihihorizontalnihdelova, odnosnoodkolonairedova. Kolonesuoznačeneslovimaabecede, imožeihbiti 256, doksuredoviobeleženibrojevima, a maksimalanbrojredova je 65536. Presekjednogredaijednekolonenaziva se ćelija. Svakaćelijaimasvojnazivilisvojuadresu, kojapredstavljakombinacijubroja, kaooznakereda, islovaabecede, kaooznakezakolonu (na primer : A1; B6; H24…). Izračunavanja u Excelu se moguobavljatiizmeđubilokojedvećelijenajednomlistu, aliiizmeđućelijamakojesusmeštenenarazličitimlistovima- jedino je važnodasvitilistovibudu u okvirujednogdokumenta. Prilikomizračunavanjaiobrade, podaci se mogunalaziti u okvirutabele, alitabelani ne moradabudeprisutna, važno je samodasupodaciuneti u ćelije.

4. MS Excel – radno okruženje Adresa aktivne ćelije Oznake kolona Brojevi redova Radni listovi Aktivna ćelija (Cell)

5. U prozoru Excela, neposredno ispod radne površine, nalaze se kartice za biranje pojedinačnogradnoglista. Levim dugmetom miša možemo odabrati neki od ovih radnihlistova, kao i prevlačenjem promeniti njihovredosled. Klikom na desno dugme miša, pozivamo meni kojim možemo KREIRATI NOVI LIST (Insert), OBRISATI POSTOJEĆI (Delete), PROMENITI IME (Rename) ili NAPRAVITI DUPLIKAT (Move or copy). KARTICE RAZLIČITIH listova

6. Ćelija (Cell) • Adresa - oznaka kolone (slovo) i reda (broj) u kome se ćelija nalazi npr. B6 • Sadržaj – tekst, numerička vrednost, formula, funkcija, ... • Opseg ćelija (range) – pravougaoni skup ćelija npr. B2:D5 (adrese ćelija na krajevima dijagonale opsega) • Relativna adresa - npr.B2 • Apsolutna adresa - npr. $B$2(fiksna ćelija) • Meošvita adresa - npr.$B2 Granice opsega

7. FORMULA BAR Kroz tabelu se krećemo mišem tako što kliknemo na pojedinu ćeliju ili koristimo scroll barove. Za kretanje pomoću tastature koristimo kursorske tastere (strelice), HOME za početak reda, CTRL + HOME za početak tabele, PAGE UP i PAGE DOWN za brzo kretanje gore i dole. Ćelija na kojoj smo pozicionirani je uokvirena. UNOS U ĆELIJU

8. Unos podataka u ćeliju se obavlja jednostavno. Dovoljno je da se pozicioniramo na neku ćeliju i počnemo da kucamo. Na ovaj način unosimo nove podatke u ćeliju. Ako želimo da izmenimo sadržaj ćelije, a ne da ga obrišemo, koristimo taster F2. Za unos i izmenu se koristi i FORMULA BAR koji se nalazi neposredno iznad tabele. FORMULA BAR je bitan jer se u njemu uvek vidi ono što je upisano u ćeliju (npr. formula, dok se u samoj ćeliji vidi rezultat). Unos završavamo kad pritisnemo ENTER ili se pomerimo na sledeću ćeliju.

9. Redovi, Kolone • Umetanje redova/kolona – Insert Rows/Columns • Brisanje reda/kolone – Selekcija i Edit/Delete • Skrivanje i otkrivanje – Format/Row ili Column/Hide ili Unhide(otkrivanje skrivene kolone/reda – selekcija dve kolone/reda izmedju kojih je sakrivena, pa Format/Row/Unhide) • Precizno (brojno) podešavanje visine reda –Format/Row/Heighti širine kolone Format/Column/Width

10. RUČNA PROMENA ŠIRINE KOLONE I VISINE REDA Širinu kolone možemo podesiti ručno tako što mišem povučemo liniju koja odvaja kolone u naslovnom redu (tamo gde se nalaze naslovi kolona). Na isti način menjamo i visinu redova.

11. Za spajanje selektovanih ćelija se koristi komanda MERGE AND CENTER. Sadržaj će biti centriran po horizontali (što se može izmeniti komandama za poravnanje). SPAJANJE ĆELIJA

12. Tipovi podataka u Excel-u • Tekstualnipodaci • Numeričkipodaci – u ovugrupuspadaju: • Brojevi (u oblikudecimalnogzapisa, u eksponencijalnom obliku) • Valute (bilokojeizračunavanjesadinarimailinekomdrugomvalutom.) • Procenti • Razlomci • Datum ivreme • Formule • Funkcije Kodsvihovihtipovapodatakaneophodno je prvoformatiratićeliju, odnosnosaopštitiExcelušteće se u datimćelijamaupisivati. Nakon toga je dovoljnosamoupisatiželjenuvrednost.

13. Formatiranje ćelije Pre formatiranja potrebno je selektovati (označiti) ćeliju ili opseg ćelija. Komanda Format / Cellsomogućava napredno formatiranje selektovanih ćelija. Pod formatiranjem celije se podrazumeva izbor: • Tipa podatka • Poravnanje i orjentacija • Fonta, stila i veličine... • Okvira i boje

14. Formatiranje ćelija General – prepušta računaru da sam izabere način prikaza vrednosti. Ako je vrednost prikazana uz levu ivicu ćelije, računar registruje tekst. Ukoliko su unete cifre, racunar prihvata kao brojnu vrednost i prikazuje uz desnu ivicu ćelije.

15. Formatiranje ćelija Number – prikaz broja, pri čemu možemo definisati broj decimalnih mesta i vrstu prikazanegativnih brojeva

16. Formatiranje ćelija Currency – simbol valute

17. Formatiranje ćelija Percentage – prikazuje vrednosti kao procenat.

18. Poravnanje (Alignment) Tekst pod uglom Prekid teksta Spajanje ćelija

19. Formatiranje datuma Formatiranje vremena

20. Okviri(Borders) Senčenja (Patterns)

21. Formule i funkcije • Formule su nizovi instrukcija koje odredjuju sadržaj ćelije kombinacijom brojeva, adresa ćelija, operatora i funkcija. • Da bi se označilo da se u ćeliji nalazi formula ili funkcija, početni simbol je znak “=“. • Funkcije predstavljaju složene računske operacije, koje se mogu pokretati opcijom Insert/Function. • GREŠKE • #VALUE! – označava da se vrednost formule ne može izračunati • ###### - označava da je rezultat broj, koji je širi od širine ćelije i ne može biti prikazan

22. Formule Formule služe za izračunavanje na osnovu podataka i rezultata drugih formula. Svaka formula počinje znakom jednakosti ( = ). Formulu čine operandi, koji mogu biti KONSTANTE (brojevi), REFERENCE (nazivi ćelija) i FUNKCIJE. Operandi se povezuju operatorima, od kojih su najvažniji ARITMETIČKI (+ sabiranje, - oduzimanje, * množenje, / deljenje, ^ stepenovanje) i RELACIONI (< manje, > veće, <= manje ili jednako, >= veće ili jednako, <> različito, = jednako). FORMULA KOJA SADRŽI SAMO KONSTANTE FORMULA KOJA SADRŽI SAMO REFERENCE NA ĆELIJE

23. Vrste funkcija • Matematičke • Statističke • Finansijske • Logičke • Tekstualne • Za datum i vreme • Za povezivanje • Za baze podataka • Informacione

24. Matematičke funkcije (deo) =ABS(x)... apsolutna vrednost =ROUND(x,n)... zaokružuje x, na n decimalnih mesta =INT(x)... zaokružuje x na prvi ceo broj naniže =TRUNC(x)... prikazuje x bez decimalnih mesta =MOD(x,y)...prikazuje ostatak pri deljenju x sa y =PI() ...daje vrednost brojaπ =FACT(x)... faktorijel broja x =SQRT(x)... kvadratni koren od x =POWER(x,s)... stepen broja x =PRODUCT(x,y,z....)proizvod brojeva x,y,z,... =SIN(x)...sinus ugla x =COS(x)... kosinus uglax

25. Statističke funkcije (deo) =SUM(opseg)... zbir sadržaja opsega ćelija =SUMIF(opseg1,kriterijum,opseg2)... zbir pod odredjenim kriterijumom =AVERAGE(opseg)... srednja vrednost =MIN(opseg)... najmanja vrednost iz opsega =MAX(opseg)... najveća vrednost iz opsega =COUNT(opseg)... prebrojava ćelije iz opsega koje sadrže brojeve =COUNTIF(opseg,uslov)... prebrojava ćelije iz opsega koje sadrže brojeve, koji zadovoljavaju dati uslov

26. Logičke funkcije (deo) =IF(uslov,X,Y)... ako je ispunjen uslov, u ćeliji u kojoj je ta funkcija biće prikazana vrednost X, a ako nije ispunjen uslov biće prikazana vrednost Y =AND(uslov1, uslov2,...) ... vraća TRUE akosusviargumenti TRUE; Vraća FALSE ako je jedanilivišeargumenata FALSE. =OR(uslov1, uslov2,...) ... vraća TRUE ako je nekiargument  TRUE; vraća FALSE ako su sviargumenti FALSE =NOT(argument)...vraćasuprotnuvrednostodargumenta; argument   je  vrednostiliizrazkojimožebiti  TRUE ili FALSE

27. TEKSTUALNE FUNKCIJE • PROPER (X)za zadati tekstu se svako prvo slovo reči povećava, dok su sva ostala slova mala • TRIM (X)ostavlja samo po jedan razmak između reči, sve ostale izbacuje • LOWER (X)sva slova u tekstu se pretvaraju u mala; LOWER(“PeriCA”) = “perica” • UPPER (X)sva slova u tekstu se pretvaraju u velika • REPT(X, B)zadati tekst ponavlja B puta; REPT(“Aca”, 3) = “AcaAcaAca” • LEN (X)ispisuje broj znakova u zadatom tekstu • LEFT (X, Z)izdvaja prvih Z znakova iz zadatog teksta; LEFT(“Mika”, 3) = “Mik” • RIGHT (X, Z)izdvaja poslednjih Z znakova iz zadatog teksta • MID (X, P, Z)izdvaja Z znakova iz stringa X, počev od znaka P; MID(“Pera ima devojku”, 2, 3) = “era”

28. BROJAČKE FUNKCIJE • COUNT (X:Y)računa koliko ima numeričkih vrednosti u zadatom opsegu • COUNTA (X:Y)koliko u zadatom opsegu ima ćelija koje imaju bilo kakvu vrednost • COUNTBLANK (X:Y)koliko ima praznih ćelija u opsegu

29. FUNKCIJA IZBORA • IF (USLOV, T VREDNOST, N VREDNOST)proverava zadati uslov i ako je tačan, vraća vrednost koja je zadata kao T VREDNOST, a ako nije tačan, vraća N VREDNOST • Primer:IF(A5 > 10; “veliki”; “mali”)ako je vrednost u A5 veća od deset, imaće vrednost “veliki”, a u suprotnom “mali”.Kao argument bilo koje funkcije može da se zada nova funkcija, odnosno cela nova formula.

30. FUNKCIJA USLOVNOG BROJANJA • COUNTIF (X:Y, K)prebrojava koliko u zadatom rangu ima vrednosti koje zadovoljavaju zadati kriterijumCOUNTIF(A1:A10, “>=50”)– koliko ima vrednosti većih ili jednakih od 50COUNTIF(A1:A10, “pera”) – koliko ima vrednosti jednakih reči “pera”COUNTIF(A1:A10, C1) – koliko ima vrednosti jednakih ćeliji C1

31. DATUMSKE FUNKCIJE • DATE (G, M, D)vraća datumsku vrednost za zadatu godinu G, mesec M i dan D • TODAY ()vraća današnji datum

32. Grafikoni CHART WIZARD Da bismo kreirali grafikon u Excelu, dobra ideja je da prvo selektujemo podatke za koje želimo da nacrtamo grafikon i onda pozovemo komandu CHART WIZARD. Prvi korak je izbor tipa grafikona. Posle toga biramo dugme NEXT. GLAVNI TIPOVI GRAFIKONA NEKOLIKO VRSTA ZA SVAKI TIP

33. KARTICA - DATA RANGE Ako nismo to uradili u trenutku kada smo pozvali CHART WIZARD, sada možemo da odaberemo koji podaci ulaze u grafikon. Zadati rang unosimo tastaturom ili selektujemo mišem. Opcije za raspored podataka označavaju da li su serije date u kolonama ili u redovima. U primeru je izabrana opcija COLUMNS, što znači da imamo 2 serije sa po 20 podataka. Opcija ROWS bi značila da imamo 20 serija sa po 2 podatka. IZ KOJIH ĆELIJA DOLAZE PODACI ZA GRAFIKON RASPORED PODATAKA: PO REDOVIMA ILI PO KOLONAMA

34. KARTICA - SERIES NAZIV SERIJE Za svaku pojedinu seriju možemo da odredimo naziv (bilo da ga unesemo, bilo da ga odaberemo u tabeli) i podatke koje obuhvata ta pojedinačna serija (ovo Excel uglavnom sam odredi). Za celi grafikon možemo da odredimo koji podaci će se pojaviti kao oznake na X osi. Na kraju biramo dugme NEXT. U svakom trenutku možemo da odaberemo dugme FINISH i Excel će ostala podešavanja izvršiti automatski. PODACI SERIJE OVDE BIRAMO SERIJU PODACI ZA X OSU

35. GRAFIKON JE NA ZASEBNOM LISTU U DOKUMENTU Na kraju biramo da li će grafikon biti kao zasebna kartica (AS NEW SHEET) u dokumentu (možemo uneti i njegovo ime), ili će biti umetnut kao objekat unutar neke od postojećih tabela (AS OBJECT IN). GRAFIKON KAO OBJEKAT UNUTAR POSTOJEĆEG LISTA