REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

1. REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU,VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO Rezultati makroogleda soje na oglednim poljima poljoprivrednih stručnih službi APV u 2011. godini Pripremila: Jelena Ivan, „PSS Sombor“ d.o.o. Sombor

2. OSNOVNI PODACI • Makroogledi soje postavljeni su u dvanaest poljoprivrednih stručnih službi, odnosno na trinaest lokaliteta: Vršac, Zrenjanin, Senta, Kikinda, Subotica, Bačka Topola, Sombor (Bilić), Sombor (Karavukovo), Vrbas, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Ruma, Pančevo. • Na svih 13 lokaliteta nalazilo se 17 sorti (i linija) soje Instituta za ratarstvo i povrtarstvoiz Novog Sada. Na 12 lokaliteta nalazile su se i tri sorte soje Instituta za kukuruz Zemun Polje iz Beograda. Na 6 lokaliteta (Zrenjanin, Sr.Mitrovica, Vrbas, Sombor-Bilić, Sombor-Karavukovo,Pančevo) nalazilo se 8 sorti i linija soje Selsema iz Beograda, a na 4 lokaliteta (Kikinda, Novi Sad, Ruma, Senta) nalazilo se po tri sorte Selsema iz Beograda. • Ogledi soje su postavljeni na tri vrste černozema (karbonatni, bezkarbonatni, černozem na lesnom platou), kao i na ritskoj i livadskoj crnici. • Na svim lokalitetima osnovna obrada zemljišta izvedena je oranjem na 25-35 cm dubine. • Na tri lokaliteta predsetvena priprema zemljišta izvedena je u jednom prohodu, dok je na ostalih 10 lokaliteta predsetvena priprema izvedena u dva prohoda.

3. Tip zemljista, predusev, količina upotrebljenih hraniva i datum setve u makroogledima soje u 2011.godini

4. Zaštita ogleda soje tokom vegetacije2011. godine

5. Primenjeni pesticidi tokom vegetacionog perioda • Herbicidi: • Posle setve, a pre nicanja (PRE EM) - Acetohlor, Glifomark+Acetomark, Proponit, Trophy • Posle nicanja soje i korova (POST EM) - Pulsar, Pulsar+Okvir, Pulsar+Harmony, Pulsar+Simfony, Galbenon+Okvir, Basagran+Oxon+Pivot+Promoni, Oxon+Pulsar+Harmony+Galbenon+Trend, Pulsar+Simfony+Bentamark,Pulsar+Dynox+Harmony - Galant super, Fusilade forte, Globus, Fusilade super • Insekticidi: Posse 25 EC, Abastate

6. Sklop i vreme žetve u makroogledima soje u 2011.godini

7. Rezultati makroogleda soje na oglednim poljima Poljoprivrednih stručnih službi APV u 2011. godini

9. Analiza rezultata ispitivanih sorti • PSS “Sombor” postavila je makroogled soje na lokalitetu Bilić, u ovom ogledu bilo je 28 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja u ovom ogledu ostvarile su prosečan prinos od 3483 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3422 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja 3745 kg/ha. Sorte duže vegetacije dale su u proseku veći prinos nego sorte kraće vegetacije. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Gorštak sa 4102 kg/ha, na drugom mestu je sorta Galeb sa 4045 kg/ha, treća po rangu prinosa je sorta Dukat sa 4037 kg/ha. Na lokalitetu Bilić ostvaren je prosečan prinos od 3609 kg/ha. • PSS “Sombor” izvela je ogled na lokalitetu Karavukovo, na ovom lokalitetu sorte nulte grupe zrenja dale su prosečan prinos od 3531 kg/ha, sorte prve grupe zrenja osvarile su 3422 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale 3687 kg/ha. Najbolji prinos na ovom lokalitetu ostvarila je sorta Venera sa 4081 kg/ha, na drugom mestu je sorta Idila sa 4072 kg/ha, a na trećem mestu se nalazi sorta Galeb sa 3919 kg/ha. Prosečan prinos soje na lokalitetu Karavukovo je 3539 kg/ha. • PSS “Vršac” izvela je makroogled soje sa 20 sorti i linija soje. Sorte soje nulte grupe zrenja dale su u proseku 3342 kg/ha, prosečan prinos sorti prve grupe zrenja bio je 3071 kg/ha, a prosečan prinos sorti druge grupe zrenja bio je 3204 kg/ha. Sorta Rubin na ovom lokalitetu ostvarila je najbolji prinos sa 3714 kg/ha, na drugom mestu po rangu u ovom makroogledu je sorta Valjevka sa 3571 kg/ha, a treće mesto sa prinosom od 3428 kg/ha dele sorte Galina, NS Virtus, Trijumf i Lidija. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3185 kg/ha. • PSS “Bačka Topola” izvela je makroogled sa 20 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3812 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su prosečan prinos od 3856 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prinos od 3612 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Sava sa 4110 kg/ha, na drugom mestu po prinosu u ogledu nalazi se sorta NS Maximus sa 4075 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta NS Zenit sa 3996 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3760 kg/ha.

10. PSS “Kikinda” postavila je makroogled soje sa 23 sorte i linije soje. Sorte prve grupe zrenja dale su prosečno 4355 kg/ha, sorte prve grupe zrenja imale su prosečan prinos od 4164 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale prosečan prinos od 4246 kg/ha.Sorta Valjevka dala je najveći prinos u ogledu sa 4897 kg/ha, na drugom mestu je sorta Trijumf sa 4722 kg/ha, dok je na trećem mestu linija NS-L-210367 sa 4579 kg/ha. Prosečan prinos u ovom makroogledu soje je 4243 kg/ha. • PSS “Novi Sad” izvela je makroogled sa 23 sorte i linije soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3553 kg/ha, sorte prve grupe dale su 3590, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prosečan prinos od 3651 kg/ha. Linija NS-L-414260 dala je najveći prinos u ogledu od 4077 kg/ha, na drugom mestu je sorta Idila sa 3957 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta Rubin sa 3940 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3601 kg/ha. • PSS “Ruma” postavila je ogled soje sa 23 sorte i linije soje. Prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja bio je 2848. U ovom ogledu prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja je 2848 kg/ha. Sorte prve grupe zrenja dale su u proseku 3026 kg/ha, dok je prosečan prinos sorti druge grupe zrenja bio 3112 kg/ha. Sorte duže vegetacije ostvarile su veće prinose od sorti kraće vegetacije. Najbolji prinos u ogledu dala je linija NS-L-414260 sa 3475 kg/ha, drugi prinos po rangu u ogledu ostvarila je sorta Lidija, dok se na trećem mestu nalazi sorta Gorštak sa 3455 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3010 kg/ha. • PSS “Senta” postavila je 23 sorte i linije u makroogled soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3578 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su prinos od 3207 kg/ha, dok su sorte treće grupe zrenja dale prosečan prinos od 2975 kg/ha. U ovom ogledu sorte kraćih vegetacija dale su bolji prinos od sorti duže vegetacije. Sorta NS Zenit ostvarila je najbolji prinos u ogledu sa 4013 kg/ha, na drugom mestu je sorta Valjevka sa 3745 kg/ha, a na trećem mestu je Galina sa 3745 kg/ha. Na ovom lokalitetu ostvaren je prosečan prinos od 3223 kg/ha. • PSS “Vrbas” izveo je makroogled soje sa 28 linija i sorti. Sorte nulte grupe zrenja dale su u proseku prinos od 3079 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su u proseku 3716 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prosečan prinos od 4071 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu dala je sorta Rubin sa 4634 kg/ha, sorta Tajfun ostvarila je prinos od 4567 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta Idila sa prinosom od 4374 kg/ha. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3648 kg/ha.

11. PSS “Sremska Mitrovica” makroogled soje je izvela sa 28 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja u proseku su dale prinos od 3126 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su 3329 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale prosečan prinos od 3153 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu dala je sorta NS Maximus sa 3667 kg/ha, na drugom mestu je bila sorta Zenit sa 3595 kg/ha, a na trećem mestu je Valjevka sa 3564 kg/ha. U ovom ogledu prosečan prinos je bio 3214 kg/ha. • PSS “Subotica” postavila je makroogled soje sa 20 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 2674 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su prinos od 2929 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja imale su prosečan prinos od 2877 kg/ha. Najbolji prinos u ovom ogledu imala je sorta Laura sa 3743 kg/ha, na drugom mestu je sorta Victoria sa 3193 kg/ha, a na trećem mestu je sorta Venera sa 3069 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 2847 kg/ha. • PSS “Zrenjanin” izveo je makroogled soje sa 28 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3421 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3476 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja imale su prosečan prinos od 3293 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Galeb 3879 kg/ha, na drugom mestu je sorta Sava sa prinosom od 3751 kg/ha, a na trećem mestu je Gorštak sa 3711 kg/ha. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3403 kg/ha. • Institut “Tamiš”, Pančevo izveo je makroogled soje sa 25 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3648 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3565 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja 3548 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta NS Zenit sa 4368 kg/ha, na drugom mestu je sorta NS-L-414260 sa prinosom od 4207 kg/ha, a na trećem mestu je Idila sa 3998 kg/ha.Prosečan prinos u ovom ogledu iznosio je 3587 kg/ha. • Najveći prosečni prinosi su ostvareni na lokalitetima Kikinda (4243 kg/ha), dok je prosečan prinos sa svih lokaliteta 3451 kg/ha. • Posmatrano po grupama zrenja, prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja bio je 3413 kg/ha, prosečan prinos sorti prve grupe zrenja bio je 3468 kg/ha, dok je prosečan prinos sorti druge grupe zrenja iznosio 3483 kg/ha.

12. P R E P O R U K E agrotehnike i sortimenta • IZBOR PREDUSEVA – Dobar predusev soji su strna žita jer napuštaju zemljište rano i omogućavaju blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Kukuruz je čest predusev soji, povoljan je predusev ako se kuruzovina dobro usitni, a zatim i kvalitetno zaore. Šećerna repa je dobar predusev većini ratarskih kultura jer se ona intenzivno đubri, no u uslovima suše i smanjenja korišćenja organskih đubriva, kao i usled gaženja i sabijanja zemljišta prilikom vađenja šećerne repe njena vrednost kao preduseva značajno je umanjena. Suncokret nije dobar predusev soji zbog zajedničkih bolesti. Gajenje soje u monokulturi se ne preporučuje zbog veće pojave bolesti, teže kontrole korova i jednostranog korišćenja zemljišta. • OSNOVNA OBRADA ZEMLJIŠTA – Nakon žetve strnih žita preporučuje se ljuštenje strništa, a zatim oranje na dubinu 25-30 cm krajem leta i početkom jeseni. Ukoliko su predusevi okopavine preporučuje se oranje na dubinu 30 cm nakon skidanja preduseva. • PREDSETVENA PRIPREMA ZEMLJIŠTA – Izvođenje predsetvene pripreme preporučuje se u dva navrata, prvi put ranije u proleće, čim se zemljište prosuši, drugi put nekoliko dana pre setve, na dubinu setvenog sloja. • ĐUBRENJE – Soju treba đubriti na bazi agrohemijskih analiza zemljišta. Sve količine P i K hraniva kao i deo N treba uneti u jesen. Ostatak N đubriva treba uneti pre setve. Prihranjivanje soje tokom vegetacije se ne preporučuje. • SETVA - Sorte izrazito kratke vegetacije seju se na rastojanje 3-3,5 cm u redu, čime se ostvaruje sklop od 550.000-600.000 biljaka/ha, rane sorte treba sejati na razmaku u redu od 4 cm, ostvareni sklop tada je 500.000 biljaka/ha, srednje stasne sorte seju se na 4,5-5 cm u redu, preporučeni sklop je 400.000-450.000 biljaka/ha, dok se sorte druge grupe zrenja seju na 5-5,5 cm u redu, u sklopu od 350.000-400.000 biljaka/ha. Preporučuje se međuredni razmak od 50 cm, mada se soja može sejati i na 70 cm međuredno, ali tada treba sejati gušće u redu da bi se ostvarili gore navedeni sklopovi. Dubina setve je 4-5 cm, zavisno od osobina zemljišta. Količina potrebnog semena računa se na bazi mase 1.000 zrna, na bazi upotrebne vrednosti semena i predviđenog sklopa. Setva soje preporučuje se kada se temperatura zemljišta ustali na 10-120C u setvenom sloju. Sorte druge grupe zrenja treba sejati početkom aprila, nakon setve sorti sa najdužom vegetacijom potrebno je sejati sorte prve grupe zrenja, a zatim sorte nulte grupe zrenja. Pre setve obavezno treba inokulisati seme kvržičnim bakterijama.

13. PREPORUKA SORTIMENTA SOJE – Na bazi rezultata makroogleda soje u 2011. godini preporučujemo setvu sledećih sorti: sorte nulte grupe zrenja: Valjevka, Dukat, Galina, NS Zenit sorte prve grupe zrenja: Galeb, NS Maximus, Sava sorte druge grupe zrenja: Trijumf, Gorštak, Idila, Rubin • NEGA I ZAŠTITA USEVA – Suzbijanje korova izuzetno je važno u proizvodnji soje. Korovi se suzbijaju kako međurednom kultivacijom i okopavanjem tako i hemijskim merama borbe. Useve soje takođe treba zaštititi od štetočina. Međurednom kultivacijom osim eliminacije korova zemljište se razrahljuje i smanjuje se gubitak vode. Preporučuje se izvođenje dve međuredne kultivacije u toku vegetacije soje, prvi put kad usev soje ima prvi troper list, drugi put pre sklapanja redova. Herbicidi se u zaštiti soje mogu primenjivati pre setve uz inkorporaciju, posle setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Vreme primene, izbor herbicida i doze zavise od konkretnog stanja useva i spektra korova na parceli. U negu useva soje takođe ubrajamo i navodnjavanje useva koje je preporučljivo kada soja prolazi kroz kritične faze razvoja, od polovine jula do kraja avgusta meseca. • ŽETVA SOJE – Žetva se obavlja u tehnološkoj zrelosti soje, koja nastaje 7-14 dana nakon fiziološke zrelosti. Preporučuje se početak žetve kada je sadržaj vlage u semenu 13-14%. U žetvi soje treba nastojati da se maksimalno smanje žetveni gubici, prihvatljiv nivo žetvenih gubitaka je 5% i manje.