Poglavlje 25

1. Poglavlje 25 Monopolsko ponašanje

2. Način određivanja monopolske cene • Do sada smo o monopolu razmišljali kao o firmi koja prodaje svoj proizvod po istoj ceni za sve potrošače.Ovo jeuniformno određivanje cene. • Da lidiskriminacijom cenamonopol može da ostvari dodatni profit?

3. Tipovi diskriminacije cena • Prvostepena diskriminacija cena: Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. • Drugostepena diskriminacija cena: Cena zavisi od količine koju traži kupac.Ali, svaki potrošač suočen je sa istom šemom cena. Npr., popusti za velike kupovine.

4. Trećestepena diskriminacija cena: Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi.Ali, cena je različita za različite grupe kupaca. Npr., stariji građanii studenti dobijaju popust dok ostali kupci plaćaju cenu bez popusta.

5. Prvostepena diskriminacija cena • Svaka jedinica autputa prodaje se po različitoj ceni. Cene su različite za svakog pojedinačnog kupca. • To pretpostavlja da monopolista može da otkrije kupca sa najvećim vrednovanjem proizvoda, zatim sledećeg po visini vrednovaja proizvoda, itd.

6. € Prodaje y’-tujedinicupo ceni p(y’). GT(y) p(y) y

7. € Prodaje y’-tujedinicupo ceni p(y’), zatim prodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’). GT(y) p(y) y

8. € Prodaje y’-tujedinicupo ceni p(y’), zatim prodaje y’’-tu jedinicu po ceni p(y’’). Na kraju, prodaje y’’’-tu jedinicu po ceni p(y’’’) jednakoj graničnom trošku. GT(y) p(y) y

9. € Monopolista ima dobitke od trgovine: p(y’) – GT(y’), p(y’’) – GT(y’’) i nula. Dobici svih potrošača jednaki su nuli. GT(y) p(y) y

10. € monopolista prisvaja sve, maksimalno moguće, dobitke od trgovine PS GT(y) p(y) y

11. € PS GT(y) p(y) y prvostepena diskriminacija cena je efikasna u Paretovom smislu

12. Prvostepena diskriminacija cena: • daje monopolisti sve dobitke od trgovine • potrošače ostavlja bez dobitaka i • dovodi do efikasne količine autputa.

13. Trećestepena diskriminacija cena • Cena je ista za sve kupce koji pripadaju određenoj grupi.Ali, cena je različita za različite grupe kupaca.

14. Monopolista menja tržišnu cenu menjajući ponuđenu količinu proizvoda na tom tržištu. • Na taj načini pitanje“Koje diskriminatorne cene će odrediti monopolista za svaku grupu ponaosob?” u stvari je pitanje“Koliko jedinica proizvoda će monopolista ponuditi svakoj grupi?”

15. Postoje dva tržišta, 1i2. • y1je ponuđena količina na tržištu1. Na tržištu1inverzna funkcija tražnje jep1(y1). • y2je ponuđena količina na tržištu2. Na tržištu2inverzna funkcija tražnje jep2(y2).

16. Za date nivoe ponuday1iy2, profitfirme je: • Koje vrednostiy1iy2daju maksimalan profit?

17. Uslovi za maksimum profita su:

18. i pa su uslovi za maksimum profita i

20. þ ý ü UslovGPD1(y1) = GPD2(y2) zahteva da alokacijay1, y2maksimizira ukupan prihod od prodajey1 + y2jedinica autputa. Npr.,ukoliko jeGPD1(y1) > GPD2(y2), onda treba premestiti jednu jedinicu autputa sa tražišta2 na tržište 1 da bi se povećao ukupan prihod.

21. ý þ ü • Uslov za maksimum profita zahteva da: • granični prihod bude isti na oba tržišta i • granični prihod bude jednak graničnim troškovima.

22. tržište 1 tržište 2 p1(y1) p2(y2) p1(y1*) p2(y2*) GT GT y1 y2 y1* y2* GPD1(y1) GPD2(y2) GPD1(y1*) = GPD2(y2*) = GTi p1(y1*) ¹ p2(y2*)

23. Na kom tržištu monopolista određuje veću cenu? • Prisetimo se da uvek važi • Zbog uslova i

24. ...imamo Zato je samo ukoliko je monopolista određuje višu cenu na tržištu na kome je elastičnost tražnje manja

25. Dvodelne tarife • Dvodelna tarifa sastoji se iz paušala, p1, plus cenap2po svakoj jedinici kupljenog proizvoda. • Tako je trošak kupovinexjedinica proizvoda jednak p1 + p2x

26. Da li će monopolista preferirati dvodelnu tarifu u odnosu na uniformno određivanje cene, odnosno u odnosu na diskriminatorno određivanje cena koje smo do sada razmatrali? • Ako je odgovor potvrdan, kako monopolista treba da konstruiše svojudvodelnu tarifu?

27. p1 + p2x • P: Koji je je najveći nivo p1koji monopol može da odredi? • O: p1je “taksa ulaska u granu”,pa najviše što može da iznosi jeste višak koji potrošač stiče ulaskom firme na tržište. • Odreditep1 = CSi sada se zapitajtekolika bi cenap2trebalo da bude?

28. € Da li monopolista treba da odredip2iznadGT? p(y) GT(y) y

29. € Da li monopolista treba da odredip2iznadGT? p(y) p1 = CS. CS GT(y) y

30. € Da li monopolista treba da odredip2iznadGT? p1 = CS. PS je profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS y

31. € Da li monopolista treba da odredip2iznadGT? p1 = CS. PS je profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS ukupan profit y

32. € Da li monopolista treba da odredi p2 = GT? p(y) GT(y) y

33. € Da li monopolista treba da odredi p2 = GT? p(y) CS GT(y) y

34. € Da li monopolista trebada odredip2 = GT?p1 = CS.PSje profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS y

35. € Da li monopolista trebada odredip2 = GT?p1 = CS.PSje profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS ukupan profit y

36. € Da li monopolista trebada odredip2 = GT?p1 = CS.PSje profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS y

37. € Da li monopolista trebada odredip2 = GT?p1 = CS.PSje profit od prodaje. p(y) CS GT(y) PS y dopunski profit nastao određivanjem p2 = GT

38. Kada koristi dvodelnu tarifu, monopolista ostvaruje maksimalan profitkada odredi cenu po jedinici autputap2jednaku graničnom trošku, a paušalni iznosp1izjednači sa potrošačevim viškom.

39. Maksimiziranje profita posredstvom dvodelnih tarifa daje efikasan tržišni ishod pri čemu monopolista dobija, u obliku profita, ukupne dobitke od trgovine.