1 / 46

СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ

СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ. М.ИВИЋ. Почетком 19. века Србија је била под влашћу Турског царства. У њој је живело око 400 000људи.Већина становника је живела у селима и била неписмена.

Download Presentation

СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. СРБИЈА И БЕОГРАД У 19. ВЕКУ М.ИВИЋ

  2. Почетком 19. века Србија је била под влашћу Турског царства. У њој је живело око 400 000људи.Већинастановника је живела у селима и била неписмена.

  3. Године 1839. у Србији има 17 округа а сваки од њих је био подељен на неколико срезова а они на више општина.Сељаци су постали власници земље и нису више морали плаћати порез спахијама.

  4. Села су била претежно разбијеног типа далеко од путева и градова. У планинској области становништво се бавило сточарством.Кнез Милош је 1827. год наредио да се села ушоравају у равницама где се становништво бавило земљорадњом.

  5. У планинским областима села су имала два насеља:зимовник и салаш(појата или летњиковац). Зимовник се налазио у долини а салаш на планини где се летовало.

  6. Становници Србије бавили су се сточарством и земљорадњом.Најважнији производи су били свиње и суве шљиве.

  7. Током већег дела године свиње су пуштане да се хране жиром у храстовим шумама .

  8. Од свих усева на њивама се највише гајио кукуруз, као главна намирница у исхрани људи и стоке.

  9. Пшеница, раж, овас и јечам су се углавном продавали варошком становништву. раж пшеница овас Јечам

  10. Од поврћа највише су гајени, кромпир, пасуљ, лук, паприка и купус а од воћа шљиве, крушке и јабуке.

  11. Стицањем аутономије и владавином кнеза Милоша, повећава се број становника. У вароши се досељавају становници из Турске и Аустрије. Сеоско становништво долази у варош где се бави занатством и трговином.

  12. Накит прави кујунџија

  13. Терзија- кројач сеоских одела

  14. У Крагујевцу је почела са радом прва гимназија.Београдска гимназија је имала два разреда, 70 ученика и 2 професора.

  15. У Београду је основан Лицеј, прва високошколска установа. Због недостатка професора није могла образовати стручњаке као што су лекари и инжењери. Зато је држава слала младе људе на школовање у иностранство.

  16. Пасош из 1865.

  17. Ученице Више женске школе 1887.

  18. Сведочанство из 1878. године

  19. Педагошки музеј у Београду Конак Кнегиње Љубице

  20. Мушка мода у варошима 19. века

  21. Женска мода у варошима 19. века

  22. Најстарија основна школа у Београду је била Мала српско-словенска или Варошка школа из 1718. године. Данас је њен назив Краљ Петар I.

  23. Користи се прва домаћа валута – динар.У другој половини 19. века оснива се прва банка. • Творац првог српског динара био је • др Војислав Вељковић, политичар и финансијер.Докторирао је права на Сорбони.

  24. У Београду је изграђена зграда Народног позоришта, основана Народна библиотека и почело прикупљање предмета за будући Народни музеј.

  25. У 20. век Србија улази са 2,5 милиона становника • Површина територије је удвостручена на 48 300км2 • 85% становништва живи у селима • У градовима је половина становника била писмена док их је на селу било само 12% Филип Вишњић

  26. У Србији се реч град употребљавао за утврђења у којима су боравили турски војници.Поред утврђења налазиле су се вароши-насеља у којима су већином живели занатлије и трговци. Мање вароши су називане-варошицама. На слици је Зерек (Дорћол) Душанова улица у Београду 19. век

  27. Почетак Балканске улице у београдској вароши

  28. Ниш је био међу пет највећих вароши у Србији (Шабац, Пожаревац, Смедерево и Београд)

  29. Трговци су били најимућнији друштвени слој у Србији и носиоци њеног привредног развоја. Капетан Миша Анастасијевић и истоимено здање у Београду

  30. Чиновници су били државни службеници. Уживали су највећи углед у чаршији и само су они сматрани господом.Радници су били најбројнији становници вароши и били су запослени у индустријским предузећима. Ђорђе Вајферт је био власник Прве српске парне пиваре , један од оснивача Народне банке Србије 1883. и њен први вицегувернер

  31. Београдска породица државног чиновника крајем 19. века

  32. У калемегданској тврђави је била турска војска док је у вароши цивилно становништво насељавало данашњи Дорћол. Теразије су биле периферија под барама и густим шеваром где су варошани ишли у лов на патке. Булевар краља Александра и око Славије је био под пшеницом и кукурузом док је Врачар био прекривен виноградима. На периферији су се налазила два села Савамала и Палилула.

  33. Београдска тврђава у 19. веку

  34. Поглед на Саборну цркву

  35. Народно позориште Први трамвај

  36. Средином 19. века Београд је имао за осветљавање улица 2 општинска фењера а крајем столећа 300 комада. Први трамвај од Славије до Калемегдана вукли су коњи а већ следеће године уведена је струја и прорадио је и електрични трамвај. Крајем 19. века уводи се канализација и водовод што је побољшало санитарне услове у вароши.Први телефон се појавио 1883. само седам година после открића Бела. До краја 19. века у вароши је било 40 телефонских апарата.

  37. Телефонска централа

  38. Прва железничка пруга изграђена је од Београда до Ниша 80.-тих година 19. века . Железничка станица у Београду изграђена је 1884.

  39. Развијао се и поштански саобраћај. Крајем 19. века било је 83 поштанске станице. Пошту и превоз путника обављала су поштанска кола.

  40. На крају 19. века Београд је имао више од 70 000 житеља а две трећине њих је било писмено.О “јевропском начину живота” сведочи и М.Милићевић 70-тих година:“Поред одела ушла су и улазе сваки дан у обичаје странска јела и пића, забаве, весеља и сви други облици живота варошкога.”

  41. Хвала на пажњи! Београд, 2013.

More Related