1 / 35

EPIDEMIOLO ŠKI TRIJAS NADZOR LANAC INFEKCIJE PROTIVEPIDEMIJSKE MERE

EPIDEMIOLO ŠKI TRIJAS NADZOR LANAC INFEKCIJE PROTIVEPIDEMIJSKE MERE. Prof . dr Biljana Kocić. EPIDEMIJSKI PROCES Javljanje, održavanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji Rasprostranjenost infektivnog procesa u ljudskoj zajednici Kontinuitet epidemijskog procesa Intenzitet i složenost.

tavi
Download Presentation

EPIDEMIOLO ŠKI TRIJAS NADZOR LANAC INFEKCIJE PROTIVEPIDEMIJSKE MERE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EPIDEMIOLOŠKI TRIJASNADZORLANAC INFEKCIJEPROTIVEPIDEMIJSKE MERE Prof. dr Biljana Kocić

  2. EPIDEMIJSKI PROCES • Javljanje, održavanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji • Rasprostranjenost infektivnog procesa u ljudskoj zajednici • Kontinuitet epidemijskog procesa • Intenzitet i složenost

  3. MODELI BOLESTI i njihov značaj • Gordonov trijas (agens, domaćin i sredina) • Model vage ili ekološki trijas (ravnoteža-dinamički ekvilibrijum) • Model točka (domaćin, biološka, fizička i socijalna sredina) • Lanac infekcije (infektivni agens, rezervoar i izvor zaraze, izlazno mesto, putevi prenošenja, ulazno mesto i osetljiv domaćin • Mreža uzročnosti (višeuzročnost i interakcija)

  4. EPIDEMIOLOŠKI NADZOR • Kontinuirani proces • Faze: prikupljanje podataka, analiza, interpretacija, diseminacija • Definicija: stalno, sistematsko prikupljanje, analiziranje i tumačenje podataka o određenoj pojavi vezanoj za zdravlje, kao i povratna informacija, u cilju sprečavanja i suzbijanja poremećaja zdravlja • Sistem nadzora: skup stručnjaka i aktivnosti • Epidemiološki i narodnozdravtveni nadzor (obuhvatniji)

  5. Značaj i ciljevi nadzora • Sagledavanje deskriptivno-epidemioloških karakteristika ispitivanog događaja • Pomoć u radu zdravstvene službe • Pomoć u naučnom radu • Ocena efekta intervencija • Predviđanje trenda • Informisanje i donošenje odluka

  6. Vrste epidemiološkog nadzora • Prema načinu prikupljanja podataka:aktivni i pasivni • Prema predmetu nadzora: • Nadzor nad bolestima • Nadzor nad sindromima • Nadzor nad vakcinacijama • Nadzor nad faktorima rizika • Nadzor nad ponašanjem koje ugrožava zdravlje • Nadzor nakon puštanja leka na tržište • Ostale vrste nadzora: bed bezbednošću na radnom mestu, pripremljenosti za vanredne situacije, kongrnitalnim malformacijama...

  7. Elementi, funkcionisanje i evaluacija sistema nadzora • Uspostavljanje i funkcionisanje sistema nadzora (zakoni, uredbe, propisi) • Posmatrani događaj- definicija slučaja • Populacija obuhvaćena nadzorom- celokupna, reprezentativan i nereprezentativan uzorak • Izvori podataka- prijave, registri, izveštaji o hospitalizaciji, uzroku smrti, terenska ispitivanja

  8. Činioci koji utiču na funkcionisanje sistema • Logistička podrška -ljudi, prostor, oprema finansiranje • Motivisanost učesnika • Poverljivost • Kompjuterska obrada i povezivanje baza podataka • Osobine sistema -jednostavnost, fleksibilnost i prihvatljivost

  9. Osobine sistema nadzora • Senzitivnost-otkrivanje obolelih • Specifičnost-manje lažno pozitivnih • Predvidljivost pozitivnog nalaza- verovatnoća da je otkrivena osoba zaista obolela • Reprezentativnost • Pravovremenost • Jednostavnost • Fleksibilnost • Prihvatljivost

  10. Evaluacija • Postizanje cilja i uočavanje efekata • Pokazana korisnost zasniva se na praćenju njegovih osobina • NADZOR U NAŠOJ ZEMLJI • Zarazne bolesti i MHO • ALERT-nadzor nad sindromima od 2002. godine

  11. LANAC INFEKCIJE • INFEKTIVNI AGENS • Živi uzročnici zaraznih bolesti • Bakterije, virusi, rikecije, gljivice, protozoe • Strogi (obligatni) paraziti:male boginje, sifilis, besnilo i dr. • Žive i van domaćina, ali se ne razmnožavaju: velike i ovčje boginje, TBC i dr. • Van domaćina u povoljnim uslovima mogu se razmnožavati: kolera, bacilarna dizenterija idr. • Često su van domaćina: stafilokok, streptokok • Anareobi čije su spore redovno u prirodi: tetanus, botulizam, antrakas, gasna gangrena; gliste, veliki metilj

  12. Patogenost: sposobnost agensa da izazove manifestnu bolest u osetljivoj populaciji izloženoj njegovom dejstvu • O/I=klinički oboleli/agensu izloženi osetljivi • Infektivnost: sposobnost agensa da prodre u organizam domaćina, da se održava i razmnožava u njemu, tj. lakoća kojom se bolest prenosi, sinonim kontagioznost • Z/I=zaraženi/izloženi osetljivi

  13. Virulencija: stepen patogenosti, sposobnost da izazove manifestnu bolest u inficiranom domaćinu • O/Z=klinički oboleli/ukupan broj zaraženih • Invazivnost: adherencija, prodiranje, razmnožavanje i širenje agensa u domaćinu • Toksičnost: oštećenje tkiva domaćina pod dejstvom toksina; promenljiva osobina u oba smera • Infektivna doza (inokulum): minimalna količina agensa koja je neophodna da izazove oboljenje (kolera, Q groznica)

  14. REZERVOAR I IZVOR ZARAZE • Rezervoar: prirodno stanište infektivnog agensa (živi i razmnožava se) • Izvor zaraze je uži pojam • Ljudi kao R i I: antroponoze • Životinje kao R i I: zooantroponoze (profesionalna izloženost) • Neživa priroda kao R: zemlja, voda

  15. Aktuelnost u različitim stadijumima bolesti • Inkubacija (male boginje) • Prodromalni stadijum • Razvijena faza bolesti (tipično, atipično, latentno-skriveno, unaparentno-besimptomno, teške forme) • Rekovalescencija • Kliconoštvo (nosilaštvo): prisustvo u domaćinu, bez vidljivih manifestacija bolesti • Zdravo (asimptomatsko) i inkubatorno i rekovalescentno • Privremeno (tranzitorno) i hronično, čak doživotno • Epidemiološki značaj: R i I, endemizacija, prijavljivanje i kartoteke, kontrola • Analogija kod životinja

  16. IZLAZNO MESTO • Iz domaćina sekretima (pljuvačka, suze, mleko) i ekskretima (stolica, mokraća, gnoj) • 1. KOŽA (intaktna, povređena) • 2. SLUZOKOŽA (respiratorna, digestivna, genitalna, urinarna, konjuktivalna)

  17. PUTEVI PRENOŠENJA • DIREKTNI (neposredni) • Direktni kontakt (dodir) • Kapljice nazofaringealnog sekreta • Kontakt sa zemljištem • Transplacentarno

  18. INDIREKTNIprenos preko: • Predmeta (indirektni dodir) • Bioloških produkata • hrane • vode • vazduha • vektora

  19. DIREKTNI prenos • Diretan kontakt R i osetljive osobe (rukovanje, ljubljenje, polni odnos, masaža; ujed, ogrebotina, lizanje) • Kapljice nazofaringealnog sekreta(glasni govor, kašljanje, kijanje), najefikasnije prenošenje; rubeola, varičela, morbili i dr., bolesti civilizacije, u porastu • Zemljište:redak put; direktno i indirektno zagađenje; tetanus, antraks, gasna gangrena, jaja helminata i njihove larve, crevne zaraze (Salmonele, Šigele, Cl. Perf) i TBC; endemska gušavost i nefropatija, karijes; značaj u vanrednim situacijama • Transplacentarni prenos:infekacije (sifilis, CMV, HBV, HCV, HIV) i oštećenja, embriopatija (prvi trimestar)

  20. INDIREKTNI prenos • Predmeti, zagađeni (indirektan kontakt), (maramice, odeća, peškiri, pribor za jelo, medicinski pribor, posteljina, kvake, i dr.); otpornost u spoljnoj sredini i mala infektivna doza; kontaktne epidemije: nema eksplozivnosti, ukupan broj obolelih nije veliki, međusobna povezanost slučajeva, u kući ili delu naselja, dugo trajanje, plitka i razvučenea krivulja, prosečna inkubacija, nema sezonosti, monotipija; • Biološki produkti (krv i derivati, tkiva, organi), efikasan put, sifilis, HIV, HCV, HBV, malarija, besnilo i dr.

  21. Hrana je idealna spoljna sredina za preživljavanje i razmnožavanje uzročnika (crevne, zoonoze, respiratorne); primarna i sekundarna kontaminacija; lučenje toksina; mleko i mlečni proizvodi, meso, jaja, ribe, školjke; biljna hrana;otrovi, pesticidi, insekticidi, konzervansi • Crevne infekcije, crevne invazivne bolesti, alimentarne intoksikacije, alimentarne toksiinfekcije • Alimentarne epidemije: eksplozivnost, dramatičnost, kratka inkubacija, izolacija uzročnika, utvrđivanje izvora, monotipija, kratko trajanje, kontaktni rep izostaje kod intoksikacija i toksiinfekcija, kontrolne grupe, sudsko-medicinski značaj

  22. Vodaje nepovoljna sredina; veća zagađenja uz druge povoljne faktore: agensi opstaju, čak se i razmnožavaju • Centralno snabdevanje nosi rizik za hidrične epidemije ali i lokalni vodni objekti • Mnogobrojni razlozi: kontaminacija izvorišta, crpna stanica nizvodno od ispusta kanalizacije, prodor otpadnih voda u kaptažu, prekidi u radu vodovoda i negativni pritisak u cevima, namerno zagađenje vode... • Prenos uzročnika crevnih zaraznih bolesti ali i hemijskih i radioaktivnih agenasa

  23. Glavne karakteristike hidričnih epidemija: • Promene organoleptičkih svojstava vode, indikatori fekalnog zagađenja u vodi (bakterijski i hemijski), nalaz patogenih uzročnika, vodena bolest, produžena inkubacija, eksplozivnost, kontrolne grupe, kontaktni rep, odojčad ne oboleva, traje koliko i maksimalna inkubacija bolesti, nema sezonski karakter, politipija

  24. Vazduh nije povoljna sredina, velika uloga u prenošenju uzročnika respiratornih antroponoza i zoonoza • Uzroci: konglomeracija ljudi, zatvorene prostorije, slabo vetrenje • Prenos kapljičnim jezgrima (Velsovi nukleusi: otporniji i značajni za hospitalne infekcije) i prašinom (sekundarni aerosol: TBC, difterija, antraks, bruceloza...) • Karakteristike kapljičnih epidemija: velika brzina prenošenja,eksplozivnost, nagli porast i brzi pad, veliki broj zdravih kliconoša, sezonski karakter, periodičnost i cikličnost, dečji karakter, koncentrično širenje

  25. Vektori, artropode, zglavkari, u klasi insekata (komarci, muve, buve i vaši) i klasi pauka (krpelji i grinje) • Mehanička uloga (muva-crevne bolesti), gde uzročnik ne prolazi ni kroz jedan stadijum svog razvoja, i • biološka uloga (uzročnik prolazi kroz deo ciklusa razvoja ili se razmnožava, vektor postaje zarazan, čak transovarijalno prenošenje); inokulacija (komarci anofeles-malarija, kuleks-filarijaza, flebotomus-lajšmanijaza, papatači groznica; krpelji-lajmska i meningoencefalitis) ili kontaminacija pegavac-vaši tela) • Donor, uzročnik, vektor, receptor

  26. Ulazno mesto (vrata), mesto prodora mikroorganizma u domaćina; koža (povređena) i sluzokože • Glavno i sporedno (uobičajeno mesto prodora?) • Jedno (tetanus) ili više (tularemija) • Uzročnici ostaju na nivou ulaznog mesta ili idu dalje u organizam, čak tropizam • Obeležavanje ulaznog mesta (TBC, sifilis, tularemija) ili ne (HBV, HCV, HIV, polio...) • Koža: vektorske bolesti (malarija, lajmska), zemljištem (tetanus, gasna gangrena), vodom (leptospire paraziti), kontaktom (gljivične)

  27. Sluzokože: • Respiratornog trakta: glavno (morbili, streptokok, stafilokok, rubeola) i sporedno (kuga, antraks Q groznica) • Digestivnog trakta: glavno (tifus, polio, dizenterija) i sporedno (antraks, bruceloza) • Vidljive sluzokože (genitourinarni sistem i konjuktiva) • Epidemiološka klasifikacija zaraznih bolesti (na osnovu ulaznog mesta): respiratorne, crevne, vektorske, kožne, infekcije rana, očne, urogenitalne i ne klasifikovane (HBV, HCV, HIV)

  28. OSETLJIV DOMAĆIN • Verovatnića zaražavanja i obolevanja domaćina: dispozicija, ekspozicija i nivo kolektivnog imuniteta • FAKTORI DISPOZICIJE I EKSPOZICIJE • Uzrast (vrsta i težina bolesti) (deca, odrasli, stari) • Pol (zoonoze, genitourinarne) • Rasna, etička i verska pripadnost (sida, trihineloza) • Zanimanje (zoonoze, HBV)

  29. Socijalno-ekonomski položaj(način života, stanovanje, higijena), Mt odojčadi, respiratorne, crevne, šuga, vašljivost • Ishrana (kvantitativan i kvalitativan deficit, dojenje-zaštita irizik, vit A) • Psihičke i fizičke traume (recidiv malarije, epidemijski meningitis, TBC osteomijelitis, paralitički polio) • Umor(epidemije meningitisa u vojnika, klinički manifestni polio u dece) • Druge bolesti (male boginje, veliki kašalj, nazeb)

  30. KOLEKTIVNI IMUNITET • Otpornost grupe ili zajednice • Značajan za pojavu epidemije • Ispitivanje stepena KI • Promenjljivost broja imunih u populaciji (smanjenje ili povećanje) • Ocena stepena KI (serološki, kožne probe-difterija, šarlah, TBC, bruceloza, tularemija, epidemiološko ispitivanje)

  31. MERE ZA SPREČAVANJE POJAVEZARAZNIH BOLESTI(Profilaktičke mere) • -Profilaktičke mere su one mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave obolevanja od ma koje zarazne bolesti. • Profilaktičkemere: • -opšteprofilaktičkemere • -specifične (posebne) profilaktičke mere • Opšte profilaktičke mere su uglavnom sanitarno-higijenske mere, čijim se sprovođenjem sprečava nastanak više bolesti, odnosno grupe bolesti.

  32. Specifične profilaktičke mere su strogo specifične mere koje su usmerene na sprečavanje određenih zaraznih bolesti. • Ove mere mogu se grupisati u: • mere istraživanja • mere profilakse • mere suzbijanja (protivepidemijske mere) • odstranjivanje (eliminacija, likvidacija) • iskorenjivanje (eradikacija)

  33. Mere istraživanja sprovode se u cilju ispitivanja osobina agensa, domaćina i sredine za pojavu neke zarazne bolesti, kao i faktora bitnih za održavanje ili čestu pojavu te bolesti. • Mere profilakse preduzimaju se u cilju zaštite stanovništva od pojave makar i jednog slučaja obolenja od određene zarazne bolesti. • Najznačajnije mere specifične profilakse su: • imunoprofilaksa (vakcinoprofilaksa I seroprofilaksa) • hemioprofilaksa • profilaktička dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija • otkrivanje i obeskličavanje nosilaca uzročnika zaraznih bolesti • zdravstveno vaspitanje stanovništva

  34. MERE ZA SUZBIJANJE ZARAZNIH BOLESTI(Protivepidemijske mere) • Sprovode se pri pojavi jednog ili više slučajeva zaraznih bolesti. • Cilj sprovođenja ovih mera je da se spreči dalje širenje zarazne bolesti na osetljive osobe iz okoline. • To su strogo specifične medicinske mere. • U ove mere ubrajaju se : • prijavljivanje i obaveštavanje • epidemiološko ispitivanje • dijagnostikovanje zaraznih bolesti • laboratorijsko ispitivanje uzročnika • izolacija, bolničko ili kućno lečenje i prevoz

  35. karantin i zdravstveni nadzor • epidemiološki nadzor • imunizacija i hemioprofilaksa po epidemiološkim indikacijama • dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemiološkim indikacijama

More Related