530 likes | 699 Views
Једини утицај звезда на нас је кад подигнемо главу према њима и тражимо у свом уму одговоре на питања која нам се намећу :. „Шта су, те звезде?”. „Како и зашто су настале?”. „Како доћи до њих?”. Милутин Мил a нковић. Даљ, 28. 5. 1879.— Београд, 12. 12. 1958. Временска линија.
E N D
ЈединиутицајзвездананасјекадподигнемоглавупремањимаитражимоусвомумуодговореЈединиутицајзвездананасјекадподигнемоглавупремањимаитражимоусвомумуодговоре напитања која нам се намећу: „Шта су, те звезде?” „Како и зашто су настале?” „Како доћи до њих?”
Милутин Милaнковић Даљ, 28. 5. 1879.— Београд, 12. 12. 1958.
Временска линија • Рођен је у Даљу 28. маја 1878.
МилутинМиланковић познатијиипризнатијиусветунегоу Србији. НАСАгаје уврстиламеђу 10 најзначајнијихнаучникасвета
Даљ Родна кућа Милутина Миланковића
Даљ Родна кућа Милутина Миланковића
Временска линија • Завршио је реалну гимназију у Осијеку.
Временска линија • Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао 1904.
Временска линија • . • Од 1905. до 1909. радио је као грађевински инжењер у неколико бечких фирми, на пројектовању армирано - бетонских грађевина. • Тада је пријавио шест патената.
Временска линија • 1909. постаје ванредни професор примењене математике на Београдском универзитету, где остаје све до пензионисања 1955.
Временска линија • Први светски рат је провео у интернацији у Будимпешти Mađarska akademija nauka i umetnosti
Временска линија • 1924. изабран је за редовног члана САНУ и дописног члана ЈАЗУ.
Временска линија • Умро је у Београду 12. децембра 1958. • По властитој жељи, његови посмртни остаци су пренесени у Даљ, 1966.
Милутин Миланковић Математичар, Астроном, Метеоролог, Климатолог, Геофизичар, Инжењер проналазач, Доктор технике Књижевник
Милутин Миланковић Научник светског угледа Оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету Потпредседник Српске академије наука Био је професор теоријске физике
Знашлиредштовладанебесима?Јов ЗависностпроменанаЗемљиодњеногположајапремаСунцу
Фараон АменхопетИВ Кадатизађешназападномобзорју небеса Земљапостанетамнакаосмрт. Аликадасеразданиикадасети радосно Попнешнанебоидашсветлост дану Какосумногобројнаделатвоја!
Бавио се космичком физиком и геофизиком
Бавио се, сунцем и ледом, суштинским космичким и људским питањима, од чијег међусобног односа зависи појава и опстанак живота у Свемиру.
Уз помоћ папира и оловке, математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи
Повезујућизнањаиз математике,астрономије, физике, климатологије, геологије… креираоје астрономскутеоријуклиматскихпроменанаЗемљи.
ОвомтеоријомјеразјасниоледенадобанаЗемљииомогућиопредвиђањебудућихклиматскихдогађаја.
Сагласносторбиталне, климатскеигеолошкединамикеназивасеМиланковићевимциклусима, безкојеседанаснеможезамислитиниједнанаукаоЗемљи.
Миланковић је и творац досад најпрецизнијег календара
Поставио је теорију померања северног Земљиног пола.
УгловиосаротацијепланетаСунчевогсистемапремаравнисвојепутањеокоСунцаУгловиосаротацијепланетаСунчевогсистемапремаравнисвојепутањеокоСунца
КакопронаћиСеверњачу Поларис Великакола
УдаљеностодСунца Афел- НајдаљеодСунца- Лети Перихел– НајближаСунцу- Зими 147 100 000 km 152 100 000 km Да ли осветљавање Земље зависи од њене удаљености од Сунца?
Кадајезагревањевеће Лето Зима Пролеће-јесен P1 P2 P 3 < <
21. 12.: Зимски солцтициј 20. 3.: Пролећни еквиноциј Зима Пролеће Лето Јесен 21.6.: Летњи солстициј 21.9.: Јесењи еквиноциј Лето Јесен Зима Пролеће
У делу "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" изложио је теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље.
Престогодина, кадасечовечанствофренетичнобавило (не)постојањем „малихзелених“ наМарсу, Миланковићјеизрачунаодајепросечнатемпературанатојпланетиизносила - 52º C.ЖивотналикономнаЗемљинеможе дапостојиподтимусловима.
Модернамерењасупоказалапросечнутемпературуод- 52º C, аонјетодобиопомоћупапираиоловке.
Температура тла на дневној страни Месеца у подне достиже +100,5 °C. Данас се поуздано зна да дневна температура на Месечевој површини достиже +108 °C, а ноћна пада и до −153 °C.
Изградња моста од армираног бетона по пројекту Милутина Миланковића на прузи Ниш - Књажевац 1913.
Кроз васиону и векове (1928), Милутина Миланковића, насловна страна
Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба (1941), Милутина Миланковића, насловна страна
НевидљивастранаМесеца Кратер Миланковић R - 34 km
Марс КратерМиланковић
Једнамалапланетакојујеоткрио1936. астрономПетарЂурковићносииме1605 Milankovitch.
Једанјеоднајцитиранијихнаучникасанашихпростора.Једанјеоднајцитиранијихнаучникасанашихпростора. ПајаЈовановић, МИЛУТИНМИЛАНКОВИЋ, 1945
Оставио јебројнаоткрићакојасудалекоиспредсвогвремена, такодаонадолазетексададоизражаја, уериглобалнихклиматскихпромена.
Дела: "Канон осунчања", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке", "Кроз васиону и векове", "Успомене, доживљаји, сазнања".
Изабрана дела Милутина Миланковића
Новчаница од 2.000 динара са ликом Милутина Миланковића