1 / 55

Prezentacija QM34

Prezentacija QM34. Sadržaj. Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize, projekcije i preporuke Istraživanja (do s tupna na www . FREN.org.rs ): Osvrt 1. Arsić, M. i Ran đ elovi ć, S. “ Analiza i ocena fiskalne politike za period 2014-2016 . ”

wayne-kirk
Download Presentation

Prezentacija QM34

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Prezentacija QM34

  2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M.i Ranđelović, S.“Analizaiocenafiskalnepolitikeza period2014-2016.” • Osvrt 2. Gligorić, M. “Nizakprilivstranihdirektnihinvesticija: regionalni problem ilispecifičnostSrbije?” • Osvrt 3. Arsić, M.“Dali je privatizacijaglavnikrivaczagubitakradnihmesta u Srbiji?” • Osvrt 4. Hanđiski, B.,L.ŠestovićiJ.Šljivančanin “DaliTurskadobijanaekonomskomznačaju u regionuJugoistočneEvrope?” • Lupa Molnar, D. “Da li je decentralizacija dobra za privredni rast?”

  3. Osnovnitrendovi i ocene • U 2013. rast privrede oko 2% • veći deo privrede je u recesiji - skroman rast generiše nekoliko delatnosti • deficit tekućeg bilansa je prepolovljen, izvoz snažno raste • Domaća tražnja opada, mada je fiskalna politika izrazito ekspanzivna • pozitivno za spoljni bilans • …ali negativno za poreske prihode i fiskalni deficit • Nakon snažnog pada inflacije, od sredine 2013. Srbija je u deflaciji • to je posledica pada tražnje i recesije, ali deflacija povratno produbljuje recesiju, a nije dobra ni za krediblnost modela ciljane inflacije • Uslovi poslovanja se pogoršavaju, a makroekonomski rizici rastu: • kreditna aktivnost opada, procenat loših kredita raste, naplata poreza opada • plasman Srbije na rang listama konkurentnosti se pogošava, uglavnom zbog rasta makroekonomskih rizika • Krajem godine javljaju se pozitivni signali – pregovori o priključivanju EU počinju u januaru 2014. godine, najavljen je sporazum sa MMF • suštinske reforme treba da dođu iznutra, ..., spoljni faktori mogu samo da pomognu

  4. Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Privredna aktivnost u 2013. godini će porasti za 2%, što je bolje od proseka zemalja u Regionu • Privredni rast u ovoj godini posledica je rasta poljoprivrede i automobilske industrije, dok je u većem delu privrede recesija • Ako se isključe poljopivreda i FAS, u većem delu privrede je recesija • Za sada nema znakova širenja oporavka u drugim delatnostima

  5. Izgledi rasta u 2014. • U narednojgodiniočekujemostagnacijuprivrede - pad privredneaktivnostiverovatnijiodrasta • Uticaj rasta poljoprivredneproizvodnje, FIAT-a iNIS se iscrpljuje, a novipokretačirasta se nisupojavili • Za veći deo privrede stagnacijau 2014. je poboljšanjeu odnosuna 2013. • Na stranitražnje, očekujese: • pad lične potrošnje 1,5-2%, • pad državne potrošnje 2,5%, • rastinvesticija3-4% • usporavanjerastaneto izvoza 5% • Sporiji rast izvoza i skroman rast investicija ne mogu da nadoknade pad privatne i državne potrošnje • Zašto se ne očekuje visok rast investicija? • privatni sektor ne investira, jer nema sopstvenih sredstava, a zbog finansijskih problema u kojima se nalazi, banke nisu spremne da ga kreditiraju • najavljivane krupne strane investicije će izostati ili će se realizovati u znatno skromnijem obimu • eventualne reforme će dati efekte tek u 2015. godini

  6. Tržište rada • Formalnazaposlenost i dalje se umerenosmanjuje, što je u skladusarecesionimtendencijama u većemdeluprivrede • U narednojgodini, očekuje se znatnijesmanjenjeformalnezaposlenosti • otpuštanjeradnika u preduzećima u restrukturiranju, ograničenjezapošljavanja u javnomsektoruistagnacijaprivatnogsektora • Najavljene reforme tržišta rada se nedopustivo dugo odlažu, a moguće je i njihovo razvodnjavanje • Ako bi se realizovale reformetržištarada u kombinacijisadrugimreformamazaposlenost bi mogla da se poveća u 2015. godini • Realne zarade u Q3 su opale za 0,9% , a u prvih 10 meseci za 2,8%, što je u skladu sa recesijom u većem delu privrede

  7. Tržište rada i međunarodna konkurentnost • Jediničnitroškovirada u dinarima nastavljaju da se smanjuju, u Q3 su za 6% manji nego u istom kvartalu prethodne godine • Jedinični troškovi rada u evrima takođe opadaju – cenovna konkurentnost privrede je na nivou 2005. godine • Izvoz će u budućnosti biti jedan od osnovnih pokretača privrede Srbije, pa je neophodno da se sprečava realna aprecijacija dinara

  8. Inflacija: novijakretanje i očekivanja Međugodišnja inflacija, u % • Inflacija u Srbiji je dostigla istorijski minimim • međugodišnja inflacija u novembru iznosi 1,6%, • od početka godine inflacija je 2% • od sredine godine Srbija se suočava sa deflacijom • Niska inflacija/deflacija su rezultat • pada domaće tražnje i recesije u većem delu privrede • restriktivne monetarne politke, kojom se utiče na kurs • Deflacija povratno produbljuje recesiju, smanjuje poreske prihode, povećava fiskalni deficit • Zbog niže inflacije od planirane neophodno je da se smanji nominalni BDP za 2013. godinu • Procenjuje se da će inflacija do kraja godine iznositi 2-2,5%, što je ispod donje granice ciljnog koridora NBS • Na početku naredne godine očekuje se jednokratan skok cena usled povećanja donje stope PDV i indeksacije akciza • Sa makroekonomskog stanovništa bilo bi dobro da se inflacija što pre vrati u ciljani koridor

  9. Kurs dinara • Kurs dinara je u periodu jun - novembar relativno stabilan • blaga depresijacijadinara u drugojpolovini Q3 iapresijacija u oktobru • NBS je intervencijama na deviznom tržištu sprečila nagle promena kursa • špekulavni atak krajem Q3 • preterano jačanje dinara usled priliva špekulatinvog kapitala u oktobru-novembru • Reakcija NBS je adekvatna - naročito je dobro što nije podlegla kratkoročnim koristima od jačanje dinara • U uslovima visoke evroiziranosti privrede nije moguće sprovoditi “čist” model ciljane inflacije • Blagarealnadepresijacija bi poboljšalakonkurentnostprivrede, uzprihvatljivetroškovenastraniinflacijeitroškovakredita

  10. Tekući platni bilans • Deficit tekućeg platnog bilansa‚u 2013. je rekordno nizak • u Q3 2,1% BDP-a • U celoj godini se očekuje deficit od oko 5% BDP • deficit će biti manji za oko 60% u odnosu na prošlu godinu • Snažan rast izvoza i skroman rast uvoza poboljšavaju tekući bilans • Izvoz, iako na istorijskom maksimumu, i dalje je znatno niži u odnosu na uporedive zemlje • Važno je da se brz rast izvoza nastavi i u budućnosti • unapređenje ambijenta, kontrola domaće tražnje i konkurentan kurs su presudni

  11. Kapitalni bilans Saldo kapitalnog bilansa • Neto odliv kapitala se nastavlja • nastavlja se razduživanje NBS i banaka • stagnacija u razduživanjupreduzeća • zaduživanje države raste • Portfolio investicije snažno variraju • visoke kamatne stope i stabilan kurs privlače špekulativni kapital, • ..., tokovi mogu naglo da se obrnu • Priliv direktnih investicija u ovoj godini neće preći 1 mlrd. evra • Sledeće godine se ne očekuje znatniji rast investicija • neće biti velikih investicija • ako se poboljša privredni ambijent to ćepostepenouticati na rast investicija Premija rizika Srbija i odabrane zemlje EMBI indeks

  12. Fiskalni tokovi • Fiskalni deficit će u 2013. godini prema domaćoj metodologiji, iznositi oko 5,6% BDP • ...a prema međunarodnoj metodologiji oko 6,5% BDP • Javni prihodi idalje realno opadaju i manji su od planiranih u rebalansu za oko 40 mlrd dinara • Pad prihoda u odnosu na plan je rezultat pada • domaće tražnje, realnih dohodaka, niže inflacije • rasta sive ekonomije i pada poreske discipline

  13. Fiskalna pozicija Srbije u odnosu na zemlje CEE Fiskalni deficit (% BDP): Srbijai CEE Javni dug (% BDP): Srbijai CEE

  14. Nužnost fiskalne konsolidacije u Srbiji • Javni dug će već krajem sledeće godine dostići 23,5-24 mld evra, odnosno blizu 70% BDP • Troškovi servisiranja javnog duga rastu, kako zbog rasta javnog duga,tako i zbog zamene jeftinih kredita skupljim • Sledeće godine troškovi kamata iznosiće blizu 3%BDP, u 2011. godini su iznosili samo 1,4%BDP • Nastavak postojećih tendencija vodi državu u bankrot => pad privredneaktivnosti, rast nezaposenosti • Fiskalna konsolidacija je nužna ne samo zbog javnih finansija, nego i zbog rasta privrede

  15. Ocena usvojene fiskalne konsolidacije • Usvojenafiskalnapolitikaza period 2014-2016 godinu ne predstavljaadekvatanodgovorzaprobleme u javnimfinasijama i privredi Srbije. • Najvećaslabostfiskalnepolitike je što se fiskalni deficit u 2014. godinipovećavana 7,1% BDP, sainačevisokognivoaod 6,5% BDP u 2013. godini. • Povećanjefiskalnogdeficita u prvojgodinigodininajavljenogzaokreta u fiskalnojpolitici, uznajavusnažnogfiskalnogprilagođavanjatek u 2015-2016. godini je nekredibilno • Kredibilnost fiskalne konsolidacija je uslov: • smanjenjutroškovazaduživanja Srbije, • u kombinacijisadrugimpolitikamaireformama, mogladaprokreneopadajućetrendove u privatniminvesticijama i privatnojpotrošnji • Zbog lošeg iskustva sa planovima fiskalne konsolidacije u Srbiji sporazum sa MMF bi doprineo kredibolnosti

  16. Preporuka za korekciju dinamike fiskalne konsolidacije • Da bi fiskalna politika uticala pozitivno na rast neophodno je da bude kredibilna: • Fiskalni deficit u narednoj godini treba da bude bar za 0,5 p.p, BDP manji nego u ovoj godini • plan fiskalne konsolidacije za 2014. nije kredibilan, jer fiskalni deficit rasteumesto da opada – nužan je rebalanskojim bi se deficit smanjio za najmanje 1p.p. BDP • ukolikofiskalni deficit u 2014. ne budesmanjenverovatno se neće ostvariti ni ciljevi za 2015-2016. godinu • Neophodno je da seusvoje nepovratne mere ekonomske politike i reformikoje će obezbediti smanjivanje fiskalnog deficita za oko 1,5 BDP u 2015-2016. • Ključne reforme su penzijska reforma, zaustavljanje prelivanjagubitaka preduzeća i banakana državu, smanjivanje troškova rada , smanjivanje tolerancije prema sivoj ekonomiji dr. • U uslovima kada kreditna aktivnost opada, nesolventnost privrede masovna, nezaposlenost visoka i dr. bolje je da fiskalna konsolidacija bude postepena • banke i preduzeća imaju krupne probleme koje treba rešavati uporedo sa fiskalnom konsolidacijom • malo je verovatno da će bar u prve dve godine investicije i privatna tražnja porasti toliko da kompenziju pad države potrošnje

  17. Struktura fiskalne konsolidacije i rast • Uticaj fiskalne konsolidacije na rast zavisi od toga koji rashodi se smanjuju, kao i od togakoji porezi se povećavaju • Sa stanovišta rasta bolje je smanjivanje deficita smanjivanjem rashoda nego povećanjem poreza • U okviru rashoda bolje je smanjivanje tekuće potrošnje (osim subvencijanamenjenih siromašnim domaćinstvima), dok je loše ako se smanjuju investicije u fizički i ljudski kapital • U Srbiji je tekuća potrošnja (subvencije, plate, penzije) značajno predimezionirana,dok su javne investicije niske i neefikasne • Subvencije su iznosile 3% BDP umesto 1-1,5%, rashodi za plate 10% BDP mesto 8%, rashodi za penzije 13% umesto 9-10% BDP • Program fiskalne konsolidacije Vlade prepoznaje najveće distorzije u javnoj potrošnji i sadrži određene mere da se one otklone

  18. Mogu li uštedena kamatama i oporezivanje sive ekonomije da zamene uštede na platama, penzijama i subvencijama? • U javnosti su prisutni predlozi da smanjenje rashoda za kamate ili oporeivanje sive ekonomije budu ključne mere fiskalne konsolidacije, koje bi zamenileuštede na platama,penzijama i subvencijama!? • U optimističkom slučaju na rashodima za kamate moguće je da se uštedi 100-120 miliona evra (0,3% BDP), • Sistematska, neselektivna i oštra kampanja za suzbijanje sive ekonomije povećala bi prihode kroz 3 godine za oko 1% BDP • Fiskalni deficit iznosi 2,4 mlrd evra (7%) BDP ,a potrebno ga je smanjiti u naredne 3 godine na oko 1-1,2 mlrd evra (za oko 4% BDP) • U najboljem slučaju uštede na kamatama i suzbijanje sive ekonomije bi smanjilo fiskalni deficit za oko 1,3% BDP, što iznosi 1/3 potrebnog smanjenje u naredne tri godine • Vrlo je moguće da uštede na kamatama izostanu, a da prihodi od oporezivanje sive ekonomije budu manji • Stoga uštede na kmatama i suzbijanje sive ekonomije mogu da budu samo dodatna pomoćna mera, a ne zamene za uštede na platama, penzijama i subvencijama • Tvrdnjom da se uštedma na kamatama ili oporezivanjem sive ekonomije može ostvariti fiskalna konsolidacija, dovode se u zabludu donosioci odluka, ali i široka javnost

  19. Monetarna kretanja Kretanje realne novčane mase M2 • Realna stopa rasta M2 nakon tri kvartala ponovo je pozitivna i iznosi 1,2% međugodišnje … kao posledica smanjivanja kredita privredi • I pored niske inflacije… … NBS je vrlo oprezna u smanjivanju referentne kamatne stope • Opravdano je da NBS smanji restriktivnost monetarne politike po cenu blage deprecijacije dinara i vraćanja inflacije u ciljni koridor • Za kredibilnost NBS je loše i kada je inflacija ispod donje granice ciljnog intervala, kao i kada je iznad gornje granice ciljnog intervala Inflacija i referentna stopa u %

  20. Banke i krediti • Nastavlja se trend realnog pada kredita privredi koji u Q3 iznosi čak - 11,8% realno međugodišnje • Banke višak sredstava plasiraju u trezorske zapise i REPO papire • Visoke kamatne stope i očekivana kratkoročna stabilost dinara privlače špekulante • Procenat loših kredita je dostigao čak 25%, dok u slučaju privrede iznosi čak 31% • Stanje nelikvidnosti i nesloventnosti u privredi je alarmantno • potrebno je ponovo aktivirati program subvencionisanja kamatnih stopa, • podstaći poverioce i vlasnike zaduženih preduzeća da pristupe reprogramu/ stečaju i dr.

  21. Zaključak • Ukoliko se ne sprovedefiskalna konsolidacija država ide u bankrot i privredna aktivnost i zaposlenost će značajno opasti • Ipak, za rast privrede nije dovoljna fiskalna konsolidacija – potrebne su reforme kojima će se rešiti akumulirani problemi u preduzećima i bankama i unaprediti privredni ambijent • Fiskalna politika može da pomogne rešavanju problema u privredi i bankama, ali su presudne druge mere: • uspostavljanje čvrstog budžetskog ograničenja (stečajna procedura, poreska disciplina) • ukidanje predatorske regulacije (građevinske dozvole, druge administrativne barijere) • smanjenje rizika koji bi omogućili pad kamatnih stopa • izgradnja infrastrukutre • unapređenje upravljanja javnim preduzećima • jačanje makro-prudencionog nadzora (sprečavanje da se u budućnosti ponovo prenose gubici iz i banaka na državu) • ...,

  22. Zaključak • Osim fiskalne konsolidacije i reformi privrede, za kratkoročni oporavak su neophodne mere za stimulisanje kreditne aktivnosti banaka • U 2014. godini su male šanse za rast, ali postoji velika šansa da se postave dobri temelji za rast u budućnosti • Početak pregovora sa EU i najavljena spremnost za sporazum sa MMF predstavlju pozitivne signale • da bi imali značajnije efekte na investicije treba da budu praćeni konkretnim reformama • Problem je što su politički procesi u kojima se donose odluke u Srbiji vrlo neefikasni • važne mere se ne donose, ili kasne, a kada se donesu one često suboptimalne jer predstavljaju najmanji zajednički sadržilac onoga o čemu se dogovore članice u vladajućoj koaliciji

  23. Da li je privatizacijaglavnikrivaczagubitakradnihmesta u Srbiji? Osvrt 3 Milojko Arsić

  24. Privatizacija i zaposlenost • U javnosti su prisutne procene da je privatizacijaodgovornazagubitaknekolikostotinahiljadaradnihmesta • to bi značilo da je privatizacija najvažniji uzrok smanjenja zaposlenosti • Prema ekstremnijim procenama privatizacija je odgovornazagubitakčak 800 hiljadaradnihmesta • što je približnojednakoukupnomsmanjenjubrojaradnihmesta u periodu 1989 -2012godine • to bi značilo da je privatizacija jedini uzrok smanjenja zaposlenosti u poslednje dve i po decenije • Iz prethodnih tvrdnji sledi da na gubitak radnih mesta nisu uticali sledeći događaji i procesi • tranzicionarecesija,raspadtržištabivše SFRJ,sankcije međunarodnezajednice,bombardovanjeSrbije,aktualnasvetskaekonomskakriza,lošprivredni ambijent, greške u ekonomskojpolitici,masovnoprevremenopenzionisanje • ..., ili da je njihov uticaj manji u odnosu na privatizaciju

  25. Ekonomski i formalni gubitak radnih mesta • U otvorenoj tržišnoj privredi radno mesto je ekonomski izgubljeno ako je na njemu došlo do značajnog smanjenja produktivnosti u odnosu na međunarodnu konkurenciju • ovaj uslov je važan za industriju i druge delatnosti koje proizvode razmenjiva dobra • U tržišnim privredama formalni gubitak radnog mesta se približno poklapa se ekonomskim gubitkom radnog mesta • U Srbiji je postojala sistematska razlika između ekonomskog i formalnog gubitka radnog mesta: • formalno čuvanje neproduktivnih radnih mesta je suštinska karakteristika društvenih i državnih preduzeća • u periodu sankcija Uredbom Vlade je zabranjeno otpuštanje radnika

  26. Ekonomska i formalna zaposlenost • Razlika između ekonomske i formalne zaposlenosti u Srbiji je postojala i ranije, ali je naročito povećana tokom 90-tih • što se jasno uočava iz razlike u kretanju BDP i zaposlenosti • Tokom 90-tih godina BDP je opao za čak 60%, dok je formalna zaposlenost smanjena za 20%,

  27. Produktivnost i zaposlenost • Tokom 90-tih godina produktivnost je u Srbiji opala za oko 50% u odnosu na 1989. godinu • Pri nivou produktivnosti iz 1989. godine BDP u 2001. godini mogao je da se ostvari sa 1,2 miliona zaposlenih • stvarni broj zaposlenih je bio 2,1 milon • “Višak” zaposlenih = broj neproduktivnih radnih mesta iznosio je oko 900 hiljada • Ako se ima u vidu da • Znatan broj radnih mesta u Srbiji nije bio konkurentan 1989. • tokom 90-tih godina produktivnost u svetu je snažno rasla = > skoro sva radna mesta u Srbiji u sektoru razmenjivih dobara su 2001. bila nekonkurentna

  28. Kretanje BDP, produktivnosti i viška zaposlenih

  29. Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Masovna insajderska privatizacija u Srbiji je počela krajem 2000 godine i trajala je do početka 2001. godine • Sredinom 2002. godine pokrenuta je privatizacija, koja se zasniva na konkurentskim procedurama (aukcijama i tenderima) • Prema tome privatizacija ne može da bude uzrok smanjenja ekonomske i formalne zaposlenosti u periodu 1989-2000. godine • u tom periodu formalna zaposlenost je smanjena za oko 550 hiljada, od čega je veliki broj radnika prevremeno penzionisan • privatizacija takodje nije odgovorna što je od 2,1 miliona formalno zaposlenih krajem 2000 godine najmanje 900 hiljada radilo na neproduktivnim radnim mestima

  30. Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Stoga se postavlja pitanje da li su: • insajderska privatizacija u okviru koje je privatizovano oko 900 preduzeća i • privatizacija preko aukcija i tendera u okviru koje je privatizovano 2800 preduzeća • ... uzrokovali smanjenje ekonomske i formalne zaposlenosti u periodu 2001-2012. godine • Od 2001 do kraja 2012. • formalna zaposlenost u Srbiji je smanjena za 375 hiljada, • po osnovu rasta proizvodnje i produktivnosti oko 400 hiljadaradnih mesta je postalo produktivno? • U periodu 2001-2012 produktivnost je povećana za čak 75% • od čega je oko 70% posledicarastaproizvodnje, a oko 30% posledicaotpuštanjaradnika

  31. Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Iz prethodnog sledi da je privatizacija u periodu 2001-2012. godine uticala na • smanjenje formalne zaposlenosti • povećanje ekonomski produktivne zaposlenosti • Privatizacija je, zajedno sa drugim reformama • deo nasleđenih neproduktivnih radnih mesta iz 2000 godine učinila produktivnim • drugi deo neproduktivnih radnih mesta je ugašen – formalno stanje je usklađeno sa stvarnim • Iz prethodnog sledi da su ekonomski krajnje neutemeljena procene prema kojoj je privatizacija glavni uzrok smanjenja zaposlenosti u Srbiji u toku prethodne dve i po decenije • Skoro je izvesno da je nakon privatizacije više neproduktivnih radnih mesta učinjeno produktivnim, nego obrnuto

  32. Uticaj privatizacije na zaposlenost – Srbija i zemlje CEE • Ubedljivavećinaempirijskihistraživanja u kojima se ispitujurezultatiprivatizacije u CentralnojiIstočnojEvropiukazujuna to daje privatizacijapozitivnouticalanaproduktivnu zaposlenost • Srbija je primenjivalasličnemetodeprivatizacijekaoidrugezemljeCentralneiIstočneEvrope • malo je verovatno da suinačedobrimetodiprivatizacije u Srbijilošesprovođeni. • kompetentnostdržavneadministracije i nivo korupcije u Srbiji su slični kao u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji. • Niska zaposlenost je najveći ekonomski problem Srbije, ali uzroke niske zaposlenosti treba tražiti u drugim faktorima, a ne u lošoj privatizaciji

  33. Nizak priliv stranih direktnih investicija: Regionalniproblem ili specifičnost Srbije? MirjanaGligorić Ekonomski fakulteti FREN

  34. SDI u Srbiji /1 Pre krize: značajni iznosi • 2006 14,4% BDP-a • 183 evra po stanovniku • 6,0% BDP-a • 1,36 mlrd EUR godišnje (2004-2008: 1,80 mlrd EUR) Tokom krize: smanjenje priliva • 148 evra po stanovniku • 3,6% BDP-a • FIAT, NIS Srbija, neto priliv SDI, 2001- Q3 2013

  35. SDI u Srbiji /2 Visok priliv 2011 • 1,83 mlrd EUR • Delhaize grupa • Dokapitalizacija banaka Naglo smanjenje 2012 – Q3 2013 • Skroman priliv SDI • 242 mil EUR u 2012. godini • 518 mil EUR u prva tri kvartala 2013 • Kapitalnii finansijski račun platnogbilansa i privredni rast

  36. Srbija kao investiciono područje u odnosu na uporedive zemlje Pogodnosti za investicije: • Niske poreske stope • Podsticaji za investicije • Direktni podsticaji • Budžetske subvencije • Indirektni podsticaji: • Poreski podsticaji • Ostali podsticaji • Slabosti: • Nefunkcionalan sistem tržišne ekonomije, makroekonomska nestabilnost, neizgrađena infrastruktura

  37. Budžetske subvencije /1 Subvencije- U samom vrhu zemalja CIE Direktne budžetske subvencije za standardne investicione projekte • 4.000-10.000 evra po novom radnom mestu • Proizvodni sektor, sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine ili strateški projektiiz oblasti turizma • Ukupno odobreno 289,9 miliona evra podsticajnih sredstava, gde je oko ¾ sredstava dodeljeno stranim investitorima • Prosečna vrednost 4.693 evra Nacionalna služba za zapošljavanje • Dodatne subvencije po radnom mestu, za pripravnički program i program prekvalifikacije

  38. Budžetske subvencije /2 Za projekte od posebnog značaja • > 200 mil EUR, najmanje 1.000 novih radnih mesta • 17% ukupne vrednosti investicije Za velike investicione projekte • 50 - 100 mil EUR, najmanje300 novih radnih mesta • 20% ukupnevrednostiinvesticije • >100 mil EUR, najmanje300 novih radnih mesta • 17% ukupnevisineinvesticije Za srednje investicione projekte • >30 mil EUR, najmanje 150 novih radnih mesta • 17% ukupne vrednosti investicije

  39. Poreski podsticaji • Porez na dobit • Oslobađanja • Smanjenje • Prenošenje gubitaka u naredne periode • Doprinosi na socijalno osiguranje • Izuzeće • Odbici za godišnji porez na dohodak građana • Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

  40. Ostali podsticaji • Bescarinski uvoz na sirovine i poluproizvode, na mašine i opremu za robu namenjenu izvozu • Različiti lokalni podsticaji • Izuzeci ili umanjenja iznosa zakupagradskog građevinskog zemljišta,uključujući i mogućnost plaćanja u ratama • Smanjenje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, npr. olakšice za jednokratneisplate

  41. Druge zemlje • U ostalim zemljama preovlađuju indirektni podsticaji • Npr. poreske olakšice, davanje besplatnog zemljišta, opremanje zemljišta infrastrukturom • Pri tom uglavnom za krupne investitore • Direktnipodsticajiu regionu • Izdašni: Srbija, Rumunija i Hrvatska • Nisudavaleovuvrstuposticajastraniminvestitorima: Makedonija, Albanija i Bugarska

  42. Trend priliva SDI: Srbija i zemlje CIE Srbija posebno ne odstupa od obuhvaćenih zemalja • Po rezultatima priliva SDI • Po dinamici kretanja SDI Privatizacija i podsticaji • Privatizaciji u Srbiji - kod većine ostalih zemalja ranije završena • Mnogo više direktnih podsticaja izdvaja za investitore

  43. Preporuke za Srbiju SDI - najpoželjniji oblik inostranog kapitala • Pokrivanje tekućeg deficita • Izbeglo smanjenje deviznih rezervi • Ne može se očekivati pretkrizni priliv investicija Model visokih direktnih subvencija investitorima • Fiskalno je neodrživ, a pri tome ne obezbeđuje visoke investicije, ..., treba ga napustiti Poboljšanje uslova poslovanja • Unapređenje efikasnosti administracije, sudstva, uređivanje javnih finansija i smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga, poboljšanje infrastrukture, smanjenje korupcije

  44. QM 34 – Lupa 1Da li je decentralizacija dobra za privredni rast? Dejan Molnar Ekonomskifakultet, Univerzitet u Beogradu dejanmolnar@ekof.bg.ac.rs

  45. Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada Motivacija: • ...prisutno je povećano interesovanje kreatora ekonomske politike za performanse „nižih”nivoa vlasti (pokrajina, regiona, subregiona, lokalnih samouprava itd.); • ...pitanje dodatno dobija na značaju u uslovima kada se u većini zemalja promoviše decentralizacija kao model poželjnog organizovanja državne uprave;

  46. Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada (2) Ciljevi istraživanja: a) analizastepenafiskalnedecentralizacije u zemljamačlanicama EU, b) analizauticajakojidecentralizacija, pre svegafiskalna, imanaprivrednirastpojedinihzemalja, c) detaljnijerazmotrianje stepenafiskalnedecentralizacije u Srbiji i d) da se izvukuodređenepreporukezavođenjejavnepolitike u ovojoblasti u narednom periodu.

  47. Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada (3) Struktura: • Pregled osnovnih karakteristika fiskalne decentralizacije u zemljama EU: - decentralizacija prihoda - decentralizacija rashoda - pokrivenost rashoda izvornim prihodima na subnacionalnom nivou. 2. Uticaj fiskalne decentralizacije na privredni rast.

  48. Decentralizacija prihoda • Udeoprihodanasubnacionalnomnivou u ukupnimprihodimadržave – dinamika u državama članicama EU (1995-2010); • Stanje u Srbiji (izvorni i ustupljeni prihodi: 12,5% u 2002. do 21% u 2011. godini; u zbiru sa transferisanim sredstvima, prihodi lokalnog nivoa u ukupnim prihodima države dostizali su i do 25%).

  49. Decentralizacija rashoda • Udeorashodanasubnacionalnomnivou u ukupnimrashodimadržave - dinamika u državama članicama EU (1995-2010); • Kriterijumi za klasifikaciju zemalja prema stepenu decentralizacije; • Stanje u Srbiji (u periodu 2005-2011, prosek oko 14,5%).

  50. Pokrivenost rashoda izvornim prihodima na subnacionalnom nivou Apsolutna promena (1995-2010.) Stanje u 2010. godini

More Related