1 / 35

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA. Predmetni nastavnik : Prof. d r MARKO IVANIŠ Nedelja 5 – Biznis plan u funkciji upravljanja finansijama preduzeća. 1. BIZNIS PLAN - pojam i definisanje -.

yanka
Download Presentation

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. UPRAVLJANJE FINANSIJAMA Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANIŠ Nedelja 5 – Biznis plan u funkciji upravljanja finansijama preduzeća

  2. 1. BIZNIS PLAN- pojam i definisanje - • U leksikonima menadžmenta pod pojmom “planiranje” najčešće se podrazumeva izbor između mogućih alternativnih tokova budućih aktivnosti. • Planiranje - predstavlja primarnu menadžment funkciju pomoću koje se određuje kako se ciljevi ostvaruju, koja sredstva treba uložiti da bi se ciljevi ostvarili i koji su to ekonomski i drugi efekti koji će se time postići. • Plan - predstavlja “proizvod” ili “dokument” procesa planiranja. On sadrži kvantitativno i kvalitativno utvrđene ciljeve i akcije za njihovu realizaciju. • Planom se preciziraju : (a) sredstva za ostvarenje ciljeva, (b) odgovornost za preuzimanje akcija, i (c) stepen uspešnosti koji se realno može dostići. • U kontekstu navedneog, biznis plan je najbolje deifnisati kao “skup ciljeva, politika, stratgeija i seta pojedinačnih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa”. • Biznis plan je u savremenim privrednim uslovima postao izuzetno moćno “oružje” (oruđe ili instrument) za upravljanje finansijama preduzeća.

  3. Biznis plan se radi za svaku poslovnu godinu, i u tom smislu on predstavlja jednogodišnji okvir za razmišljanje o poslovnim aktivnostima preduzeća. • Biznis plan je uvek usklađen sa strategijskim planom preduzeća. • Biznis plan čine : kratkoročni ciljevi i strategije poslovnih funkcija preduzeća (marketing, proizvodnja, istraživanje i razvoj, organizacija, finansije itd.). • U biznis planu su uključena sva tri nivoa menadžmenta : (a) vrhovni (top) menadžment, (b) srednji nivo menadžmenta i (c) operativni menadžment. • Biznis plan koji obuhvata vremenski period od 1 godine, uglavnom je tipičan za postojeća preduzeća i postojeće strategijske poslovne jedinice u okviru tzv. “divizionalizovanog” preduzeća koje neguje proces strategijskog planiranja i ima prethodno usvojen strategijski plan preduzeća. • Biznisplan koji obuhvata vremenski period do 5 godina, najčešće je tipičan za preduzeća u osnivanju (nastajanju), gde biznis plan u sebi sadrži strategijske, taktičke i operativne odluke.

  4. Osnovne razlike između biznis planastandardnog poslovnog plana

  5. 2. SVRHA IZRADE BIZNIS PLANA • Biznis plan predstavlja osnovu uspešnog poslovanja svakog preduzeća. Analogno tome, on je veoma značajan instrument upravljanja preduzećem. • Biznis plan kao planski dokument, koristi se za interne i eksterne svrhe. • Interna svrha biznis plana ogleda se u sledećem : (1) Identifikovanje snaga i slabosti u poslovanju preduzeća; (2) Sagledavanje budućih pravaca poslovanja preduzeća; (3) Obezbeđivanje kontrole, gde BP podseća na kritične tačke poslovanja; (4) Obezbeđivanje efektivne koordinacije svih menadžerskih aktivnosti; (5) Merenje efikasnosti preduzeća u celini i njegovih organizacionih delova; (6) Daje osnovni okvir za donošenje ključnih upravljačkih odluka; (7) Sredstvo edukacije, harmonizacije i motivacije ključnih (top) menadžera; (8) Pruža osnovu za brzo reagovanje na “turbulentne” uslove poslovanja.

  6. Eksterna svrha biznis plana ogleda se u sledećem : (1) Može se koristiti kao osnova za dobijanje finansijskih sredstava od eksternih investitora (institucija ili pojedinaca): (2) Može poslužiti kao dobra osnova za upoznavanje eksternih interesnih struktura za upoznavanje sa ciljevima, specifičnostima poslovnog procesa i ostvarenim poslovnim performansama preduzeća (stejkholderi, država itd). (3) Može se koristiti za izražavanje namera preduzeća u cilju sprečavanja ili neutralisanja akcija konkurencije (ili nosilaca ekonomske politike). • Ako je biznis plan namenjen da posluži kao osnova za dobijanje finansijskih sredstava od potencijalnih investitora (kreditora) onda on treba da pruži : (a) Dokaze o tržišnoj orijentaciji projekta koji je predmet biznis plana; (b) Dokaze o prihvatanju konkretnog programa od strane kupaca; (c) Dokaze o potrebnim finansijskim performansama investicionog projekta;

  7. 3. OSNOVNE FAZE (KORACI) U IZRADI BIZNIS PLANA 1) Organizacija procesa planiranja ; 2) Dijagnoza situacije i predviđanje okruženja ; 3) Definisanje ciljeva (i stratgeija) ; 4) Izrada planova poslovnih funkcija ; 5) Izrada finansijskog plana ; 6) Izrada biznis plan dokumenta Organizacija planskog procesa Dijagnoza stanja Definisanje ciljeva Izrada planova poslovnih funkcija Izrada finansijskog plana Izrada biznis plana

  8. 1) Organizacija procesa planiranja – predstavlja osnovni preduslov “biznis planiranja”. Ona obuhvata postavljanje osnovnih parametara i ciljeva planiranja, podelu odgovornosti i alokaciju vremena i resursa. • 2) Dijagnoza stanja (sa predviđanjem okruženja) – obuhvata dvostruke aktivnosti: (a) Ocenu internih mogućnosti preduzeća u smislu identifikovanja njegovih jakih i slabih strana, kao i analizu prošlih finansijskih performasi ; (b) Ocenu eksternih trendova razvoja, u smislu identifikovanja šansi i pretnji iz okruženja, kao i procenu njihovog uticaja na buduće performanse. • 3) Definisanje ciljeva – odnosi se na željena stanja ili nivoe aktivnosti kojima preduzeće teži. Ciljevi se mogu formulisati na nivou preduzeća, poslovne jedinice ili poslovne funkcije. • 4) Izrada planova poslovnih funkcija – odnosi se na planove marketinga, proizvodnje (uključujući i plan nabavke materijala), istraživanja i razvoja, organizacije i upravljanja (uključujući i plan kadrova). Prema prioritetu izrade na prvom mestu je plan marketinga, a ostali planovi se izvode iz njega.

  9. 5) Izrada finansijskog plana (budžeta) – započinje nakon izrade planova poslovnih funkcija. Finansijski plan predstavlja 3 (tri) osnovne projekcije : bilansa uspeha, bilansa stanja, i gotovinskog toka. Osim ovih projekcija, ovaj plan sadrži i projekcije tzv. racia (relativnih veličina) koji najbolje pokazuju poboljšanje ili pogoršanje pojedinih performansi preduzeća. Finansijski plan može biti osnova za reviziju planova poslovnih funkcija. • 6) Izrada biznis plana – odnosi se na biznis plan u pisanoj formi (skup teksta, tabela i grafikona). Biznis plan kao dokument, treba da počinje tzv. izvršnim rezimeom, a zatim se daje plan marketintga, plan proizvodnje, plan istraživanja i razvoja, plan organizacije i upravljanja, finansijski plan i na kraju prilozi (dodaci) uz biznis plan. • Međutim, imajući u vidu osnovne metodološke okvire za izradu biznis planova, moglo bi se reći da bazične (ključne) segmente biznis plana čini: (a) Izvršni rezime biznis plana; (b) Marketing segment biznis plana; (c) Proizvodni segment biznis plana; i (d) Finansijski segment biznis plana.

  10. a) Rezime biznis plana • Rezime biznis plana predstavlja skraćeni prikaz (1-3 strane) integralnog teksta biznis plana. On je posebno značajan segment biznis plana jer sadrži dovoljno bitnih elemenata za preliminarnu ocenu podobnosti investicionog projekta za kreditiranje. • Rezime biznis plana najčešće se daje u formi obrazaca koji sadrže rekapitulirane odgovore na osnovna pitanja koja biznis plan detaljno obrađuje. Ova pitanja se uglavnom kategorijuju na dve osnovne grupe, to su : (1) Podaci o investitoru, i (2) Podaci o biznis planu. • Rezime predstavlja najkritičniji deo biznis plana, budući da od njega najviše zavisi koliko će potencijalni investitori biti zainteresovati za konkretnu biznis ideju. Ako ih rezime zainteresuje, onda analiziraju celokupan integralni tekst biznis plana. Zbog toga, rezime mora biti kratak, koncizan i atraktivan. • Ono što rezime biznis plana mora da pruži, jeste definisanje odgovora na pitanja : šta, kako, zašto i gde. Po pravilu, rezime se sastavlja na kraju izrade biznis plana, odnosno nakon kompletiranja svih elemenata projekta.

  11. b) Marketing segmentbiznis plana • Marketing plan predstavlja pisani segment biznis plana koji obuhvata sve aktivnosti marketinga, uključujući i kontrolu. Osnovni cilj procesa planiranja marketinga jeste izrada adekvatnog marketing plana koji treba da sadrži nekoliko značajnih aktivnosti i elemenata, to su : (1) Segmentacija tržišta i određivanje ciljnog tržišta; (2) Određivanje potencijalnih kupaca (potencijalnog tržišta); (3) Identifikovanje i opis konkurencije; (4) Procena tržišnog udela na ciljnom tržištu; (5) Određivanje prodajne cene proizvoda ili usluga; (6) Određivanje strategije prodaje. • Planiranje marketinga predstavlja veoma složen proces koji uključuje ocenu povoljnih tržišnih šansi i resursa preduzeća, određivanje ciljeva marketinga, strategija, taktika, načina provere i kontrole. • Marketing plan predstavlja “srce” biznis plana (sve se proverava na tržištu).

  12. Struktura marketing plana 1) Rezime marketing plana 2) Analiza situacije u okruženju 3) Analiza tržišne situacije 4) Analiza povoljnih šansi i pretnji 5) Opis snaga i slabosti preduzeća 6) Popis resursa preduzeća 7) Opis ciljeva marketinga 8) Prikaz strategije marketinga 9) Finansijske projekcije i budžet 10) Standardi kontrole

  13. c) Proizvodni segmentbiznis plana • Pri razmatranju plana proizvodnje treba imati u vidu plan prodaje, budući da postoji njihova međusobna uslovljenost u smislu sledećeg : (a) plan prodaje ne može se realizovati dok se ne sagleda i utvrdi plan proizvodnje, i (b) plan proizvodnje ne može se realizovati dok se ne sagleda i utvrdi plan prodaje. • Po svom sadržaju, plan proizvodnje treba da obuhvati sve planske zadatke iz kojih se može sagledati sledeće : (1) Šta treba proizvoditi po vrstama proizvoda; (2) Koji se ukupan obim proizvodnje planira; (3) Koji se obim proizvodnje planira po oblicima proizvoda; (4) Koji se obim proizvodnje planira po proizvodnim jedinicama; (5) Način proizvodnje (masovna, maloserijska, ručna); (6) Dinamika proizvodnje; (7) Stepen iskorišćenosti kapaciteta; (8) Održavanje sredstava za rad.

  14. Struktura proizvodnog plana (1) Analiza lokacije - podrazumeva prezentovanje osnovnih podataka o izboru optimalnog mesta preduzeća (makro i mikro lokacija), pri čemu se analizom vrednovanja lokacijskih faktora vrši izbor i konačno odlučivanje. (2) Potrebe proizvodnje - podrazumeva opis tehnološkog procesa kojim se proizvod stvara, pri čemu se daju i podaci o izabranoj tehnologiji i opremi. (3) Definisanje potrebnih sirovina i materijala - podrazumeva prikaz sirovina i materijala za poterebe proizvodnje (domaćih i uvoznih), i načina nabavke. (4) Radna snaga - podrazumeva da se na osnovu izabrane tehnologije, mašina i opreme, konkretno odredi i struktura potrebne radne snage za proizvodnju prethodno definisanog broja i kvaliteta proizvoda. (5) Troškovi - podrazumevaju procenu trošenja faktora proizvodnje. Pri tome, troškovi po jedinici proizvoda nazivaju se cena koštanja. Cena koštanja, predstavlja donju granicu za formiranje prodajne cene proizvoda, dok gornju granicu formiranja prodajne cene najčešće određuje konkurencija.

  15. d) Finansijski segmentbiznis plana • Finansijski plan je poslednji segment biznis plana i kao takav on objedinjuje i usklađuje sve neutralno iskazane materijalne planove iz prethodnih segmenata biznis plana, tako da od svih njih formira finansijsku celinu. Zbog toga, u praksi se često kaže da finansijski plan čini “krvotok” biznis plana. • Finansijski segment biznis plana mora da pruži odgovore na nekoliko važnih pitanja, među kojima treba posebno izdvojiti sledeće : 1) Koliko je novca potrebno za početak “biznisa”, 2) Koja je tačka rentabilnosti; 3) Koji je planirani bilans uspeha; 4) Koji je planirani bilans stanja; 5) Kakav je plan novčanih tokova; 6) Kakva su predviđanja profita; 7) Koji su ostali pokazatelji uspešnosti poslovanja; 8) Kakva je osetljivost projekta na određene promene.

  16. 1) Koliko je novca potrebno za početak “biznisa” • Da bi se dobio zadovoljavajući odgovor na postavljeno pitanje, isto treba posmatrati u nešto širem smislu : (a) Koliko novčanih sredstava treba da bi se započeo konkretan “biznis”, i (b) Koliko će novca trebati da se ostane u “biznisu”. • Na prvo pitanje – dolazi se do odgovora obračunom svih inicijalnih ulaganja i početnih troškova vezanih za samo pokretanje konkretnog “biznisa”. Ovo podrazumeva utvrđivanje vrednosti : poslovnog prostora, objekata, robe, licenci, dozvola, osiguranja, reklame, kao i svih drugih izdataka koji se očekuju pre početka “biznisa”. • Na drugo pitanje – dolazi se do odgovora tako što se svi projektovani troškovi podele na dva dela, i to : (a) Početni (neodložni) troškovi - koji se pokrivaju pre nego što biznis krene, (b) Budući (operativni) troškovi – koji se pokrivaju u periodu tzv. operativnog biznisa tj. kada prihodi počnu da značajnije pristižu.

  17. Primer proračuna potrebnihobrtnih sredstava(za startnu godinu biznisa)

  18. Primer proračuna potrebnihukupnih ulaganja(predračunska vrednost investicije)

  19. 2) Prelomna tačka rentabilnosti • Prelomna tačka rentabilnosti ili “prag” rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima (troškovima). • Prelomna tačka rentabilnosti je određena onim obimom proizvodnje i prodaje pri kojem se granični troškovi proizvodnje izjednačavaju sa prihodima po jedinici proizvoda. • Prelomna tačka rentabilnosti se izražava numerički i grafički u finansijskom planu, a u cilju izračunavanja prelomne tačke može se koristiti formula : N = UFT / C – VT gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje : N – proizvedena i prodata količina proizvoda za sve periode projekcije. UFT – ukupni fiksni troškovi proizvodnje za sve periode projekcije. C – prodajna cena proizvoda. VT – varijabilni troškovi po jedinici proizvoda za sve periode projekcije. Primer proračuna prelomne tačke rentabilnosti daje se u sledećoj tabeli :

  20. Primer proračuna prelomne tačke rentabilnosti

  21. Grafičko izražavanje prelomnetačke rentabilnosti Y P R I H O D I ZONA DOBITKA VARIJABILNI TROŠKOVI DONJA GRANICA RENTABILNOSTI ZONA GUBITKA OBIM REALIZACIJE PROIZVODA FIKSNI TROŠKOVI T R O Š K O V I X

  22. 3) Planirani bilans uspeha • Planirani bilans uspeha je jedan od osnovnih, standardnih novčanih tokova, koji odslikava kratkoročnu uspešnost poslovanja preduzeća (uspešnost na godišnjem nivou). Njegova suština je jednostavna jer se svodi na zbirno prikazivanje svih prihoda i svih rashoda tj. utvrđivanje njihovog salda, odnosno dobiti (profita) ili gubitka, kao sintetičkog pokazatelja uspešnosti poslovanja preduzeća u toku jedne godine. • Planirani bilans uspeha radi se tabelarno (u formi tabele) da bi se na taj način u preglednoj formi mogli iskazati i pratiti svi prihodi i rashodi, što ujedno treba da omogući i izračunavanje dobitka (profita). • U savremenoj privrednoj praksi, mogu se pojaviti različiti prihodi i rashodi koje treba poznavati i projektovati u konkretan plan bilansa uspeha. U tom kontekstu, mogu se dodavati i brisati konkretne vrste prihoda i rashoda, koji pre svega, odgovaraju konkretnom “biznisu” koji je predmet biznis plana. Međutim, pri tome treba maksimalno voditi računa o tome da se ne objedinjuje suviše vrsta prihoda ili rashoda pod jednom stavkom, budući da se tako gubi kontrola nad pojedinačnim stavkama koje treba da sadrži plan bilansa uspeha.

  23. Planirani bilans uspeha- primer proračuna -

  24. 4) Planirani bilans stanja • Planirani bilans stanja radi se unapred, pre nego što se složi ukupna matrica “biznisa”. On unapred pokazuje potrebnu aktivu (sredstva) i pasivu (izvore sredstava) koje je potrebno formirati da bi se biznis odvijao. • Planirani bilans stanja, na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani kapital i obaveze, pri čemu mora postojati jednakost između imovine i kapitala (uvećanog za obaveze). • Osnovna uloga planiranog bilansa stanja ogleda se u tome da ilustruje promene koje se očekuju u finansijskoj strukturi preduzeća i to kao posledice efekata eksploatacije investicionog projekta. • Analiza promena u finansijskoj strukturi preduzeća treba, pre svega, da pokaže na koji način će se menjati tzv. “finansijski leveridž”, odnosno stepen zaduženosti preduzeća tokom životnog veka investicionog projekta. • U formalnom pogledu, bilans uspeha se najčešće daje u tabelarnom obliku gde se najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze. Sažeti planirani bilans stanja može se prikazati u uprošćenoj formi na sledeći način :

  25. Planirani bilans stanja- primer proračuna -

  26. 5) Plan novčanih tokova • Plan novčanih tokova (priliva i odliva) pruža uvid u likvidnost projekta. • Preko plana novčanih tokova predviđaju se fluktuacije (oscilacije) na nivou priliva i odliva finansijskih sredstava u različitim periodima “biznisa”. Pri tome, finansijski je opravdan (zdrav) samo onaj “biznis” u kojem su ukupni prilivi novčanih sredstava uvek u zbiru veći od ukupnih odliva sredstava. • Za izradu planiranog (projektovanog) bilansa novčanih tokova koriste se podaci iz planskog bilansa uspeha i planskog bilansa stanja. Drugim rečima, za sastavljanje planiranog bilansa tokova gotovine (plana novčanih tokova) koristi se projektovani neto dobitak iz bilansa uspeha, kao i planirane promene na pozicijama projektovanih bilansa stanja. • Za projektovanje bilansa novčanih tokova koristi se (zbog jednostavnosti) “indirektna metoda” po kojoj se iskazani neto dobitak u bilansu uspeha koriguje za nenaplaćene prihode i nenaplaćene rashode. Osim toga, potrebno je neto dobitak korigovati i za sve one poslovne promene koje se ne evidentiraju na prihodima i rashodima, a uključuju prilive i odlive novca.

  27. Za projektovanje bilansa novčanih tokova koristi se“indirektna metoda” po kojoj se prilivi i odlivi sredstava utvrđuju na osnovu sledećih elemenata : 1. PRILIVI SREDSTAVA a) Dobitak iz bilansa uspeha b) Amortizacija c) Smanjenje pozicija aktive bilansa stanja d) Povećanje pozicija pasive bilansa stanja 2. ODLIVI SREDSTAVA a) Gubitak iz bilansa uspeha b) Povećanje pozicija aktive bilansa stanja c) Smanjenje pozicija pasive bilansa stanja 3. NETO NOVČANI TOK (1 – 2) 4. POČETNO STANJE 5. KRAJNJE STANJE (3 + 4) (Povećanje ili smanjenje osnovnih sredstava se uzima “neto”, tj. smanjenje vrednosti osnovnih sredstava za obračunatu amortizaciju se ne prikazuje u novčanom toku).

  28. Plan novčanih tokova- primer proračuna -

  29. Plan novčanih tokova- primer proračuna -

  30. 6) Predviđanja profita • Profit predstavlja osnovni pokazatelj ostvarenog viška poslovnih prihoda u odnosu na nastale troškove (u novcu, materijalu, opremi, vremenu itd.). • Profit je svojevrsna kompenzacija preduzetnicima (vlasnicima “biznisa”) za kapital i rad koji su uložili u oređenu vrstu poslovanja, kao i rizik kojem su se pri tome izložili. • Da bi uspešno poslovale, firme konstantno moraju zadovoljavati potrebe svojih kupaca. Na taj način, profit kao osnovni cilj poslovanja navodi vlasnike “biznisa” (preduzetnike) da u svoje poslovanje uključe sve one resurse koji će na najbolji način poslužiti zadovoljenju potreba kupaca. • Pozitivna razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja finansijski rezultat preduzeća u smislu dobiti (profita). Međutim, moguće je predvideti (projektovati) i negativan finansijski rezultat (gubitak). To je slučaj u prvoj godini poslovanja, kada se biznis planom svesno predviđa gubitak. • Profit je moguće utvrditi primenom dve osnovne metode : (a) na bazi obračuna ukupnih troškova, i (b) na bazi obračuna varijabilnih troškova.

  31. Metode obračuna profita

  32. 7) Pokazatelji uspešnosti poslovanja • Osim do sada prikazanih projekcija (bilansa i profita), u finansijskom segmentu biznis plana mogu se koristiti i drugi opšti pokazatelji, pre svega, vezano za ocenu uspešnosti poslovanja tj. profitabilnosti. • U kontekstu navedenog, osnovni indikatori (racia) uspešnosti poslovanja su: a) Racio profitabilnosti, c) Racio solventnosti, i b) Racio likvidnosti, d) Racio obrtnog kapitala • Takođe, kao pokazatelji se mogu dati i tzv. statički pokazatelji ocene efektivnosti investicije (biznisa), među kojima su najznačajniji : (a) Stopa akumulativnosti projekta: (b) Vreme vraćanja ulaganja: ND (neto dobit) PVI (predračunska vrednost SA = ---------- VVU = -------- investicije) PVI (predračunska vrednost ND (neto dobit) investicije)

  33. 8) Osetljivost projekta- senzitivna analiza - • Senzitivna analiza obuhvata analizu osetljivosti investicionog projekta na određene promene. Pri tome, ocena osetljivosti “biznisa” (biznis plana) može se dati u statičkoj i dinamičkoj varijanti. • Dinamička analiza osetljivosti investicionog projekta – izuzetno je obiman i kompleksan posao. Zbog toga, ove analize se u praksi rade pomoću kompjuterizovanih sistema proračuna i posebnih softverskih podloga. Suština dinamičkog pristupa analize osetljivosti projekta podrazumeva analizu kojom se utvrđuje način i pravac promena dinamičkih pokazatelja isplativosti investicije, pre svega, promena neto sadašnje vrednoszti i interne stope prinosa (pri promeni izabranih varijabila). • Statička analiza osetljivosti investicionog projekta – manje je kompleksna i uglavnom se u praksi primenjuje za ocenu biznis planova malih preduzeća. Suština statičkog pristupa analize osetljivosti projekta svodi sa na analizu prelomne tačke rentabilnosti, odnosno na određivanje statičkih tačaka u poslovanju na kojima zbog promene vrednosti određenih varijabila dolazi do promene rezultata (pozitivnog u negativan i obrnuto).

  34. U praksi se kao statičke analize osetljivosti investicionog projekta najčešće primenjuju sledeće analize : 1) Analiza promene obima proizvodnje, i 2) Analiza promene prodajnih cena proizvoda • Ove dve analize podrazumevaju ocenu sledećih varijabila : (a) Minimalan stepen korišćenja kapaciteta – iznad kojeg se projekat još uvek nalazi u zoni dobitka, izračunava se putem sledeće formule : Ukupni fiksni troškovi Stepen korišćenja kapaciteta = ----------------------------------------------------------------- Ukupan prihoda – Varijabilni troškovi proizvodnje (b) Minimalna cena po jedinici proizvoda – pokazuje nakniži nivo cene po kojoj se proizvodi mogu prodavati, a da se ne ostvari gubitak, izračunava se putem sledeće formule : Varijabilni + Fiksni troškovi po jedinici proizvoda Minimalna cena po jedinici proizvoda = ------------------------------------------------------------------ Obim proizvodnje u fizičkim jedinicama

  35. Korisni saveti prilikom izradei implementacije biznis plana • Uključite u vašem preduzeću što veći broj ljudi na razvoju biznis plana, kako bi se obezbedio potreban kvalitet biznis ideje (biznis plana). • Budite što više realni i objektivni u svim fazama izrade biznis plana, kao i prilikom konkretne implementacije (realizacije) biznis plana. • Kao menadžer u vašem preduzeću, obavezno dodeljujte odgovornosti (delegirajte ovlašćenja) tokom izrade biznis plana, i pratite sve aktivnosti tokom same realizacije biznis plana. • Biznis plan se ne izrađuje samo za potrebe konkurisanja u cilju dobijanja finansijskih sredstava (kredita) kod potencijalnih kreditora, već on pre svega, mora služiti za potrebe raspravljanja o poslu, prikupljanje ideja, i usmeravanje osnovnog pravca dejstvovanja preduzeća. • Biznis plan nije garant uspeha, ali on umanjuje šanse za neuspeh i služi kao glavni odbrambeni mehanizam od neuspeha za svako preduzeće – malo, srednje ili veliko. • U praksi, biznis plan je postao osnovni “kompas” za uspešno poslovanje.

More Related