1 / 31

HIGIJENA UTICAJ OKOLINE NA ZDRAVLJE

HIGIJENA UTICAJ OKOLINE NA ZDRAVLJE. 18.03.2014. Šta sve podrazumevamo pod čovekovom okolinom?. FAKTORI. kućno okruženje (porodica). socijalni. psihološki. fizički. radno okruženje (posao, škola...). rekreativno okruženje (aktivnosti slobodnog vremena). hemijski. biološki.

chana
Download Presentation

HIGIJENA UTICAJ OKOLINE NA ZDRAVLJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. HIGIJENA UTICAJ OKOLINE NA ZDRAVLJE 18.03.2014.

  2. Šta sve podrazumevamo pod čovekovom okolinom? FAKTORI kućno okruženje (porodica) socijalni psihološki fizički radno okruženje (posao, škola...) rekreativno okruženje (aktivnosti slobodnog vremena) hemijski biološki Životno okruženje

  3. Fizička aktivnost i sredinski faktori sredinskifaktori - participiranjeufizičkojaktivnosti istraživanja DECA slabijiiboljisocio-ekonomskistatussredineukojojseodvijaaktivnost (Heersink et al., 2004; Humbert et al.,2006; Neves et al. 2005; Matsudo et al., 2006). petogodišnji programintervencije, autori su konstatovali: poboljšanjenivoafizičkeaktivnosti, odnosnosmanjenjesedenternostiiuključivanjeufizičkuaktivnostkodsvihsocijalnostratifikovanihkategorija, stimštose sapovećanjemsocijalnogstatusapojačavauticajkojijeprogramaktivnosti ispitanik ostvario (Neves et al., 2005; Matsudo et al.,2006).

  4. Prilikomistraživanjanatrogodišnjojdecikojasupodeljenautrigrupeobziromnasocio-ekonomskistatusroditelja (niži, srednjiiviši), utvrđenojedasudecanižegsocijalnogstatusaimalaslabijemotoričkoznanje (Ketelhut et al. 2003).

  5. Radno okruženje predškolske ustanove školske ustanove fakulteti kompanije, firme (priroda posla) Predškolsci fizička aktivnost – igra, jutarnja gimnastika, šetnja (boravak u prirodi, van ustanove), organizovana aktivnost

  6. Školska populacija nastava fizičkog vaspitanja 2 časa školska sekcija – školski sport 1 čas vannastavne školske aktivnosti (odbojka, ples...) Igra značajna naročito u malađem školskom dobu (1-4. razreda)

  7. Studentska populacija Od 1963. do 1998. fizičko vaspitanje na univerzitetima u našoj zemlji. ‚‚Neplivačisumoralidaidunaplivanje, aostalisumoglidabirajusport. Iskustvasubiladobra, alijepromenjenzakonisportukinutnauniverzitetima. Sadavišenemanikakvihzakonskihpreprekadagavratimo, samojepitanjefinansijairazumevanjaMinistarstvaprosvete. Bilobipotrebnodaseobezbedesredstvazanastavnikekojićetečasovedržati.“ Kaonekiodargumenatazahitnopoboljšanjenastavefizičkogmeđuđacima, aliiakademcima, članovikomisijekojajepisalastrateškidokumentnavelisuda – 74,3 odstoodraslogstanovništvanijedovoljnofizičkiaktivno, 46,5 imavisokpritisak, 18 odstojegojazno, trećinapuši, a 40 odstokonzumiraalkohol. EkonomskifakultetuSuboticisamoincijativnojeuveonastavufizičkog, kaoizbornipredmet. StudentikojipohađajuovečasovedobijajusvakegodinepodvaESPBpoenaitojedobaristimulativanmodel.

  8. Okruženje, fizička aktivnost i radno sposobna populacija AKTIVAN ŽIVOTNI STIL pojedinac odgovoran za svoje zdravlje (sedenteran životni stil, hipokinetski sindrom, MNB) kompanije – zdravlje / radni kapacitet zaposlenih slobodno vreme vreme za plansku i organizovanu aktivnost

  9. može i ovako

  10. Okruženje kao resursna osnova na/u kojem se vežba urbano okruženje antropogeni objekti javne gradske površine / otvoreni prostori

  11. Aktivnosti okruženja na otvorenim prostorima: sportski, rekrativni (sr) slobodne (javne) površine (sp) u mestu stanovanja (ms) van mesta stonovanja (vms) Prirodni (p) Antropogeni (a) sr, sp/p sr, sp/a sr/a sr, sp/p sr/a

  12. Izgrađeni tereni u okviru sportsko rekreativnih centara, javnih gradskih površina namenskog karaktera za aktivnosti sportsko-rekreativnog sadržaja. individualne aktivnosti kolektivne sportske i rekreativne aktivnosti

  13. Slobodne površine (javne) u mestu stanovanja za odvijanje aktivnosti gde prostor nije strogo namenje za tačno određenu sportsko-rekreativnu aktivnost . parkovi, površine koje po svojim prostornim zahtevima odgovaraju datoj aktivnosti bilo da se ona sprovodi samoinicijativno ili grupno.

  14. Voda kao resurs antropogeni / bazeni prirodni / more reke jezera aktivnosti: na vodi pod vodom u vodi ispravnost / higijena vode

  15. Voda i zdravlje Sadržaj vode u našem telu varira u odnosu na životno doba i na pol. Voda čini 55-60% ukupne mase odraslih osoba, a čak do 75% kod dece. Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje prolazi i obnavlja tečnost u njima. Ona je značajna i neophodna za svaku funkciju u organizmu. Količinu telesne tečnosti regulišu koža i bubrezi. Znojenje održava unutrašnju temperaturu na 37 stepeni Celzijusa, a bubrezi filtriraju otrove i odvode produkte metabolizma iz krvi urinom. Organizam čoveka dobija vodu hranom (gotovo sva hrana sadrži vodu), razgrađujući nutrijente koji daju energiju, te unosom tečnosti (voda i napici). Osnovne funkcije vode u telu su : -nosi nutrijente i otpadne produkte-ispunjava ćelijski i međućelijski prostor-sudeluje u hemijskim reakcijama-služi kao rastvarač mineralima, vitaminima i aminokiselinama-deluje kao ``štitnik`` između zglobova-služi kao ublaživač udara i stresa oka, kičme i posteljice u vreme trudnoće-pomaže pri regulaciji telesne temperature.

  16. Dehidratacija organizma Krv postaje gušća Raste krvni pritisak Povećanje holesterola na zidovima krvnih sudova (ćelija -‚‚cigal‚‚) Pojava bola i žgaravice u želucu (98% H2O – sluz) Promene na hrskavičnim površinama Vežbanje pojačati unos vode / gubitak znojenjem, disanjem unos, pre, za i posle vežbanja

  17. Vazduh kao resurs Vazduh je osnovni faktor kvaliteta životne sredine

  18. Sastav vazduha 1. azot (78,08%) 2. kiseonik (20,95%) 3. argon (0,93%) ? trčanje / gradska zona Zagađenost vazduha Buka Zagađenje vazduha: DIREKTNO, INDIREKTNO motorizacija dimnjaci isparavanje štetnih materija

  19. Zagađivači, fabrički dimnjaci Sumpor-dioksid Čađ Azotni-oksid taloženje materija

  20. Magla predstavlja kondenzovanu vodenu paru vidljivost manja od 200 m–magla vidljivost od1-2km–sumaglica opasnaza asmatičare čini smog u kombinaciji sa drugim aerozagađivačima „slane magle” – magla sa visokomkoncentracijomsoli

  21. Smog javlja se u velikim gradovima (industrija, kotlarnice, individualno grejanje, emisija izduvnih gasova od strane motornih vozila...) opasan pozdravljedecei starijegstanovništva fotohemijski smog (sunčeva svetlost> azotni oksidi+isparljiva organska jedinjenja= sekundarnezagađujuće supstance) peking

  22. Dim, izduvni gasovi automobili i fabrike ispuštaju štetne gasove u atmosferu neki od tih gasova sa oblacima prouzrokuju kisele kiše koje destruktivno deluju na životnu sredinu. Požari Zaprašivanje pesticidima

  23. Zagađenje vazduha u gradovima, naročito aerosolima, predstavlja dodatni faktor rizika za obolevanje od akutnih i hroničnih kardio-vaskularnih poremećaja. Zdravstvene promene mogu biti: akutnog i hroničnog karaktera hroničniefektisuposledicasvakodnevneizloženostiniskimkoncentracijamaaeropolutanata. nastajunaglokadakoncentracijeaeropolutanata (polutant-tvar koja zagađuje) znatnoporastuuslednepovoljnihmeteorološkihuslovailiusledindustrijskihakcidenata. Preporuka WHO je da je kritični nivo olova u krvi kod dece 100 µg/l. Prema Robertsu i saradnicima (2006), na svakih 10 μg/m3sledi porast: 0,12% opšteg mortaliteta; 0,17% KV i respiratornog mortaliteta

  24. Prirodni agensi u vazduhu žtetni po zdravlje dela populacije POLEN Oslobađa se u tolikim količinama da predstavlja značajan deo zemljine atmosfere, Polen sadrži supstance bogate proteinima, kakve imaju na primer ambrozija ili razne vrste trava, koje izazivaju alergijsku reakciju poznatiju kao polenska kijavica, Lečenje se sprovodi primenom antihistaminika i kortizona.

  25. Buka neželjeni zvuk (buka do jačine od 60 dB ne stvara neprijatnosti kod čoveka,dokveći nivo-i bukestvarajunelagodnost,bol,razdražljivost,nervozu,poremećaj radaorgana za varenje)

  26. Još po nešto o životnom okruženju Urbanizacija Eksploatacija Narušava životno stanište

  27. zdravlje, životna sredina i socijalni uslovipredstavljaju oblasti koje su u stalnoj interakciji

  28. Literatura: Neves, R. C., Araujo, T. L., Cruciani, F., Andrade, E. L., Matsudo, S. M., Matsudo,V. K. (2005). Impact Of A Five-year Intervention Program On Physical ActivityLevel Of A Low Socioeconomic Region. Medicine & Science in Sports& Exercise 37(5). Dostupno na http://www.msse.com/search. Ketelhut, K., Bittmann, F., Ketelhut, R. G. (2003). Relationship between motor skillsand social status in early childhood. Medicine & Science in Sports & Exercise.35(5). Dostupno na http://www.ms-se.com/search. Heersink, J. L., Volpe, S. L. (2004). Assessment of Physical Activity in Children ofLow-Income Status in Western Massachusetts. Medicine & Science in Sports& Exercise, 36(5) Dostupno na http://www.ms-se.com/search. Humbert, M. L., Chad, K. E., Spink, K. S., Muhajarine, N., Anderson, K. D., Bruner, M.W., Girolami, T. M., Odnokon, P., Gryba, C. R. (2006). Factors that influencephysical activity participation among high -and low- SES youth. Qualitativehealth research, 16 (4), 467-483. Dostupno na:http://qhr.sagepub.com/cgi/content/reprint/16/4/467. Matsudo, V. K., Andrade, E. L., Matsudo, S. M., Araujo, T. L., Guedes, J. S.,Andrade, D. R., Oliveira, L. C. (2006). Changes in Levels of Physical ActivityAccording to Socio-Economic Level, After Five Years of an Intervention Program.Medicine & Science in Sports & Exercise. 38(5). Dostupno nahttp://www.ms-se.com/search.

More Related