1 / 14

VODA I

VODA I. NJENA ULOGA U ŽIVIM ORGANIZMIMA. Voda - je najzastupljeniji hemijski molekul u organizmu životinja . Ona je kvantitativno najvažniji sastojak organizma ( oko 45 do 60% od telesne mase ). Po hemijskom sastavu voda je hidrid kiseonika u kojem je atom kiseonika

renate
Download Presentation

VODA I

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. VODA I NJENA ULOGA U ŽIVIM ORGANIZMIMA

  2. Voda - je najzastupljenijihemijskimolekuluorganizmuživotinja . Onajekvantitativnonajvažnijisastojakorganizma(oko45 do 60% od telesne mase). Po hemijskomsastavuvoda je hidridkiseonikau kojemjeatom kiseonika kovalentnovezansadvaatomaH.

  3. -Zbogvelikerazlike u elektronegativnostiatomakiseonikaivodonika,molekulvodeimaizražendipolarni karaktersauglom od 105o izmedjuH atoma. -Zahvaljujućiizraženojpolarnostimolekula, voda se ponaša kaouniverzalnirastvaračzamnogaorganskaineorganskajedinjenjaikaopogodanreaktantimedijumzamnogebiohemijskereakcije. -Struktura dipola vode prikazana jenaslici. - Vodaje kiselina, jer je donor H+ jona,a može se smatrati i konjugovanombazom, jersaporotonimagradiH3O+jone. Voda je dipolaran molekul saizraženimamfolitnimsvojstvima.

  4. -Pozitivankrajdipolajednogmolekulavodeprivlačinegativankrajdipoladrugogmolekulastvaranjemvodoničnihveza. -Na ovajnačinmolekulivode u tečnom stanjuobrazujutzv.Grozdastu(tetrahidrolnu) strukturu. -Strukturatečnogagregatnogstanjavode ukojemsumolekulivodepovezanivodoničnimvezamaprikazana je naslici . Grozdasta (tetrahidrolna) struktura tečnogagregatnog stanjavode

  5. - U čvrstomagregatnomstanju -ledumolekulivode gradeheksagonalnu (tetraedarsku)strukturujersurasporedjeninatemenimapravilnog tetraedra. - Višeheksaugaonika,nanizanihjedanizadrugog, grade šestougaonekanalekojisuispunjenivazduhomte je,zbog toga, led lakši od vodei plivananjoj. - Ovosvojstvomolekulavode od posebnog je značajajer u vodenimsistemimanaovajnačin se štitiživisvet (flora i fauna) odniskihtemperatura. - Heksagonalnastrukturaledasanaznačenimvdoničnim“mostovima” prikazana je na slici. Tetraedarskevodoničneveze u molekuluvode. Raspored H2O molekula u kristaluleda

  6. Monosloj (a) imicela (b). Na-oleata - Micele - suloptastiagregati u kojima je negativnonaelektrisanaCOO grupapovezanasamolekulimavodevodoničnimvezama. - Nepolarniugljovodoničniostatak je okrenutpremaunutrašnjostimicelei povezan je Van derWaalsovimsilama.

  7. Voda - je kvantitativnonajvažniji sastojakorganizma životinja (oko45 do 60% od telesnemase). - Voda se nalazi ućelijama i međućelijskimprostorima, kao i utelesnim tečnostima isekretima. - Najviše vodeod organa sadrži muskulatura i bubrezi, anajmanje kosti i masnatkiva. - Količina vode u %u nekim organima i tkivima životinja data jeu tabeli

  8. Depoivode. • Organizamraspolažerelativnomalimrezervamavodekojommožeslobodno • raspolagati. • - Deponovanjevodevrši sezahvaljujućiprisustvuproteinakoji, menjajući • stepenbubrenjazasebevezujuiliotpuštajuvodu. • Ovovezivanjeiotpuštanjevode u tesnojje zavisnostisavezivanjemiotpuštanjemsoli,naročitoNaCl. • VećakoličinaNaCl u tkivimapovećavastepenbubrenjanjihovihproteina, atime ikapacitettkivazavezivanjevode. • Unajvećedepoevode u organizmuspadajuskeletnimišići, potkožnovezivnotkivoijetra.

  9. Regulacijakoličinevode. • Velikepromeneukoličini vode organizam teško podnosi. • Određenim mehanizmima organizam uspeva dauravnotežibilansvode (unošenjevodepribližnoje jednakoizlučivanjuvode). • Uravnotežavanjebilansavodepostiže se pomoćuregulatornihsistema: a) osećanjem žeđi kojim se zahteva većeuzimanjetečnostii • b) aktivnošćuekskretornihorgana koji zadržavaju ili izlučuju vodu. • U bubrezimakojisuglavni organ prekokogasevršiekskrecijavode, svakidan se stvaraoko180litaraprimarnemokraće (u govečeta 450 l, ukonja550 l), od čega se resorbuju 178-179 litara. • Resorpciju vode u bubrezima kontroliševazopresin, hormonzadnjegrežnjahipofize.

  10. Prema tome može se reći da je voda nosilacosnovnihživotnihfunkcija, jerimanizznačajnihbiohemijskihfunkcijakaonpr.: • pokretna je "traka" za prenos enzima, metabolita i mineralnihmaterijakrozmembranu, • aktivan je učesnik u biohemijskim reakcijama od kojih suveomaznačajnehidrolitičkereakcije (kaonpr.hidrolizasaharoze), • sredstvokoje se adiranapolimerepričemudolazidonjihove razgradnje na monomerne jedinice, • dobarje "termostat" priegzotermnimprocesima • difunduje kroz biološke membrane i tkiva u celini i omogućuje razmenu materija i td.

  11. ELEMENTARNI SASTAV • Smatra se da se u organizmuživotinjanalaziviše od 100 elemenataperiodnogsistema, štoukazuje da je kvalitativansastavorganizmaživotinja, pobrojuprisutnihhemijskihelemenata, gotovoistikaoikvalitativnisastavbiljakaineživeprirode. • Ipak, organizmiživotinjase bitnorazlikuju s obziromnaveomarazličitukvantitativnuzastupljenostpojedinihelemenata u tkivima, njihovupovezanost uprostijeiliveomasloženemolekulskejedinice,strukturnoorganizacionukompaktnostifunkcijupojedinihorgana. • U organimaitkivimaživotinjadokazano je prisustvooko 60elemenata

  12. ELEMENTI U ORGANIZMU • Od elemenatanajznačajnijisu: C,O,H,N,P i S. • Ovielementiimajurelativnomaluatomskumasu, sposobnisu da gradevišestrukevezei da učestvuju u obrazovanjustrukturnihi“energetskih” jedinjenja. • Kiseonik je najzastupljenijibioelemenat (~62%), ugljenikoko 18%, vodonik 10%, a sviostalizastupljenisu u ukupnojkoličini od oko 10%. • Funkcijepojedinihelemenata u biohemijskimprocesimakoji seodvijaju u organizmuživotinjasuveomarazličite. Takonpr. onimogubiti: *stabilizatorikonformacijeproteina, * posrednici u enzimskimreakcijama, * davaociiprenosiocielektrona, * regulatorikiselo-bazneravnotežei pH-vrednosti, * regulatoriHCl u želudačnomsoku, * faktorikojistvarajupogodneuslovezarastvorljivostkoloida, * komponentekojeučestvuju u prenošenjunervnognadražaja * regulatoripropustljivostićelijskihmembrana, *graditeljiskeletai dr.

  13. Hemijskajedinjenja u sastavuorganaitkivaživotinja • Ako se posmatraju sa fiziološko-anatomskog aspekta,životinje bi se mogle predstaviti kao "gradjevine„izgradjene iz više organa. • Međutim, ako se oneposmatraju sa biohemijskog aspekta, onda se možezaključiti da organizam životinja predstavljaju skupastronomskog broja individualnih bioloških jedinica –(ćelija), vidljivih samo pod mikroskopom. • Svaka od ovihćelija i njenih podjedinica, koje ih sačinjavaju,predstavlja skup velikog broja elemenata, mikro- imakromolekula u veoma različitim, manje ili višepoznatim, organizacionim strukturama i funkcionalnimodređenjima.

  14. Hemijskajedinjenjakojaulaze u sastav organaitkivaživotinja, iakobrojnai raznolikamogu se podeliti, premavrstii njihovojsloženosti u dvegrupei to: - neorganskajedinjenjai - organskajedinjenja Neorganskajedinjenja - iakomanjebrojna u odnosunaorganska, imajuveomabitneuloge u opštemfunkcionisanjuorganizmaživotinja, pre svega u biohemijskimprocesima. Posebnotreba istaćifosfatnijon (PO43-), koji je najčešće prisutan u oblikuestara. Imajući u vidu tri prisutnehidroksilnegrupe u fosfornojkiselini moguce je njihovomodgovarajucomzamenom dobitiposfatneestre (mono-, di- itriestre). Organskajedinjenja - raznovrsnijai prisutnija u organimaitkivimaorganizma životinja, mogu se podeliti u dve podgrupe: - osnovnaorganskajedinjenja (manjimolekuli) i - proizvedenaorganskajedinjenja (makromolekuli).

More Related