STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE

1. STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE Aleksandra Budiša 177/09Milica Mićović 47/09

2. Uvod Uspesnost rada menadžerskog tima zavisi da li su poboljsane performanse preduzeća, odnosno da li je povecana njegova tržišna vrednost i da li se stvara (kreira) vrednost za akcionare.Računovodstveno iskazani neto dobitak, izračunati neto dobitak po akciji i stopa neto dobitka nisu mogli u potpunosti da odgovore na ta pitanja.

3. Uvod Prilikom izračunavanja neto dobitka kalkuliše se samo sa jednim delom troškova kapitala, tj. samo sa troškovima pozajmljenog kapitala, dok cena sopstvenog kapitala nije uzeta u obzir.

4. Savremena merila performansi Metod dodate tržišne vrednosti i Metod dodate ekonomske vrednostiuvažavaju prosečnu cenu kapitala i kalkulišu sa ukupnim troškovima kapitala, kako pozajmljenog tako i sopstvenog. Samo onda kada je neto poslovni dobitak posle poreza veći od troškova kapitala, ostvariće se dodata ekonomska vrednost, kreiraće se vrednost za akcionare i doći će do porasta tržišne vrednosti preduzeća.

5. 1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST(MVA) Pokazuje povećanu (kreiranu) tržišnu vrednost preduzeća u jednom određenom vremenskom trenutku. MVA = Tržišna vrednost – Investirani kapital Vrednost investiranog kapitala je veoma teško utvrditi, s obzirom na različite mogućnosti obračuna koje nude računovodstvene konvencije i standardi.Najčešće se u praksi koristi knjigovodstvena vrednost iz bilansa stanja.

6. 1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST(MVA) MVA > 0 znači da preduzeće kreira vrednost za vlasnike odnosno akcionare MVA < 0 znači da preduzeće uništava vrednost U trenutku osnivanja preduzeća MVA je jednaka 0, odnosno tržišna vrednost je jednaka investiranom kapitalu.

7. 1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST(MVA) Prema drugoj verziji, dodata tržišna vrednost se dobija na sledeći način: MVA = Tržišna vrednost običnih akcija – Investirani sopstveni kapital Podatak o investiranom sopstvenom kapitalu preuzimamo iz bilansa stanja preduzeća. Sopstveni kapital obuhvata: Akcijski kapital (uvecan za kapitalni dobitak ili umanjen za kapitalni gubitak) Akumulirani (nerasporedjeni) dobitak Različite oblike rezervi

8. Dati su bilans uspeha i bilans stanja preduzeća “X”, 1.I – 31. XII

10. Slobodan novčani tok dobijamo tako što od zbira neto poslovnog dobitka i amortizacije oduzimamo ukupna neto investiranja u posmatranom periodu (u obrtna i osnovna sredstva). Slobodan novčani tok je jednak u četvrtoj i svim narednim godinama, odnosno posmatra se kao beskonačni niz.

11. Tržišnu vrednost preduzeća “X” ćemo dobiti diskontovanjem slobodnih novčanih tokova: tržišna vrednost preduzeća “X” = 10810/(1+0,20)1 + 12054/(1+0,20)2 + 13381/(1+0,20)3 + 17452/(1+0,20)4 + 87260/(1+0,20)4 Dugoročni dugovi u 1. godini u strukturi kapitala učestvuju sa 14.000, tako da tržišna vrednost sopstvenog kapitala iznosi: 75611 – 14.000 = 61611 din. Tržišna vrednost preduzeća u celini se dobija tako što na tržišnu vrednost preduzeća dodamo vrednost spontanih izvora finansiranja: (u 1. godini) 75611 + 3500 = 79111 din. Dodata tržišna vrednost, MVA, (za 1. godinu)= 79111 – 35000 = 44111 din. MVA>0 => Preduzeće “X” kreira vrednost za akcionare.

12. Pretpostavićemo da je preduzeće “X” emitovalo i prodalo 1.000 običnih akcija. Tržišna vrednost po akciji znosi: 61611 / 1.000 = 61,611 din. Knjigovodstvena vrednost po akciji (u 1.godini) iznosi: 20.000 / 1.000 = 20 din. Ako bi,u datom trenutku, akcionar preduzeća “X” prodao jednu akciju po tržišnoj ceni od 61,611 din. ostvario bi kapitalni dobitak u iznosu od 41,611 din.

13. Dodata ekonomska vrednost EVA Meri ukupnu kreiranu vrednost preduzeća u jednom kraćem vremenskom intervalu (periodu), najčešće za godinu dana. Pokazuje da li preduzeće kreira ili uništava vrednost za akcionare u tom vremenskom periodu.Metod dod.ek.vred.razvila je1983. god. američka konsultantske firma Stern Stewart Management Services. Dodata ekonomska vrednostt =[Neto poslovni dobitak posle porezat] – [Prosečna cena kapitala preduzeća x Investirani kapitalt-1] EVA predstavlja razliku između neto poslovnog dobitka i troškova ukupno angažovanog kapitala (sopstvenog i pozajmljenog). Ova vrednost predstavlja rezidualni dobitak i pokazuje koliko je kreirana vrednost za akcionare u apsolutnom iznosu. Kada je dodata ekonomska vrednost pozitivna, preduzeće povećava vrednost za akcionare i obrnuto.

14. Kalkulacija EVE za pred. “x” prvi metod

15. Kalkulacija EVE za pred.”X” (drugi metod) Druga verzija izračunavanja EVE (ekonomski profit): Dodata ekonomska vrednostt = [Stopa prinosa na investirani kapitalt – Prosečna cena kapitala preduzeća] x Investirani kapitalt-1 Dobijamo iste rezultate za EVA, primenom obe metode. Iz ovoga se vidi da preduzeće kreira vrednost za akcionare samo onda kada je stopa prinosa nainvestirani kapital(ROIC) viša od prosečne cene kapitala (WACC). Visina stope prinosa na investirani kapital zavisi od racionalnog upravljanja pojedinim i ukupnim troškovima, kao i od efikasnosti korišćenja (brzine obrta) angažovanih poslovnih sredstava. Prosečna cena kapitala je ponderisana aritmetička sredina cena pojedinih izvora kapitala (duga i sopstvenog kapitala), i pokazuje koliko efikasnopreduzeće upravlja svojom finansijskom strukturom i strukturom kapitala.

16. Kalkulacija EVE za pred.”X” drugi metod

17. Veza EVE i MVA Postoji veza između MVA i EVA, odnosno MVA se može definisati kao sadašnja vrednost svih budućih EVA. Iz njihovog odnosa proizilazi sledeća relacija: Tržišna vrednost = Investirani kapital + Sadašnja vrednost svih budućih EVA Radeći za akcionare, menadžment preduzeća povećava njihovu vrednost (EVA), ali istovremeno povećava tržišnu vrednost preduzeća. Kada bi izračunali sadašnju vrednost svih budućih dodatih ekonomskihvrednosti (EVA), pri čemu bismo kao diskotnu stopu koristili prosečnu cenu kapitala preduzeća, morali bi smo dobiti dodatu tržišnu vrednost preduzeća (MVA). Sadašnja vred. = EVA1/ (1+c*)¹ + EVA 2/ (1+c*)² + .... dod.trž.vred.

18. EVA - Prednosti 1. Smatra se da ovaj koncept bolje povezuje strategiju razvoja kompanije I njenog dugoročnog investiranja sa očekivanjima vlasnika za povećanjem njihove vrednosti. Dodata ekonomska vrednost može se kalkulisati ne samo za preduzeće kao celinu, već i za svaku pojedinačnu investiciju; 2. EVA izražava uspešnost tekuće poslovne aktivnosti ili planirane aktivnosti u apsolutnom iznosu, a ne u procentu. Broj jednostavno može biti pozitivan ili negativan. Obilje divizija ima godinana negativnu EVA. Pošto te divizije više uništavaju vrednost nego što je kreiraju, strogo gledano trebalo bi ih likvidirati; 3. Egzaktnije (tačnije) izražava rezultat nego računovodstveno iskazani neto dobitak, jer respektuje ukupne troškove kapitala (duga i sopstvenog kapitala). Na taj način ona ima veću iskaznu moć o uspehu poslovanja preduzeća nego neto dobitak po akciji koji je računao samo sa troškovima pozajmljenog kapitala; 4. EVA se uspešno koristi kao osnova za obračun premije menadžerima.

19. EVA - Nedostaci 1. Izražava investirani kapital u visini knjigovodstvene vrednosti, što se javlja kao problem naročito kod preduzeća koja imaju velika ulaganja u istraživanja i razvoj od kojih se efekti očekuju u znatno dužem vremenskom periodu; S obzirom da je fokusirana na tekući prinos smatra se da seonane može značajnije koristiti za planiranje i ocenu rentabilnosti novih kapitalnih ulaganja, kao što se koristi metod neto sadašnje vrednosti, koji kao kriterijum rentabilnosti koristi prosečnu cenu kapitala. 3. Ne uzima u obzir efekte inflacije 4. Za tačan obračun je potreban veliki br.prilagođavanja(SternStewart preporučuje 162 prilagođavanja)