150 likes | 700 Views
Teorije ličnosti. Šta je teorija? Smisleno objašnjenje (činjenice + nadađanje)... Teorije ličnosti (objašnjavaju razlike između ličnosti) - razlikuju se po tome šta proučavaju, kako (kojim metodama), i zašto ( sa kojim ciljem).
E N D
Šta je teorija? Smisleno objašnjenje (činjenice + nadađanje)... Teorije ličnosti (objašnjavaju razlike između ličnosti)- razlikuju se po tomeštaproučavaju,kako(kojim metodama), i zašto( sa kojim ciljem). Postoje pet teorija: teorija crta, psihoanalistička, bihejvioristička,humanistička,sociokulturna
Psihoanalitička teorija ličnosti Ličnost se sastoji od svesnih i nesvesnih delova • Osnivač: Sigmund Frojd • teorija lišnosti, teorija kako nastaju • psihički poremećaji,psihoterapiska • metoda lečenja psihičkih procesa • Naše ponašanje-psihološki konflikt urođenih potreba i društvenih normi
Psihoanalitička teorija ličnosti Ličnost = id (ono), ego (ja) i super ego (idealno ja) ID-nesvesni deo, biološki, pokreću ga nagoni (za hranom, spavanjem,seksom...), glavni cilj je zadovoljene poreba i to odmah bez obzira na sve (urođeno). EGO- svesni ili racionalni deo ličnosti. Zadovoljava potrebe ida ali na društveno prihvatljiv način. On je ,,glas razuma,,- potiskuje aktiviranje zabranjenih nagona. To potiskivanje je nesvesno. SUPER EGO- moralni aspekt ličnosti ili savest. Razvija se oko pete godine pod uticajem roditeljskog vaspitanja.
Psihoanalitička teorija ličnosti Uloga ega- posrednik između ida (želje), super ega (savest) i objektivne realnosti Ljudi teže da potisnu neprijatna islustva u nesvesni deo ličnosti. Nesvesni deo ličnosti je mnogo veći. Često ljudi nisu svesni uzroka svojih psihičkih problema. Pored svesnog i nesvesnog dela postoji i predsvesni (nismo ih svesni ali ih možemo osvestiti)
Psihoanalitička teorija ličnosti Razvoj ličnosti- traje do kraja adolescencije ,,Dete je otac čoveka,,- ključan je period detinjstva, period do 5.godine. Taj period određuje naše kasnije funkcionisanje Seksualni i agresivni nagon (eros i tanatos) Ključni za život i opstanak. Eros zarad reprodukcije... I tanatos zbog težnje vraćanja u stanje mirovanja ili mrtve prirode iz koje je živa inače i nastala. Šta se dešava kada postiskujemo ove nagone?
Teorija crta Ličnost se opisuje pomoću crta ili dispozicija ka određenom ponašanju! Pretpostavke: Crte čine ličnost! Kada otkrijemo koje čine ličnost možemo predviđati ponašanje... Nisu sve crte jednako razvijene (pomalo sam lenj ali sam veoma pametan)... Kako izmeriti to pomalo,veoma..? Upoređivanjem sa drugim ljudima! Gordon Olport- pomašanje = kombinacija crta koje su urođene
PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI Ličnost čine pet velikih dimenzija 1.Neuroticizam (em.nestabilnost)________________Emocionalna stabilnost (Viskog rezultat-osetljive na stres,napete, neraspoložene, stidljive) (Nizak rezultat- raspoložene, emocionalno stabilne osobe) 2.Ekstraverzija_______________________Introverzija (Visok rezultat- društvena, otvorena, aktivna...) (Nizak rezultat- nedruštvene, zatvorene u sebe,samotnjak...) 3. Otvorenost________________________Zatvorenost(za nova iskustva) (Viskog rezultat- radoznalost, sklonost da se proba nešto novo) (Nizak rezultat- proba ne želi da proba ništa novo, nije radoznala, ne zanima je ništa drugačije)
PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI 4. Saradljivost______________________Nesaradljivost (Viskog rezultat- srdačna, skolona da pomogne, saradljiva) (Nizak rezultat- ,,teška osoba,, , svadljiva) 5. Savesnost _______________________Nesvesnost (Viskog rezultat- odgovorna, pouzdana... ) (Nizak rezultat- neodgovorna, neorganizovana) Profil celokupne ličnosti = kada se povežu različite mere ovih dimenzija
Bihejvioristički pristup Šta je ustvari ličnost ako je mi ne možemo posmatrati? Sredina utiče na to da se neka osoba tako ponaša- osoba je to naučila ili stekla naviku Iskrenost- naučena po modelu ili putem potkrepljenja Dzon Votson- Proučavamo samo ponašanje jer njega možemo objektivno da posmatramo i merimo
Bihejvioristički pristup Smatrao je da ponašanje zavisi od uslova sredine a genetski faktori kao ni psihološki nisu bitni! Barus Skiner- princip potkrepljenja mehanizam za oblikovanje ponašanja i razvoj ličnosti.
Bihejvioristički pristup Ličnost se razvija kroz proces socijalizacije ili učenja socijalno poželjnh ponašanja. Prvo su ta ponašanja potkrepljena a kasnije se usvajaju i postaju navike Socijalno-kognitivne teorije Albert Skiner- kognitivni procesi bitno uticu na ponašanje Ljudi uče posmatrajući druge i uočavaju posledice