Osnovna pravila konkurencije i nadle žnosti Komisije za zaštitu konkurencije

1. Republika Srbija Komisija za zaštitu konkurencije Osnovna pravila konkurencije i nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije Seminar iz oblasti zaštite konkurencije u finansijskim uslugama Privredna komora Srbije – 30.9.2014. godine Sunčica Đorđević, viši savetnik u sektoru za ispitivanje povreda konkurencije

2. Sadržaj prezentacije I Šta je konkurencija? II Šta su povrede konkurencije? III O Komisiji za zaštitu konkurencije nadležnosti Komisije postupci pred Komisijom mere zaštite konkurencije IV Pravni okvir V Zaštita konkurencije u finansijskim uslugama

3. I – Šta je konkurencija – utakmica učesnika na tržištu Situacija na tržištu u kojoj prodavci proizvoda/usluga nezavisno teže da ostvare naklonost kupaca sa namerom da ostvare poslovne ciljeve (profit, tržišne udele ...). Konkurentski rivalitet između učesnika na tržištu postoji u odnosu na cene, kvalitet, usluge ili kombinaciju tih, ali i drugih faktora koje kupci vrednuju. Fer i nenarušena konkurencija je „kamen temeljac“ tržišne ekonomije, a nacionalna tela za zaštitu konkurencije moraju raspolagati nadležnostima i ovlašćenjima koja su potrebna i dovoljna za nadzor i sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije, sa osnovnim ciljem obezbeđenja efektivne konkurencije na tržištu.

4. I – Šta je ograničavanje konkurencije Od strane preduzeća: sporazumi, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija zloupotreba dominantnog položaja koncentracije, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija (pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu)

5. I – Šta je ograničavanje konkurencije Ograničavanje konkurencije od strane vlasti: legalni monopoli ekskluzivna prava (način podele) akti i radnje (opšti i pojedinačni), koji stvaraju diskriminaciju netransparenta politika državnih pomoći

6. Osnovni principi i elementi politike i prava konkurencije zabrana (sa izuzećima) restriktivnih sporazuma i zloupotrebe dominantnog položaja kontrola koncentracija

7. II -Povrede konkurencije Povredom konkurencije u smislu zakona smatraju se akti ili radnje učesnika na tržištu kojezacilj ili posledicu imaju ili mogu da imajuznačajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Restriktivni sporazumi Zloupotreba dominantnog položaja (Ne)prijavljene koncentracije?

8. II - Povrede konkurencijeRestriktivni sporazumi Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju zacilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje,konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito: neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;

9. II - Povrede konkurencijeRestriktivni sporazumi - nastavak primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma; dele tržišta ili izvori nabavki. , Restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništaviosim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije

10. II - Povrede konkurencijeRestriktivni sporazumi - nastavak Mogućnost i uslovi za izuzeće od zabrane Član 11. ZZK - Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinoseunapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu. Pojedinačno izuzeće od zabrane – član 12. ZZK Izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma – član 13. ZZK Sporazumi manjeg značaja – član 14. ZZK

11. II - Povrede konkurencijeZloupotrebe dominantnog položaja - Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Pokazatelji tržišne snage učesnika na tržištu: struktura relevantnog tržišta;tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu;stvarni i potencijalni konkurenti; ekonomska i finansijska snaga; stepen vertikalne integrisanosti; prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije; pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;snaga kupca; tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine

12. II - Povrede konkurencijeZloupotrebe dominantnog položaja - nastavak • Kolektivna dominacija - dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan položaj ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik • Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je na Komisiji. • Dominantan položaj na relevantnom tržištu nije zabranjen. • Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu je zabranjena.

13. II - Povrede konkurencijeZloupotrebe dominantnog položaja - nastavak • Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra: • neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja; • ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja; • primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; • uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora

14. III – Komisija za zaštitu konkurencije Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom o zaštiti konkurencije. Komisija ima status pravnog lica. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu.

15. III - Komisija za zaštitu konkurencije Nadležnosti Komisije Komisija je nadležna da : rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom; određuje upravne mere u skladu sa zakonom; učestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije; predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona; donosi uputstva i smernice za sprovođenje ovog zakona;

16. III - Komisija za zaštitu konkurencije Nadležnosti Komisije - nastavak prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima; daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu; daje mišljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zaštite konkurencije ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o zaštiti konkurencije u drugim državama;

17. III - Komisija za zaštitu konkurencije Nadležnosti Komisije - nastavak sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi obezbeđivanja uslova za primenu ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu konkurencije; preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije; vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj na tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu sa ovim zakonom; organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

18. Čemu posvećujemo posebnu pažnju • Zaključivanje ugovora između konkurenata o: • Podeli tržišta; • Podeli kupaca; • Prodajnoj/kupovnoj ceni; • Kvotama; • Razmeni poverljivih informacija; • Zaključivanje ugovora o: • Ekskluzivnoj prodaji; • Ekskluzivnoj kupovini; • Ekskluzivnoj distribuciji • Ekskluzivnoj dodeli kupaca • Selektivnoj distribuciji; • Franšizi; • Zastupanju sa isključivim pravom i prenesenim trgovinskim rizikom

19. III - Komisija za zaštitu konkurencije Postupci pred Komisijom Pokretanje postupka - po zahtevu stranke - po službenoj dužnosti Stranka u postupku pred Komisijom – učesnik na tržištu koji je podneo prijavu koncentracije ili zahtev za pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane i učesnik protiv koga je pokrenut ispitni postupak. Nemaju svojstvo stranke: podnosioci inicijative – davaoci informacija i podataka – stručna lica i organizacije čije se analize koriste u postupku – drugi državni organi i organizacije koji sarađuju sa Komisijom. Primena pravila opšteg upravnog postupka

20. III - Komisija za zaštitu konkurencije Mere zaštite konkurencije Mera zaštite konkurencije Mera procesnog penala Mere otklanjanja povrede konkurencije

21. Mera zaštite konkurencije • Odluka o meri zaštite konkurencije je sastavni deo rešenja kojim se utvrđuje povreda konkurencije • Učesniku na tržištu odrediće se mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda, ostvarenog na teritoriji Republike Srbije i obračunatog u skladu sa članom 7. ZZK, ako: • zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu u smislu člana 16. ZZK; • zaključi ili izvrši restriktivni sporazum u smislu člana 10. ZZK, odnosno restriktivni sporazum koji nije izuzet u smislu člana 60. ZZK; • ne izvrši, odnosno ne sprovede mere otklanjanja povrede konkurencije, odnosno meru dekoncentracije u smislu čl. 59. i 67. ZZK; • sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida u smislu člana 64. ZZK, odnosno za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije u smislu člana 65. ZZK.

22. Oslobađanje od obaveze iz mere zaštite konkurencije • Oslobađanje od obaveze iz mere zaštite konkurencije • Učesnik sporazuma iz člana 10. ZZK, koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi iz člana 10. stav 1. ZZK, oslobađa se od obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije. • Oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iznosa primeniće se pod uslovom da Komisija, u trenutku dostavljanja dokaza, nije imala saznanje o postojanju sporazuma iz člana 10. stav 1. ZZK ili je imala saznanje ali nije imala dovoljno dokaza da donese zaključak o pokretanju postupka. • Učesniku sporazuma iz člana 10. stav 1. ZZK koji ne ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja novčanog iznosa, visina plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije može biti smanjena pod uslovom da u toku postupka Komisiji dostavi dokaze koji u tom trenutku nisu bili dostupni, a koji omogućavaju okončanje postupka i donošenje rešenja o povredi iz člana 10. stav 1. ZZK. • Prethodno se ne primenjuje na učesnika sporazuma koji je inicirao zaključenje sporazuma iz člana 10. stav 1. ZZK.

23. Mera procesnog penala • Učesniku na tržištu određuje se mera plaćanja procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja po tom nalogu, pod uslovima iz člana 57. ZZK, ako: • ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke, spreči uviđaj, ili Komisiji dostavi ili saopšti netačne, nepotune ili lažne podatke u smislu čl. 44, 47 i 48. Zakona; • ne postupi po privremenoj meri iz člana 56. Zakona; • ne podnese prijavu koncentracije u roku iz člana 63. stav 1. Zakona. • Procesni penal ne može da iznosi više od 10% ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog u skladu sa članom 7. ZZK.

24. Mere otklanjanja povrede konkurencije • Komisija ih može odrediti, a određuju se rešenjem kojim se utvrđuje povreda konkurencije • MERE PONAŠANJA • srazmerne težini utvrđene povrede i u neposrednoj vezi sa aktima i radnjama koje su izazvale povredu • cilj: otklanjanje utvrđene povrede; sprečavanje mogućnosti nastanka iste ili slične povrede • kako? – davanjem naloga za određeno ponašanje ili zabrane određenog ponašanja • STRUKTURNE MERE • kada se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja iste ili slične povrede kao neposredne posledice same strukture učesnika na tržištu • određuje se samo ako nema mogućnosti za određivanje jednako delotvorne mere ponašanja, ako bi mera ponašanja predstavljala veći teret i ako ranije određena mera ponašanja nije sprovedena u celini • može da predviđa obavezu razvrgavanja nastale strukture učesnika na tržištu (naročito prodajom pojedinih delova ili imovine učesnika na tržištu drugim licima)

25. Naknada štete • naknada štete prouzrokovane povredom konkurencije koja je utvrđena rešenjem Komisije ostvaruje se u parničnom postupku pred nadležnim sudom • rešenje Komisije kojim je utvrđena povreda konkurencije ne pretpostavlja da je šteta nastupila – ista se mora dokazivati u sudskom postupku

26. IV - Pravni okvir rada Komisije za zaštitu konkurencije Zakon o zaštiti konkurencije (“Službeni glasnik RS” 51/2009 i 95/2013) Uredbe Vlade Republike Srbije (9 uredbi) Smernice Komisije za zaštitu konkurencije (2 smernice) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (stupio na snagu 01.09.2013. godine) – Naslov VI – Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije – član 73. – Konkurencija i ostale ekonomske odredbe

27. IV - Pravni okvir Uredbe Vlade Republike Srbije - Uredba o kriterijumima za određivanje relevantnog tržišta (Sl.gl. RS 89/09) - Uredba o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane (Sl.gl. RS 107/09) - Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Sl.gl. RS 11/10 ) - Uredba o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane(Sl.gl. RS 11/10) Uredba o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Sl.gl. RS 11/10)

28. IV - Pravni okvir Uredbe Vlade Republike Srbije - nastavak Uredba o obliku i sadržini službene legitimacije službenih lica Komisije za zaštitu konkurencije (Sl.gl. RS 89/09) Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije (Sl.gl. RS 89/09) Uredba o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera (Sl.gl. RS 50/10) Uredba o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije (Sl.gl. RS 50/10)

29. IV - Pravni okvir –nastavakSmernice - Smernice za primenu Uredbe o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera - Smernice za primenu člana 69. Zakona o zaštiti konkurencije i Uredbe o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije

30. IV – I još Uputstva Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku Javnih nabavki Uputstvo o sadržini inicijative za ispitivanje povrede konkurencije iz člana 16. Zakona, zajedno sa Obrascem za podnošenje inicijative Uputstvo o primeni pravila o zaštiti konkurencije na udruženja učesnika na tržištu Uputstvo o radu sa strankama Odluka o načinu objavljivanja akata Komisije odnosno izostavljanju (anonimizaciji) podataka u aktima Komisije

31. V – Zaštita konkurencije u finansijskom sektoru • Finansijski sektor je specifičan: • izvestan vid horizontalnih dogovora je gotovo esencijalan za normalno funkcionisanje sistema • u bankarskom sektoru npr platni promet ... • u sektoru osiguranja u vidu diversifikacije rizika ... • Specifičnosti postoje, one su uvažene i dopuštene, ali pravila konkurencije se primenjuju i na finansijski sektor

32. V – Zaštita konkurencije u finansijskom sektoru u Srbiji Broj zahteva za pojedinačno izuzeće se povećava Broj podnetih inicijativa za ispitivanje povreda konkurencije se povećava Broj prijava koncentracija - konstantan Broj zahteva za davanje mišljenja se povećava

33. Komisija je u dosadašnjoj praksi imala 3 postupka u sektoru osiguranja i jedan u bankarskom sektoru: Sektor osiguranja - Komisija je utvrdila povrede konkurencije učinjene donošenjem odluka udruženja osiguravajućih društava i njenih članica na tržištu auto kaska i auto odgovornosti Bankarski sektor – Komisija je utvrdila zloupotrebu dominantnog položaja na relevantnom tržištu prekograničnog brzog transfera novca između fizičkih lica bez otvaranja računa na teritoriji Republike Srbije

34. U sva 4 postupka Rešenja Komisije su pravosnažno potvrđene od strane suda.

35. Hvala na pažnji !!!! www.kzk.org.rs office.kzk@kzk.gov.rs Komisija za zaštitu konkurencije Kneginje Zorke 7, Beograd